Топ пет небулоза на које узалудно трошимо време

расправе са интелектуалним куртончинама, које се протежу на неколико десетина дугометражних постова, не воде никуда, јер тешко да ћеш научити ишта од некога ко са тридесет и четири године себе сматра студентом Филозофског факултета и анархистом.

IMG_20131116_125047_1

Швабе су још почетком двадесетог века патентирале појам балканске аљкавостиПод тим појмом обухватили су стереотипе о Јужним Словенима, оне које се не везују за срдачност, сплавове и добре рибе. Пре да је била реч о односу овдашњих људи према раду, њихове генералне опуштености и сваљивања одговорности на друге, јер јебем му матер, рад је рад и неко ће га ваљда одрадити.

Излазак из социјалистичког уређења довео је са собом другу врсту културног инжењеринга, и покушај да се исправи дубоко утемељено стање свести. Уместо непосредности, одсуства бриге и уживања у полу ленчарењу, форсира се некаква свакодневна борба, јурњава за парама, јуриш свом снагом у реформе и тежња ка савршеном човеку машини, који се једном руком самозадовољава, другом зарађује триста хиљада јевреја годишње, а у глави решава комплексне једначине и прави план буџета за идућу годину. Назаустављиви талас глобалног културног утицаја, улетео нам је у собу без куцања, затекао нас како се дрогирамо док гледамо порниће, и сада би да од ђанкоза направи корпоративне руководиоце. Нашли смо се принуђени да функицонишемо унутар система који једноставно није за нас, потпуно се не поклапа са нашим менталитетом, а од нас непрестано тражи још. Тера младог човека који корене вуче из кршевите Црне Горе или Херцеговине да се осећа кривим што је почешао јаја и укључио јутарњи програм. Као што не можемо изабрати ћалета, нити да ли ће он уопште бити ту кроз наше одрастање, тако не можемо бирати поредак унутар кога морамо функционисати, а унутар тог поретка нема места јајарењу. Ствар више није индивидуалне природе, јаза између гомиле декларисаних блејача, и амбициозних људи који би да се напором и непрекидиним залагањем изузму из масе. Категорија опредељених блејача се укида, и читава популација једноставно мора да се цима како би заслужила и најосновнији вид опстанка. Тежња ка повећаној продуктивности сада је код нас већа него икада. Време је новац, а новац је највећи проблем. Новаца као средства размене нема, а овог у временској валути не треба расипати. Следи кратак преглед активности на које се губи време, самим тим и паре, као и смисао живљења у том датом моменту извршења бесмислених радњи које ће бити поменуте. Представићемо неколико носећих цеви система временске канализације.

Превоз
Неминовност, једина тачка на овој листи за коју имамо оправдање. Чак и у случају поседовања аутомобила, неко та кола мора да одвезе, а телепорт нажалост још увек није измишљен. Као најчешћи вид превоза доминира јавни превоз, и у томе је највећа бољка, јер на пример житељи мањег места који путују на посао у оближњи већи град, губе по два сата и више у превозу. Узми читај књигу је најчешћи савет старијих, али да би читао као човек мораш да седнеш, а ти пробај да седнеш од Панчева до Банатског Новог Села. Једини вагон воза за Вршац атмосфера која преовладава у шпицу, зачињена је проблематичним емотивним животом тинејџерки са Белих Вода, ГСП месијама, и мирисом белог лука искоришћеног у здравствене сврхе. Слушалице не помажу у Икарбусевим моделима старијим од петнаест година, јер се захваљујући буци несуђених Мерцедесових мотора не могу са пажњом пратити ни хит синглови Ене Попов настали у периоду од размењивања телесних течности са заборављеним Марком ВБ до 2011. године, а не неке аудио књиге, или нешто иоле озбиљније. Остаје нам да попут затвореника, у тихом очајању планирамо шта ћемо и како ћемо када изађемо из тог покретног металног логора. Ваља тог дана завршити још нешто након што се напуни стомак и дупе окваси под тушем.

