Лични банкрот је исто што и стечај

По један за свакога

По један за свакога

Пише: С. Моравчевић

Грађани Србије, који нису више у стање да отплаћују узете кредите, не могу да прогласе лични банкрот, јер за то не постоји закон.
О пропису који би то регулисао засада нема ни наговештаја, јер како кажу надлежни, број неотплаћених зајмова становништва није алармантан и на нивоу је око десет одсто, односно око 130.000 грађана није у стању да врати кредите јер су остали без посла или не примају плате.

Њих свакодневно банке зову, шаљу опомене или активирају хипотеке, ако су узели стамбене позајмице. Засада је око 500 породица остало без крова над главом или стрепи да ће га изгубити. Такође, око 255.000 грађана је стално у минусу по текућем рачуну. Тај дуг, заједно са дугом по картицама, прелази 600 милиона евра. Засада, грађани укупно дугују око 5,5 милијарди евра за разне кредите, а највише за стамбене и готивинске зајмове. Због све лошијег стандарда, све их теже отплаћују.

„У Србији нема разлога да се донесе закон о личном банкроту, како што је то учињено у Хрватској, јер је ниво ненаплативих кредита велики у привреди, а није толико забрињавајући код грађана“, сматра Ђорђе Јефтић, директор Управе за надзор финансијских институција.

„Може се рећи да становништво уредно отплаћује обавезе, док је ниво ненаплативих зајмова привреде велики.“
Шта у пракси значи лични банкрот?

Грађанин који прогласи лични банкрот добија „старатеља“ који располаже његовим примањима и имовином. Супервизор му практично даје џепарац, али само толико да може да преживи, а остале приходе дужника усмерава у отплату дуга. Није циљ да се све заплени одједном, већ да се узима мало од плате, а мало да се продаје покретна имовина.

Хрватске власти су овакву меру правдале тиме да се „кроз лични банкрот тражи начин да се дугови поступно врате и да дужнику буде лакше“, али наши банкари упозоравају да је таква мера врло непријатна.

„Ове ситуације људи наивно замишљају, па мисле сад ће да се ослободе дугова, а то није тачно“, сматра Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије.

„Дугови остају. Особа која банкротира ни ципеле не може да купи док не пита супервизора за дозволу, а камоли да оде на годишњи одмор. За таквим законом посегло се у Хрватској јер је њихов дуг алармантан – 4.000 и 5.000 евра по становнику. Ми смо још далеко од тога, јер је код нас дуг по становнику за кредите 740 евра, а ако се урачунају и чекови, картице и лизинг – 830 евра.“

Инфлација до четири процента

„Ниска прошлогодишња база утицаће на постепени пораст инфлације и у току ове године требало би да износи четири одсто, што је у складу са инфлаторним циљем НБС“, рекао је Бранко Хинић, генерални директор Директората за економска истраживања и статистику, на представљању Извештаја о инфлацији за фебруар.

„Ризици остварења пројекције инфлације односе се пре свега на кретање цена пољопривредних примарних производа и кретања цена у међународном окружење, а у одређеној мери и на домаћа фискална кретања.“

Бројке

* 5,5 милијарди евра су задужени грађани Србије

* 500 станова отишло на добош због хипотеке

* 255.000 текућих рачуна је у дозвољеном минусу

(…)

Новости/Васељенска ТВ

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s