Суживот са насипом

holand

Тешко је замерити природи што нас дарује водом. У крајњем случају, да се нисмо током еволуције адаптирали на воду као молекул између чијег имена и имена живот стоји знак једнакости, данас не бисмо ни били у ситуацији да пишемо овакве текстове.

Кроз разне катастрофе научили смо да будемо солидарни, да се трудимо и изван граница могућности, да заборавимо на друштвене, социјалне и религијске каменчиће спотицања, и да учинимо сопствене и животе других лепшим и смисленијим. А да ли смо “научили” да учимо на грешкама?

Када говоримо о грешкама, поменимо оне чувене експерименте из психологије: када је Павлов почео да на свом псу по имену Бајкал проучава процес класичног условљавања, амерички психолог Едвард Ли Торндајк је такође експериментисао са животињама стављајући их у различите ситуације, посматрајући како оне решавају различите врсте проблема. За разлику од класичног Павловљевог рефлекса које је Скинер назвао респондентним (респонс – одговор) и где је ОРГАНИЗАМ (у овом случају можемо рећи и НАЦИЈА) пасиван и само се понаша реактивно на дражи спољашње средине, у оперативном или инструменталном учењу (учењу путем покушаја и погрешака) организам (дакле, НАЦИЈА) врши одређене радње да би задовољио своје потребе. То понашање је мотивисано унутрашњим стањем и жељом да се дође до циља. Ком рефлексу смо ми као нација ближи, није тешко одговорити.

Поплаве које Србију спопадају кроз векове нису малобројне. Са тог становишта, може се извући закључак да природа са својим водама има потребу да се мало “протегне” и зађе и тамо “где јој место није”. Сећам се клиначких дана када сам почињао да играм шах, дешавало се да често губим партије. Наравно, нисам се осећао баш пријатно када сам слушао од старијих мајстора да је много важније анализирати ИЗГУБЉЕНУ него добијену партију. У изгубљеној партији анализираш и тражиш решења проблема, а у добијеној партији само начин да се дивиш својој победи! Нешто слично могло би се применити на природне катастрофе – у овом случају, конкретно, поплаве.

Чињеница да један град (на пример, Обреновац) трпи велике налете поплавних таласа кроз своју не тако дугу историју, довољна је да се запитамо на који начин свако од нас, својим знањем и идејама може да допринесе да се такве ствари ређе и у мањем интензитету дешавају. Ја нисам стручњак у тој области, тако да ћу само пренети искуства вредних људи који су били у ситуацији да уче на сличним грешкама – у питању је Холандија.

Као земља којој 30% површине (и око 65% становништва) лежи испод нивоа мора, Холандија је “идеална мета” за поплаве. Међутим, слушајући стручњаке који се овде у Холандији баве заштитом од поплава, стичем утисак да је ризик од катастрофалних епилога сведен на минимум. Покушаћу да сумирам њихова искуства, савете и организациони план:

1. Основни став при изради било какве заштитне мере је: ТРЕБА ЖИВЕТИ СА ВОДОМ, А НЕ БОРИТИ СЕ ПРОТИВ ЊЕ! Шта то практично значи? Холанђани знају да је неконтролисани раст воде стална опасност, и они су прве насипе почели да праве још у 15. веку. Након великих поплава 50-их година прошлог века, које су условиле и више од 60 хиљада евакуисаних људи, Холанђани су започели са изградњом свог чувеног одбрамбеног система правећи полдере. Иако је у свету био оцењен као један од најбољих, он је у извештају из 1977. године означен као ризичан због глобалних природних промена. Холандске власти су игнорисале то упозорење, јер је због проширења одбрамбених бедема требало срушити доста кућа. Тежак ударац, међутим, дошао је са несвакидашње великим падавинама 1993. године, када је преко 200 хиљада људи морало да се евакуише, а на стотине фарми животиња остало без заштите. Од тада, Холанђани проширују истраживања у борби против поплава, штавише УЛАЖУ у научне радове који се тиме баве. Ево шта је резултат тога…

2. Након тог великог пораза, Холандија покреће пројекат Градити у складу са природом који и данас сјајно функционише. Поента пројекта је упоредно прожимање модерних архитектонских решења са неизбежном бригом о заштити природе, нарочито оном у приобалним подручјима. Данас у оквиру овог модела функционишу естуарска мрежа у високо ерозивним деловима државе, модерни пешчани “лавиринти” који се користе у превенцији од надирања Северног мора, као и системи издизања пешчаних острва у мочварним пределима. На једном од таквих “острва” величине 2×2 км, направљен је и најмоћнији европски радио телескоп – ЛОФАР. Такође, тренутно се пише око 20 докторских теза у оквиру поменутог пројекта, а неке од тема су хабитати око камених рифова и пројекција утицаја глобалних климатских промена на услове у приобалним подручјима 2050. године! Као што можемо да закључимо из приложеног – води се много рачуна о будућности.

