„Седми дан“, онај кога је Господ одредио за одмор почео је чудно и за нас неуобичајено… Како смо Жељка и ја прилично сами у кући (цуре на мору, Марко спава до подне…) одлучили смо да одступимо од рутине, да не спремамо недељни ручак. Првенствено јер смо их нас двоје појели довољно за три живота, а Марко до жуте супе. барене зелени, риндфлајша и парадајз-соса и не држи нарочито.
Значи, гледање б-92 где рекламирају фабрике пестицида и то безобразно називају ауторском емисијом из области пољопривреде, одлазак до града, поподневно дремање, она у ноћну, ја опет пред телевизор и нове авантуре поручника Кејна и патрика Џејна (Си Ес Ај Мајами и Менталист). Радо бих иначе искористио лепо време да позавршавам којешта у башти, али како „прави Срби“ не раде недељом…
Дакле, после кафе и пар дрповача, одвезли смо се до града, онако без везе, чисто да видимо кога има, колико смо уштедели што…
View original post 675 more words
„добијете фалш лазање за осам нормалних људи“
а ја мислио вас двоје сами код куће
п.с.за сада сам од рецепта пробао пиво
Sviđa mi seSviđa mi se
„а ја мислио вас двоје сами код куће“
реко сам „осам НОРМАЛНИХ људи“ којима је довољно парче од 300г 😦
Sviđa mi seSviđa mi se