Драгослав Павков: Петар Пан је обичан дрипац

petarpan

Чему овакав наслов озбиљног писанија? Као што знамо, Петар Пан је цртани јунак који деци остварује снове, онај о одласку у Недођију – земљу са благом климом,  у којој свега има у изобиљу и што је најважније – земљу у којој никад није досадно – пре свих.
Србија је земља у којој никад није досадно; али мала је она Недођија за толике Петре Панове… Има их на свим странама политичке арене.
Еурофанатични Петри Панови нас воде у Недођију у којој се само куцка по компу а лова капље… Ако знаш да радиш нешто фенси да програмираш компјутере на пример  – виђен си за новог Гејтса или барем Џобса; ако не –  не мораш ништа ни да знаш: социјална помоћ коју у ЕУ примају они који не раде, већа је од просечне плате за коју се код нас црнчи у Мишковој или Колетовој фирми (које су још и добре јер редовно плаћају!)… А кад остариш, кад више не будеш могао да фејсбучиш због ишијадикуса ког си упропастио седећи пред компом, да лајкујеш или тегујеш истог момента чим се неки статус појави пошто ти је артритис покривио прсте – следује ти социјална пензија коју држава МОРА да обезбеди сваком свом старијем грађанину, без тога нема мајци у Недођију, пардон – у ЕУ…

Други тип Петра Пана, за Србију је наменио улогу руске Недођије… Кад коначно сваком живом постане јасно да је ЕУ шарена лажа, да је тамо незапосленост огромна и да земље чланице једва успевају да обезбеде новац потребан за сопствено функционисање (па им Србија фали као чир на дупету) – лепо да се окупимо испред Скупштине ко ономадне петог октобра, да пребијемо пар издајника и страних плаћеника, присилимо власти да распишу референдум и са Руском Федерацијом (Росси́йская Федера́ция) склопимо уговор о доживотном издржавању. Па да нас Бог види.
Ако Русе (који владају Русијском/Русијанском Федерацијом) доживљавамо као симпатичног медведа који јесте дебео и тром али са којим нема зајебанције –   Србе (који би требало да владају Србијом) мирне душе бисмо могли да идентификујемо са лисицом – зверком која је симбол лукавства, која са мало рада постиже врхунске резултате; познатом по томе што, када јој је грожђе недоступно, не љути се и не покушава да га ипак дохвати, већ га проглашава „киселим“ и наставља у нове радне победе, а грожђе игнорише као да га никад није ни било.
Дакле, када следећи пут који су нам испланирали ови Петри Панови осванемо у Русији, Шиптари, они који имају зрно соли у главама попаковаће кофере и закрчити планинске превоје на Проклетијама… Они који се усуде да остану – биће уништени у силовитом јуришу, на славним освајачким традицијама обновљене Србске пешадије, подржане од артиљеријско-ракетних система које ће нам „дати“ браћа која тога имају к’о плеве.
Сваки Србин ће добити сопствени манастир у коме ће коначно моћи да служи Литургију на најдревнији могући начин, секретарицу којој ће диктирати своје мисли и сајт на коме ће их чинити доступним захвалном и верном народу… Више нећемо куповати скупа западњачка кола која троше бедних 5 литара/1оокм, већ ћемо до миле воље моћи да се возикамо Ладама за које потрошња није битна пошто је познато да су иза Урала неисцрпна налазишта нафте, која ће нам долазити нафтоводом који ће опет пролазити испред сваке куће, а сваки власник ће имати право да дневно наточи 20 литара у канистер…
Ма не, не ваља, шта ће нам сирова нафта?! Боље да они тамо, из  рафинерије пусте паралелно по једну цевку са бензином и једну са дизелом (де – 1, наравно) до сваке куће па нека свако сипа шта му треба… А рафинерије да буду тамо, код њих, они су ретко насељени па им не сметају издувни гасови, онај бензен и сумпор. Шта запошљавање у НИС-у?  Управа НИС-а је у Новом Саду, јел’ знате ви колика је то фирма?! Па није сигурно да уопште можемо попунити сва радна места у администрацији, толико је то велика компанија; а на нафтним пољима свеједно раде они … „неРуси“, прави Руси су господа, исто к’о ми, Срби…

