Патологија србијанске транзиције

majmuni

Још један обична прича из Србије… Део велике, „холдинг компаније“ продат је странцу и он – наивчина каквим га је Бог створио крене да ствара тим који би требало да покрене производњу и донесе му зараду. Део тог тима био је и пензионисани мајор Војске Југославије Живојин Гавриловић – од новог власника задужен за оно што се на месту где је зарадио пензију назива „људски ресурси“. Нове газде и нови људи кренули су да раде, али некоме се такав сценарио није уклопио у личне планове. О томе говори Живојин Гавриловић, један од бивших директора ГОША – ФШВ.

gosa

             ТВ репортажа о покретању потпуно замрле производње у Фабрици шинских возила Холдинг компаније  ГОША – Смедеревска Паланка.  

Линк изнад води до ТВ репортаже о Вама и Вашем раду у ГОШИ; како се десило да човек који је толико популаран, на крају остане без подршке пословодства и запослених, препуштен доброј вољи штеточина и криминалаца?

Како се то десило? Сасвим логично јер мене на ту функцију су примили Словаци по конкурсу, иначе све директорске и сличне функције у фабрици су „по партијској линији“,тако да сам им од самог почетка сметао јер сам им пореметио рачуне.

Дакле, словачком власнику Гоше се допало што сте се као пензионисани официр доквалификовали за цивилну професију и одлучио је да Вас постави на место где је потребно искуство и поштен однос према послу?

Да уз претходан разговор и презентацију плана о томе како ја могу да им помогнем јер је фабрика била у расулу.Тражили су да им у 10 тачака наведем како планирам да решим овај проблем.Одговор сам им послао мејлом и након тога је уследио позив да дођем и да примим дужност персоналног директора и касније Шефа одељења за рад на одређеним пројектима и производима.

Мислите ли да су Словаци стварно били заинтересовани да Гоша настави производњу шинских возила? Мислим, какав су утисак оставили, овде смо навикли да странци купе фирму за багателу, очерупају је и оду…
Словаци су били заинтересовани да се ГОША ФШВ покрене из мртвих и настави производњу што смо и успели од 01.06.2007. до краја 2007.и почетком 2008.године
Делује као да су стварно имали поштене намере чим су за шефа персоналне службе узели официра а не неког кога би им топло препоручили србијански политичари… Како сте се Ви уопште одлучили за војничку каријеру? Породична традиција или…

Није породична традиција. Колебао сам се између цивилне и војне школе и одлучио за војну. Допринелo је и то што су ми родитељи живели и радили у Љубљани, и ја сам отишао тамо 1974.године (по завршетку основне школе) и уписао сам војну (војашку) гимназију Франц Розман Стане у Љубљани и после тога Ваздухопловну војну академију у Задру (Земуник). Значи – класика. U складу са мојим породичним приликама, то је било најбоље образовање које се у то време могло добити.

Како је текла војничка каријера?

Моја војничка каријера је била тешка и својој деци никада нисам нити ћу им препоручити да се одлуче за војни позив.

Због чега? Цивили па и већина мојих читалаца мисли да је војнички позив углавном везан за парадирање, привилегије, бесплатна летовања и џабалебарење… Шта ту има да буде тешко?

Ха,ха,ха, ако тако мисле нека слободно шаљу своју децу у такав провод.За неке је било и највероватније ће бити тако али за већину часних и поштених официра и подофицира је то био и биће изузетно тежак,неизвестан и ризичан позив и највероватније се Словак због тога одлучио за мене јер је закључио да сам му потребан са тим знањем и искуством.

Када сте ступили на дужност у Гоши, какву ситуацију сте затекли?

Катастрофалну. Ни једна линија није радила како треба,нису имали раднике, а о руководиоцима да не причам. Ред и дисциплина – нула и све се у суштини сводило на некакавим „преговорима“ преговарачких тимова послодавца и синдиката.