Интернет (Ма немој да причаш?)
Занемаримо чињеницу да је интернет, овако развијен интернет нешто најбоље што се десило човечанству у претходних двадесетак година, из простог разлога што већина корисника не користи ни пола процента његовог потенцијала. Осим тога што интернет пружа могућност да се нешто научи, чак и усаврши, и што обилује информацијама које иначе нису доступне кроз систем стандардних медија, такође пружа за покретање вишечасовних сеанси прегледа профила добрих риба из средње (оних које своје фотографије нису замениле фотографијама свог детета), или видео клипова који сведоче о постојању владајуће класе рептилоидних бића прерушених у људе. Сви смо се наслушали прича о стабилном циклусу спавања, и препоруци да треба избегавати седење за рачунаром пред одлазак у кревет, јер буљење у екран надражује мождане рецепторе, те ћемо теже заспати. Овде се прича усмерава на наше слабости, мањак дисциплине и замку инстант гратификације. Иако је сасвим логично да се не погледају све обајве полу духовитог Босанца на тwиттеру, јер их има преко пар хиљада у последњих пола године, шаљиви аутор нам је из неког разлога интересантан, а одлазак у кревет зарад могућности функционисања током сутрашњег дана немогућ, јер су Боскетове извале БАШ САДА до јаја. Занемаривање приоритета и свесна осуда на загарантовано кајање подсећа на први сусрет обичног човека са елитном проституцијом. Девојка изгледа као авион и ту у времену у којем се није летело, делови њеног тела се потпуно уклапају у данашњу слику савршене жене, све ће се то десити сада и највероватније више никада, али чињеница да су отишле две плате прогони савест истог тренутка када се та бурна и скупа вожња заврши, дакле после пар минута и мање. Објаву по објаву, од једне слике Боре Дрљаче у неком смешном комбинезону до следеће, све је већа шанса да пукне цело после подне, а да се јутро дочека са мање енергије него што је било расположиво на крају прошлог дана.

Игре, поготово онлине
Увелико су стасале генерације одрасле на видео играма. Од Комодора, преко Сега Меге, до најсавременијих масовних мултиплејер игара. Када се одређеном забавном активношћу бавимо кроз читав живот, поред навике ствара се и чудна врста страсти. Данашње популарне игре пикамо са готово истом дозом усхићења и посвећености као МК пре петнаест и више година. Мали проблем настаје у томе што су компјутерске игре, баш то ИГРЕ, логично је да се играју деца, а не одрасли људи. Није друштвено прихватљиво да се у 26. години играш са џиајџојцима, али донекле јесте да у Доти бацаш чини “исисавања живота” на Магину Анти – Мејџа. Посебно су бизарне ситуације где мушкарци у тридесетим учествују у свађама зачињеним најодвратнијим увредама и псовкама са својим саиграчима којима биолошки могу бити очеви. ГалацтицЛасер83 и Локиии03 проналазе се на идентичном нивоу, прскају салве увреда у кантерашком “стфу нооб ретард” маниру, а док за клинца треба издвојити одређену дозу разумевања, матором идиоту треба јебати матер. Просечна партија данас најпопуларнијих игара Доте и Лиге Легенди траје око четрдесет минута. Четрдесет минута и за клинца без обавеза, и за човека који би неким правилима тзв. сквер (сqуаре, јбт који израз, ало дечко 2014. година) заједнице требао да издржава породицу. Чак и на кежјуел нивоу, ако се тежи напретку на лествици у овим играма, потребно је одиграти бар десетак партија недељно, што је четири стотине минута бачених у неповрат, јурећи човечуљке по екрану.
Лична исповест аутора: Да сам десети део времена, који сам у протеклих двадесет година потрошио играјући компјутерске игре, уложио у савладавање неких продуктивних ствари на рачунару, сада бих зарађивао седаместо евра месечно, од куће.