Трећи тип „водича“ мисли да не треба да идемо никуд, јер је код куће најлепше… Само да неке ситнице променимо и уподобимо их  „националном интересу“ *.
Као прво,  сву имовину коју су комунисти одузели тзв. „народним непријатељима“ –  одмах предати њиховим наследницима. Оно што није могуће вратити – платити из буџета по ценама које важе у „савременом свету“ (читај ЕУ и САД). Да би се обновио србски домаћински сталеж, вратио му се углед и бахатост која је тако иманентна угледним Србима. То што је имовина у складу са неким законом одузета људима који су сарађивали са окупационим и квислиншким снагама – нема везе. Шта би они који се данас залажу за „пуј пике не важи“ радили својим политичким противницима – такође није битно; док се не врате њиве и ливаде.
Друго, да се донесе нови закон о отварању досијеа УДБе и КОСа, а ако у тим досијеима баш и нису затарабљени сви сарадници, „пријатељи Служби“ и друкаре – да сваки угледни Србин (као правично обештећење за душевне боли које је претрпео као талац комунизма) добије право да јавно, испред кафане „Марица“ у Сиригу попиша свакога  за кога сумња да је сарађивао са Службама. Ако буде кадар…
Треће,  одмах укинути демократију и законом, као штетна по народно ментално здравље – забранити сва баљезгања о истој.
Демократија је туђинска и многобожачка подвала убачена међу неке неуке Србе, која има за циљ да их одврати од правих вредности као што су молитва, ред и рад на њиви.
Као што сви прсти на руци нису једнаки, тако нису једнаки ни људи; зна се да од добре воћке рађа добар плод, па, ако као потомак коњаника српске војске који је 1918. први ујахао у неку паланку и лекара љотићевца испадне хронично ускраћени потомак – фудбалски тренер клубова из „бетон лиге“ (али ипак љотићевац) – криви су комунисти, масони, Језуити, демократија и француска буржоаска револуција. Потомак с тим нема ништа.
Четврто, нема више зајебанције: Србија има да буде држава Србског народа!
Сад, дал’ да је прогласимо за Империју или за обичну монархију/краљевство – не знам баш, ал’ ценим да ћемо се око тога лако договорити само да се решимо ових што нам стално турају клипове у точкове.
ДаклеМ, коме се не свиђа – нека једе говна или нека се сели у Канаду. Неће ту нама свако како му се накриви наметати своје „вредности“; кад смо ми јели печење златним кашикама, Америка није ни постојала, а Швабе и Англи су кидали дивље вепрове прљавим ручердама… Ено вам филм о Астериксу па гледајте ако не верујете. Ми њима ко последње наивчине дозволили да живе и да се башкаре на нашој земљи, а они нама мало-мало па нож у леђа! Е, нећемо тако „браћо“ неСрби!
Од сада има да се зна ко је овде газда; или ћете да поштујете праве власнике ове земље, или идите брате тамо где вам је боље кад већ тако волите Сулејмана, Роке Мандољине и Пирош чизму…

Наравно, сва ова прича је кеса Васина**, а што је потрајала више од две Вордове странице – заслуга је изузетно озбиљне и компликоване ситуације у којој се земља Србија налази.

