Пример независности

рачун за грејање (и хлађење) куће од 400 квадратних метара никада није већи од 2000 динара, трошкови за воду су минимални захваљујући бунару и резервоарима за сакупљање кишнице; откад има кућну рафинерију литар биодизела га кошта 40 динара, а на пијацу, каже, уопште нема потребе да иде јер све поврће је иза куће.

strujomer

Да ли сте икада маштали о томе да имате кућу на периферији, иза ње пластеник са органски узгојеним поврћем, испред ње ветрењачу, на крову соларне ћелије, а поред куће гаражу у којој, осим аута на биодизел, имате и апаратуру која уље од пржених (органских) кромпирића претвара у гориво за ваш ауто? Идеја да живимо здраво и трошимо мање свима добро звучи, али мало ко би се одважио да постане “еколошки робинсон”.
“Робинсон” Влада дозволио је “Времену” да завири у његово самоодрживо двориште.

Тридесетак километара од центра Београда са аутопута води скретање на локални друм. После мало кривудања, из крошњи дрвећа појављује се ветрењача. Капија отворена, пса нема, али зато један бели мачак безбрижно дрема на сунцу. Насред дворишта четири брезе стратешки распоређене за лежаљку, ваљда, око њих саксије пуне чуваркућа, а иза мачка већ прецветале артичоке. Ни дашка ветра. Ветрењача стоји. Сунчеви зраци падају на соларну плочу постављену на сталак испред куће. Друга, још већа ћелија стоји наслоњена на зид. Из куће излази Влада.
КО У БАЊИ: Пре шест година овај електроинжењер из Београда, озбиљно заинтересован за одрживи развој, дошао је на идеју да плац који је наследио од баке претвори у домаћинство потпуно независно од спољне водоводне, електричне или канализацијске мреже и да производи чисту органску храну. Данас Влада има кућу од 400 квадратних метара која се греје и хлади уз помоћ топлотне пумпе, санитарну воду загрејану “на сунцу”, фотонапонске ћелије које производе спољно светло и баштенско уградно светло и малу ветрењачу-оријентир, која такође производи струју за осветљења.
Колико је труда и новца потребно да се бакин плац претвори у једно овакво, потпуно самоодрживо домаћинство? “Пара никад доста, али што више инвестирате, ефекти ће бити већи и улагање ће вам се више исплатити”, кроз смех одговара Влада и додаје да је најисплативије када се почне – од нуле. Пројектовањем објекта. Тада су инвестиције најмање, а резултати најбољи.
“За почетак, потрудили смо се да ова кућа има добру изолацију”, каже Влада. “Иако архитекте кажу да је 10 цм изолације довољно, ми смо ставили дупло дебљи слој стаклене вуне. Немци и Швеђани стављају по 30-40 цм, па смо закључили да 20 центиметара заиста није превише.”
Напољу је 32 степена, у кући са много прозора је пријатна хладовина, а нигде клима-уређаја. “Тако је захваљујући топлотној пумпи и подном хлађењу”, објашњава Влада.
Топлотне пумпе се исплате за три године, али су у Србији потпуно занемарене. Реч је о уређају који користи нискотемпературну геотермалну енергију из подземних вода, земљишта и стена у дубини Земљине коре (температуре на дубинама до 200 метара су у опсегу од 10 до 25 степени Целзијусових и зато се ова енергија назива нискотемпературном геотермалном енергијом). Топлотним пумпама се ова енергија преноси из једног простора у други. За тај пренос топлотне енергије потребно је да се утроши одређена количина, најчешће електричне енергије која је неколико пута мања од пренете енергије. На том принципу се и заснива велика уштеда применом топлотних пумпи. Тако је, на пример, за топлотну пумпу која има топлотну излазну снагу од 20 кW потребно да се обезбеди електрична енергија снаге од око 5 кW. У зависности од средине из које се преузима топлотна енергија и средине у коју се она преноси постоји више типова топлотних пумпи (видети оквир “Типови топлотних пумпи”). Топлотна пумпа може да ради у режиму грејања у току зиме и хлађења у току лета. Температура у свим деловима простора који климатизује овај уређај уједначена је од пода до плафона; нема непријатног струјања ваздуха; пуњење акумулатора се може остварити у периоду ниже тарифе електричне енергије, а уштеда енергије је до 70 одсто јер се улаже само 30 одсто електричне енергије помоћу које се остварује пренос геотермалне енергије. Финансијске уштеде могу бити и до осам пута веће ако се користи нижа тарифа електричне енергије; угодна температура пода од 22 до 27 степени не изазива никакве здравствене тегобе и омогућава ношење порозне обуће што смањује замор и повећава угодност.
