Докле сеже српско наслеђе? Постоје разни аутори који заступају различите „теорије“, а овде ћемо се задржати на две. Оно у чему се сви слажемо, то је да треба одредити једно место или неки историјски догађај од када постајемо ово што смо, а престајемо да будемо оно што смо до тада били. Колико је то тежак и озбиљан посао, види се из једног коментара на мој последњи текст, у коме Врабац каже: „… кад напишеш ово:
“некадашњег Илирика”
ја већ по аутоматизму губим бар пола воље за било каквим озбиљним полемисањем.
Мислим човече, па ти живиш и на некадашњем дну Панонског мора па се не шеташ по дворишту са маском и перајима :)“
Дакле, кад данашњи Срби постају народ, историјска категорија, а престају бити чопор варвара ? Ни једног тренутка не занемарујући Лепенски вир и Винчу, ипак бих рекао да је антички Рим ентитет у коме је овај простор по први пут добио име, а његови становници препознати као факат, нешто значајнији од јелена, шарана и дивљих свиња. Оно што засигурно знамо, широм Илирика Римљани су по мери гузица својих коња градили путеве (најмање један још постоји, игром случаја води поред мог родног села), а колико је задњи трап римског коња важан за разумевање целокупне историје и стављање чињеница у одређени контекст – открива Будимир Новаковић:
За оне који ово још нису знали, а и оне друге да понове градиво
Размак између железничких шина у САД је тачно 1,4351 м.
Зашто толико?
Зашто што је толики размак између железничких шина колосека британске железнице.
Будући да су железнице у САД почели градити Енглези, и у Америци су употребили исту меру .
А зашто у Енглеској употребљавају ту меру?
Зато што су први вагони у Енглеској израђени у радионици која је пре израде вагона производила кочије. За железничке вагоне су употребили исто подвозје које су раније користили за кочије.
Зашто су за подвозја кочија употребљавали баш ту меру (1,4351 м)?
Зато што је размак точкова на кочијама био прилагођен старим европским путевима који су имали утрту ту ширину.
Зашто су путови имали утрту баш ту ширину?
Зато што су путеве направили стари Римљани током својих освајачких похода.
Њихове двоколице са коњском запрегом имале су ту меру.
А зашто су римске двоколице имале баш ту меру?
Зато што су запрегу конструисали тако, да је била широка тачно онолико колико су захтевале две коњске гузице.
Коначно:
Амерички спејс шатл има два резервоара за гориво (СРБ -Солид Роцкет Боостер), које израђује фирма Тхиокол у савезној држави Јута.
Инжењери који су пројектовали резервоаре хтели су да их направе шире, али су били ограничени ширином железничких тунела, којима је требало да прође воз са резервоарима. Ширина тунела је одређена размаком шина колосека.
Закључак:
Најнапреднији пример америчке технологије заснован је на основу ширине гузице римскога коња!
Овај текст би требало послати комплетној државној управи и доконим мајмунима који сваки час мењају законе и правилнике , уз напомену:
„Држите се коњске гузице!“
halal vera i sertifikat ilirski brate ..Ilirik je značajan još po nečemu,.. obuhvatao je svo stanovništvo te teritorije a ne samo malo nekadašnje pleme Ilira po kom je nazvan.. još u doba rimljana je bilo jasno da su Iliri – stanovnici Ilirika (nacija) a ne pleme – etnos .. latinski govoreće stanovništvo u srednjem veku se zvalo Dalmati – pa je kralj Bidin npr. kralj Srba i Dalmata …
Sviđa mi seSviđa mi se
„Бидин“ ?! јебеш ћоравог гуруа 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
сваки прави вођа је ћорав,..још до Домановићевог
Sviđa mi seSviđa mi se
Ај добро онда, пред спејс шатлом као аргументом морам да занемим. 🙂
Узгред, погледај мало шта је спадало у римску провинцију Илирик па размисли мало зашто би понеки Срби могли да осећају нелагоду.
