Драгослав Павков: КОПЉЕ У ТРЊЕ

коначно сам схватио да од цртања стварности слепцу – нема користи; и кад му је нацрташ – он и даље не види… Најчешће јер му се свиђа да не види.

ne predaj

Поштовани читаоци, драги пријатељи и мрски непријатељи;

Ево, навршило се тридесет година мог друштвеног активизма, током којих на том плану нисам постигао баш ништа…
Од дана када сам као млади командир одељења на „преживљавању“, са снежне мећаве (у време кад је Вучић вукао шерпицу и јео овчије брабоњке на зимовању код својих у околини Гламоча) уместо у снежни бивак, своју јединицу склонио у оближњу кафану, преко каријере синдикалног функционера на железници (током које су ме шефови мрзели јер „штитим нераднике“ а нерадници мрзели јер се „увлачим шефовима“), до славног војевања широм Републике Српске Крајине (током којег сам бесомучно тапшан по рамену због „испољене храбрости у одлучивању и спретности у извођењу дејстава“ након чега сам по правилу „награђиван“ унапређењима која су повлачила рад ван трупе и мању плату)…
Који (активизам) коначно (надам се не прекасно), завршавам као пристојно читан али никад прочитан блогер. Једноставно, људи углавном не разумеју шта желим да кажем, а ја не располажем алатима уз чију помоћ бих своје мисли додатно сажвакао и приближио их  циљној групи. Како сам сигуран да је боље џаба седети него џаба радити, одлучио сам да копље зафрљачим у трње, да  свом народу додатно не загорчавам живот натурањем несрбских и неприхватљивих ставова.

У складу с тим, уређивачка политика Преврата се мења у делу где смо/сам до сада (као друштвени активизам у покушају) преносили туђе текстове који су  имали за циљ да иницирају расправу међу ауторима и читаоцима, вођени трипом да ће када се нешто (из)анализира постати јасније, да ћемо након расправе постићи сагласност око најмањег заједничког садржаоца што је у нормалним друштвима основни предуслов за било какав заједнички подухват. Нажалост, то је остао само трип и јалова работа; јер ми одавно нисмо нормално друштво, ми једноставно немамо свест која је неопходна да би се превазишло лично у корист заједничког, како би из заједничког добра могла да проистекне и лична корист за појединца. Овде је „у се, на се, и пода се“ мејнстрим који ће нас коначно довести под ону Тарабићеву шљиву, али тај део српске пропасти ће морати да прође без мене.

Јер, коначно (боље икад него никад) сам схватио да од цртања стварности слепцу – нема користи; и кад му је нацрташ – он и даље не види… Најчешће јер му се свиђа да не види.
Кад је тако, ко сам ја да кварим било чију нирвану?
Због тога, на Преврату ће убудуће бити објављивани само текстови аутора Преврата (оних из заглавља), уз текстове са других места које би уредник (ја) написао кад би имао времена и знања.
Дакле поштовани, кад овде налетите на текст са НСПМ, Васељенске, Тарзаније, е-смећа или Пашчаника – будите сигурни да бих вам то што у њему пише, исто рекао и ја, само не постизавам или н’умем
А не постизавам јер кров кокошињца неће сам да се поправи, а ни траву са високих леја ми неће почупати Сеп Холцер… Када ја овде напишем нешто „епохално“ – ви поделите у пар примерака по Фејсу или Твитеру и то је јако лепо од вас; али, већ сутра тога се нико више не сећа. А што би се па и сећао неке паламуђевине неоствареног синдикалисте, војсковође, активисте… поред живих, здравих и  ПРАВИХ – „правих“ аналитичара Ђоке, Слобе, Басаре, Драже, Цвије?!

Зато од данас – преврат на Преврату: Нови изглед и нове теме…
Како преживети у условима диктатуре? Не како срушити диктатуру већ како је преживети.
Шта радити када вам се на вратима појаве утеривачи дугова?
Како направити ручак за 100рсд?
Морају ли се арчити паре на першун, мирођију, целер, рузмарин, фефероне… када их можемо (уместо цвећа) гајити на прозорској дасци у саксији?
Да ли је корисније косити ивичњак на кога су комуналци заборавили од трчања на траци у фенси теретани?
И тако даље…

Тако драги читаоци, ви који сте овде навраћали да бисте прочитали нешто паметно – и даље сте на правом месту…
Остали, ви који само утуцавате време између почетка и краја радног времена – мораћете да потражите нову разоноду; текстови које убудуће  намеравам да постављам на Преврат вам се вероватно неће допасти 😦

Идемо даље.

