Где атестирати младог синекурца

Мегатренд је други по броју студената универзитет у Србији а његови дипломци су већ неколико година најбројнији на највишим функцимама у влади и државној управи.

Да ли је спорна докторска дисертација о којој се ових дана говори усамљен случај, или је нешто озбиљно труло у српској „држави академској“?

'де се студира за министра?

‘де се студира за министра?

Медији већ три дана брује о тексту објављеном на порталу Пешчаник у коме група аутора, предавача на универзитетима у Британији, критички анализира докторску дисертацију министра унутрашњих послова Небојше Стефановића. Закључили су да:

Детаљна аналзиа показује да рад обилује плагијатима, што је тежак академски прекршај, а уз то још не испуњава ни услове за успешну дисертацију.

Аутори текста, позивајући се на моралну одговорност министра али и на сличне примире у Мађарској и Немачкој, као и наводе из експозеа председника владе, траже да министар поднесе оставку.

Од председника владе је стигао одговор да:

У животу није чио глупље образложење о плагијату.

Да ли је ће ово бити само још један у низу политичких обрачуна који ће, као и обично, прерасти у афера без епилога, или ће аутори, као што су у тексту навели, наставити да критички анализирају докторате носилаца јавних функција, без обзира на политичку припадност, остаје да видимо. Чињеница је текст загребао само по врху леденог брега.

Високо образовање у Србији прожето је низом афера, сумњи, неизречених и напола изречених оптужби.

Неке од медијски највише експлоатисаних афера биле су везане за сумњиве дипломе политичара и државних службеника. Диплома председника државе Томислава Николића била је у центру пажње предизборне кампање 2012. године. Касније је ова кампања оцењена као „веома прљава“, ваљда зато што је неумесно поставити питање валидности дипломе кандидата за председника државе?!

Јавно су довођене у питање докторска дисертација Александра Шапића, функционера Демократске странке, и магистарска министра Велимира Илића. Један од директора ЕПС-а, Тихомир Симић, у медијима је оптуживан да је купио докторску дисетрацију од дописног универзитета на Хавајима. Ни изборна скупштина Демократске странке, одржана пре три дана, није прошла без помињања купљених диплома. Листањем штампе из предходних година може се пронаћи на десетине сличних оптужби.

Оптужбе за наводну „куповину“ диплома најчешће се везују за приватне универзитете. У већем делу јавности се они и даље перципирају као „фабрике диплома“, у којима плаћена школарина значи и завршетак школовања фактички без учења. И поред тога, број приватних факултета и студената који их похађају расте сваке године. Мегатренд је други по броју студената универзитет у Србији а његови дипломци су већ неколико година најбројнији на највишим функцимама у влади и државној управи.

Међутим, јавна је тајна да ситуација на државним факултетима није ништа боља. Стално се испод гласа могу чути оптужбе за непотизам, „академски туризам“, односно праксу да професори мимо закона истовремено предају на неколико факултета, куповину испита, широко распорстрањену праксу полагања испита преко бубица, куповину семинарских, дипломских и мастер радова, неакредитована одељења по централној Србији којих наводно има више од 130…

Пажњу медија је пре неколико месеци привукао потез двојице асистената са Факултета организационих наука. Желећи да укажу на погубну праксу објављивања квазинаучних радова зарад бодова од којих зависи избор у звање и величина примања, они су у румунском научном часопису, веома популарном међу појединим припадницима српске „академске елите“, објавили рад који се састојао из мешавине бесмислених фраза на енглеском. Наком неколико дана буке у медијима случај је заборављен, а са овом праксом је настављено у истом обиму.

Да сумње о куповини испита нису само гласине показао је случај Правног факултета у Крагујевцу. Професори овог факултета су, и поред снимака и материјалних доказа, због застарелости поступка ослобођени оптужби и данас раде на факултету. Првооптужени професор је у међувремену чак постао декан факултета.

