Претпоследњи синекурац

Након тешких речи и велике медијске буре која се на националном нивоу подигла око случаја Тешин, јавност у Кикинди, али не и шире, информисана је о томе да је пронађено соломонско решење прихватљиво за обе стране, локалну самоуправу, односно Културни центар и књижевника и бившег директора те установе Срђана Тешина, којем је, након смене, било понуђено место референта за техничке послове и послове одржавања

mucko sam

У саопштењу које је недавно проследио само локалним медијима, Тешин је навео да цени спремност општинских власти и менаџмента КЦК да, након свих изречених тешких речи и оптужби, промене своју првобитну одлуку. „Искрено се надам да у будућности више неће бити прилике да се бавимо овим непријатним стварима које заиста никоме нису биле потребне”, саопштио је уз објашњење да му је напослетку понуђено коректно радно место у складу са стручном спремом, професионалним искуством, и уметничким сензибилитетом, али да се ипак определио да каријеру настави ван КЦ и ван Кикинде.

Гостујући на локалној телевизији ВК, директорка Културног центра Данијела Мандић изјавила је недавно да је обавила разговор са Тешином и да јој је том приликом бивши руководилац ове институције рекао да је пренаглио са реакцијом коју је упутио надлежнима у Општини Кикинда, као и Мандићевој лично, и да је то учинио више у афекту.

Да подсетимо, Тешин је тада у јавном допису децидно набрајајући адресате којима је његова „културна” порука намењена поручио: „Марш у пичку материну, бандо фашистичка! Или на српском, марш у пичку материну, бандо покварена!” Међутим, ово нису остале једине поруке којима се Тешин служио како би исполитизовао свој случај и од себе направио ‘жртву радикалске, тј. напредњачке чизме’, како за кикиндског књижевника разлика у политици СРС и СНС није ни најмање битна, већ су му битна, како сам каже, лица која су, мање-више, једна те иста.

Серијом интервјуа, откако је смењен, као и саопштењима Грађанске иницијативе, затим Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), српског ПЕН центра, а затим и Демократске странке који су имали за циљ једино да покажу како је реч о политичком реваншизму и понижавању познатог писца, сваки пут је без икаквих проблема заобиђена кључна чињеница – да је Тешин са места директора КЦК смењен јер није испуњавао услов који је поново успостављен изменом Статута ове институције, откако је дошло до промене локалне власти у септембру прошле године. Тешин је овај детаљ прикрио и у недавном интервјуу за БХ Дане када је изјавио: „Верујем да је реч о ономе што се спортским речником назива – преигравање. Наиме, неко из власти – још увек не знам ко – донео је одлуку да сви сарадници бивше владајуће структуре морају да буду кажњени и деградирани. Тако је више од тридесеторо радника општинске управе, међу којима су правници, филолози, економисти или политиколози, премештено у пољочуваре. По тој логици, ‘тамо неки Тешин’ који је био директор може да буде и домар”.

Међутим, свестан да се оваква прича веома добро продаје, нарочито ван граница локалне средине, Тешин је, као и већина новинара који су извештавали о овој теми, прећутао, или је, ако је за веровати, био недовољно информисан, због чега је заправо дошло до споменуте „деградације” сарадника бивше владајуће структуре, иако ово конкретно чак ни не спада у његов случај.

Наиме, на једној од последњих седница локалне скупштине уочи промене власти у Кикинди, одборници Демократске странке, Лиге социјалдемократа Војводине и Социјалистичке партије Србије који су чинили претходну власт, знајући да је пад локалне власти све извеснији, запослили су око педесет нових људи и заштитили их колективним уговорима тако да им се веома тешко може уручити отказ, осим да се прогласе технолошким вишком на начин што ће им се радно место прогласити непотребним (слично је чинила и власт пре њих). На тај начин, претходна власт упумпала је кадрове спремне да по партијском интересу опструирају рад будуће, данас актуелне власти. „Деградирање” тих кадрова од стране нове власти у том смислу може се протумачити као логичан след дешавања, јер није реч, како Тешин тврди, о понижавању, већ о томе да се кадрови који нису довољно мотивисани да сарађују са новом влашћу поставе на места на којима би производили минималну штету у организацији рада Општине.