Advertisements

20 mišljenja na „Драгослав Павков: КОПЉЕ У ТРЊЕ

  1. Ма, кажи ДРП-е да си комуњара, и нема забуне.
    Ево, ја данас оставио ово на једном назови патриотском сајту. (Могао сам исправити штампарске грешке, али нећу, ради аутентичности…):
    RE: ИЗБОРИ 2014.
    Занимљиво је све ово.
    Колико је овде лажног „србског“ просеравања.
    Мајмунчина босанска и титоистичка, кога је произвео партизански смрад Шешељуга, као главне адуте промовише Кори Удовички и Ивана Вејоводу. (То је онај што је преиначио Оптужницу Коштунице против НАТО; тако да је у Хагу лако одбијена. А кад је Руски амбасадор питао „Има ли овде Срба?“ Вејвода се, као водитељ „програма“ церекао). Тај треба идиот партизански ,да води српксу дипломатију, под окупацијом Босанаца? Потомци „шпанских бораца“. Кадрови Босанца Ђинђића.
    Фукара и смрад.
    Па шта још треба да вас што сте неки курчеви Срби са Динаре повијте те посране репове и терате се у мајчину?
    Па како вас није срамота, макар да сте и ботови ДБ?
    Јебем вам свима матер изздајничку.

    Sviđa mi se

    • Бато, кад би знао ко те наједијо – ја би ти помого… Овако, ако ће ти бити лакше – уписаћу се ја и у партију; од мене мож да испадне неки комуниста, али од тебе националиста никад бити неће. Џаба се тртиш. Што си старији мржња те све нагриза, па кад те игноришеду по плаћеничким сајтовима ти навратиш и на весели Преврат да пљуцкаш… Али ако не марим, на пљување се порез не плаћа 🙂 ; важно је да ти читаш моја писанија.
      А кад смо већ ту, ако те послушамо па најуримо све ове динарске штеточине – ко ће ти остати за дописивање? Недим и Сабахудин? Ах да, и они ћеду морати да се селе… Јбт, неш наћи четника за разговор ни са свећом да га тражиш

      Sviđa mi se

  2. А што не прочиташ коментар пре пљуцкања?
    Вучић, босанчић, дете партизанско, доводи још деце партизанске( и то најортодоксније, од „шпанаца“) што најотвореније мрзе Србију, да је воде. Са таквима исход је известан.
    Не видим да било коме то смета, поготово теби.
    Не мораш бити четник, само нормалан човек, да ти буде јасно о чему пишем. Али, није ти јасно, зато што ти годи. Тако, паметоваћете овде, ко и свуда што се паметује, а Србију ко јебе.

    Sviđa mi se

    • Јасно ми је све о Вучићу (и зачудо – слажем се с тобом), али није јасно одакле ти то да сам комуниста?! Биће да је реч о мојој НВО, ђаво ће га знати… Али нема везе, само ти војуј; као онај сељак што је реко да би највише воло кад би цео свет поцрко… Па га питали шта би он ондаК, а он каже „продаво би њину земљу…“

      Sviđa mi se

      • „Јасно ми је све о Вучићу (и зачудо – слажем се с тобом)“
        Па ако је тако, шта ће ти он даље што си писао?

        Ево, ако сам ја толико слеп и задрт, ти ми наведи једно гласило, ТВ, сајт… који није под контролом „министарства истине“?
        Ко би, не тако давно, рекао да ће „е-новине“ и „Видовдан“ у исту тикву да дувају, био би проглашен за лудака. Нисам ни ја веровао, па ево шта сада имамо.
        Ово није окупација?
        Јесте, само мало другачија него раније.
        Свака окупација има своје унутрашње сараднике. Ови колаборационисти су групација јасно одређеног идеолошког профила и порекла.
        И, то је чигледно. Сви то виде, али ћуте. Не само на „Преврату“ (не смета мени појединачно „Преврат“ – „Нек цвета хиљаду цветова“, већ се знамо од раније па отуда моје понеко јављање), већ нигде, сем на „Србијанском гласу“ (али тај глас је због одређења чији је, унапред дисквалификован), о правој суштини окупације једну реч немате.
        И, шта нам је чинити?
        Па,шапнућеш нам, најбоље је бацити копље у трње. Но, теби је уз то све једно што има лудака што би јелте цео свет побили. Лудаци ко лудаци. Ди сам ја нешто и приближно слично написао, нема везе. Јесам написао да већина дичних патриота које срећемо у овој електроници, заправо дувају у исту тикву у коју и Вучић. Само с друге стране, ако је то важно.
        Па се још зачудиш одакле ми идеја да си и ти комуниста?