О чему су послодавац и запослени преговарали? Је ли фабрика уопште продавала вагоне које је правила?

Ја сам затекао застој. Линија за произвидњу теретних вагона није имала довољан број радника (углавном заваривача), линија за ремонт и реконструкцију путничких вагона такође, радници који су требали да раде у производњи су углавном (уз прећутну сагласност својих шефова) сами одлучивали када ће да дођу на посао исто као и „режија“ и администрација.Преговарачки тимови (послодавца и синдиката) су расправљали (кроз скоро шестомесечне преговоре о измени колективног уговора у делу зарада).
Ја сам одређен да прекинем ту преговарачку зајебанцију што сам и урадио: Одредио сам нови преговарачки тим послодавца на челу са мном и заједно смо преокренули тектику преговора са синдикатима. Промењена тактика рада са синдикатима заснивала се на следећем:
1.Састанци и преговори само ван радног времена и могу трајати највише сат времена са унапред припремљеним дискусијама и конкретним предлозима.
2. Да синдикати подједнако имају у виду интересе свих радника, послодавца и фабрике.(У томе нисам успео јер они су наставили да штите искључиво своје личне интересе са потпуном опструкцијом  корисних решења).
3.Да стална тачка дневног реда на сваком од састанака буде: Месечни прилив новчаних средстава од производње и продаје вагона,расходи и најнижа и највиша плата у фабрици.(Ни у томе нисам успео, и по томе сам закључио да су они саучесници у преварама са економским директором).
4.Прекид рекламирања и продаје тзв синдикалне робе радницима у фабрици јер су фабрику покушавали да  претворе у бувљу пијацу са продајом робе неконтролисаног порекла преко сумњивог посредника.
5.Да се чланови синдиката посвете дужностима за која су по одредбама свог статута надлежни, и да се не мешају у успостављање реда, рада и дисциплине.(Скоро сви производни радници су се ишчланили или се нису ни учлањивали у ниједан синдикат и са задовољтсвом су прихватили нови начин рада.)
6.Учешће синдиката у креирању нове Организацијске структуре, Правилника о организацији и систематизацији радних места и Социјалном програму.

Што се тиче овог последњег, на овим и сличним задацима се јасно видело да они немају појма о трансформацији фабрике па је свако њихово укључење било оцењено као штетно и контрапродуктивно.

Рекло би се да је руководство саботирало власника; шта мислите, зашто су то радили?

Да, и то је радио руководећи коруптивно-криминални ланац: Директори сектора, синдикално руководство Самосталног и Независног синдиката, директор финансијког сектора са правником, руководство Холдинга а касније су се појавили Динкић, Цветковић (председник владе) и наравно ови из Агенције за приватизацију. То што су радили, радили су искључиво да би уништили фабрику и да не буде производње, јер је фабрика заустављена у самом успону и извесности да постане савремена и стабилна фабрика.

Какав интерес су ти људи имали да то раде? Можда су се плашили да ће их власник разјурити и довести нове људе па су гледали да компанију што више очерупају?

Власник је то требао да уради,по мом плану од 01.07.2007. у наредна 3 месеца. Није ме одмах послушао али када је видео шта раде, дошао је код мене у канцеларију навече и рекао је да сам био у праву и да идемо у реализацији тог пројекта. Смена руководећег кадра је почела, али су одређени људи и даље остали на функцијама где су могли још више да роваре. Власник фабрике из само њему познатих разлога није дозволио да се ти људи отерају из фабрике (а могло се) и то је на крају коштало. Директор холдинга се одмах прешалтао у Демократску странку, економски директор је био Дракулићев и Динкићев човек, синдикалци су такође шуровали са Динкићем преко ових из Београда итд
А да су ови из Агенције за приватизацију највећи преваранти у овом случају то се видело на приватизацији ГОШЕ-Дибута који сам ја приватизовао-купио а и дан данас не могу да уђем у своје предузеће али то је посебна прича

На ТВ снимку се види да је након Вашег доласка почело да се ради, запослени су нови радници… Како је то ишло?

