Све што треба да знате о Украјини

Данас би требало да буде сваком јасно да су државе релативан појам и да је у стварности свет верски подељен.

ukr

Погледајте сличан, само много гори проблем који због верских подела има и Украјина. 17 милион православних после распада комунизма приступило је новој непризнатој православној цркви само у инат Русији, 4 милиона има оних који су признали католичког папу али у црквама су оставили православне обичаје. Они себе називају правим Украјинцима (националисти или европејци). Девет милиона има православних али и 8 милиона неких старих православних који су се одвојили почетком 20. века. Сад они ратују међу собом вођени једни од Амера, други од Европе а трећи од Руса.

Државе као сто видите не постоје. Погледајте Босну. Око чега су окупљени људи? Око вере.
Нови грађанин света – европејац, атеиста, агностик, то је персона која је најбоља за обликовање. Њему само треба приписати космополитизам, науку као базу и још пар перушки којима иначе никада као индивидуа не би могао да се закити и ето издајника на које нови светски поредак може да рачуна

Не знам колико је нашим грађанима, будући измученим од свега, јасно шта се то заправо дешава у Украјини – земљи која је не само близу него и у којој живи становништо искуствено веома слично нама на просторима бивше Југославије. Можда се, онима међу нама који већ немо посматрају и ситуацију у властитој земљи, чини претераним интересовање за Украјину. Али ни најмање није тако…

ОСНОВНЕ ЧИЊЕНИЦЕ

Украјина је пре свега територијално највећа европска земља. А апсолутно прва у свету по количини обрадиве земље високог квалитета.
Поређења ради, и Русија и САД са свом својом величином имају отприлике сличну количину високообрадивих ораница. Кина, нпр. са својих 1,3 милијарде становника нема ни једну петину такве земље!
Осим тога, на истоку Украјине је смештен један од највећих индустријских реона у свету, тзв. Донбас (Донски индустријски басен). То је био центар војне индустрије, металургије и машиноградње бившег СССР-а. Са Донбасом се у свету може поредити само Рурска област у Немачкој и индустријска област Токио-Јокохама у Јапану.
У стратешком и геополитичком смислу, Украјина се налази у тзв. „срцу геостратешког центра света“. Осим ове географске истине, битно је напоменути да Русија са наклоњеном Украјином представља светску суперсилу. Без ње – Еуроазијску регионалну силу. Европа са Украјином има за трећину увећане природне ресурсе. Без ње је много зависнија од увоза. Кроз Украјину пролазе сви најважнији нафтоводи и гасоводи из Русије ка европским земљама, па и нама. Ко господари кримском луком Севастопољ, а тренутно је то руска морнарица, господари црноморским и каспијским басеном. А тај басен је уз Персијски залив највећи произвођач нафте у свету. Украјинци, иако их паушално можемо доживети једном нацијом, нису то. Али нису ни разнородни као нпр. ми у бившој Југославији. Пре него се објасни природа њиховог идентитета важно је напоменути неколико чињеница…Украјинци живе катастрофално лоше. За просечног грађанина Србије можда звучи невероватно, али они статистички живе три пута лошије од нас?! Са свим богатствима које поседују. Тајкунизација земље је далеко драматичнија него код нас, те и и социјалне разлике неупоредиво израженије. Ипак, наслеђено из совјетског периода, систем социјалне заштите, образовања и медицинске неге је на завидном нивоу.
Украјинци су најобразованији народ Европе. Сиромаштво је свеопште, а будућност нације неизвесна због енормног пада броја становника због малог природног прираштаја. Још драматичније него у Србији, већина руралних подручја (земље са највише обрадивих површина у свету !? – прим.дрп) су испражњена од становништва, а преко 85% становника живи у градовима.