Да је Тешин у овом, као и у свим својим медијским наступима и саопштењима потпуно или делимично обмањивао јавност постало је јасно тек накнадно када је на светлост дана избила чињеница да му је место руководиоца ове институције било 2008. године практично намештено од стране Демократске странке, чији су одборници, да би могли да га поставе на то место, гласали за измену Статута у делу који је након тих измена дозволио да се за директора може бирати особа и са четвртим степеном стручне спреме, тј. са завршеном средњом школом коју Тешин има. Без икакве дилеме, јасно је и то да је оваква промена правног акта једне културне институције извршена само ради Тешина, и баш од тог тренутка његова фигура као писца и књижевника бива потпуно помешана и уплетена са функцијом директора КЦК, што једно са другим не би требало да има нужне везе. Овим гестом „буразерских“ демократа, његова књижевна делатност требало је да надомести менаџерску позицију управника КЦК и формално образовање које се тражи од особе која се налази на том месту. Тиме се чинило да је Демократска странка дугорочно заштитила Тешина, а да је прича о његовом степену стручности коначно престала да буде препрека за његову каријеру. Због тога је, са једне стране, сасвим невероватан и неразумљив Тешинов накнадни отпор, који се након смене власти понашао као да је заборавио на који начин је доведен на чело КЦК, јер је, по свему судећи, и сам почео да верује у ноторну заблуду да његова књижевна делатност једино и искључиво оправдава место руководиоца ове установе, без обзира на стручну спрему. Својим реченицама у поменутом интервјуу Тешин то зачудо и потврђује: „Јасно је да ти људи са изливом власти у мозак нису читали моје књиге, нису упознати са мојим статусом у савременој српској и регионалној књижевности: или, напротив, мисле да је мој књижевни и јавни рад нешто што негира њихову уљуљканост и веру у традиционалистичку и националистичку прошлост, садашњост и будућност.“

Исто тако, Тешин ће користити синтагму „уметнички сензибилитет“ као кључну одредницу да објасни шта је оно што мора имати приоритет када је реч о њему: „Понуђено ми је радно место Референт за техничке послове и послове одржавања. Узгред, то сам радно место сам увео у Правилник о систематизацији радних места; сваки зарез, свака реч у опису послова тог радног места је моја. Какав парадокс! Додуше, оно заиста одговара мојој стручној спреми, али не одговара мом досадашњем професионалном ангажману, нити мом уметничком сензибилитету.“

У једном другом медију, након што су нове чињенице испливале у јавности, појавиће се такође манипулативан текст у ком ће Тешин неспретно покушати да призна да је био инструисан од стране Демократске странке и да није имао другог избора него да ради онако како му се каже: „Мени је била надређена општинска власт која одређује и висине плата и кадровску политику, одређује сам статус установе у којој радимо, јер је општина оснивач установе. Само сам ја имао несрећу да сам колатерална штета, јер је једна од тих особа из ДС коју сам запослио била тас на ваги који је одлучивао о промени власти.“ Међутим, када је реч о неоправданом повећању коефицијента, за шта актуелна власт на локалу такође терети Тешина, захтев није дошао од тадашњих власти, већ управо из КЦК према власти која је такав захтев само одобрила.

Но, случај Тешин завршио се неочекивано помирљиво и са пригушеном амортизацијом. Након неколико контаката са државним секретаром у Министарству културе Дејаном Ристићем, као и са самим министром Иваном Тасовцем, о чему је у интервјуу за БХ Дане отворено говорио, Тешину је у КЦК било понуђено место организатора културно музичког програма. „Понуђено ми је адекватно радно место које сам одбио. И то не из ината, већ због тога што сматрам да се један циклус мог живота завршио и да је време да окренем други лист и почнем да радим нешто друго и на другом месту.“ Уместо тога, договорено је да, у складу са важећим колективним уговором, буде проглашен технолошким вишком, што ће подразумевати исплату отпремнине у износу од 10 плата.

Иако се епилог овог случаја на крају испоставио задовољавајућим за обе стране, чињеница је да је таква ситуација, која је актерима, али и целој јавности, оставила горак укус, могла бити избегнута. Може се стећи утисак да нека питања, ипак, нису до краја разјашњена, попут оног зашто је одлучено да првобитно решење за Тешинов ангажман буде промењено, да ли је реч о притиску јавности или надлежних институција, и зашто је Тешин, напослетку, одлучио да понуђено коректно радно место одбије.

Судбина је тако хтела да је одговор на последње питање стигао баш ових дана, јер се име кикиндског писца нимало случајно нашло на листи чланова Комисије за културну делатност Срба у иностранству при Министарству културе републике Србије.

(Е – новине)

 

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s