Огроман проблем на факултетима представља полагање испита преко бубица. Поједини факултети су набавили ометаче, али су студенти и за то нашли решење. Чини се да суштинске воље да се овај проблем реши нема, иако је нпр. пре неколико година на Електортехничком факултету ухваћена група најбољих студената, стипендиста, са лап топовима и пратећом опремом. Испоставило се да су од полагања испита преко бубица направили уносну праксу. Кажњени су суспензијом од неколико месеци, случај је заташкан, а колики је истински обим овог проблема и даље се само нагађа.

Што се проблема куповине готових семинарских, дипломских, мастер па чак и доктораских радова тиче, овим проблемом апослутно нико није ни покушао да се позабави, иако се у близини факултета и на интернету може пронаћи на десетине огласа који по изизтено ниским ценама (око 10е за семинарски рад) нуде готове радове.

Све примери које сам поменуо, као и сумење о којима се шапуће, односе се само на случајеве у којима би одговорни, уколико би се показало да су наводи тачни, морали кривично да одговарају. О других манама система високог образовања, а њих свакако има, овде није реч.

Једна је ствар заједничка за све ове случајеве. Сви они остају на нивоу гласина, оптужби, афера. Ниједна институција нити политичка партија до сада нису показали иницијативу да се овим проблемом позабаве. Институције истичу да нису надлежни а медији избегавају да о њима озбиљно говоре, иако би за прикупљање веома идникативних података требало само мало истраживачког новинарства.

Без обзира на то да ли постоји политичка позадина текста у коме се доводи у питање валидност докторске дисертације министра, чињеница је да је покренуо лавину комнетара, пре свега међу студенстком популацијом. Зашто је тако?

Зато што ни академска заједница није остала имуна на опште посрнуће српског друштва. И у њој владају клијентски односи, позиције се посматрају као синекуре а припадници партија и добро повезани појединци имају неограничену моћ.

За разлику од неких других области српског друштва трулеж је овде захватио само мањи део. Огромну већину академске заједнице и даље чине изврсни стучњаци али и педагози и људи. Проблем је што им недостаје воље, можда снаге а сасвим сигурно храбрости да подигну глас против свега негативног.

На ветрометини остају студенти, који су свега свесни, али немају могућности да било шта промене. Негативна селекција, рак који изједа српско друштво, одвија се пред њиховим очима, а нико не жели чак ни да дигне глас. Отуда толико бес који је покуљао на површину након једног текста у којем се наводно потврђује све оно што су многи интимно сумњали.

Српски студенти и млади научни радници данас су само „на привременом школовању и раду у Србији“. Огромна већина, посебно оних квалитетних, чека тренутак када ће разочарање и очајање превагнути, и када ће отићи из земље.

Зато би било добро када би макар неко буру коју је подигао текст о дисертацији министра Стефановића схватио не као политички обрачун, чак и ако он то заиста јесте, већ као вапај једне генерације да се нешто промени. Иначе, сва је прилика да ће Србија изгубити читав један нараштај, ко зна који по реду.

Било би добро. Нажалост, мало ко се истински нада да ће бити тако. До тада, остаће да важи да „лоши ђаци беже из школе, а добри из земље“.

Петар Ристановић – Српски академски круг

Наслов и опрема – Преврат

Advertisements

Jedno mišljenje na „Где атестирати младог синекурца

  1. I kako beše ono u onom vicu: Studenti državnih fakulteta pitaju jedni druge koliko još ispita imaju do kraja, a ovi na privatnim koliko još rata.
    U jednoj varoši od hiljadu duša takođe punom parom radi jedno od mnogih isturenih odeljenja nekog od kvazitrendova. Vidim da se tu muva momak koji se jedva provukao kroz srednju i to samo do trećeg stepena. Pitam ga na kojoj je godini, a on kaže da ne zna, nije ni važno. “Kad završim, reći će mi…“

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s