        Sviđa mi se

  3. И да додам, да не мислиш да нисам прочитао твој чланак „о преживљавању“:

    „Како преживети у условима диктатуре? Не како срушити диктатуру већ како је преживети.
    Шта радити када вам се на вратима појаве утеривачи дугова?
    Како направити ручак за 100рсд?
    Морају ли се арчити паре на першун, мирођију, целер, рузмарин, фефероне… када их можемо (уместо цвећа) гајити на прозорској дасци у саксији?“

    Као што и сам знаш, нико тако није преживео. Што онда позиваш на такву памет?

    Ако се покушава тако преживети, десиће се што се десило у Немачкој 1945. Тада су савезнички војници могли добити од Немица за пар кобасица или чоколаду. И то девојка доведе момка у кућу. Као презент мами и тати момак донесе по конзерву гулаша. А то се десило са народом који је само коју годину раније био убеђен да је виша раса.

    Јасни знаци таквог менталитета преживљавања и код нас су одавно видљиви и све су видљивији. Што ће девојче (а богами и момче, све чешће), гајити першун на кибиц-фенсеру, кад може лепо да се наједе, напије и ушмрче, само ако одбаци, како се то мудро каже, „лажни морал“?

    Да се вратимо на пример Немачке: Никад се Немачка после 2. св.рата не би извукла из економске кризе, сви би од глади поцркали, да УСА није одлучила да их спасе. И то због надирућег СССР коме у Европи, објективно, нико није могао стати на пут сем Немаца.

    Ја не видим да ми некоме требамо. На против, видим да нас ти „западни пријатељи“, супротно поменутом примеру, све више додатно исцрпљују. Не видим ни намеру да у том исцрпљивању посустану, шта год ми радили.

    Дакле, нама треба власт која ће првенствено водити рачуна о интересима свог народа или својих грађана, ако је коректнији израз. Узму оловку, зашиље и саберу и одузму. Ово нам је интерес, ово није. Овде ћу да учиним уступак ако тамо имам бар исту корист. Тако са сваким.

    Ова окупациона власт је спремна само да испуњава услове. Чак и да испита по не знам којој тачки европског пута „политичку позадину убиства премијера Ђинђића“, у којој засигурно неће бити Беба Поповић и Чеда Јовановић, већ Коштуница или други, кога наши западни пријатељи цене као сметњу својим интересима.
    Ту, Драгославе, вештина гајења першуна не вреди баш ништа.

    Sviđa mi se

  4. Нимбусе, „Дакле, нама треба власт која ће првенствено водити рачуна о интересима свог народа или својих грађана, ако је коректнији израз.“. Грађани и народ нису исто, народ и нација нису исто. Од народа можеш направити нацију, од нације можеш направити грађанина али од грађанина не можеш направити нацију.

