Дан као и сваки други

cropped-nomansland.jpg

Пише: Милан Миленковић

Неисцрпне су наше заблуде и невероватно је колико тешко и споро учимо.
Од љубави према Хрватима нису нас одучила ни три таласа злочина (1914-1915., 1041-1945., 1991-1995.), од веровања у западне савезнике ни све оне игре 1916-те, кад наше прадедове умало нису оставили да скапају на Јадранској обали, ни серија бомбардовања од 1941-е до 1945-те, ни оно удружено бомбардовање 1999-те; нити санкције Деведесетих и разарање привреде и културе у овом миленијуму. Ако постоји доказ да је вера изнад чула, онда је то српско поимање политике, поимање које није засновано ни на једној чињеници, а још мање на каузалним везама. Осим свега овога, постоји и она наша чувена „вајдица“, односно обичај да све заборавимо и све халалимо за неку ситну корист, да продамо и дедове и унуке за неку ситну данашњу корист.

Продајући век за годину, дошли смо у ситуацију да нас само чудо може спасти од крвавог грађанског рата и уличног разрешења свих глупости које гомиламо више од једног века.
Нација поново, пуна вере, дрхти: хоће ли Вучић (да би ико други могао да саодлучује, то више нико и не мисли) одбити да се придружи санкцијама против Русије? Или ћемо и ту горку пилулу попити на нашем светлом путу ка агоничној Европској унији? Вучић нас, очигледно, ништа није научио, нити смо ми о њему ишта научили, као што нисмо научили ни о Хрватима, ни о савезницима, ни о ма чему другом. Стално смо у првом основне, без шансе да га једном завршимо.
Чак и озбиљни политички аналитичари, људи које лично ценим, имају замисао да би Алек могао да се, по питању браће Руса, пресалдуми и да изговори историјско „не“ евроатлантским господарима. Верујемо да ће Запад, из чисто прагматских разлога, заштитити своју овдашњу инвестицију, Александра Вучића, тиме што од њега неће тражити да припрети Русији било осудом, било увеђењем санкцијама. Која је то чињеница, која логика, која узрочно-последична веза, које искуство нам говоре да би се то могло десити? Када су нас ма чега поштедели Западњаци? Коју горку пилулу нам нису стрпали у ждрело руком ДОС-оваца и Алека Најпрвог?

Још увек премијер, Ивица Дачич и још увек најпрви (Вучић) иду сутра на завртање ушију за три круга у правцу Запада, а ми ћемо, са лаганом дрхтавицом и слатким ишчекивањем, ослушкивати шта нам поручује непоткупљиви РТС: јесу ли се наши лавови одупрли, или су још једном спустили гаће? Лично се не сећам да некад учкур није попустио, али се сећам да је скидање гаћа, у интерпретацији РТС-а и податних таблоида, добијало часније име: државничка мудрост, подизање угледа Србије у свету, прихватање реалности, реал-патриотизам и гомила других флоскула, којима су се заодевали национални порази, које је овај двојац, уз терцирање Николића и Вулина, производио брзином подмазане муње. Даће се, дакле, пар патриотских изјава пред улазак у авион (Србија се сагињати неће, И ЕУ и Русија), испричаће се, потом, приче о томе како су спавали на патосу док нису пристали на санкције Русији, да је Алек умало ошамарио Ештонку, или ван Ромпеја, док им је Вулин показивао шипак, али да се, је ли, више није могло. На крају, последњим снагама ће попустити и опет ће превладати њихова државничка мудрост, од које они постају све богатији, а ми све сиромашнији. Ми заборављамо, као што заборављамо и све друго, да Запад не би ни дозволио изборе Вучићу, нити би му победу на њима даровао аминујући регуларност тих избора, иако се количина крађе могла видети голим оком са Месеца, е да би им он сада одрекао послушност. Толике вране Западњаци баш нису. Од 2000-те су, према сваком српском владару, имали нулту толеранцију на непослушност и не видим која је то нова чињеница која би преокренула ову политику? Да би заштитили Вучића? Од кога? Од народа који је листом гласао за њега пре само две недеље? Он је, управо, добио мандат на четири године и не видим зашто би бринуо шта народ мисли, а не видим ни зашто би то бринуло Западњаке.

Вучић можда не зна, а можда и неће да створи хлеб и посао за Србе, али полицијске акције производи као на текућој траци и једна од таквих би могла да се окрене против народа који поставља сувишна питања између два изборна циклуса. Ако се неке од безбедносних служби дочепа Мики Ракић, било лично, било индиректно, тако што ће се Тадић појавити као форма, а Ракић као суштина неког министарства силе, рачунајте да се нећете на улицама окупљати непребијени. Уколико се, дакле, Алек одлучи да Русији заведе по њу кобне санкције, или изда неко саопштење противно њеним интересима, осетићемо сибирску зиму у априлу.

У сваком случају, сутра ћу обратити пажњу шта пише Коха диторе, јер РТС-у одавно не верујем ништа. Оно што се мени чини вероватним је да ће се Србија тихо придужити Западу против Русије; без великих речи, без громких саопштења, али потуљено, како само нашим политичарима пристоји. Наши мучени политиканти су у дебелом дугу према Западњацима и ови се неће либити да тај дуг потраже сваком приликом. Ко не слуша, може да прође као Слоба, или као Ђинђић. Ако га Бог баш погледа, може и као Коштуница. Истина, ни Руси није наивни: ако се њима покваре комбинације са Јужним током, коме је баш ових дана нагло скочила цена, могу да притисну јаче и да изазову раскол у до сада сложном тријумвирату, што би резултирало осамљивањем Вучића. Овај би, на тако нешто, реаговао стварањем медијске опсене: новом 1948-ом, односно мобилизацијом нације, радним акцијама, Р-картама, или тако нечим, да прикрије геополитички слом Србије, који ће бити болнији од свих досадашњих Алекових болних решења. Толико болан, заправо, да ће га само полиција моћи лечити пендречењем незадовољних Срба.

Могуће је, наравно, и друго решење, да Запад не притисне превише и да остави мало даха Вучићу, али не знам зашто би то радио? Њима је (Западу) веома важно да што брже и што ефикасније сломе све тачке потенцијалног отпора, да би имали потпуно одрешене руке за даљу фрку са Русијом. Баш им треба неутрална Србија, која балансира између Америке и њеног архинепријатеља? Сумњам.

 

Ако се деси другачије, ако грешим, бићу веома задовољан. Опет, бојим се да ћемо дуго памтити овај 31. март, као дан кад смо окренули главу од Русије и одабрали национални колапс, на корист неколико хиљада припадника владајуће касте, а на штету милиона Срба. Посебно оних још нерођених.

Advertisements

Jedno mišljenje na „Дан као и сваки други

  1. ММ стално помиње будаластост оних који траже „промену свести,“ и оних који стављају идеје испред друштвених реалности. Успева само онај ко се уклопи у већ постојећу свест и навике.

    ММ: „Неисцрпне су наше заблуде и невероватно је колико тешко и споро учимо.“

    Упечатљиво је да је и он сам дошао у ситуацију да се гласно исчуђава над недостатком мисли и промена.
    Као да се ради о фантомски недокучивом друштву, где смо се погубили ко бебе у шуми.

    Има ту један опис преовлађујућег менталитета. Можда буде помогао:
    http://reportsfromx.wordpress.com/2014/04/01/neslaganje-sa-vecinom-kk/

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s