Прича о Европи као земљи Дембелији коју непрестано подгрејавају клијенти страних служби и влада више се не прима код Србијанаца јер су информације толико доступне да их је практично немогуће сакрити. Нека влада или наднационална организација уведе цензуру – на интернету се одмах појави море информација по принципу „делимо забрањено воће“… Па свако ко је иоле аналитичан, лако може да дође до информација које му требају; ако се притом служи и енглеским језиком – не постоји тајна коју није могуће открити.  Па је тако релативно лако повезати економију, политику и људска права за које се онако бучно залажу све чланице ЕУ…
Економија ЕУ је у опадању због нагле и небалансиране деиндустријализације Европе. Једноставно – неки примерак  кога су прогласили економским гуруом је исхалуцинирао да ће пола милијарде људи у земљама ЕУ јако добро живети од пружања консултантских услуга Трећем свету; индустрију и прљаве технологије ћемо извести „тамо“ а како је „општепознато“ да су чамуге, жутаћи, Словени и ини природно глупи – сами неће умети да се организују па ћемо им (ми, WASP*** пре свих) скупо продати своје савете.
Наравно то тако не функционише, једна раса или један народ генерално није ни паметнији ни глупљи од других, план се изјаловио али његови главни аутори још увек немају намеру да то и признају. Због тога, задужујући се и пресипајући из шупљег у празно – покушавају да одржавају лажни животни стандард сопствених нација. Тако се десило да на видело изађе ко су прави расисти, нацисти, и т. д. када је неки опскурни сајт у Енглеској објавио „духовитост“ о чланицама ЕУ које се могу идентификовати скраћеницом  „ПИГС“ (свиње) тј. Portugal, Italia, Greece, Spain – државе које из заједничке касе ЕУ повлаче превише новца за сопствено функционисање. Треба ли поменути да је реч о непротестантским државама? Треба, због Срба који ЕУ виде као ватиканску и језуитску заверу.

Ипак, ради оних који и даље више верују вестима изговореним на енглеском него сопственим очима (што би иначе плаћали часове енглеског!?), у Србији још постоје и раде НВО које мртву кобилу промовишу за  фаворита у Љубичеву…
СВЕ и дословно СВЕ се финансирају из донација разних фондова, и оне немају чланство већ „запослене“ професионалце. Њихов радни захват и поље интересовања се разликује од удружења голубара, незапослених, ветерана… У њиховом фокусу су стране фондације које расписују конкурсе за „пројекте“ унапређења положаја маргиналаца, промоцију „нових вредности“ попут истополних бракова, раскринкавања „превазиђених“ националних и националистичких идеологија, промовисање незнабоштва (тј. форсирања сумњичавости на уштрб вере, јер indubioproreo – када сумњаш – у праву је онај ко је осумњичен****)… Права подвала је управо у томе што су те и такве НВО регистроване барабар са удружењима грађана која сам поменуо, уместо као представници страних интереса – што заправо и јесу.
На овом месту долазимо до питања треба ли се против таквих организација борити, треба ли им се супротстављати и ако треба – како?

Да пођемо од претпоставке да такве организације будући да су финансиране не од Владе Србије већ од конкурентских Влада – заправо заступају интересе оних који их плаћају… Треба ли њихове интересе „уважавати“ и понашати се у складу с њима, или свака држава треба да води рачун о својим интересима пре свих и пре свега?

По мом дубоком убеђењу – свака заједница па тако и држава, пре свега мора да води рачун о добробити већине њених чланова. Ако је размножавање корисних чланова друштва приоритет једне државе у депопулацији – таква држава мора да се јасно одреди против истополних бракова, без обзира на то кога ће такво одређивање погодити. Јер, не ради се овде о чистом „трпању“ што би рекли данашњи тинејџери, то је интимна ствар појединаца; овде је пре свега реч о стицању имовине и њеном наслеђивању. Да ли је за једну државу свеједно хоће ли родитеље наследити потомак који се труди да наследство увећа и запосли многе друге чланове заједнице, рођаке и пријатеље, или ће „удомитеље“ наследити лик са накарадно формираним приоритетима, неко кога руководе страсти и нагони, коме ће бити свеједно да ли живи у Србији или на Кајманском оточју, који наследства може и да се одрекне у корист фондације за праћење еволуције пуноглаваца? Јесу ли за наше друштво Србијанци и жабе у истом рангу?