Унутрашња политика и геополитичка ситуација
Поред узалудног траћења времена, овде настаје проблем и са усмеравањем енергије у погрешне канале. Док је општи ниво информисаности, критичког размишљања и увида у реалност данашњице више него пожељан, и одсуство човека расчињава у идиота, потпуни фокус на активности будућег премијера, ухапшеног пријатеља бившег и статуса КиМ убиствено делује на појединца. Одлично се осећаш када аргументима разбуцаш младу фризерку са политичким амбицијама унутар неког локалног страначког одбора, на коментарима за вест. За разлику од ње ниси члан партије, и највероватније би на њу уживо гледао као на полну болест и одбио да се упустиш у било какву расправу.
На другој страни она је своју дужност обавила, изрецитовала је наређено и нада се послу секретарице у општини Александровац.
Форумске расправе са интелектуалним куртончинама, које се протежу на неколико десетина дугометражних постова, не воде никуда, јер тешко да ћеш научити ишта од некога ко са тридесет и четири године себе сматра студентом Филозофског факултета и анархистом. Још теже ћеш својим писанијем натерати Путина да врати Крим.
Најострашћенији људи и највеће паљевине при потезању оваквих тема су исти људи који спадају у неку од наведених категорија:
– западну у дугове јер им се возио нешто бољи ауто
– чврсто сматрају да држава треба да им нађе посао
– позајме 50 еура два дана пре него што се преселе на Миљаковац
– потроше четири хиљаде ђунти на прослави Светог Патрика, а онда ти траже 50 еура на зајам да би покрили рату за телефон
– позајме 50 еура два дана пре него што се преселе на Миљаковац
– одустају у последњем моменту од већ договорене продаје на Лимунду
– не поседују основно знање о функционисању система који наводно презиру, нити их цела прича интересује, већ би само да неко помисли да су у праву.

Спорт, али не бављење спортом
Паљевинштво пар екселанс. Да је у питању само 90 минута недељно, у праћењу волшебних креација Милијаша/Салета на средини терена, плус још деведесет минута ЛШ-а или Премијер лиге за пасиониране љубитеље фудбала, ствар би донекле била на месту. Три сата фудбалског програма, то је фер количина времена коју можемо протраћити на најважнију споредну ствар на свету, јер нисмо бирали, једноставно смо заволели фудбал. Нема везе што мали Вешовић сада шљака за годишњу плату десет пута вишу од човека који намешта људима сломљене кости на Ургентном, и што наша два највећа клуба нису на европској сцени урадили ништа значајно у претходних двадесет година, упркос исисавању буџетских пара и непрекидним проневерама од стране разних менаџера и људи из управа. Нема везе што Партизан после пет или шест за наше услове финанасијски јаких трансфера домаћих играча у стране клубове и даље доводи испушене индијанце. Упркос схватању бесмислености и тог мученог, простог фудбала као пуког паравана за многе злочиначке радње и конспирације, циркуса у коме је најмање битно шутирање лопте, циганско/гробарска индоктринација која се спроводи од малена, у породици и међу вршњацима, оставља неизбрисиве трагове, те лако затекнемо себе како хистеришемо на ТВ пријемник након скандалозног перформанса Драгана Мрђе, иако у друштву убедљиво истичемо да у то време обично седимо на софи листајући Хемингвеја и Пекића. У недостатку других алтернатива, одлазак на оближњи терен и шутирање лопте, увек је боље од посматрања других људи како шутирају лопту. Можеш да играш, или да се сушиш испред телевизора.
Пошто постоји сасвим довољан број дистракција, које нас ометају у ономе што бисмо заправо желели да радимо, или у ономе што баш и не бисмо желели, али морамо, добро би било елиминисати бар неке од њих. Не прође много времена, па дођемо до закључка да су нам међуградски аутобуси, плејлисте интервјуа Кристијана и Рамба Амадеуса и Филип Касалица некако дошли главе. Чак и кад нам се не ради, САМО РАД! Добро, далеко од тога, али могло би бар мало.
Прочитај још на хттп://www.тарзанија.цом/топ-пет-небулоза-на-које-узалудно-тросимо-време/