Веома тешко и неизвесно јер су постојале тешкоће на које ГОША-ФШВ није имала пресудан утицај… На пример, није било довољно квалитених заваривача који су били дефицитарни кадар у то време, а недостајало је и доста радника других профила. Људи које су нам слали са Завода за запошљавање требало је додаљтно обучавати за рад у Гоши, будући да у школи нису научили буквално ништа што је Гоши било потребно… Због тога смо на моју иницијативу, а што је власник одушевљено прихватио – ушли у сарадњу са Универзитетом у Нишу, а имали смо и друге активности везане за стручно оспособљавање кадрова који су неопходни да би фабрика успешно функционисала. Но без обзира на наведене потешкоће, и овај проблем сам решио кроз Пројекат интегрисаног управљања услужним делатностима и Имплементацијом основних принципа управљања људским ресурсима.Ту је био укључен и План реализације повећања броја запослених увођењем 2. и 3. смене са напоменом да је тај пројекат везан за вредновање људског капитала кроз учинак и време за одређен производ.
За то сам био седам дана у Словачкој, људи ми дали све што сам тражио од документације потребне за спровођење плана, гледао сам тамо како то иде код њих (иначе су њих Немци „трансформисали“), имплементирао сам то у ГОШИ али џабе, све су то сада уништити и вратили на период од пре 01.07.2007.године.Веома ми је жао и криво због тога.

Када сте одлучили да купите део Гоше и окушате се као приватни предузетник?

Припрема за куповину ГОШЕ-Дибут (фабрички ресторан) је почела почетком 2008.године (уз разумевање и подршку Словака) кроз наведени пројекат Интегрисања услужних делатности. Током 2008,године тај део Гоше је покренут из мртвих… У Агенцији за приватизацију то сам им  рекао у два наврата, због чега су били изненађени јер је након три неуспеле аукције тај део био планиран за стечај и ликвидацију.

Да ли сте још радили у Гоши када сте одлучили да откупите  један њен део ?

Не,ја сам из Гоше отишао (када су ми Словаци рекли да морам да идем из њима непознатих разлога) 06.02.2009.године а ГОШУ-Дибут сам купио 02.09.или 10.2009.године.

Дакле да рекапитулирамо: Власник Гоше Вас је запослио да пронађете и доведете људе који ће оживети производњу и ремонт железничких возила. Ви си то и урадили, а након нешто више од две године, људи који су Вас ангажовали из њима непознатих разлога Вас отпуштају и тако заустављају сопствену компанију у замаху? Да ли су разлози за отказ можда познати Вама ако већ нису Словацима?

Корекција: Производњу теретних вагона,ремонт и рекоснтрукцију путничких вагона са планом проширења производње теретних вагона са још једном линијом и отварањем линије за производњу обртних постоља (Y-25) за теретне вагоне.
Разлози за мој отказ су били следећи:
1.Да најпре мене отерају како би могли да отпусте око 400 (углавном квалитетних и младих радника и инжињера) које су запослени док сам ја био директор.
2.Да (из непознатих разлога) стопирају  План задржавања и повећања броја запослених са проширењем производње теретних вагона (отварањем још једне линије) и прозводње обртних постоља.
3.Да стопирају успешну трансформацију и повратак на старо како би се стекли садашње планиране услове за стечај и ликвидацију. Ја сам тамо радио скоро две године (од 01.06.2007.до 06.02.2009.године) а План за 2010 годину је био повећенање броја запослених са 988 на 1.500 а крајем 2011.године на 2.500 радника.
Писање по новинама и Динкићева изјава да је ГОША-ФШВ поклекла због економске кризе нису коректна јер се нигде не спомињу конкретни разлози.

Ко ће имати користи од стечаја Гоше?