ВЕРСКИ ИДЕНТИТЕТ

Он заправо ствара срж украјинских подела и нерећа. Важно је напоменути да је на територији Украјине настала Русија, под именом Кијевска Рус, а њен кнез Владимир је примио православно хришћанство што је затим постала окосница руског идентитета.Тек вековима касније, седиште Русије се сели у Новогород, па у Москву, па у Санкт Петерсбург, те поново у Москву. Православље је дакле, дубоко укорењено у Украјини већ хиљаду година. Током векова, кроз освајања Монгола, католичке Пољске, Литваније и Шведске, те касније Аустрије, један део Украјинаца је био изван граница Царске Русије. Ради се, наравно о крајњем западу земље.
Последично, један број Украјинаца је био принуђен да прихвати унију са Папом у Риму, те је створена тзв. Гркокатоличка или Унијатска Црква, која има православне обреде, а признаје Папу као врховног поглавара свих хришћана. Међу Украјинцима правих римокатолика нема. То је једна од заблуда. Е, сада на један мали тренутак треба међу овим Унијатима разликовати две групе; мању која себе назива Русинима или Рутенима, који живе у карпатским областима, а има их и код нас у Војводини, те много већег броја који се сматрају Украјинцима. Ови други живе у читавој Галицији са седиштем у Лавову, иначе центром украјинског национализма. Свеукупно, ових гркокатолика међу украјинцима има свега око 4 милиона или око 8%.
Када је ствар међу православним становништвом, ситуација је далеко замршенија. Но да за сада говоримо само о оном делу становништва које себе сматра Украјинцима. Међу њима има три скупине: Прва скупина представља вернике Украјинске православне цркве која је део Москвовске патријаршије (дакле Руске Православне Цркве). Ова црква је најстарија и поседује већину верских објеката у земљи и то широм земље. То је једина призната православна црква. Њених верника има око 9 милиона,само међу Украјинцима. Богослужбени језик је руски и старословенски.
Другу групу представља непризната Украјинска Православна црква Кијевске Патријаршије, настала 1995. након распада СССР-а и проглашења независности Украјине. Она има око 17 милиона верника углавном у Западном и централном делу земље. Богослужбени језик је Украјински.
Трећи део представља Аутокефална Украјинска Православна Црква на западу земље, такође непризната, настала као одговор на комунистичку револуцију 1919. Њених је верника око 4 милиона.
Овде је наравно, битно споменути и око 9 милиона етничких Руса који су сви верници Московске патријаршије.
Мањи део Украјинског становништав су јеврејске, римокатоличке (Пољаци) и протестантске (Словаци и Мађари) религије. Постоји и мањи број муслимана.

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ

Не мање од верског, замршеност постоји и у националном идентитету. За почетак, треба рећи да се украјинска нација стварала нераскидиво са руском. Реч украјинац, као што можете и претпотавити, у руском језику представља некога ко живи у крају Империје. Еквивалентно нашем појму „Крајишник“. Такође, до комунистичке револуције 1917, руски народ се делио на три групације; Великорусе (данашње Русе), Малорусе (данашње Украјинце) и Белорусе који и данас користе тај назив. Током периода СССР усвојен је термин Украјинац, који добија статус равноправне нације. Украјински језик почиње тада да се кодификује, мада су постојали и ранији покушаји украјинских националиста.