Или, жртве ратова из деведесетих година прошлог века…
Када и где је одлучено да се на злочине окупатора из Другог светског рата и његових дупелизаца стави тачка, а да се злочини које су починили сасвим одређени Срби непрестано користе као омча око врата држави Србији и васколиком Српству? Мислим,  чиста методологија је у питању, занима ме  „кључ“ за доношење одлуке о томе шта је „доста“ и шта је „правично“…

Рецимо, шта је правична компензација Србима за жртве које су им у Другом светском рату нанели неки сасвим одређени Хрвати?
Подела швапских кућа у Војводини? Само мало – нису им подељене „хрватске“ него швапске куће… Је ли у реду да несрећне Швабе плате и дугове својих претерано ревносних савезника? Шта ћемо са чињеницом да су и многи Хрвати из Херцеговине и других запиздина у колонизацији добили швапске куће? Треба ли и они да се подвргну закону о реституцији, или је та част резервисана само за српске дођоше у Војводини? Па најпознатији славонски усташа је потомак колониста из Херцеговине, послератних добитника швапске куће… Какав је то принцип ако на један начин важи за Србе, а на други за остале, који су нешто кооперативнији са „Европом“?
Даље,  да не идемо у будибогснама корелације са САД и другим светским алама и вранама, да се упоредимо са Хрватском – земљом по много чему сличној нама:
Ако се Хрватима по принципима Хелсиншке повеље о неповредивости граница дозвољава да цепају длаку на четворо са Црногорцима (Превлака) и Словенцима (Пирански залив) – зашто се и по ком принципу Србијанцима наживо откида део тела (Косово и Метохија)? Ако је разлог мир који нема алтернативу  (као што је речено више пута), зашто и Србима није допуштено да протерају „своје“ Шиптаре као што је допуштено Хрватима да протерају „своје“ Србе? Зато што право диктира јачи а не принципијелнији. Зато што су принципи којима се један саговорник руководи, много утемељенији када исти иза леђа држи дебелу батину него кад су му обе руке на столу… Зато што снага која креира принципе не произилази из убеђења него из ефикасности, и ту долазимо до сржи ствари…

фусноте у последњем тексту,

крај у следећем наставку 🙂

Advertisements

16 mišljenja na „Драгослав Павков: Петар Пан је обичан дрипац

  1. OVO JE DEFINICIJA SRBIJE:земљa са благом климом, у којој свега има у изобиљу и што је најважније – земљу у којој никад није досадно

    Sviđa mi se

    • Да. И куд онда који курац оће да нас воде?! Зашто не средимо своју кућу „са благом климом, у којој свега има у изобиљу “ ?

      Sviđa mi se

  2. Је л`, Хроми Дабо, ош ово просеравање поставити на Србијански глас, или ћеш остати кући?
    Зоране, ти ли си онај што испипава слонове, или је само име исто?

    Sviđa mi se

    • Моје мудрости су на ползу васколиком Српству и њихово преузимање је слободно сваком. У преводу – копирај текст и качи где год хоћеш, ја текстове одавно не шиљем ником ко то не тражи. А ти види шта и како ћеш…

      Sviđa mi se

  3. Шта мислиш, мучени Драгославе, да л` би твом сочињенију више погодовао наслов „Разјарени бик“? Па ти не знаш више куд удараш* (* народна фигуративна изрека).
    Уместо те гомилетине букачких фразетина, што ниси једноставо одговорио на јасно питање ко су по теби исправни Срби који хоће да бране свој народ, а нису „патриЈоте“ по твојој класификацији?
    Да не бих непотребно ширио причу на целокупно твоје штиво, ево само један цитат:

    „Gotovo sve postkomunističke države otvorile tajne dosijee još u prošlom veku, što nije slučaj sa Srbijom. Kod nas se ni ne zna tačan broj dosijea koje poseduju sve tajne službe. One koji su bili praćeni, najviše interesuju podaci o onima koji su ih pratili.

