Беспућа господарствене збиљности

Супротно ономе у шта већина људи верује, социјална држава је изворно изум деснице

Ото фон Бизмарк је мрзео социјализам, али није био идеолог.

Никад нећете чути да је готово све земљиште у Сингапуру у државном власништву, док је 85 одсто стамбеног простора под ингеренцијом државне стамбене корпорације. Двадесетдва одсто БДП производе предузећа у државном власништву (укључујући Singapore Airlines), док светски просјек износи око девет одсто.

adxl3

1. Економија се изворно називала „политичка економија

Економија је политика и као таква никад не може бити наука. Ипак, доминантна неокласична школа економије успешно је променила назив дисциплине из традиционалне „политичке економије“ у „економију“ на прелазу у 20. век. Неокласична школа хтела је да од економије створи чисту науку лишену политичких (а тиме и етичких) димензија које укључују субјективне вредносне процене. Ова промена била је политички потез сама по себи.

2. Нобелова награда из економије није изворна Нобелова награда

За разлику од изворних Нобелових награда (физика, кемија, психологија, медицина, књижевност и мир), које је утемељио шведски индустријалац Алфред Нобел крајем 19. века, Нобелову награду за економију утемељила је Шведска централна банка (Sveriges Riksbank) 1968. те се стога службено зове „Sveriges Riksbank награда из економских наука у знак сећања на Алфреда Нобела“. Чланови Нобелове породице познати су по критици Шведске централне банке због додељивања награде протржишно оријентисаним економистима, које њихов предак не би прихватио са одобравањем.

3. Ниједна економска теорија не може објаснити економију Сингапура

То је оно што називам „проблемом Сингапура“. Ако сте прочитали стандардну дозу хвалоспева о економском успеху Сингапура на местима попут Економиста или Волстрит журнала, чућете само о сингапурској слободној трговини и пријатељском ставу према страним улагањима. Никад нећете чути да је готово све земљиште у Сингапуру у државном власништву, док је 85 одсто стамбеног простора под ингеренцијом државне стамбене корпорације. Двадесетдва одсто БДП производе предузећа у државном власништву (укључујући Singapore Airlines), док светски просјек износи око девет одсто.

Грубо речено, не постоји економска теорија која сама може да објасни успех Сингапура. Његова економија спаја екстремне карактеристике капитализма и социјализма. Све теорије су делимичне, стварност је комплексна.

4. Британија и САД су изумили протекционизам, а не слободну трговину

Британија је имала најзаштићенију економију у капиталистичком свету у касном 18. и раном 19. веку. Велики део протекције био је предвиђен са циљем промоције и заштите британских произвођача од супериорних страних конкурената из Европе, посебно из земаља Бенелукса (односи се на данашњу Холандију и Белгију).

САД су отишле корак даље. Користећи као инспирацију британску протекционистичку политику, Александер Хамилтон, први министар финанција САД (то је тип на новчаници од 10 долара), развио је теорију „аргумент заштите младих индустрија“ (infant industry argument) – стајалиште да влада економски заостале нације мора да штити и негује своју младу индустрију све док не „одрасте“ и постане способна за такмичење на светском тржишту. Хамилтон је погинуо 1804. у двобоју пиштољима, а САД су усвојиле протекционизам 20-тих година 19. века и остале најзаштићенија светска економија током већег дела сљедећег века (што је довело до напуштања идеологије класичног либерализма и устројавање „неолибералне економије“ којом се управља из корпорација, на фашистички начин – прим . дрп )

5. Слободна трговина се у почетку ширила неслободним методама

Слободна трговина ширила се по свету током 19. века. Међутим, своје ширење у највећој мери дугује нечем што не бисмо у нормалним околностима повезали са речју „слободан“ – сили или барем претњама о употреби силе. Колонизација је била очити пут ка „неслободној слободној трговини“, за време које су колонијални господари покорене државе силом терали да у потпуности прихвате слободну трговину. Чак су и многе неколонизоване земље биле присиљене да прихвате слободну трговину. Дипломатијом топова присиљене су на потписивање неправедних споразума, којима им је између осталог узета и царинска аутономија (право да одреде сопствене царинске тарифе). Најозлоглашенији споразум је онај потписан у Нанкингу, који је Кина била присиљена да потпише 1842. године после пораза у Опијумском рату, али и земље Латинске Америке, Отоманско Царство (предак Турске), Перзија (данашњи Иран), Сијам (данашњи Тајланд), чак и и Јапан били су предмет сличних споразума.

 

6. Конзервативац Ото фон Бизмарк увео је прву социјалну државу на свијету

Супротно ономе у шта већина људи верује, социјална држава је изворно изум деснице. Конзервативац Ото фон Бизмарк је мрзео социјализам, али није био идеолог. Он је заправо схватио да ће се, уколико не обезбеди минималну безбедносну мрежу радницима, они окренути ка социјализму. Зато је раднике задржао срећнима стварањем прве социјалне државе на свету.
То упућује на то да они који желе да униште социјалну државу, иако негују имиџ капиталиста, уствари могу бити ( и јесу – прим. дрп) највећи непријатељи капитализма.

7. Капитализам је набоље резултате остваривао између 1950-тих и 1970-тих, времена велике регулације и високих пореза

Упркос томе што у последње време можемо чути о штетности економских учинака високих пореза и снажне државне регулације, напредне капиталистичке економије расле су брже у раздобљу између 1950-тих и 1970-тих, кад је било много регулација и високих пореза. Између 1950. и 1973. просечни доходак по глави становника растао је невероватном стопом од 4,1 одсто годишње. Јапан је остваривао још бржи раст од 8,1 посто као полазишна карика ланца „економских чуда“ из Источне Азије у раздобљу идуће половине века. Чак су и САД, најспорије растућа економија развијеног света у то време, расле стопом без преседана, која је износила 2,5 одсто. Доходак по глави становника за све наведене економије заједно од тада је растао само 1,8 одсто годишње у раздобљу 1980-2010, унутар кога је дошло до смањивања пореза богатима и дерегулисања њихових економија.

