OKANITE SE CVEĆA,

и вратите нам предузећа!

karanfil

Осмог марта сви се, по обичају, сете жена.
Ове године то ће свакако бити још израженије него претходних година: поред тога што су резервоар бесплатне и јефтине радне снаге који треба поткупити цвећем, овог марта жене су и резервоар додатних гласова. На срећу, жене се при гласању воде разумом, а све више и стомаком. Дан на који треба славити борбени дух жена које захтевају своја права, свео се на бљутави малограђански фестивал цвећа. Онда када је постао и празник мужева који поклањају цвеће и жена које цвеће примају, 8. март је изгубио своју оштрицу, пошто је постао „свачији“, што често значи и „ничији“. Тако је постала могућа банализација празника и његово свођење на „каранфил за ову годину“. Та банализација добар је пример систематског тупљења критичке оштрице целокупног женског покрета.

Можемо се запитати какав је контекст у коме ће се овај празник женске борбе даље банализовати. Да ли ће предизборна кампања бити врхунац? Кладим се да ће страначка омладина са својим полулидерима бесплатно делити каранфиле по трговима.

Ево дакле контекста: ако је икога опаучила, транзиција је свом силином ударила по женама. Оне остају без посла вишеструко брже него мушкарци; свако смањивање јавног сектора иде прво преко њихових леђа; вероватноћа да после једног изгубљеног посла нађу нови је минимална, а вероватноћа да добију први посао још је мања – то је оно што прво пада на памет.
Било да су старије па остале без посла; било да су млађе па не могу наћи посао (јер могле би, не дај боже, остати у другом стању); било да су већ мајке па ће им се (сачувај нас боже смањења профита!) дете разболети; било да су отпуштене из предузећа која су упропашћена да би некоме била поклоњена; било да су под страховитим притиском да саме дају отказ; било да су већ отпуштене па оптужене да су саме криве за сиромаштво у коме живе – већина жена је награбусила.

Признали ми то или не, либерализација тржишта ланцем је жене везала за шпорет боље него што би то урадио било који насилни муж, поп или национални-породични див-јунак.

Све политичке елите константно покушавају да питања егзистенције жена и њиховог равноправног положаја реше механизмима либералне демократије. Иако ти механизми имају неке позитивне стране (мада готово искључиво тамо где се примењује позитивна дискриминација, дакле тамо где се силом закона утерује равноправност), не треба сумњати да су жене све изложеније суровом третману помахниталог капитализма, подржаног приватним и државним монополима. „Џендер мејнстриминг“ је произвео парадоксалну ситуацију: гомила државних институција, невладиних организација и филантропских акција – а резултати све слабији. Сви механизми либералне демократије показују се нејаким и безубим када се суоче са суровим последицама капитализма.

Либерални механизми неефикасни су управо зато што не омогућавају да се јасно каже да је жена прво обесправљена радница, а потом и све остало. За катастрофални положај жена далеко је одговорнији карактер производних односа од лоше економске ситуације. Бити жена данас не значи (само) бити женског пола већ и бити део обесправљене радничке класе.

Порука „Центра за девојке“ на њиховом плакату гласи „жене-рад-глад; маните се поклањања цвећа, вратите нам наша предузећа“ и савршено сажима контекст у коме данас „славимо“ међународни дан жена: феминистички одговор никад неће бити целовит ако не буде имао то у виду.

Пише: Стефан Алексић
Пешчаник.нет, 08.03.2014.

Advertisements

Jedno mišljenje na „OKANITE SE CVEĆA,

  1. Povratni ping: OKANITE SE CVEĆA, | slavkopavlovic69

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s