САДА ИЛИ НИКАДА

savez proletera

Ово што се погрешно и претенциозно назива „Избори 2014“, потпуно огољено и вриштећи доказује да у оквирима оваквог политичког система  и са људским материјалом попут овога  који управља Србијом – бољитка нема и не може да буде.
Једноставно, у земљи су се издиференцирале две класе – једна која преживљава, и друга, која се мота негде у орбити владајућих центара моћи и која мисли да „живи“. Те две класе су међусобно супротстављене у пропорцији 50:50% бирачког тела и због таквог односа снага, сваке промене у корист првих (оних који једва преживљавају) у старту су онемогућене јер они који (мисле да ) живе – не желе да се одрекну ни делића свог комодитета, за који (стварно) мисле да су га потпуно заслужили својим талентом, знањем и способношћу.

Клас(т)а која влада Србијом је од Тита и Туђмана генијално преписала рецепт за управљање банана демократијом званом Србија: половину становништва корумпирати ситним „бенефитима“ а за другу половину баш их брига… Гласови корумпираних појединаца који су бесплатни агитатори сваке власти („дођи Вуче на власт па ћу гласати за тебе…“), уз припадајуће гласове с њима повезаних лица (породице) – свакој к(л)асти на власти омогућавају да се само смењује са себи сличнима, без бојазни да ће икад бити кажњена за упропаштавање оне друге, тренутно слабије половине сопственог становништва.
Људи, овде је радно место привилегија!? МИ треба да будемо захвални неком моћнику јер нам дозвољава да будемо рудари, комуналци, електромонтери, инжењери… Зар то нису ствари које се подразумевају, без којих ни једно друштво не може да функционише?

Ови „избори“ неће променити ништа осим што ће у Србији устоличити новог диктатора.
Због тога Савез пролетера на њима не да неће учествовати – већ ће их бојкотовати и учиниће све да на њих изађу само они који од странака које на њима учествују имају или очекују личну корист; ако ништа друго, барем ћемо се пребројати и без ЦЕСИД-а и њему сличних плаћених  агенција видети прави однос снага у друштву.

Али и након „избора“ живети се мора…
Дошло је време да се оканемо националистичко-мондијалистичких препуцавања јер она трају непристојно дуго,  и нико никога није убедио у исправност својих ставова, једино су се развргла многа пријатељства, и нађени нови „спорни тренуци“, погодни за одржавање легендарног и вечног пламена српске неслоге.
Дошло је време да застанемо и размислимо о чињеници да данас свако ко има зрно соли у глави из Србије покушава да побегне… Да не одлазе више само најбољи (који су узгред – увек одлазили и одлазиће,  јер Србија никада неће моћи да им понуди услове за усавршавање које имају богатије и срећније земље) већ и осредњи, просечни – СВИ КОЈИ ИМАЈУ БИЛО КАКВУ ШАНСУ ДА ОДУ! Да овде посао очекују само они чије тате и маме „имају везу“,  или они што су се сами учланили у политичку странку за коју је битна лојалност а не стручност. Дошло је време да схватимо да је Србија наша а не њихова, јер су се за Србију одвајкада борили наши а не њихови преци; њиховима је била добра било која власт која им је омогућавала  да се „сналазе“ – наши су мислили да Србија мора бити српска да би била права и правна.

Савез пролетера због тога намерава да се региструје и настави рад као синдикална организација која ће окупити жртве актуелног политичког система и артикулисати њихове потребе. Због тога је потребно учешће свих који читају овај текст.

Као прво, потребно је учешће правника и политиколога чији задатак би био да уобличе програм Савеза, тако да Агенција за привредне регистре нема законску могућност да му одбије упис.
Савезу пролетера потребни су и економисти који би стручно проценили може ли се нека идеја спровести у пракси, и предвидели последице које њена реализација може произвести по друштво…
Потребни су нам адвокати спремни да се одрекну хонорара приликом заступања Савеза и његових чланова пред судовима, у замену за бесплатну рекламу и промоцију своје канцеларије…
Потребни су нам такође оперативци војне и полицијске струке који без много дебате, речи умеју да спроведу у дела…
Нарочито су нам потребни  патриотски професори, способни да код оних због којих овај синдикат и оснивамо, незапослених – развијају свест о снази пролетаријата и његовој кључној улози у одлучивању о судбини друштва.

Јер не заборавимо – једног дана (који ће стићи убрзо), када Србија прогласи банкрот,  сви који вуку конце србијанске кризе ће се покупити, отићи на летовање/зимовање и више се неће вратити… Овде ће оставити своје разочаране следбенике и нас, који међу њима таквима никада и нисмо могли да добијемо шансу.
Интелектуалци разних  профила које сам поменуо, треба да помогну да тог тренутка не удари Србин на Србина, да не превлада жеља за ситном осветом већ да превлада свест о заједништву и чињеници да више немамо право на експериментисање, већ да морамо радити по угледу на паметније и успешније од себе.

Савез пролетера ће бити синдикат који нема лидере попут вођа политичких странака,  већ ће функционисати на основу Програмских начела и Статута које сами донесемо већином гласова.
Савез пролетера неће прихватити донације било ког незваничног центра моћи, већ ће се финансирати искључиво из чланарине која ће бити симболична, а трошиће се на ширење идеје о синдикату незапослених – тихе воде која брег рони и снаге која може да промени Србију. Пошто је јасно да у ситуацији када обичан човек једва преживљава, нико не може очекивати не знам какво финансирање, основни пут за пласирање идеја о промени лошег политичког система и повећања утицаја незапослених биће медији, интернет пре свега.

Није време за кукање већ за активизам. Прикључујте се идеји а не људима и борите се да ставови који  су вама блиски постану део програма. Пишите на https://www.facebook.com/pages/Savez-proletera/498249720223635?fref=ts  и https://prevrat.com/… Не дозволимо да изгубимо слободу јер се она не подразумева већ се мора чувати и неговати!

Први корак ка излечењу је схватање и природе болести; зато, ми јесмо пролетери јер наша имовина углавном није наша већ се налази под хипотеком или лизингом…
Наша радна места нису наша, јер не зависе од нашег рада и залагања, нити од нашег уставом загарантованог „права на рад“; она данас зависе од интереса људи којима смо у основној школи лупали „моше“, а који нам се данас за то свете…
Наша деца нису наша, већ су под одлучујућим утицајем  „пинк културе“, снова о ЕУ и „хлебу без мотике“…
Наша држава није наша, већ ММФ-а и других међународних лихвара, једино нико још не осећа потребу да нам то саопшти, а истини за вољу – нико га баш и не пита…

Пробудимо се док нам не буде прекасно – САВЕЗ ПРОЛЕТЕРА!

Advertisements

Jedno mišljenje na „САДА ИЛИ НИКАДА

  1. Povratni ping: Сада или никада … | Србисање Times

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s