ГЕНОЦИД НАД УКРАЈИНЦИМА У ВРЕМЕ СТАЉИНА

Овде, тек почињу тешко разумљиви догађаји. Формално, у време СССР-а Украјинци су добили више него икада. Истовремено, у реалности, Стаљинов режим је над њима извршио највећи геноцид у историји Европе. Необавештени уобичајно мисле да је најмасовнији такав злочин извршен над јеврејима у Холокаусту током нацистичке Немачке, када је их убијено 6 милиона. Међутим, током провођења колективизације села, совјетски режим је током 1932-1933 вешташки изазвао глад међу сељацима Украјине и Поволожја, насилно им одузимајући сву храну. У те две године умрло је преко 7.3 милиона Украјинаца (поређења ради, Србија у данашњим границама је тада имала 5.8 милиона становника). Тај геноцид назван је ГЛАДОМОР и као геноцид је окарактерисан у Украјинском парламенту, Савету Европе и у Уједињеним нацијама. Спроводиле су га Украјинске совјетске власти под патронатом комунистичке Москве.
Највећи, апсурд је да је Гладомором искључиво погођено становништво централне и источне Украјине, а да данашњи националистички настројен запад Украјине није погођен. Он је тада био у саставу Пољске и Чехословачке, а не СССР-а. Гладомор је дубоко укорењен у свест Украјинаца као и нацистичка окупација која је однела око 7 милиона живота, укључујући ту и милион и по Јевреја.
МЕЂУТИМ… Истовремено са геноцидом, тече дерусификација Украјине. Насилно измештање сељака у градове, створиће од њих, уместо руских духовних центара – украјинске. Типичан пример је Кијев. У њему је у време царске Русије било 69% Руса, 32% Јевреја који су говорили руски, и занемарљив број Украјинаца. У време Стаљина, Украјинци постају већина.

ПЕРИОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Преживевши Гладомор и остале репресалије, многи Украјинци су Хитлерове трупе дочекали као олободиоце. Стаљин касније неће пропустити прилику да се освети за то. Какогод, у овом периоду створена је моћна пронацистичка „Влада“ Украјине, која је осим мржње према Русима и СССР-у још већу нетолеранцију показивала према домаћим Јеврејима. Тако је можда и већи број њих страдао од украјинских комшија него од нацистичке руке. Познато је да украјински Јевреји нису страдали у логорима него у масовним егзекуцијама које су спроводили Немци и Украјински колаборационисти. Типичан пример је Бабји Јар, поред Кијева када су за два дана пострељани сви кијевски Јевреји. Њих око 35.000. Истовремено, велики број помоћног особља у нацистичким логорима смрти били су Украјинци. Не треба посебно напомињати, да се у свим овим догађајима предоминантно ради о западним Украјинцима. Ипак, огромна већина Украјинског становништва, трпела је под нацизмом и заједно са осталим народима СССР-а учествовала у сламању Хитлерове Немачке.

НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Опустошена, десеткована и помало кажњавана због пронацистичких делова друштва, Украјина је кроз освајања СССР-а, увећана за свој западни део. Истовремено, 1960 јој је мимо сваке логике додељено потпуно руско полуострво Крим. Она је тако, територијално награђена, формирала своје данашње границе. Међутим, будући у саставу суперсиле са доминантном руском културом, науком и свим другим у комунистичком друштву, које нацију није сматрало превише битном, током овог периода створена је нека врста поновне русификације. Пре би се могло рећи совјетизације. Слично американизацији целог света. Тако, су на крају постојања СССР-а сви универзитети, телевизија и јавне установе добровољно користиле скоро искључиво руски језик.
На истоку земље је већ формирани Донски индустријски басен добијао још моћнију форму најзначајнијег центра индустрије у читавом Совјетском савезу. Можда и у свету тог времена. Запад земље је, међутим, стагнирао и до данас остао крајње сиромашан.

НАКОН РАСПАДА СССР-А

Распадом совјетске империје, Украјина је први пут у историји постала независна држава. Нимало хомогена, као што је објашњено, није никакво чудо, што се у периоду транзиције, изродило много супротности. Источни део земље, са развијеном индустријом те јужни, црноморски са лукама и туризмом задржали су виши животни стандард. Централни и западни део земље, изузимајући главни град, живи у крајњој беди. Једном невидљивом линијом издељена, буквално по половини, земља живи два паралелна живота. Русофилски и Украјински. Например, источном граду Доњецку или јужном, Севастопољу, преко 90% становника говори руски, гласа за проруске странке, ослоњено је привредно и образовно на Русију. Насупрот томе, западни град Лавов, престоница некадашње Аустријске Галиције, живи потпуно други живот. Тамо 95% становника подржава украјинске десничаре, говори искључиво украјински језик и сања европски сан.
Главни град Кијев, на несрећу једних, а срећу других, налази се у зони прозападног дела земље, док је главна економска снага и моћ сконцентрисана на истоку. Број становника је подједнак у оба дела, док су политичка опредељења грађана отприлике у размери 55% : 45% у корист проруског дела становништва. И у једном и у другом делу новопечени милијардери одлучују о судбинама маса. Разлика је само у томе што су ови источни милијардери још богатији. Правна држава никада није успостављена а корупција је начин живота. У томе се, једино, два дела земље уопште не разликују.

