Још ‘леба без мотике

нема лоше земље, него само лоших газда

Слика
Пише: Саша Бугарчић
Јован Дробњак, ратар из Баранде, вратио је природу у своју башту и користи неколико хиљада стару технологију првог орача на свету, осавремењену новим сазнањима. Није му потребна анализа земљишта, не користи пестициде, не стрепи од временских прилика, а ни расквашена земља му не смета, не окопава, не оре, нити риља.

Од првог орача, који је каменом мотиком обрађивао земљу, до савременог ратара, опремљеног најсавременијим машинама, протекло је више хиљада година. Природна земљорадња се ослањала на природу, на одржавање плодности земље. Она не трпи дубинско продирање у земљу и примену пестицида. Таквом исконском, а у исто време најмодернијом еколошком земљорадњом, бави се Јован Дробњак, машински техничар у пензији. На свом имању у Баранди производи поврће и воће без пестицида. До старог знања дошао је захваљујући супрузи Рускињи Еми Иванцовој, професорки математике у пензији, која је технологију обраде земљишта ефективним микоорганизмима (ЕМ) из Русије пренела у Србију.

Слика

У Русији је примењују 20 година, а у Јапану 30 година. Реч је о препарату “Бајкал ЕМ – 1”, који неколико пута убрзава процес стварања хумуса. Дебљина хумусног слоја се повећава за два до три пута, а органски отпад се претара у ЕМ компост већ за две до три недеље. Помаже повећању приноса поврћа за два до пет пута, житарица и крмног биља за 10 до 15 процената, док се код цвећа повећава број петељки са пупољцима и величина цветова. Уклања непријатне мирисе при разлагању органског отпада у јамама, као и у стајама. Користи се и у сточарству, нарочито живинарству и рибарству, јер код животиња нормализује микрофлору црева, што доводи до боље апсорпције хране.

БЕЗ КОРОВА И ЗНОЈА

На имању Дробњака били смо у прилици да видимо како настаје компост, како изгледа онај који је сазрео, али и да пробамо природне јагоде без трагова пестицида. Биле су чврсте, са веома лепим природним мирисом. Сазнали смо да се допуна земљишта компостом врши враћањем оних делова биљака које ратар не употреби за храну. То је најрентабилнија агротехника која даје високе приносе.

Слика

-Природном земљорадњом бавим се две године, а конвенционални пољопривредник био сам дванаест година. У првој години правио сам компост, а плодови су стигли у другој години. Тако сам брзо уочио разлику у укусу мог поврћа и воћа и оног произведеног конвенционалин путем. Имам башту од 10 ари за потребе своје породице. У првој години примене нисмо знали колико ће приноси бити високи, па смо кромпир морали да делимо рођацима и комшијама. Прошле године смо засејали две леје кромпира, 25 квадратних метара земљишта, а произвели смо 400 килограма кромпира, што је рекордан принос имајући у виду класичну пољопривреду. Мени није потребна анализа земљишта, биљке су здраве, нема болести. Кромпир не прскам против златица, терам их биљком бухачем, коју сам посејао између две леје. Кад је почео да цвета нисмо нашли ниједну златицу. Кромпир додатно штитимо поменутим препаратом “Бајкалом” који уништава младе златице, које добијају црну боју, а старе одлете – прича нам Јован о двогодишњем искуству и раду на њиви без зноја и замора.

Наш домаћин нам је посведочио да је пшеница прскана “Бајкалом”, који може да се користи и у индустријској производњи, квалитетнија од оне произведене конвенционалним путем. Поносан је што је наставио нешто што је започео први руски агроном Иван Овсенски још 1890. године. Он је почео са плитком обрадом земљишта која се показала врло ефикасна. За време руске револуције убијен је због тога што је власт имала друге интересе. Дробњак је нагласио да је технологија са микроорганизмима заслуга и Јапанца Теруоа Хига, који је проучавао око 3.000 различитих микроорганизама, док није издвојио 80. Спојио је аеробне бактерије ( расту у присуству ваздуха ) и анаеробне ( живе без присуства кисеоника ) у једној бочици. ЕМ технологија користи искуства и других ратара. Глади не би било у свету да ратари познају систем обраде Џекоба Митлајдера, научника из Америке. Он је закључио да поврће треба гајити у лејама које су размакнуте једна од друге и да петочлана породица може да се прехрани обрађујући пет ари на природан начин. 