Поздрав из Мезије.
P.S.
Чак и без оног што сам горе написао, та прича о Илирику у данашње време је тешка фантазмагорија, па још када се зачини гомилом псеудоисторијских „чињеница“ и још више сомнабулних интерпретација, може само да легне као зезање уз добар џоинт или неке „магичне“ пречуркице. 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Мада слутим шта хоћеш да кажеш са “ зашто би понеки Срби могли да осећају нелагоду“ могу да одговорим само са: Људи (нажалост) не могу да бирају своје претке (ни рођаке). А што се тиче интерпретирања „историјских чињеница“ – у праву си, то је зезање. Исто као што су оне „чињенице“. Је ли ти некад пало на памет да се запиташ шта би Душану силном да онако напречац потегне и умре? Да то нема могуће везе са напрасном смрћу патријарха Јоаникија годину дана раније, после састанка са царем у Жичи, на коме је било речи о преласку на католичанство? У замену за савезништво против муслимана који су већ запосели западне обале Црног мора… Зашто дословно ником осим сумњичавих „варилаца“ не пада на памет да размотри могућност да је неко отровао цара у напону снаге и на врхунцу државничке моћи? Неко њему близак, неки црноризац који се мота око хране на пример… Зато, држ’ се ти слободно чистог планинског ваздуха у Мезији, али немој да нам оспораваш право да смотамо по коју циничну, панонску 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Нисам уопште мислио на порекло, у осталом генетска слика Балкана се доста променила од тада. Чак и да није то случај, индентитет је много више ствар софтвера него хардвера, ето на пример ја сам скоро сигуран да по својој црногорској линији носим и нешто шиптарске крви па ми то не ствара никакву нелагоду.
Мислио сам на територијалну организацију, која личи на остварење највлажнијих НДХ снова (додуше у конфедерацији са балистима).
Што се тиче Душана, да то је позната спекулација и не звучи невероватно, мада не постоје релевантни докази. Мислио сам на неке друге ствари.
Sviđa mi seSviđa mi se
наравно да се полузезамо гледе Илирика, али несрећа је што је то зезање много историјски утемељеније него кад мртвиозбиљни некритички прихватамо „историјске истине“ о Србима и имен Серб нпр. ..која би тек нелагода могла да нас обузме ако погледамо где су били ти именом Срби (и Хоровати) у време Мезије и Илирика ..реци ми само онако узезању – какве ви менталитески везе имамо са доивним мирним толерантним мирољубивим нежним Словенима попут Чеха нпр.? Дај Боже да имамо живот би нам био много лакши..али немаммо .. узгред ти ниси из Мезије него из Далмације (илирика) – Косјерић је на обороцима Далматинских планина
Sviđa mi seSviđa mi se
Прво јављам се из Београда, додуше из Паноније. Радим у Панонији а живим у Мезији, тежак живот, сваки дан прелазим два пута границу.
Друго граница Мезије је била Дрина, а Косјерић је са десне стране Дрине. Мада се данашње становништво углавном доселило из онога што је некада било Илирик.
Треће…Ма не, не вреди… ово о Словенима не вреди коментарисати.