ЈЕЗИК

Данас, Украјинци чине око 77% становништва а Руси око 18%. Осталих је 5%. Међутим када је реч о матерњем језику, тек 62 посто становника је навело украјински као свој матерњи. 35 одсто њих наводи руски. То је официјелна статистика. Међутим када становнике Украјине питате који језик говоре у кући и на ком језику прате медије, читају књиге, ситуација је обрнута! 67% становника користи руски језик у кући. У јавној комуникацији, у образовању, у медијима руски је предоминантан. Само није службени. У кореспонденцији са државним органима морате користити украјински. Ствари су доведене до апсурда. Два од три украјинска председника и готово сви премијери ни не знају украјински језик?! Чак су им и предизборна обећања била да ће се потрудити да га науче. Лидери националистичког запада, наравно говоре украјински, али да би их сви бирачи разумели често се обраћају на перфектном руском језику… Руски, дакле, јесте универзални језик у Украјини, који сви разумеју и којим се служе. Али је западњацима неприхватљиво, да га неко предложи за други службени језик. Ипак, све је већи број људи који користе украјински језик, а његова употреба се кроз систем образовања значајно промовише, а становници подстичу (понекада и недобровољно) да га користе.

ДАНАС

Иако тако дубоко подељена на две половине, све до ове године Украјина је живела у одложеном конфликту. Он је понекада ескалирао, али никада не толико да дође до пуцања јединства земље. То се пре свега дешавало захваљујући економским интересима олигарха са обе стране. Међутим, када је сада пред Украјинце постављено алтернативно судбинско питање, да ли ће бити у утицајној сфери запада, или обновљене Русије, не постоји тај кохезиони фактор, који би их могао ујединити око ове дилеме. Крупан бизнис и олигархија то свакако нису, а све остале друштвене институције су јасно подељене и искључиве у погледу овог питања. Једни су за једне, други за друге. Свака украјинска власт је до сада одржавала ово стање одложеног конфликта, јер како би која долазила, ниједна није имала снаге да наметне свој утицај у оном другом делу земље. Реално, није ни могла. Клерофашистима из Лавова, на западу, нико на овој планети неће моћи да наметне суживот у заједници са Русијом. Истовремено, становништву југа и истока не пада на памет да буду отргнути од матице Русије. И једни и други, као што видимо, су спремни да то своје опредељење бране до краја. Када се одступи од евроинтеграција експлодира једна половина, а у случају антируског курса, друга половина земље.
Чини се, да ће јединственом, Украјину пре одржати хладне и срачунате главе у Вашингтону и Москви, него усијане у Лавову и Кијеву, или сутра у Харкову. Ипак много цевовода и петродолара пролази са истока на запад, да би се тај пут угрозио.
Али, уколико конфликт у овом интензитету буде дуготрајан, обе спољне силе ће, хтеле-не хтеле, почети искључивим мерама да подржавају „свој“ део Украјине и своје интересе. У том случају нека је и њима, а и свима нама Бог у помоћи…

Владимир Петковић (Аналитика.ин.рс/ Бележница )

