Same old BrM

или

УСТАВ И УСТАВНИ СУД ЗА ПЕТАКЕ

 „Уставни суд није надлежан да оцењује политички акт“

Ја ништа глупље у животу нисам чуо!“

Можда малчице...

Можда малчице…

– Уставни суд није надлежан да оцењује политички акт јер ће тиме преузети улогу владе Србије за утврђивање и вођење политике – рекао је Селаковић на јавној расправи о предлогу Демократске странке Србије за оцену уставности споразума потписаног у Бриселу у априлу 2013. године.

Ова изјава је можда најбоља илустрација пропасти државе Србије икада. Али не пропасти неке конкретне емпиријске Србије, јер државе могу да пропадну  и због ратова освајања и других страдања, а могу и да се утопе у шире интеграције (све већ виђено у Илирику у 20. веку). Него пропасти саме идеје државе као државе. Пропасти заједнице засноване на поштовању начела.

    Устав је списак начела која морају да се поштују у свим „сферама“ живота. Уставни суд мери да ли је у ма ком конкретном поступку у било којој области неко од начела изневерено.

Ова вишезначна изјава (асистента на државном правном факултету) значи између осталог да:

–          … политичко деловање није подложно ничијем оцењивању, контроли итд.

–          … не заснива се на поштовању начела и заједничког интереса

–          … се од данас укида подела власти на судску законодавну и извршну, тумачењем да судска власт елементарним чињењем посла из свог основног домена „преузима улогу“ извршне власти …

Укратко, кад ово изјави „дужносник“, контролор оних  који „обнашају“ библијску функцију (судије су једино занимање којем је посвећена књига у Библији, јер је једино које позајмљује надлежност од Бога, јединог судије) суспендују се три темељна стуба републике/демократије/нације (владавине становништва) – смењивост и компетентност (није важно КО већ ШТА,  ради, говори..), начелност и моралност и подела власти. У преводу – преват, пуч, „контрареволуција“ назовите како хоћете … у најнегативнијем смислу.

Није само коментатор Ненад утиска: „Ја ништа глупље у животу нисам чуо!“[i] Проблем није у самој глупости него у масовном пристајању на глупост као темељу тираније. „Утисак да је глупост урођена слабост није тако јак као онај да људе у одређеним ситуацијама чине глупима, тј. да сами допуштају да буду заглупљени…“[ii]

Расправа организована од „моћног“ уставног суда показује да (формална) елита и академска заједница пристаје на глупост. Тело на кога су пренета божија овлашћења, одриче их се у корист збора „поштене интелигенције“ који ће „самоуправно“ да разводне и последње обрисе начелности јер „… је ситуација специфична због чега је и организована јавна расправа на којој ће се чути различити аргументи.“[iii](одлуке Уставног суда не (би требало да) зависе од нити да важе за „специфичне ситуације“ него универзално).

„… зар се то није могло очекивати? У друштву у ком је годинама било популарно и смешно, када једва свршени гимназијалци поспрдно пишу о Коштуници Др Војиславу, када исти пљују по књижевном делу једног Ћосића, када себи ти квази-интелектуалци приграбе „право“ да суде и пресуђују ко је бољи, а ко паметнији, а на основу идеолошких, заправо, комесарских оцена, а за рачун Ментора.“[iv]

Овај коментар илуструје сво лицемерје критичара Вучићеве клике, и генерално критике ad hominem у овом моменту. Јер, понашање клике је стриктно системске и идеолошке природе, „ништа лично“. Систем је поставио још Слободан Милошевић, управо је Коштуница др Војислав (о чијем јавном деловању са јасним директним последицама по све ми, „једва свршени гимназијалци“ немамо право да  „поспрдно пишемо„) својим легализмом пресудно допринео да се 5. октобра ништа системски не промени. Горан Јешић пре неки дан изјави отприлике „ми јесмо изневерили очекивања, ЈЕСМО БИЛИ КОРУМПИРАНИ, али ови су најгори до сада“. За судство сваке нормане државе ова изјава-признање би била иницијална за покретање озбиљног поступка.