Sviđa mi seSviđa mi se
Drina nije bila granica nego planine zapadne Srbije .. isto ko danas granica jekavskog i ekavskog, moravskog i hercegovačkog dijalekta ..takvih „granica“ koje se gkled čuda poklapaju sa granicama rimskih provincija ili kretanjima unutar Rimskog carstva (podela na Vlaje – novodošle dakoromane i fetive – stare ilirire, u CG varijanti na lacmane i crnogorce, pa na aromane (cincare>) i dakorimane (danas dinarce) ma mali milion, a nijedne koja se poklapa sa bilo kojom slovenskom tradicijom ..baš za zezanje .. a sloveni gradiloi naseobine u ravnici i kraj reka a Iliri pri vrhu brda okrenute na jug.. nagradno pitanje – kako današnji Srbi biraju mesto za kuće? kako prepoznazi srpsko mesto u Pamnojiji, – da li je pored reke ili uz breg ko Gadoš, Kamenica, Titel, Karlovci, srpski deo Beograda – Sava mala i Kosančićev v…
Sviđa mi seSviđa mi se
Granice rimskih provincija
1. Pogledati ovu kartu
2. Na karti uočiti karakterističan trbuh koji Drina čini na mestu gde malo dublje zalazi na istok, iznad planine Tare
3. Dalje uočiti da granica Mezije počinje da prati Drinu na sever, od tog „trbuha“, otprilike negde od geografskih koordinata se nalazi danšnja Bajina Bašta
4. Pogledati bilo koju sadašnju kartu, može i Google maps, i uočiti gde se nalazi Kosjerić u odnosu na Bajinu Baštu
O ostalim stvarima uopšte ne bih, bar ne sa tobom. Više puta se ispostavilo da ili iskrivljuješ činjenice ili ih selektivno predstavljaš (kao recimo u ovom slučaju) ili često naprosto lažeš. Tako da zaista sa tobom više ne bih da diskutujem, niti o ovome niti o bilo čemu drugom.
Sviđa mi seSviđa mi se
napomena:
Ono gde piše „Granice rimskih provincija“ je link
Sviđa mi seSviđa mi se
mapa je neobično precizna.. ne znam što s tobom, majstorom da raspravu od suštine navedeš na trivijalnosti, uopšte polemišem, al evo još jednog koji iskrivljuje činjenice: „Ova, prosto nazvana Srbija ili Raška, u staro doba Mezija, leži u krajevima Evrope. Sa Sjevera je okružena trima veoma poznatim rijekama, Drinom, Savom i Dunavom, … a na zapadu je opasana planinama Dalmacije.“ Srbija do Velebita i Biokova? ili samo do Malljena i POvlena
„A Drina nastaje pod Sokolom, gradom Dalmacije, đe je uvećana tokom dviju rijeka Pive i Tare i tekući kroz Bosnu blizu početka Mezije utiče u Savu“
tekući kroz Bosnu blizu početka Mezije!!!
izvor: MALO DJELO POŠTOVANOGA GOSPODINA
GOSPODINA MARTINA DE SEGONIS PO
NARODNOSTI KOTORANINA A PORIJEKLOM
SRBINA IZ NOVOMONTA DRUKČIJE
NOVOBRDA NAZVANOG PO MILOSTI
BOŽJOJ EPISKOPA ULCINJSKOG
PREBLAŽENOM SIKSTU IV RIMSKOM PAPI
„poznati“ (kome) humanista iz 15. veka.
Sviđa mi seSviđa mi se
ima još iskrivljavanja činjenica: „Prema opisu starih pisaca u njoj se razlikuju tri dijela ili naroda: prvi Rašani, koji se prema Ptolomeju nazivaju Trikornjani, drže onu oblast koja leži prema Drini i Savi, a onaj, pak, dio koji je prema Istru, Mezijci.“
Sviđa mi seSviđa mi se
ovo glede čudne granice između istočnohercegovačkog i moravskog dijallekta
Sviđa mi seSviđa mi se
Докле сеже моје наслеђе?
Сеже до непокретности, банковних рачуна, сламарице, малолетне деце.
Родбина, укључујући потомке, је у мојој ингеренцији док их запошљавам или храним. Остало је реторика и маштање.
Индукција је, мислим, сасвим прикладна када је у питању цео народ. Како видимо, власт скаче од среће што су Косовце скинули с буџета, да о ширем патриотизму не говоримо. За то време, Сорош налази своје стипендисте, од жена у црном, до Рома, који ће се убрзо бројно изједначити са Србима, а од Србије сви имају само кнут.
Толико о илирском „пројекту“.
Sviđa mi seSviđa mi se