    Srbija je među retkim zemljama koja još nije otvorila tajne dosijee. Još u prošlom veku gotovo sve postkomunističke države su uvele otvaranje dosijea kao dokaz raskida sa autoritarnim režimima. Kod nas, iako je bilo zakonskih predloga, dosijei srpskih tajnih službi, osim malog broja ljudi, ostali su nedostupni…“

    Шта је тих Петар Панова, чудо једно. Шта, сви блесави, само ови наши билмези паметни, на зачељу с тобом?
    Шта ја то тражим, што већ другде није била уобичајена пракса?
    Па не можеш имати државу, обичну да не кажем модерну, ако се поменуто не уради.
    Тако је и са осталим твојим патриотским ставовима утемељеним негде `46. са девизом „мењати се а остати исти“.
    Око Соњице Бисерко, мислим да смо се разјаснили. Буди ти пун братске љубави спрам ње и људског разумевања, то је твоје проклетство, не моје.
    Као што сам написао у одговору извесном Зорану, ти на силу трпаш све Србе у рајетину и истовремено пљујеш по свакоме ко неће да буде рајетина…
    ИТД…

    Sviđa mi se

    • Петар Пан је нека врста вилењака* (*митско биће за неупућене) који у земљу Недођију води ДЕЦУ – дакле – људске младунце који још немају изграђену свест, не разликују стварност од фикције… Када нека група одраслих људи верује у НЕКОГ од Петара Панова које сам описао – у великим смо говнима. Првенствено јер су ти људи много бучни и склони да своје лудило шире на све стране. Ипак, основни проблем са свим Недођијама које сам поменуо састоји се у томе што се све дизајнирају такве да у њима „лукави“ Срби неће морати да раде баш ништа, или ће радити само доооооооооооооооообро плаћене и фине послове, други ће за њих решити „шиптарско питање“, трећи ће им из својих фондова исплаћивати (не)заслужене пензије и социјиале… Данас на јавној сцени Србије не постоји личност која говори како ћемо, да би сутра живели боље – данас морати да се одрекнемо нечега; а и како да каже па да штетује на изборима? Ко би за њега тако глупог и поквареног гласао?! Србијански народ тражи ЛАКА РЕШЕЊА која нажалост не постоје, а као што знаш – једини бесплатан сир је онај у мишоловци. Знаш, али стално будалесаш као да не знаш…

      Гледе Служби…
      Као што сам рекао више пута – слажем се да треба отворити досијеа и то без „зацрњивања“ имена људи који су комшије, пријатеље, колеге брачне другове теретили за непријатељски рад. Иначе – нема смисла. Знам људе који су читали своја досијеа, већина мисли да то што је у њима није све, да Службе и даље нешто крију, а оно што и јесте записано – спаламуђено је до зла бога, као да су писала деца. И што је најважније, из досијеа није могуће недвосмислено утврдити ко тачно те је пријавио да си непријатељски деловао. Због тога, држава би морала да одлучи шта жели убудуће да ради са Службама: Да настави са „новим вином у мјешине старе“, тј. да „реформише“ службе тако што ће стари оперативци одабрати и обучити нове снаге, дати им контакте и сараднике а онда отићи у пензију (мало морген), или правити потпуно нове службе од људи који са старима немају никакве везе. Прво је немогуће извести (мада се покушава) јер Службе су састављене од ЉУДИ који имају своје тајне, послове и друге интересе (који се често косе са државним), али је модел по коме се „реформе“ одвијају врло интересантан: Кључно у целој причи је ЗАДРЖАТИ МРЕЖУ САРАДНИКА НЕТАКНУТОМ. Одакле ти онда идеја да ће Служба у реструктуирању 🙂 дозволити да се компромитују људи који су основа не те већ сваке сличне службе?! Све да би ти видео ко те пријавио да си нешто лај’о у кафани?
      Ако би се држава одлучила да прави потпуно нову службу безбедности (што би по мени било право решење) у њој би требало задржати сво техничко особље и аналитичаре, а отерати све оперативце и све који су имали било какав контакт са сарадничком мрежом. Међутим, проблем је што би једно дуже време држава остала „без гаћа“, натрћена сваком пролазнику. Што не би много променило, исто је и данас; једино – данас нас гузе првокласни непријатељи, а у случају који сам поменуо – на нас би насртала свака шуша. Али дугорочно, та нова Служба би могла да има будућност, опет под условом да ради аутономно под контролом Скупштине и Уставног суда Србије, а не под супервизијом страних интереса. Какогод, у тој служби ти не би могао да будеш ни портир јер не разумеш основне ствари. Србска крв ти толико кључа на неправду да ти замагљује оптику; ако кажем да разумем мотивацију Соње Бисерко за антисрпски рад, то не значи да такав рад подржавам или да је како ти трипујеш „волим“. Једноставно, ја се трудим да препознам непријатеља, схватим његове мотиве, сагледам потенцијале и смислим како да га уништим; не да се против њега борим (јер то је процес, а борба ради борбе ме не занима, што ти као србски фудбалски тренер не можеш да схватиш) већ да га уништим тј. победим. Са друге стране, ти и теби слични борбу избегавате јер је опасна (а Соња јесте опасна), радије се служите тако несрпским методама попут пљувања, вређања по основу физичког изгледа, претњи „јебањем“… Ово последње најбоље илуструје како „патриЈоте“ мисле да се освете неким ружним женама: Тако што ће им урадити оно што нико други није хтео, због чега су углавном и постале „лезбејке“, андрогине феминисткиње итд.
      Ето, то су укратко 🙂 разлози због којих се с тобом уопште дописујем, велики си зајебант. А можда сам и ја ограничен јер не могу да схватим како неко мисли да се освети „водећи љубав“ !? Јбг, ђаво ће га знати…

