Размишљања-Утроба

Dave-and-Earth-from-Stanley-Kubricks-2001-A-Space-Odyssey

Када сте се задњи пут осећали поносно зато што сте из Србије? Да пооштримо још мало, када сте се задњи пут осећали поносно зато што сте Србин? Драги мој ДРП-е, Давидовић је крајње проблематичан “рестор поинт” за анализу, међутим моменат и цео “спиритус мовенс” који је њега избацио у први план свакако јесте. А оно што је карактеристично за “спиритус мовенс” јесте да он, како онда, тако и сада нема ама баш никакве везе са реалношћу. Тај концепт јесте РАЗВЕДЕН од здравог разума и то је основна црта која га карактерише.

Устав донет 14 Фебруара 1835 године би можда и имао некакве шансе да уз њега не стоји префикс Сретењски и то је оно што целу ствар, сасвим тачно, сврстава у ред дијагноза а не валидних историјских момената. Зашто? Е па ево зашто:

Прво,

Доношење одлука на специфичан дан, важних одлука за државу и народ, непогрешиво указује на матрицу из предходног текста, на хедонистичо-ескапистичку природу Србина и његове “слабе вере” то јест паганизованог Хришћанства. Чињеница да је устав донет на Сретење, успоставља везу између реалног, правног акта, највишег правног акта, дакле рационалног чина, чина СОПСТВЕНЕ ВОЉЕ, са оностраним то јест наСретење. Дакле, веровање да ће баш на тај дан, када се капије небеске отварају, када нам је универзум наклоњен САМО на тај дан, наша стремљења бити овенчана успехом, директно обесмишљава саму суштину устава као чина сопствене воље, јер везује је за нешто што је ван нас самих и чему смо ми коначно подређени а то је виша сила а не наша сила. Дакле Сретењски устав није устав, већ је ритуал предавања воље универзуму, чин одустајања, одустајања од сопствене воље. Не устав, већ заустав.

Друго.

Устав, као врховни правни акт једне земље, пише се како би се у тој земљи успоставио поредак и систем, А НЕ ДА СЕ ОГРАНИЧИ самовоља једног човека. Устав се пише за Србију а не за Милоша. Дакле опет, тај устав није устав у својој суштини, већ је акт путем кога је покушано да се воља једног човека- ограничи.

Треће.

Устав, као највиши правни акт једне земље, захтева огромно знање и праксу. Захтева расправу, захтева анализу, тезу и анти тезу. То је озбиљан посао. Да ли је Сретењски устав то?

Не.

Димитрије Давидовић јесте био покретач и штампар “Новина Сербских” у Аустрији. Како је могуће да један новинар, дакле један човек који је цео живот провео у туђини, пише устав за земљу о којој ништа не зна. Које су његове квалификације да у опште пише правни акт? Колико ја знам, он је не завршени лекар, син богатог трговца који је мењао факултете ко гаће и на крају се скрасио у издаваштву где је бифлао текстиће надахнуте националним набојем. Дакле питања су следећа.

А. Како је могуће да Устав пише ЈЕДАН ЧОВЕК?

Б. Како је могуће да Устав пише човек који нема никакве квалификације да устав пише?

Четврто.

Сретењски устав, није у опште дело Димитрија Давидовића, већ је преписан Белгијски устав са елегантном дозом тековина Француске револуције. Да, Француске Револуције која је изнедрила Наполеона који је онда напао Русију која је онда морала да се повуче остављајући нас на милост и не милост будућој “браћи”, Османлијама, Бошњацима и Шиптарима које је иста та Француска наоружала артиљеријом, обучила и директно учествовала са својим инжењерцима у пробоју на Засавици после кога је Скопљак ушетао у Београд и за две године слистио две трећине Србије.

Који рационалан разлог постоји , да идеје због којих смо за длаку избегли судбину да будемо избрисани са лица земље, усвојимо као основне идеје водиље за будућност?