Једна пумпа за грејање 400 квадратних метара кошта око 4500 евра. Са трошковима уградње и додатне опреме цех изађе на шест хиљада евра, али је рачун за струју бар шест пута мањи. У земљама Европске уније топлотне пумпе су све присутнији тренд. У Данској, на пример, од јануара ове године свако ко одлучи да скине гасни котао и да га замени топлотном пумпом, од државе добија 3000 евра помоћи. Тамо, иначе, пумпа кошта око 8000 евра, па испада да држава сваком заинтересованом купи скоро половину пумпе. Овим подстицајем Данска се бори не само за здравију планету већ и за независност од руског гаса.
УВЕК ПУН БОЈЛЕР: Међутим, и поред ветрењаче и соларних плоча, ово газдинство није у потпуности независно од електричне мреже. “Са нашом ценом струје, прелазак на соларну или еолску енергију уопште није исплатив”, каже Влада. И док се новац уложен у топлотну пумпу врати за три године, средства инвестирана у фотонапонске ћелије које производе струју, враћају се тек после десет година, тако да се препоручују само онима који немају мрежу, у местима где нема струје, па мали произвођач узима само онолико струје колико произведе.
Интензитет сунчевог зрачења у Србији је међу највећима у Европи. Тако је, на пример, у Београду средња годишња енергија глобалног сунчевог зрачења у току једног дана на хоризонталну површину 3,96 кWх/м2, а максимална у јулу 6,75 кWх/м2.
Фотонапонске ћелије се монтирају у облику фотонапонских модула (панела) тако да постоје панели снаге од неколико вати до 250 W. Најчешће се производе са излазним напоном од 12 или 24 В.
У свету је нормално да се електрична енергија добијена из соларних система акумулира у електродистрибутивној мрежи помоћу посебних уређаја који то омогућавају. На тај начин један фотонапонски систем без обзира на своју величину постаје централа која испоручује електричну енергију која се мери и наплаћује по врло повољним ценама. Чим се усвоје одговарајући закони за све врсте обновљивих извора енергије, овај метод би требало да се примењује и код нас.
Други неекономични извор енергије за просечно домаћинство у Србији је ветрењача. Један од разлога је то што кошта од 1000 до 15.000 евра. Ветрењача у Владином дворишту почиње да ради тек кад ветар дува брзином од четири метра у секунди. Ако производи 2 киловата, она ће уз помоћ ветра од 4 метра у секунди радити снагом од 400 вати. Да би велика ветрењача произвела довољно енергије, ветар би требало да дува преко 3000 сати годишње (значи бар трећину године) брзином већом од 7,6 метара у секунди, што је за наше метеоролошке услове тежак задатак. У Србији нема довољно добрих ветрова који дуго трају (кошава је добар, али није идеалан ветар), тако да мала ветрењача само за једну кућу није исплатива сама, јер ће њен власник добар део времена бити без струје. То од њега захтева да направи добру комбинацију са фотонапонским ћелијама, јер када нема ветра обично има више сунца, и обрнуто, и да се на тај начин сналази.
И ту се поново враћамо на питање: шта је најисплативије за једну четворочлану породицу? Поред топлотне пумпе, добар енергетски савезник су соларни колектори који греју санитарну воду. Инвестиција се, зависно од потрошње и чланова породице, исплати за три до пет година.
Соларни систем за загревање санитарне воде састоји се од једног или више колектора, бојлера са спиралним измењивачем топлоте, циркулационе пумпе, термосензора и микропроцесорског контролера који управља радом циркулационе пумпе.
У Србији је то најинтересантнија и тренутно најекономичнија примена соларне енергије у домаћинству. Свака породица троши око 30 литара топле воде по члану породице дневно. Неколико колектора у комбинацији са централним бојлером капацитета од 120 до 300 литара омогућава бесплатну топлу воду у периоду од осам месеци годишње. Што је већа количина потребне топле воде, то су соларни системи исплативији, а период њихове отплате може да се смањи и на две године.