Слика

-Многи не знају да 95 одсто хране биљка узима из ваздуха, а само пет посто из земље, а то су само минерали, калијум, калцијом и фосфор. Кад има довољно микроорганизама биљке могу да се хране минералима. У сваком земљишту, кажу руски научници, има довољно минерала, само је потребна природна обрада – каже Дробњак, који је недавно добио сертификат Пољопривредног факутета у Земуну, који потрврђује квалитет микробиолошког ђубрива и одобрава промет. Извештај о извршеном испитивању потписали су декан проф. др Милица Петровић, проф др Вера Раичевић и доцент др Блажо Лалевић.

СИМБИОЗОМ ДО ПРИРОДНОГ УКУСА

Питали смо нашег ратара шта је суштина агротехнике и ефективне земљорадње?

-Тле је површински покривач земље – симбиоза заједнички живот биљака и живих организама. Оно се састоји од остатака биљака, живих организама ( црва, глисти, гљивица, плесни, микроба и бактерија), који живе у површинском слоју земље, захваљујући остацима биљног и животњског света. На тај начин тле је живо, стално се обнавља и регенерише животним процесима биљака и животиња. Ако површински слој земље не садржи у себи биљне и животњске остатке онда се он не може звати погодним тлом. То је само земљиште које се састоји од разних минерала. Само се земљиште обогаћено остацима биљног и животињског света, живим организмима и њиховим излучевинама може назвати погодно тле или добра земља. Биљке гајење “хемијом” добијају само комплекс неких хемијских елемената, а не све састојке природних огранских једињења. Такве биљке немају природан укус, мирис и витамински састав, лоше су за складиштење и могу бити опасне по човеково здравље– објашњава Дробњак.

Руски научник Василиј Васиљевич Докучајев, геолог, оснивач савремене педологије, тврдио је да нема лоше земље, него само лоших газда. То значи да плодност било ког земљишта зависи од тога како овај или онај газда обрађује земљу.

(Форум „Видовдан“)

Advertisements

11 mišljenja na „Још ‘леба без мотике

  1. Ima da se pogleda zanimljiv film besplatno na internetu: Backtoedenfilm.com u vezi sa neriljanjem tj nekorišćenjem ašova i motike već pokrivanjem zemlje. Takodje Charles Downing ima kanal na You Tubu gde poredi prinose bašte radjene bez riljanja i sa riljanjem. Pozdrav prijatelji.