Advertisements

11 mišljenja na „Све што треба да знате о Украјини

  1. „Око чега су окупљени људи? Око вере.“ napisa u uvodu i onda u odličnom tekstu pokaza da su razlozi nejedinstva mnogo ovozemaljskiji i banalniji.. . a da je veroispovest kao i svuda faktor razdvajanja a ne spajanja stanovništva..
    stvarno čudno što mrze Ruse posle najvećeg genocida u Evropi…i šta danas rade Rusi – demonstriraju oružje i prizivaju rat… stavite sebe na mesto Ukrajinca – za koga bi vi bili u tim uslovima (vi koji opravdano pljujete eksponente stranih država u Srbiji)
    mene posebno nervira taj paternalizam Rusa i rusofila . O najvećoj naciji Evrope se govori kao o skupini retarda . i sve u „malim“ brojevima – svega 17 miliona je za ukrajinsku samostalnu crkvu, svega 45% govori kući Ukrajinski …
    a posebno mi je odvratno kad se Srbi svrstavaju na stranu Rusa – ko oni bajkeri.. svako ko je prošao Ukrajinom i Rusjom će vam reći da su nam Ukrajinci mnogo sličniji nego Rusi, a ukrajnski nama lakše razumljiv .. uostalom Slaveni serbska oblast sa gradovima Zemunom, Somborom i sl. je u Ukrajini i to baš posred.

    Sviđa mi se

    • „u odličnom tekstu pokaza da su razlozi nejedinstva mnogo ovozemaljskiji i banalniji“

      Па човек није ни ракао да су поделе догматске природе

      „stvarno čudno što mrze Ruse posle najvećeg genocida u Evropi“

      Било би чудно да ми овдашњи не знамо оно што знамо; Лењин није Рус него комуниста, а Стаљин је Грузин… Па опет Украјинци за „голодомор“ не криве ни комунисте ни Грузине него Русе… генерал ЈА Рукавина није Србин и православац него Хрват и комуниста – па војвођански Мађари за репресију ’44 – ’45 не криве ни Хрвате ни комунисте него Србе… Као што ни Хрвати за Блајбург и „крижни пут“ не криве комунисте него Србе. И тако даље. Дакле, ништа ново

      “ stavite sebe na mesto Ukrajinca – za koga bi vi bili u tim uslovima (vi koji opravdano pljujete eksponente stranih država u Srbiji)“

      ово је већ болесно с твоје стране: Као што је ко год да прдне у цркви за тебе уметник, тако је свака будала која окупи групу људи да демонстрира – обавезно у праву? У граду од два и по милиона становника (Кијеву) демонстрира никад више од 20 000 људи, и они су обавезно у праву (јер ваљда би се да је друкчије оних 2 480 000 преосталих побунило ?!), имају право да сруше на изборима изабраног председника, упадну у парламент, заробе посланике и устоличе се као ВЛАСТ – они други, којима се такав развој догађаја не свиђа – немају право да реагују!? Само зато што се ради о (про)Русима, или је то универзално правило које би требало примењиовати свуд у свету?

      „Slaveni serbska oblast sa gradovima Zemunom, Somborom i sl. je u Ukrajini i to baš posred.“

      Значи, опет покушаваш да манипулишеш историјом. Ту област је Исаковичевим Србима дао РУСКИ (а не „украјински“) цар из истог разлога због којег им је сличну дао и онај Леополд (беше?) Хабзбург. Питање је шта би православни Исакович добио од неког „украјинског“ (читај „пољског“) владара да је затражио. Уосталом – и није питање, има о томе у Сеобама а ради се о генералском чину у замену за прелазак и превођење пука у католичанство.

      Sviđa mi se

      • О Бандерашима нацистима ништа, о томе како су пришли Хитлеру и борили се на њиеговој страни, о злочинима над православцима, о Власовцима ништа.Лепо, све може да се прећути али се ипак зна. Још један пример прећуткивања и прећутног правдања фашистичких злочина неких Украјинаца католичке вере.
        И ово што се данас дешава у Кијеву је само пројекција прошлости, нацизам опет диже главу.