Све што је Давидовић урадио јесте копи пејст, исто што раде и данас еунатори. То није акт рационалног и није акт разума, већ је акт слепе вере, јер је веровање да ће Сретење да некако магијски пермутује идеје због смо умало нестали са лица зеље, магично их претворити у решење свих наших мука, после који нећемо морати да мрднемо курцем, срећно заваљени испод шљивчуге и чекати да нам иста гекне у уста после чега ћемо се завући у УТРОБУ природе и срећно сисати палац, као вечита беба.

Нема ту ДРП-е никаквог “рестор поинта”. Нема га јер на том хард диску не постоји систем те тако не постоји ни рестор поинт.

Србин, Драгославе, једноставно одбија да се роди.

Драган Томић

Advertisements

16 mišljenja na „Размишљања-Утроба

  1. „Нема ту ДРП-е никаквог “рестор поинта”. Нема га јер на том хард диску не постоји систем те тако не постоји ни рестор поинт.

    Србин, Драгославе, једноставно одбија да се роди“

    А да се ми, пошто смо јелте такви какви смо, колективно самоутепамо?
    Па да то буде на ползу свеколиком човечанству и васељени.

    Узгред, реално гледајући, Сретењски устав је само једна цртица модерне српске историје, не баш небитна али не ни толико битна колико јој значаја поједини кругови приписују.

    Sviđa mi se

  2. „Устав, као врховни правни акт једне земље, пише се како би се у тој земљи успоставио поредак и систем, А НЕ ДА СЕ ОГРАНИЧИ самовоља једног човека.“ мало си побркао уставе – ово је о следећем.

    „Како је могуће да један новинар, дакле један човек који је цео живот провео у туђини, пише устав за земљу о којој ништа не зна. Које су његове квалификације да у опште пише правни акт? Колико ја знам, он је не завршени лекар, син богатог трговца који је мењао факултете ко гаће и на крају се скрасио у издаваштву “
    како је могуће да један неписмени хроми Даба реформише језик, писмо и створи једини националнин програм свог народа? Који факултет је завршио Његош?

    „Сретењски устав, није у опште дело Димитрија Давидовића, већ је преписан Белгијски устав са елегантном дозом тековина Француске револуције.“ да , па шта? Крмчија су преписана „страна“ правила, Душанов законик се наслања на римско право и феудално у западној европи ..све што ваља компилација је најбољег до тада измишљеног.

    твоје тумачење историје је типично за оне које феноименолошки генијално описујеш – оне „мора се ваља се“, да падне сама шљива…
    „Који рационалан разлог постоји , да идеје због којих смо за длаку избегли судбину да будемо избрисани са лица земље, усвојимо као основне идеје водиље за будућност?“
    с том идејом је започет први српски устанак, тј. поново смо уписани на лице земље .. е, сад, што су се касније поново определили према доксi (slavi) а не према епистеми (суштини) као пар деценија раније на приморју и пар деценија касније у Панонији.. . ако нешто почнеш треба доследно да наставиш.. ако почнеш са Хетеријом (идејом да се нација базира на античкој традицији, јер је религије деле), а после пређеш у православне свесловенске фанатике, и то недуго пошто су те исте империје на исти начин зајебале, па после поново спасеш исте империје од револуције крварећи уместо њих против револуционара..јбг шта да очекујеш од револуционара? ..ако кренеш да шириш идеје „у французком духу“ а завршиш са феудалним државним правом… ако уђеш у НАТО, живиш ко бубрег у лоју деценијама а после изађеш, за бомбардовање је крив – НАТО .. и судбина на коју не можемо да утичемо ..даааај читај бар своје текстове, могу ти бити поучни

    Sviđa mi se

    • Ideja sa kojom je započet Prvi Srpski Ustanak nije bila smenjivanje Sultana da bi došao pravedniji Sultan i da bi se Osmansko carstvo reformisalo, već je ideja bila sloboda, kroz rusenje sistema, a ne promena poretka unutar sistema. To su fundamentalne razlike u tumačenju Prvog Srpskog Ustanka i Francuske revolucije i tu ova dva događaja nemaju ništa zajedničko.