    Sviđa mi se

  5. Добро, није исто.
    Можемо ли се сложити да ни народ ни нација ни грађани неће преживети узгајајући першун у саксијама?
    “Како преживети у условима диктатуре? Не како срушити диктатуру већ како је преживети.“ – Написа Драгослав. Сама ће се срушити, наше је само да сачекамо тај велики тренутак? А што би се диктатура рушила, ако јој је раја тако добра, стрпљива и склона самоодржању путем сналажења? Та београђани су за време окупације `ранили свиње у подрумима, од смрада није могло да се дише, али су, `фала Богу, дочекали ослободиоце. Само, мени се чини да од такве врсте отпора више нема ништа. Да има, маса народа би се селила из Београда и Новог Сада у опустела села, преорала парлоге, гајили краве, овце и за преживљавање доминантне козе и свакако преживели лакше него бавећи се интензивном производњом у ћасама. Међутим, дешава се обрнуто.
    Гледао сам неки филм о Медељину – град дупло већи од Београда, а скоро нико не ради. Ипак преживљавају. Како, не питај. То нас засигурно чека.
    Шта је алтернатива? Па, могу ја да пишем бајке, али објективно овог момента излаз се не види, или се види само магловито. Сасвим уопштено: НЕПРИСТАЈАЊЕ. У овом случају (мислим на коментаре по сајтовима, блогове и сл.) не-ћутање.
    Ето, моје животно тренерско искуство – нема ситуације која не може да се реши. Ако не иде 4-3-3, прећи ћеш на 4-4-2. Ако је слаба кондиција, појачаћеш тренинге, ако су ти неки играчи лимитирани, полако ћеш им припремати замене. Ако су играчи лењи, опет ћеш тражити вредне играче, који можда нису тако талентовани, али не сматрају да је довољно да се у недељу појаве мамурни. Пре или касније направићеш пристојну екипу. Ређе, сагорећеш. Али, са грдним стресовима свакако мораш да рачунаш. Можеш и да пустиш да ствари иду својим током и пропашћете и ти и екипа.

    Sviđa mi se

    • „Не како срушити диктатуру већ како је преживети.” – Написа Драгослав.“
      Тачно. Али нисам то написао јер мислим да се не вреди борити, већ јер сам сигуран да се САД не вреди борити. У то сам се уверио када сам недавно на Фејсу, на идеји бојкота „избора“ окупио целих 124 саборца од којих 120 није поставило ни један „статус, а више од 100 се није потрудило ни да „лајкује“ оно што су ови малобројни поставили. Дакле, ја овако незнавен могу да изведем само један закључак, а он гласи: Срби(јанци) су се помирили са статусом раје и ко сам ја да им кварим нирвану? Очигледно нисам довољно убедљив, моји напори у прилог активне борбе ( у конкретном случају бојкота „избора“) никога не инспиришу ни на шта, и једноставно – не видим разлог да се даље бакћем тим срањем. Неке од вероватних разлога за то што прави Срби о мени имају лоше мишљење си и сам више пута наводио у нашим свађама (мењање странака, недисциплина, дружење са брмом, неписменост…) и стварно – што би мене било ко озбиљан послушао?! Због тога ево, теби, националисти који је још пре више од двадесет година све знао – препуштам част да одржаваш пламен контрареволуције, а ја ћу ти се радо придружити као „митраљезац или коњоводац“, без права и потребе за изношењем сопственог мишљења, кад год ме позовеш.
      Иначе – слажем се са твојим тренерским мудровањем ( „Ако не иде 4-3-3, прећи ћеш на 4-4-2. Ако је слаба кондиција, појачаћеш тренинге,..), само не могу да провалим зашто сам ја глупи и(ли) покварени издајник када радим исту ствар у животу?! Ако не могу кроз врата – улазим кроз прозор, ако не иде ни тако – онда преко крова, итд… Ђаво ће га знати, ваљда се Србљи озбиљније спремају него за за фудбалског него за мотивационог тренера :(, штоб рекли енглези – лајф коуча… Дакле, да скратим – ја нумем – ‘ајте ви.

      ПС. Нико није преживео гајећи першун у саксијама, али су многи који су пуно богатији од бахатих Срба грдне паре уштедели брстећи зачине са прозорске даске уместо купујући ко зна каква говна прскана ко зна чим. Између осталих, и Руси подстичу производњу сопствене хране у домаћинству, ма колико земљишта да имаш. Али у праву си – ко је видео рушити издајничке режиме наоружан грабљама за лишће… Код нас то без калашњикова не иде, а онда – зна се: Јово наново.