Наведени руководиоци који су се нафатирали на штету радника и фабрике, Динкић и појединци из Агенције за приватизацију и Привредног суда.

Значи – кад умре Гоша, нестају и докази о њиховим мућкама, „мртва уста не говоре“?

Па од мени се чини 8 јаких делова (ОУР-а) ГОШЕ, сада ради практично само ФОМ (фабрика опреме и машина) и нешто монтажа. Остало је све за стечај и ликвидацију.  ГОША-ФШВ је била главна окосница и сви су говорили да када она оде онда је крај ГОШЕ а што кажете – мртва уста не говоре. По истом шаблону су уништени сви гиганти и цела привреда.

На крају, у животу сте радили многе ствари, командовали војним јединицама и управљали фабриком… Шта је то што Србији не дозвољава да се одлепи од дна и издигне из блата?

Супервизори власника су ме у Словачкој питали: „Јел’ сте Ви Србин,односно јел’ сте из Србије?
Ја сам одговори ДА, а што ме то питате? Гледали су се међусобно и рекли су ми: Ово што сте ви урадили не би могао ни један наш менаџер. Веома смо задовољни са вашим радом јер сте све задатке урадили на време и сви извештаји су вам били тачни а ове ваше остале колеге нас стално лажу и краду.

Па да ли је по Вашем мишљењу проблем у људској природи (која тврди да је „туђе слађе“) или у недостатку институција које треба да спроводе законе?

ОСНОВНИ ПРОБЛЕМ СРБИЈЕ ДАНАС ЈЕ У НЕРАДУ ИНСТИТУЦИЈА И ПОЈЕДИНАЦА КОЈИ ТРЕБА ДА СПРОВОДЕ ЗАКОНЕ. Да би се из хроничне дубиозе у којој се налазимо, потребно је (скоро) све мењати из темеља:
Да се уместо страначко – преварантског концепта управљања народом и државом, уведе територијално – месни концепт организације, управљања, надлежности и одговорности који би обезбедио следеће:

1. Релативно брзо решавање статуса најугроженијих слојева становништва и побољшање стандарда запослених у свим областима.

2. Спајање народа са стручњацима и способним руководиоцима.

3. Нераскидиву, узајамно интересну везу људских, материјалних и природних ресурса.

4. Амбијент за самоорганизовање и хијерархијско устројство надлежности и одговорности

5. Подстицај и помоћ индивидуалном предузетништву у свим областима.

И за крај, како коментаришете недавно расписане изборе, коме они користе и шта онај ко их је расписао њима жели да постигне? Да ли ће се након избора наставити „довођење инвеститора“ за потребе фотографисања, или мислите да ће се нешто променити набоље?

Расписани ВАНРЕДНИ избори су изказивање НЕМОЋИ партијских династија да реше проблеме у Србији и да сву кривицу за ово стање пребаце на НАРОД како би заташкали/прикрили преваре и пљачке.Са овом политичком гарнитуром неће се ништа променити и биће још горе. Наставиће се са довођењем ,,страних инвеститора“, јер им је то део преварантско – пљачкашког шаблона.

Могу ли бирачи ишта да промене ако се зна да су своје листе поднели сви бивши и садашњи властодршци?

НЕ.

Разговарао: Драгослав Павков

Advertisements

2 mišljenja na „Патологија србијанске транзиције

  1. Стицајем околности на Зекаоници сам поставио сличан чланак-случај који говори о томе како се уништава Србија, како власт и њихови лопови елиминишу све оне који покушавају да ураде нешто корисно у Србији. ако се не плати тамо где треба од посла нема ништа. Зна се које су то адресе и који људи. Док та багра не заглави затворе и дугогодишње робије нема помака, само даље пропадање.

    Sviđa mi se

  2. Povratni ping: Живојин Гавриловић: СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА ЉУДСКИМ РЕСУРСИМА | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s