        Sviđa mi se

      • “ Лењин није Рус него комуниста, а Стаљин је Грузин… “
        Hitler nije Nemac nego nacista, rasno je alpid, nije nordid… Musolini nije italijan nego fašista, šta ako je rasno dinarac, a nije mediteranac?.. izem ti argument..
        „Као што ни Хрвати за Блајбург и “крижни пут” не криве комунисте него Србе.“
        a mi za Jasenovac ne krivimo naciste nego Hrvate
        Ту област је Исаковичевим Србима дао РУСКИ (а не “украјински”) цар из истог разлога због којег им је сличну дао и онај Леополд (беше?) Хабзбург…
        lepo carevi dele tuđe .. ko sultan srbiju i bosnu, ćesar slavoniju i vojvodinu, a dužd dalmaciju i boku .. pa što im ruski car nije dao u dubini bezbedne rusije nego na granici (Ukrajini)
        „У граду од два и по милиона становника (Кијеву) демонстрира никад више од 20 000 људи, “
        ovo mi je poznato još od 9. marta pa nadalje..
        ukratko opet ono o balvanu i trunu u očima raznim .. više volijem šačicu rusa doseljenih umesto prognanih starosdeoca (opet onaj Gruzin)Tatara na krimu neg milione ukrajinaca

        Sviđa mi se

      • i nemoj da mi podmećeš političko svrstavanje – ja sam protiv i jednih i drugih budala koji vode svoj narod u bratoubilački rat ..na radost germana i normana.ka i vazda . a vi ste samo protiv jednih.

        Sviđa mi se

      • За разлику од Јасеновца, Гладомор није етнички већ идеолошки мотиивисан злочин, уперен против кулака и осталог становништва које се на тој територији опирало колективизацији. У самом спровођењу истог у великој мери су учествовали сами украјински комунисти.
        Даље, као што се са ове мапе:

        може видети, жртве нису били само Украјинци већ и Руси око Азовског мора, а у Украјини су можда и највеће жртве поднеле управо руске и руско-говореће области (управо оне које су данас против пучиста у Кијеву).

        Такође, занимњиво је да о Гладомору као етнички мотивисаном злочину данас највише говоре нацоши из Галације која у то доба уопште није била у саставу СССР (па самим тим и Украјине) већ у саставу Пољске.

        Sviđa mi se

      • Наравно Галиције а не „Галације“, грешка у куцању.
        (ово да се не би опет јављали они офталмолози који као мала деца вичу „погледајте семафор“).

        Sviđa mi se

  2. malo citata cenzurisanih na nspm-u na istu temu:
    o Ukrajinciam, Rusima i ostalim Slovenima: „Ко се иколико сумљао да нијесу Славјани рођени за ропство, нека данас њино пословање види. Ја се свагда чудим, а нигда се начудит не могу, како некима људима може постидно ропство толико драго бити! Они су подобни пашчету, јербо се пашче трза да добије свободу, но како исту добије наново к веригама трчи да га свежу. Куда би та срећа за мене самога и за ову шаку народа славјанскога да је наше велико племе правога вјероисповједанија освијешћених људих!“
    o Serbima Serbie i Ukrajine: „Еј, кукавни Срби, свачија их сабља сјече, истријебити их не мога, никакви их тирјански ланци не могоше одржати да робују, а глупи их мисионери са својима лажима окужише и утријеше: разлучише Србе пуке и невине, сваки на своју страну, отуђише брата брату, крваву сабљу међу Србима извадише и отискоше ријеке братске крви те провреше. Бог знаде хоће ли се Срби икада од ове смртне ране излијечити.“
    o Rusima:

    Sviđa mi se

  3. juče su objavili kako su podelili plen – koja nemačka kompanija, a koja ruska dobijaju šta u Donbasu, koja multuinacionalna land grabbing-uje SVE žitnice … a vi se ložite na predstave i na naci manekene bankstera ..a vaš voljeni Putin je izjavio da Krim ima pravo na samoopredeljenje kao Kosovo

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s