      Sviđa mi se

  6. Ма то око ФБ није вредно помена. То је за децу. Кад сам приметио да ме хвата та детињарија, побрисао сам готово све. 25 некаквих група на којима се буквално мрси једно исто. Пријатељи да их буде више. Лајковање? Аман! Чему то?
    Истина је да је ситуација очајно лоша и да ће бити све гора.
    Чињеница је да је у реалном животу излазност на изборе била слаба без обзира на млитаве реакције на ФБ, а да код победника није било приметне радости.
    Наше политичке елите (мислим на ДСС, Двери, СРС, „независне интелектуалце“, „аналитичаре“) су направили катастрофалну грешку изласком на изборе, не-бојкотом. Но и овако, чини се да су се дечаци који су победили увидели да су се преиграли.
    Ево једно, по мени разумно, размишљање Мише Ђурковића
    „… Не знам да ли код ових што су заслепљени огромном влашћу која им је пала у крило постоји икаква свест шта то значи. Има ли неко свест о томе да оних 15 до 20 одсто људи са евроскептичне деснице који немају своје представнике у парламенту и јавном животу морају да нађу неки простор за свој глас или ће се сутра излити на улице? Ако не постоје институције и не постоји јавни и медијски простор да људи своје погледе и интересе искажу кроз институционалну борбу, политика неће умрети већ може да се пресели на улице и радикализује…“
    Има те свести код победника…Само што се мени чини да незадовољних има прилично више, чак и међу гласачима СНС. Према томе, свака нада није умрла.

    Нема потребе за сарказмом. Ја ономе што сам ти замерао кад је било време, не бих ни данас имао шта ни додати ни одузети. А јасно је да ни ти ни ја више никакви лидери не можем да будемо.

    Sviđa mi se

    • „Нема потребе за сарказмом.“
      Има. не може један принцип да важи за фудбалског тренера који је спреман на све да би победио и да би га одушевљена господа навијачи на раменима пронела кроз село, а други за некога ко тражи начин да победу у утакмици живота. Реч је у оба случаја о утакмицама, а принцип није принцип ако није исти у сваком случају. Али знамо се Бато; још од онда кад сам први пут видео да си написао како не дозвољаваш да „било ко о женама и српском народу говори лоше…“. Разликујемо се у томе што ја мислим да увек треба говорити истину без обзира на то кога ће она погодити или увредити, и то је прави разлог зашто је јасно „да ни ти ни ја више никакви лидери не можем да будемо.“, а не јер смо старе дртине које немају знање, идеје и које је прегазило време. Ми једноставно говоримо о различитим стварима, а кућа не може да се гради тако што је један мајстор зида а други иде за њим и руши циглу по циглу. И то је то – ништа лично, једноставно је тако. Поздрављам те и одох да косим.

      Sviđa mi se

  7. Јок, само ти имаш живот. И само се ти бориш у истоме.
    А и истина је само твоја, поготово што имаш теоријског гуруа Малог Штедимлију, тако да си добро поткован. Јеси за истину, али ти си изузет, теби се тако нешто не сме приопћити. То је светогрђе.
    Па, уз то, не дирати комунисте, већ се с њима сложити и градити светлу будућност. Истину ћемо оставити за српске мајке или тако неког без везе.
    Шта си ти то градио, хлеба ти, а неки докони пакосници ишли за тобом, па разграђивали?
    Не …
    Мислити и першун брати, није исто, Драгославе.
    Поздрављам и ја тебе. Срећна ти косидба. И пази да ти се неко не шуња иза леђа и квари откосе.

    Sviđa mi se

    • „Мислити и першун брати, није исто, Драгославе“

      Першун је реалност, а ти иди и изударај неког комунисту да се средиш. Ако их Вулин није све убацио у своје министарство 🙂

      Sviđa mi se

  8. Ма какав першун, конопља је профитабилнија у саксији.
    Иначе, нећете наћи ни један напис Драгослава Павкова да је критички спрам Тите.
    Немојте се с тога чудити што сада тако верно позива на мир и преживљавање.
    Ако би га питали шта му треба, у ова смутна и тешка времена, одговорио би: „Већа лопата“.
    Алија Сиротановић першуна.
    Вучић ће му се пост-орално захвалити.
    `Звинте? Неко блесав овде?
    http://www.srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti/world/item/1394-sg-1394

    Sviđa mi se

    • „…нећете наћи ни један напис Драгослава Павкова да је критички спрам Тите.“

      На крају си ипак успео да ме наљутиш, па ћеш у своју част попасти текстић овденак. Под условом да сутра падне дуго очекивана киша на северозападу Бачке. Ако не, онда други пут; јер обично имам паметнијег посла од премеравања патке с тобом.

      Sviđa mi se

  9. За почетак, да постанемо бољи људи, након тога можда и Србија постане боља. Био онај леп Билићев текст овде одмах након избора. Односно, вероватно није потребно да постајемо бољи, треба само да се сетимо колико у ствари можемо бити добри и колико то упркос свему негде испод свих наслага јесмо. Бојим се да смо то заборавили.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s