    Liked by 2 people

  2. Hm, za mene koja tek upoznajem ovaj sajt, evo još jednog dokaza kako smo se kao narod pogubili! Bože, koliko li se komentatora sjatilo oko tekstova o ljubavnoj eskapadi našeg dragog DT-a, ok, nije beznačajno, ima smisla, mada se ja tamo neću vraćati da se natežem sa nekim nedefinisanim Srbo-Hrvatom Goranom, čiji su komentari vrlo konfuzni i prilično nepismen, mada se ne libi da namerno uvredii – nema smisla! Rekoh sve što sam imala, ako vas još nešto interesuje – pitajte!
    Ali, evo sjajnog teksta, davno objavljenog, za koji nađoh SAMO jedan komentar i to smislen! Ovakve stvari treba popularisati – jer živeti i jesti se mora, bez obzira na hladne belosvetske vetrove, koji duvaju, te duvaju, . . .
    Već decenijama tvrdim da jedna prosečna okućnica u Banatu (a to je u mom selu oko 30 ari, mislim da sam dobro preračunala, nemojte me držati za broj, jer kod nas se to kaže po’ lanca ( Lanac – priblizu jednako – 0,60ha )), može izdržavati i hraniti četvoročlanu porodicu. Pritom osmišljeno i uz nova saznanja svakako! Sećam se vremena iz detinjstva kada se sejalo seme domaće, sačuvano i osušeno od sopstvenog povrća, ali kad odete u baštu i razgrnete vreže začas napunite korpu prelepim mesnatim paradajzom, krastavcima,, dinjama, . . . Ničeg takvog više nema! Evo, možda će opet biti! Jer, očigledno je da presija, te prilična besmislenost i ispraznost gradskog načina života, vraćaju polako ljude selu, gde uz biljke koje ‚‚rastu, razvijaju se i razmnožavaju se‚‚ hm, to ponovo počinju da čine i ljudi! Naravno da nije lako, ali ništa nema bolje od odmora, posle zdravog umora od fizičkog rada! Naravno da govorim empirijski!
    Moja snaga volje je brušena tako što su me svojevremeno, kao devojčicu od 8, 9 godina znali poslati u baštu, sa ogromnom kantom, naredivši mi da se ne vraćam u dvorište dok kanta ne bude puna višanja! Toplo, kosa mi se plete u granje, moram da se penjem na stolicu i gledam da ne padnem, muve zuje, j. im sve po spisku, i njima i višnjama, ali se ne vraćam dok ne napunim! Svrhu i značaj tog drila, spoznala sam tek kasnije!
    Ali,evo da budem malo aktuelnija! Moj brat, elektroinženjer u penziji, pre neku godinu je u toj istoj bašti, celom površinom posadio aroniju! Pažljivo i lepo je odnegovao i ove godine ubrao prvi ozbiljan rod od oko 200kg. Pokušao je da ponudi nekome iz lanca prodavnica ‚‚ Zdrava hrana‚‚ , jer kod njih je kg aronije 1000 din. Ali, ne lezi vraže, njemu su nudili samo 120 din, te je moj obrazovani , ali i dalje bandoglavi Ličanin rekao: – Ne dam! – i sve razdelio po familiji i prijateljima! Dobila i ja svoj deo! Slatko je divno! Ovako su malo opore, ali jako zdrave bobice! Šta ćemo sledeće godine, kad prinos bude još veći, ne znam!
    Još jedna priča! Moja draga i dobra prijateljica, koleginica sa Ekonomskog fakulteta, koja je posle 21 godinu rada u jednoj nekada jako dobroj beogradskoj firmi, ostala bez posla, pre par godina, vratila se u svoje selo u Mačvi! Tek tamo je zemlja čarobna1 Dobro se sećam KOLIKE paprike je donosila od kuće kao student, stanovale smo par godina, u domu, zajedno! Vratila se u rodnu kuću, predivnu seosku, veliku, udobnu, široku, gde živi sa sestrom udovicom, a ona se nije udavala! Imaju još dve mlađe sestre koje su udate i svaka ima po jedno dete! Od četiri sestre – dvoje dece, zemljo Srbijo! Bile pametne, vredne, lepe, iz dobre kuće, ali eto! Dakle, pre jedno 5 6 godina su bile dovoljno lucidne da, a uz pomoć jednog od zetova, koji je eto isto elektroinženjer, ali vredan i sposoban iz okoline Prijepolja ( drugi je Beograđanin, sve sam rekla, ali bar dovoljno pristojan da prati) na svojoj čarobnoj zemlji posade lešnike! Prihod ove godine je oko 5 6 hiljada evra! To je samo deo njihove zemlje, imaju one još zemlje, useva i prihoda,, te moja prijateljica nije pala u paranoidni trans kad je ostala bez posla!
    Ono što je pritom neverovatno je činjenica da je teško naći NEobrazovanu radnu snagu za pomoć, jer takvi mnogo više umišljaju da su ‚‚nešto‚‚ i razvlače se., gledajući farmu i parove! Znači, tu je potrebna dubinska edukacija!
    Nadam se da ne udavih ovim komentarom – uostalom, uvek postoji izbor – NE ČITATI!

    Liked by 1 person

    • Nado, Prevrat ima „mlađeg brata“ – sajt Agroguerilla, na adresi
      mestozanas.wordpress.com
      Tamo se uglavnom bavimo alternativama, i tamo Bata slabo zalazi jer se kao i svaki vampir gnuša peršuna i belog luka 🙂

      Sviđa mi se

      • Јао Бато, огреших се о комунисте… Мислио сам да су ме блокирали на фејсу, а они ми само обрисали неке текстове који им се не уклапају у „вјерују“ што је драстична разлика. Надам се да ћу преживети

        Sviđa mi se

      • Hvala na informaciji, samo malo zavirila i pala na teme! Onaj bećar paprikaš me je u startu oborio s nogu! Mada nadam se da ni ovde nisam mnogo promašila temu Bio je ovo skromni pokušaj sociološke analize stanja poljoprivrede i porodice, u Srba danas! 🙂 A ko je Bata, kakve je provenijencije!?

        Sviđa mi se

      • Али не знам, много си брате тајанствен! Не могу тек тако да их шаљем! Мораш ми дати неке спецификације! 😉

        Sviđa mi se

  3. А не би ме чудило да будеш изложен колективном бојкоту. Вечито си неки фракционаш. Те скрени лево, те скрени десно…Тренутно си, по њиховој кодификацији, ако се не варам „опортуниста“.

    Liked by 1 person

      • Тедо’ и ја теби да подарим звездицу, но Ворлд -прес ме не прихвата никако.
        А ово што г-ђа Нада не зна ко сам ја, дефинитивно ми је уништило вољу за животом.

        Liked by 1 person

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s