Advertisements

3 mišljenja na „Топ пет небулоза на које узалудно трошимо време

  1. „Мали проблем настаје у томе што су компјутерске игре, баш то ИГРЕ, логично је да се играју деца, а не одрасли људи.“

    Суштинска грешка – човек је играчко биће. Елиминисање игре и човеково дисциплиновање је основни разлог његове пропасти – губитак мотивације. Да би добро обавио било какав посао, човек треба да га воли и да се активно игра радећи га УЗ ПОМОЋ ВЛАСТИТЕ МАШТЕ. Када тога нема, имамо љуштуру, празног и незаинтересованог човека. Било је овде речи о школском систему који испразном дисциплином подстиче производњу таквих љуштура и асоцијализацију живих и енергичних људи – ИГРАЧА.

    Компјутерске игре (пасива), дрога (пасива), телевизија (пасива), посматрање спорта (пасива) и посматрање секса (пасива) су живи доказ ефикасности игре саме и њене мотивације – усмерене у непродуктивне (неактивне) и немаштовите сврхе, док се образовање врши на страховито досадан начин, који ваљда само инсектима одговара и њих производи.

    Да би се човек одбранио од тога, потребан је јак степен самоизолације, што отежава игру, јер је избор партнера ван мејнстрима и није га лако пронаћи или приволети на исти корак.

    А на мејнстрим се човек привикава у детињству, када су му партнер другови, и само се надовезује на партнерство са женом, која је природно више изложена социјалном утицају.

    Игра је управо оно што недостаје. Ни научна открића, ни поезија, ни технологија, ни овај сајт, ни наше рођење – нису настали због тога што су аутори волели мотику, већ што су хтели да се играју.

    Liked by 1 person

  2. Reblogged this on BELEŽNICA and commented:
    Нашли смо се принуђени да функицонишемо унутар система који једноставно није за нас, потпуно се не поклапа са нашим менталитетом, а од нас непрестано тражи још. Тера младог човека који корене вуче из кршевите Црне Горе или Херцеговине да се осећа кривим што је почешао јаја и укључио јутарњи програм. Као што не можемо изабрати ћалета, нити да ли ће он уопште бити ту кроз наше одрастање, тако не можемо бирати поредак унутар кога морамо функционисати, а унутар тог поретка нема места јајарењу. Ствар више није индивидуалне природе, јаза између гомиле декларисаних блејача, и амбициозних људи који би да се напором и непрекидиним залагањем изузму из масе.

    Sviđa mi se

    • Prilično dugo se poznajemo na ovaj način i bez obzira na sve mislim da je katastrofa još veća ako se prepusti inicijativa deklasiranim blejačima.Mi smo poznata nacija po ,,kasnom paljenju,,i prepuštanju problema misleći da će nam ga neko drugi rešiti ili će se sam od sebe rešiti.Veoma dobro poznajem mentalitet ovog naroda i šire i kao čovek koji je dugi niz godina proveo radeći sa ljudima i složenim materijalno-tehničkim sredstvima,odgovorno tvrdim da je najteže formirati i stviti u funkciju ljudski kapital kao najvredniji faktor svih dešavanja.Grešili smo i još uvek grešimo u sledećem: 1.Moramo napraviti tim (registrovan,neregistrovan i sl.) od ljudi sa istim,sličnim i različitim razmišljanjima i izneti Spisak takvih ljudi sa zahtevima da i druge inetersne grupe i pojedinci dostave svoj Spisak. Vo se veže za rogove a čovek za čoveka.

      Liked by 1 person

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s