      Osnovni problem u posmatranju ove problematike, leži u činjenici da oni koji posmatraju Srbiju u integralnom toku vremena, smatraju da je ovaj ustav, crtica moderne i da se on po tome ne razlikuje od sličnih dokumenata pisanih u tom vremenu. Međutim ja nisam pristalica ovog ugla gledanja, jer smatram da Srbija i Srbi jesu izopšteni iz integralnog toka vremena te tako moderna zapravo ni ne postoji u Srbiji i u Srpskoj istoriji. Ali o tome kasnije…

      Sviđa mi se

      • Otomanska imperija je bila u procesu reformu „u francuzkom duhu“ protiv koje su se digli upravo dahije – protoislamisti i protoklerofašisti… ustanici su kucali na otovrena vrata, sultan je njih podržavao a ne dahije.. mogli su lepo da prihvate samoupravu unutar imperije u reformisanju i mirno da sačekaju konačno oslobođenje. što je knez Miloš uradio, ali mnogo kasnije i po mnogoi većoj ceni.. al jbg – večni element u stradanjima Srba – dođu Rusi, nalože na megalomaniju i odu…isto je bilo nešto ranije sa vladikom Petrom.. odbije sto puta bolju ponudu Napoleona (patrijarh Ilirika – samo za neutralnost) zbog nekih ruskih fantazmagorija.. Rusi odu, prodaju nas aUSTRIJI, cela Dalmacija u šoku – i narod se podeli na Srbe (proruse) i Hrvate (pronemce) za sva vremena..isto uradi i NJegoš -agituje za Štrosmajera (austriju) protiv Francuza, šaljući ANATEME dalmatincima, bokeljima i dubrovčanima i posle se gorko pokaje.. . pa Košut i patrijarh Rajačić – slično – umesto da se priključe protestantskom prosvetiteljstvu, kako ih ja Garašanin savetovao, oni pod skute katolika, umesto banovina Slavonije – „srpska“ Vojvodina sa nemačkim vicekraljem kao vladarom i nemačkim službenicima kao upravom.

        Sviđa mi se

      • ..sve do danas : 30 godina svi oće u Evropu, kad smo na domaku evrope, naiđu Rusi sa novim nebulozama da slude narod sluđivanju sklon … imao priliku da posle 3 veka više ne budemo bojno polje, jer je granica zapada pomerena na granoice Rusije ..da konačno mirno živimo, ne ginemo, ne razaramo se i napredujemo, ali jok – Hoćemod a budemo hajdzučko gnezdo „Evroazije“ hiljadama kilometara od Džingiskanije, na kojoj ruski ludaci najotvorenije temelje projekt Evroazije

        Sviđa mi se

      • „Бечки конгрес који је услиједио исте године је, међутим, вратио Боку которску Аустријском царству, а Црној Гори није призната независност.

        Након овог разочарења, Црну Гору су задесила тешка времена. Хиљаде Црногораца је умрло од глади, а стотине емигрирало у Кнежевину Србију и Царевину Русију.“