8. Интернет је изумила влада САД, а не Силиконска долина

Много људи мисли да су САД одмакле тако далеко у развоју нових технолошких сектора због предузетништва приватног сектора. Међутим, није. Федерална влада САД створила је сваки од тих сектора.

Пентагон је финансирао развој рачунара од самих почетака, исто тако и интернет је произашао као Пентагонов истраживачки пројект. Чип – темељ економског сектора информатике – иницијално је развијен финансирањем америчке морнарице. Авионска индустрија САД не би се развила у оно што је данас да је ваздушне снаге САД (US Air Force) нису индиректно масовно субвенционисале плаћањем огромних цена за војне авионе, из којих је остварени профит био усмераван у развој цивилног ваздухопловства.

9. Пре опорезивања и социјалних давања, Немачка и Белгија имају већи ниво друштвене неједнакости од САД

Пре опорезивања и социјалних трансфера, приличан број европских земаља, попут Немачке и Белгије, имају већи ниво друштвене неједнакости од САД. Тек после опорезивања и социјалних трансфера, постају једнакије. Ови примери нам показују да је могуће фундаментално преобликовати неједнакост унутар земље прогресивним порезима и социјалном државом. Упркос томе што многи људи кажу, неједнакост није природни феномен, попут потреса или урагана, изван људске контроле.

10. Финска, једна од друштвено најједнакијих земаља у свету, расла је брже него САД

Не само да постоји много доказа који указују на то да већа неједнакост ствара више негативних социо-економских исхода, постоји и приличан број примера у којима су егалитарнија друштва остваривала раст много брже у односу на мање егалитарна друштва. Упркос томе што је једно од најегалитарнијих друштава у свету, егалитарније чак и од држава бившег совјетског блока за вријеме социјализма, Финска је расла много брже од САД, које спадају у групу најмање егалитарних друштава у развијеном свету.

 

11. „Лењи Грци“ су међу највреднијим људима у развијеном свету после становника Јужне Кореје

Од почетка кризе у еврозони, Грке оцрњују и карактикују као лење паразите, који живе на рачун вредних северњака. Међутим, Грци у просеку раде дуже него радници у било којој другој земљи развијеног света осим Јужне Кореје. Грци заправо раде 1,4 и 1,5 пута дуже од наводно радохоличних Немаца и Холанђана. Италијани такође пркосе миту о „лењим Медитеранцима“, будући да временски раде исто као и Американци те 1,25 пута дуже од својих немачких суседа. Ове бројке указују на то да проблем медитеранских земаља еврозоне није радна етика, него продуктивност (није ми познато да ово неко оспорава – прим. дрп).

12. Швајцарска и Сингапур не живе само од банкарства и туризма

Много људи тврди да смо ушли у раздобље постиндустријског света, у коме производња више није важна, те да је услужни сектор постао мотор економског развоја. Швајцарска и Сингапур се често наводе као примери држава које успех темеље на услужним делатностима. Нису ли ове две државе показале да је могуће постати веома богат бавећи се услужним делатностима, попут финансија, туризма и трговине?

Заправо ове две државе показују управо супротно. Према подацима УНИДО, Швајцарска је 2002. имала највећу стопу додате вредности производа по глави становника (МВА) – 24 одсто више од Јапана. У 2010. години Сингапур је био први на лествици са стопом МВА која је била 48 одсто већа од америчке. Швајцарска је те године била трећа.

13. Већина сиромашних не живи у сиромашним земљама

Тренутно око 1,4 милијарда људи – или један од пет људи у свету – живи са мање од 1,25 долара дневно, што је светска граница сиромаштва (испод које пуко преживљавање постаје изазов).

Међутим, већина сиромашних не живи у сиромашним земљама. Више од 70 одсто људи који живе у апсолутном сиромаштву заправо живе у земаљама средњег дохотка. Од средине 2000-их, више од 170 милиона људи у Кини (око 13 одсто популације) и 450 милиона људи у Индији (око 42 одсто популације) живело је са дохотком мањим од светске границе сиромаштва. То показује са каквим се огромним изазовима ове две најмногољудније земље суочавају.

ЧАНГ ХА ЏУН  је професор економије на Кембриџу и аутор светског бестселлера 23 Things They Don’t Tell You About Capitalism

(Адванс)

Advertisements

3 mišljenja na „Беспућа господарствене збиљности

  1. „Ове бројке указују на то да проблем медитеранских земаља еврозоне није радна етика, него продуктивност (није ми познато да ово неко оспорава – прим. дрп).“

    Наравно да не спори, али је затрпано дезинформацијама да медитеранцима фали „слободног тржишта“ да би дошли до стања у које се долази протекционистичким и мерама монопола, као и синтагмама да дотични „неће да раде“ за „мање пара“. Срам их било.

    Слободно тржиште, баш као и слободна љубав, значи да могу да ти узмем чоколаду, а да немаш разлога да плачеш.

    Буди срећан, комшија, док ти слободно конзумирам имовину.

    Sviđa mi se

  2. Тржиште је размена добара и новца, „узимање“ без сагласности ВЛАСНИКА је пљачка и њу правна држава санкционише као злочин. Дакле, тржиште са пљачком има везе само у примитивним друштвима, где јачи тлачи и где право проистиче из тренутне снаге а не из начела правичности.

    Sviđa mi se

    • Примитивно друштво – слободно тржиште – трампа – одсуство новца – непостојање државе – пећински менталитет – транзиција. Гомила синонима.

      С празником.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s