      Sviđa mi se

      • Јбг, ево ме опет кад си ме сабајле повуко за писаљку…
        Све оћу да те питам, ал ме понесе емоција па заборавим: Јел теби као србском патриоти важнији државни или лични интерес? Ево, ти се залажеш да се отворе досијеа са именима сарадника – само да би ти лично (наравно и други сумњичави попут тебе) видели ко те цинкарио… Иако знаш да би компромитација мреже сарадничких позиција (значи не само цинкароши, већ и људи који су из најпатриотскијих разлога вребали непријатеље и пријављивали их „где треба“, они који од Служби никад нису ни тражили ни добили било шта) практично уништила службу државне безбедности на дужи рок. Једноставно – нико нормалан више не би хтео да има посла са таквим људима, а од оних ненормалних свеједно нема користи. Зато те питам – треба ли Србији служба државне безбедности, или да се региструјемо на неки безбедносни форум па да се сами бавимо контраобавештајним радом? Или, шта ће нама да издржавамо неку УДБу кад амери и Руси већ имају своје, па ако нас нешто занима – увек можемо да питамо њих? Да ли си свестан да су „посткомунистичке земље које су отвориле досијеа“ данас све у НАТО, да је услов за пријем на тај казан управо био УНИШТЕЊЕ СОПСТВЕНЕ КОНТРАОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ, да њих од обавештајних продора САМО СА ИСТОКА чувају службе водећих држава НАТО… Да ли се ти то залажеш за улазак Србије у НАТО (који нас је узгред бомбардовао па их као мрзиш)? Да ли је Русија отворила своја досијеа? Ајд’ пробај да одговориш на ових пар питања па ћемо видети даље.
        ПС. Биће ти много лакше и брже ако одустанеш од израде мог психолошког профила; нису ме баш скапирали ни неки много озбиљнији стручњаци,професионалци, па није сигурно јесам ли ја луд или су они глупани који џаба једу народни лебац. Дакле, само одговори на питања.

        Sviđa mi se

      • Данас на јавној сцени Србије не постоји личност која говори како ћемо, да би сутра живели боље – данас морати да се одрекнемо нечега;

        Ово баш и није тачно. Вучић у последње време доста често говори нешто у том стилу, проблем је да ли му верујете. Ја му на пример не верујем ни мало, већ мислим да је у питању тешка демагогија.
        Дакле, можда би било исправније речи да на јавној сцени не постоји неко ко је спреман, да поред тога што то изговара, и пређе са речи на дела.