Критика бедастоћа Вучићеве клике на „предметној“ јавној расправи полази од претпоставке да је „друштвено прихватљиво“ бити мало трудан.  Иако је академик Коста Чавошки оценио () да споразум Београда и Приштине представља општи правни акт и да то може видети и особа без елементарног правног знања[v] и упозорио да се не “ наседа на „правне софистерије“ власти„, расправа је настављена „наседањима“ – утуцима да ли међународни споразум јесте или није правни акт у правном систему Србије.

А шта и ако (формално правно) није (ко што ЈЕСТЕ)? Зар деловање и понашање супротно основним начелима прокламованим у Уставу није предмет вредновања Уставног суда ако се правним „софистеријама власти“ представи да није део правних форми? А управо тако ради Уставни суд, не од данас, и ту ни клика Коштунице др Војислава и осатлих „мало трудних“ не може бити изузета од одговорности. Одбацује жалбу грађана на рад Паркинг сервиса, после осам (8!!!)  година „разматрања“, не зато што је неоснована, већ зато што је у међувремену Паркинг сервис донео правни акт суштински исте садржине али под другим деловодним бројем. Одбацује тужбу на противуставно деловање јер предметне организације нису формално пријављене као удружења грађана (навијачке групе), па не могу ни да се забране.

Ако је ишта карактеристично за „мало трудне“ то је доследност у недоследности. Управо је клика Коштинице др Војислава турила једини помен Косова у преамбулу а не у текст Устава. Начелно то није ништа лоше. Јер преамбула дефинише начела која се универзално примењују у друштву уопште (па тако и на све чланове и Устава и свих закона), којих би сви требало да се придржавају, па не би требало да има везе што је „правно необавезујућа“.  У пракси судства Србије коју су креирали и спроводили далеко више мало трудни од ових данашњих млого трудних фермају се само „правно обавезујући“ чланови закона, док се они много важнији начелни, обично са почетка свих закона, тумаче самоуправно прокламацијски празнословно, што и ова „критика“ малотрудних  ставова млоготрудних зорно показује.  Па је лицемерно чудити се што ни Уставни суд не ферма начело да једна страна (Парконг сервис) не може самовољно да намеће произвољне хараче другој страни (грађанима), већ само констатује да нема „правно обавезујућих“ чланова.

А ако су вам добри малотрудни онда ништа.

 

 

[i]http://www.nspm.rs/component/option,com_yvcomment/ArticleID,107779/url,aHR0cDovL3d3dy5uc3BtLnJzL2hyb25pa2Evbmlrb2xhLXNlbGFrb3ZpYy11c3Rhdm5pLXN1ZC1uZW5hZGxlemFuLXphLW9jZW51LWJyaXNlbHNrb2ctc3BvcmEuaHRtbCN5dkNvbW1lbnQxMDc3Nzk

 

[ii] Дитрих Бонхофер (Dietrich Bonhoeffer), види „Слобода или глупост“ http://branali.blogspot.com/2011/02/blog-post_09.html

 

[iii] Председница Уставног суда Србије Весна Илић Прелић http://www.nspm.rs/hronika/nikola-selakovic-ustavni-sud-nenadlezan-za-ocenu-briselskog-spora.html

 

[iv] Коментатор пегепет 23. jun 2014. u 20:35 на таласима https://prevrat.com/2014/06/19/%D0%BA%D1%83%D1%86-%D0%BA%D1%83%D1%86-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8/#comment-8769

 

 

[v] http://www.nspm.rs/hronika/nikola-selakovic-ustavni-sud-nenadlezan-za-ocenu-briselskog-spora.html

Бранимир Марковић – брАНАЛИ

Наслов и опрема – Преврат

Advertisements

2 mišljenja na „Same old BrM

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s