        Sviđa mi se

      • „smatram da Srbija i Srbi jesu izopšteni iz integralnog toka vremena“

        ДрТе, сматрам да си „у криву из фундамента“ али ћу увек бранити твоје право да будеш у криву 🙂 Ако пођемо од претпоставке да један народ који живи на територији Европе, кроз коју непрестано пролазе путници, трговци, новац и идеје – није могуће изоловати а нарочито не изопштити из историјских токова, да би твоја теза опстала мораш да одлучиш шта је по теби на почетку 19. века био српски народ. Етничка група у Отоманској империји, раја („гора од марве“ пошто се чак и коњи, говеда и овце разликују по расама, једино раја (робље) је свуда иста, или народ – баштиник Немање, св. Саве и Душана Силног?
        Мени је најприближнија она прва упутница, јер упркос неким ауторитетима – мислим да Османлије никог нису искључивали из меритократског система управљања државом који је код њих владао. Доказ су Мехмет паша, Латас, да не помињем многе кнезове и обор-кнезове („он је паша а ја сам субаша…“). То што је већина Срба одабрала да избегава контакт са турском државом, заправо је самоизопштавање, а како читава четири века није било организоване борбе за ослобођење и уништење те државе – признајем да (још) нисам у стању да (на задовољавајући начин) се одлучим како назвати то „племе које сном мртвијем спава“. Али оно у шта сам сигуран, то је да нису Срби били изоловани од модерне, пре ће бити да су се против ње борили (и још увек боре) неки битни фактори наше веселе дружине. Јер, како се десило да баш најважнији детаљи из српске историје нигде нису забележени? Наравно да су забележени, али су након тога, одлуком неког ко је имао (и има) сасвим опипљив утицај сакривени или уништени. Како је могуће да о српским државама пре Немањића учимо искључиво из књига које су писане на основу страних извора и у интерпретацији одређених историчара? Како је могуће да се не зна разлог смрти српског владара који је скоро постао цар Ромеја? Коме је био интерес да се бори против просветитељства и да службу Божију широм Србије врше полуписмени попови, ко је тим поповима бранио да се образују? Каква је улога грчких владика представника Фенербахчеа у Србији код општег заглупљивања Србаља, а каква њихових колега – Срба.
        Док се ова питања не расправе, не само овде већ пре свега у САНУ, ми ћемо бауљати ко гуске у магли и изучавати „историју“ чији део најбоље обожавамо да будемо, уместо једине праве – оне која је тачна.

        Sviđa mi se

      • Дрпе, реци ми да се зајебаваш…

        Или опет да разматрамо да ли „patria“ значи домовина или отаџбина.
        Ма не, немам ни времена ни живаца за то.

        Sviđa mi se

  3. „с том идејом је започет први српски устанак, тј. поново смо уписани на лице земље“.

    Да, с идејом републике, створена је Србија. Тај процес се зове крунисање, логично, зар не? Од тада датира – ни случајно од 45 – Трг републике, у инат кнезу.

    Либерали који основано тврде да је приватно власништво највећа светиња, намерно изостављају да је држава истог карактера. Ради се о идеолошкој логичкој катастрофи сличној српском антикомунистичком републиканству.

    Sviđa mi se

  4. Западне силе су имале антикомунистичку монархију, и подржале су њено уништење и стварање комунистичке републике, уз ратне и поратне потоке крви.

    То је био предуслов за растакање те монархије на 10 делова. А за све су криви Његош и Слоба. Или још боље: Немања, Петровићи, Обреновићи… и Руси, наравно.

    Апсајд даун историја.

    Живео Јосиф Броз!

    Sviđa mi se

  5. Brano, ne budi smešan. Prilike u kojima je Miloš vršio svoju „vladu“ više su bile igra na oštrici noža a ne nekakav normalan menadžment kako ti vidiš stanje stvari. Nije on ništa „čekao“ već se vrlo vešto prilagođavao nametnutim okolnostima, pokušavajući da izvuče maksimalnu korist ( prvo za sebe, naravno a tek onda za narod). Nikakva slobodna volja tu ne postoji.
    Pogrešno vidiš stvari, nismo mi nikakvo hajdučijsko jezgro niti su naše akcije razlog za loš i ubistven tretman od strane drugih. On postoji nezavisno od naših akcija i ponašanja.

    Sviđa mi se

  6. Идеологија класне борбе – са све ламентима против зулу морала – је нешто чега ћемо јако тешко да се ратосиљамо.

    Како која група (сталеж, класа, данас и пол) треба да буде искориштена од наше конкуренције, тако њу прогласе народом, а остале – ненародним елементом.

    Шта је прави народ? Аутомеханичари, сточари, лекари, војници (власт)? Треба послушати енглеске и немачке саветодавце, па да након покоља ВЕЋИНА одлучи ко ће да је зајаше. А чим јахач сувише научи посао, постајемо конкуренција, па Јово наново. Уз благослов САНУ, па да нас бог види.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s