Овај изум је Владиној ћерки поставио немогућ задатак: ма колико се туширала, не може да (као некад) потроши цео бојлер.
РЕЦЕПТ ИЗ СИЈЕТЛА: У овом домаћинству вода из водовода се минимално троши. Травњак и биљке у пластенику заливају се водом из бунара и – кишницом. “Водим крсташки рат са травом и коровом. Ма колико често шишао, она џикља”, каже Влада.
Како се са џикљањем боре власници травњака у Сијетлу, није познато, али тамо се већ неко време кишницом штеди вода и то по следећем систему: киша која пада са крова слива се и одлази у велики резервоар у подруму, затим се филтрира и пушта у водоводне цеви где се користи за све осим за пиће. Занимљиво је да је ову добру идеју дао један чиновник и да је на његов предлог градска власт и покренула акцију. Пример градских оца Сијетла убрзо су почели да следе и многи грађани који сада користе кишницу за заливање вртова и испирање клозета. Иако се и у Србији често апелује да грађани своје травњаке не заливају водом из водовода, а у многим местима плански се спроводе рестрикције баш у најзгодније време за заливање, пракса са чувањем кишнице важи само за изоловане случајеве.
Изнад Владиног пластеника у коме се црвени паприка, мирише чак пет врста парадајза, сунчају краставци, а рена и першуна има на сваком кораку, налазе се два велика резервоара за сакупљање кишнице. Док репортерка “Времена” вади лук и кромпир за ручак, Влада у дворишту инсталира соларни роштиљ. Апаратура слична олуку поставља се изнад великог огледала и после извесног времена двориштем су замирисали ћевапи. Пре него што је и последњи ћевап био печен, на сто су постављени “пластеничка” салата и помфрит и ручак је могао да почне.
И мачак се “огребао” за мало меса и после ручка наставио да дрема на крову Владиног аута.
А ауто који, очекивано, иде на биодизел, свој “ручак” добија из гараже поред које је паркиран. Коначно сазнајемо да је у канистерима поред гараже, у ствари, искоришћено јестиво уље, коме ће се ускоро придружити и оно од наших кромпирића. Влада то уље сакупља углавном из ресторана и онда га у гаражи, уз помоћ мале кућне рафинерије коју је сам пројектовао, претвара у биодизел.
Током протеклих шест година овај посвећени електричар је у своје еколошко домаћинство уложио пуно труда и неколико десетина хиљада евра. За помоћ се није обраћао ни држави ни банкама. Државне институције, по његовом искуству, не излазе у сусрет појединцу и не дају никакве пореске олакшице или субвенције некоме ко жели да у свом дворишту постави алтернативне изворе енергије (видети оквир). Од банкарског кредита је одустао у старту пошто, како каже, више користи донесе банци. Као и сваки кредит, уосталом. Неке инвестиције су се већ исплатиле. Захваљујући одличној изолацији и топлотној пумпи, рачун за грејање (и хлађење) куће од 400 квадратних метара никада није већи од 2000 динара, трошкови за воду су минимални захваљујући бунару и резервоарима за сакупљање кишнице; откад има кућну рафинерију литар биодизела га кошта 40 динара, а на пијацу, каже, уопште нема потребе да иде јер све поврће је иза куће.
Интересантно је, међутим, да нико од комшија овог ентузијасте није показао нимало интересовања и иницијативе да нешто слично предузме у свом домаћинству. Ако оставимо по страни добре намере према животној средини и ствар сагледамо чисто прагматично, поражава чињеница да је њима и даље лакше и исплативије да за зиму купе шест тона угља, да свакога дана по цичи тај угаљ товаре у кофе, па у котао, и да као резултат свег тог диринчења добију три тоне пепела. Ветрењаче препуштају “дон кихотима”.
Јасмина Лазић

(Време/Независно домаћинство)

Advertisements

2 mišljenja na „Пример независности

  1. Све је то могуће градити организовано, јер су технолошка решења одавно позната и тако би сигурно било јефтиније и боље. Међутим, руку на срце, нема интересовања, не само код државе и грађевинаца, него и код популације, што се лепо види из реакције његових комшија (ма, пусти будалу…).

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s