3. Наравно, да се не би задржали само на “паметној” градњи, Холанђани су се фокусирали и на “паметну” одбрану. Систем “интелигентних насипа” (ИЈкдијк на холандском), право је мало ремек-дело једноставности и штедљивости. Укратко, систем насипа је искоришћен за уграђивање електронских сензора, који су одговорни за преношење реалних временских података до контролних база. На тај начин је створен мониторинг бедема за заштиту од вода, јер се сензорима добијају информације о свим могућим релевантним променама у средини, а такође се ти подаци узимају у обзир и око оптимизације самог насипа. Дакле, циљ је да се са што мање потрошене енергије дође до решења! Холанђани кажу да овај систем убрзава реакције на евентуалне изненадне поплаве и до три пута.

4. Комерцијалне компаније су укључене у тестирање “паметних” материјала, па је такоТЦ Гео Детецт пројектовао први светски интелигентни геоматеријал. У спрези са оптичким влакнима и специјалним софтверским пакетом, такав материјал има својство да рано упозорава на деформације у структури земљишта. На пример, било каква температурна варијација као и пуцање земљишта могу да се детектују у раној фази и предупреде евентуалне последице.

Као што може да се види из овог кратког осврта на “холандски модел”, они су нација која је свесна да у данашњем турбулентном времену за човека и природу не може да се ослони само на обичне пешчане насипе и хиљаде пумпи за избацивање воде (за нас је и тих хиљаду пумпи мисаона именица). Не желе ни да се ослањају на радарске метео-станице ма како врхунски оне биле опремљене. А најмање желе да се ослањају на импровизацију у тренуцима близу катастрофе. Много је важније имати циљ, а за њих је то јединство човека и природе. Учећи од бољих, можемо пуно тога. Нама у Србији природа је подарила много већи рељефни избор, много више ствари које треба да очувамо. Схватимо то као богатство. И као сопствени циљ. У супротном, прича о Павловљевом псу постаће прича о нама самима.
Дарко Доневски (1980), астрофизичар и писац, истраживач на астрономском институту у Лајдену (Холандија), сарадник ИС Петница.

Peščanik.net, 21.05.2014.

Advertisements

8 mišljenja na „Суживот са насипом

  1. Какав фрћокласти, проеуропски текстић са пешчаника. Просто је милина читати овако нешто. Међутим, која је поента текста?

    Sviđa mi se

    • Мислим да човек ‘оће да каже како ствари попут поплава треба предвиђати и за њих се припремати на стратегијском нивоу. А ти?

      Sviđa mi se

      • Овога http://www.jarak.net/nase-selo/sta-bi-bilo-kad-bi-bilo/ је пуна Србија а у Холандији је ТВРДИМ – немогуће видети. верујем да је немогуће и замислити, али ето, не могу да докажем па не смем да тврдим, јел’да… Само, ово неће бити од ХААРПа, ово је чисто наше, србијанско; осим ако нам неки стари ХААРП није колективно оштетио мозгове 😦

        Sviđa mi se

      • „ствари попут поплава треба предвиђати и за њих се припремати на стратегијском нивоу.“
        подразумева се, оквиру еу;
        „јарак“ спомиње марију терезију илити еу;
        нико не спомиње „комунистичке“ канале, ваљда зато што нису били српски или да им не би чанак устао на одавању поште…

        Sviđa mi se

      • Jbg, ne treba preterivati i u svemu traziti zaveru. Covek hoce da kaze kako je svapska carica znala da treba i umela da natera svoje podanike da kopaju kanale, a (i) ti odmah nalazis da autor ima losu nameru prema komunistima i posleratnoj izgradnji zemlje… Sta reci osim „zar i ti sine Brute!?“

        Sviđa mi se

  2. „http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-preporucuje/29202-%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-k-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5.html

    „Социјализам је у овој делатности био организован рекао бих до савршенства“

    Какав, бре, Брут? ИМАЛИ смо системски решену одбрану од поплава и то смо ДОБРОВОЉНО УНИШТИЛИ! Али, ни то нам није било доста, него смо то још и заборавили (а сећамо се Марије Терезије), а успут и забранили да се о томе случајно неко не излане…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s