        Но, има ту једна ствар која би могла умерено да побуди оптимизам. Народ је у великој мери гласао за њега и поред тога што је и у предизборној кампањи то причао. То значи да су Срби негде постали свесни да ће морати мало и да се помуче, то што своје наде полашу у оног за којег сам ја убеђен да нема шансе било шта да направи је друга ствар. Сама свест о томе да без нам без муке нећа бити боље је за похвалу.

        Sviđa mi se

      • Слажем се с тобом, нисам се добро одразио, једноставно, сметнуо сам с ума да у Србији ипак постоји и пар људи који верују у Вучићеве приче. Због њих је требало написати да не постоји личност са довољним утицајем у бирачком телу која је спремна да се заједно са својим гласачима одрекне ситног ћара у корист заједнице.

        Sviđa mi se

      • Него Дрпе, да те питам нешто.
        Наиме из зезања сам се јуче играо са неким програмом за титловање филмова и пало ми на памет да не би било лоше да се ово преведе („титлује“):

        Sepp Holzer – The Agro Rebel

        Наиме, вероватно има доста људи којима би филм био занимљив а не знају енглески довољно добро да би могли да прате филм. Шта мислиш да ли је вредно труда, пошто ја нигде нисам наишао на овај филм са српским преводом (у ствари једини титл на који сам наишао је на португалском, бразилска варијанта)?

        И још нешто, у једном моменту, после избора, си рекао да ћеш се на овде више бавити, између осталог и тим стварима. Зашто си одустао од тога? Мени се та идеја свидела, нисам коментарисао пошто нисам имао шта паметно да додам. Искрено, сматрам да су такве ствари много корисније од оваквих расправа код којих се на крају испостави да сви заједно млатимо празну сламу.

        Sviđa mi se

      • Титловање тог филма би било феноменално, али нумем дурадим 😦 Што се тиче овог другог – пуштио бих ја њих али неће они мене. Нисам одустао, него сам се упецао на Батино бућкало ко последњи сом па сад трпим последице. Једноставно – не могу да дозволим да штеточине остану без примереног одговора који их жуља ма колико да се копрцају и дуре. Али враћам се убрзо, још да ујутро објавим крај овог писанија па више нећу да светлим слепима нити да певам глувима. Поздрављам те.

        Sviđa mi se

      • narod je za Vučića glasao jer je obećap leba bez motike i kamione i avione i kule i gardove – arapskim parama i mozgom .. a za njegovo radikalno krilo Radulovića – da komšiji crkne krava .. jednostavno – slobodnjaci su glasali da se profesorima, lekarima i džubretarima jebe keva ..kao kad bi ovi glasali za povećanje poreza i doprinosa da se poslodavcima j..k.. dakle sve je tipično tomićevski srBski

        Sviđa mi se

  4. prilog nimbusovim dilemama ko su patrJote (a Drp džabe opisuje u ovom i mnogim drugim tekstovima, kad već mene niko ne čita jer je komplikovao da shvate razliku između imperijalizma – kad neko vlada – imper nad tobom i nacionalizma, kad svistanovnici – nacija uređuju svoju zemlju)) evo ovaj patriJOta pošteno kaže šta hoće, a šta je tu patriotsko bez J meni neij jasno, ja vidim klasičnu izdaju http://web-tribune.com/tema_dana/dr-marko-jaksic-kada-rusija-postane-imperija-srbima-na-kosovu-i-celom-balkanu-svanuce-novi-dan

    Sviđa mi se

  5. „…разлику између империјализма – кад неко влада – импер над тобом и национализма, кад сви становници – нација уређују своју земљу.“

    Може ли да објасни неко где се налази та земља где је становници равноправно уређују? Било би емпиријски корисно у сврху исправљања извесног неправилног схватања тих разлика.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s