Протести – после свега

Ови избори ће бити дефинитиван крах „патриотског блока“, ма шта то било, али ће они бити крај и многих других странака „позиције“ и њених лидера, а то ће директно зависити од милости првог, непоновљивог и незаборавног сатрапа Србије, Александра Вучића.

чак и да те „системске странке“ некако и опстану и преживе ударе са улица, њихове функционере неће заобићи гнев народа. Кривци ће морати да плате

bosanski

(пегепет – коментар на текст Жељка Цвијановића)

Ако би овај наш, задати систем од стране Империје (а у чијим оквирима нам је дозвољено да „водимо политику“), посматрали као једини могући систем за промену садашње, погубне државне политике, још бих се и сложио са Цвијановићем. Међутим, на нашу срећу, није тако.
Сведоци смо да по свету просто цветају протести, укључујући и територију Империје, да су ти протести, било организовани, било спонтани, пут и начин да се мењају лоше власти или да се, макар, утиче на њих.

Посматрајући ову анализу из тог неког, будућег „протестног аспекта“, јер масовни протести сасвим сигурно, кад тад, очекују и Србију, лако се може закључити да ће оне „патриотске снаге“ које остану изван задатог нам система, бити у далеко повољнијој ситуацији, како за себе, тако срећом и за нас, грађане. Јер, ко се буде „увалио у систем“, падаће заједно са њим, ту бар сумње нема. Мислим, чак и да те „системске странке“ некако и опстану и преживе ударе са улица, њихове функционере неће заобићи гнев народа. Кривци ће морати да плате, макар то било и само политичком маргинализацијом.

Да не бих остао недоречен, а и да се још мало зачини предизборна чорба, ја сам стриктно за бојкот ових избора, јер се наново ради о фарси коју смо већ гледали и у којој су многи од нас чак и активно учествовали.

Бојкот је најближи успеху јер као једна вансистемска, спонтана акција, има у старту оних педесетак процената српског бирачког тела „неизлазећих“, те је то лако надопунити разочараним „странчарцима“, радикалнијим елементима радништва, незапослених и омладине, а свакако и са „патриотске стране улице“.

А да не бих разочарао секту (ДСС – прим. дрп), слажем се са оценом аутора о повратку Коштунице у систем, мада ја не видим нити једну једину „олакшавну околност“ и стриктно мислим да он то ради промишљено, рачунајући са „техничким синекурама“ на локалу, као и будућим протестима, када би му као „вансистемском лидеру“ евентуално стизали позиви да се стави на чело истих. Мислим, слажем се за онај страх, показао је већ да је плашљив.

Што се тиче Двери, чини ми се да ће и овога пута остати ван система, што је по мени добро решење и за Двери и за нас, јер у случају протеста и неке њихове смелије политике, народ би могао у дверјанима добити пар „свежих“ лидера.

За радикале мислим да су бивши у сваком погледу, дакле, остаће ван система, али се не сме испустити из вида овај њихов нови, образовски део кадра, који је право и велико освежење и из којег се у случају протеста могу извући народни лидери.

Трећа Србија је, по мени, неупотребљива за било шта велико, ситне су то душе у питању.

Остали, окупљени око или заједно са Драганом Петровићем, и око других лидерчића и организација, представљају занимљив „резервоар“ будућих народних трибуна и лидера, а када и до нас стигне тај неминовни талас протеста. Али, то неће бити ствар било какве организације, чак и ако је имају, већ ће бити у питању лично ангажовање и харизма, што народ увек препознаје.

За крај, прогноза. Ови избори ће бити дефинитиван крах „патриотског блока“, ма шта то било, али ће они бити крај и многих других странака „позиције“ и њених лидера, а то ће директно зависити од милости првог, непоновљивог и незаборавног сатрапа Србије, Александра Вучића. Мислим, кога он буде изабрао у своју „победничку коалицију“, владаће Србијом до њеног краха, који је сасвим близу, опипљив је, док ће остатак политичког спектра бити маргинализован и глумиће системску и вансистемску опозицију, без патриотског предзнака.

Прогноза у овом, горњем облику би, ипак, била прогноза на нивоу наших „политичких аналитичара“. Зато, верујем и то чврсто, да су избори расписани ради елиминације Дачија и кооптирања Тадићија, уз ситније зачине, а да ће крајњи резултат више зависити од мистер Лоренса и мање од његових немачких и руских епигона. Ја бих волео да дође и до неке врсте спонтаног бојкота, јер би сваки, макар и најмањи шмек НЕлегитимности ове предстојеће изборне фарсе, био добитак за будуће догађаје.

( … )

На питање зашто треба бојкотовати предстојећу изборну фарсу, одговор смо добили већ на прошлим изборима. Мислим, сви који су дали глас овима на власти, могу да потврде – или су гласали за предизборне програме који су сви од реда напуштени, или за обећања, која су сва од реда изневерена, или из очаја који их ни до данас није напустио, или да жутима виде леђа, па се сада чак и кају или… да не набрајам, али свакако не да би се успоставила граница усред Србије и потписали бриселски „споразуми“, а да и не спомињем достизање прага дужничког ропства за само две године и тоталну привредну катаклизму, од које нема опоравка ни за деценију, две, све и да нас од сутра поведе неки прави економски геније.

Слажем се да нису сви исти, али ти који „нису исти“ се не удружују, а овакви какви су, разједињени, опет и наново могу бити само покрадени, јер нису способни да контролишу изборе овако расцепкани. Ако вам није пало у очи, странке „патриотског блока“ су више окренуте једна против осталих патриотских странака, него против накарадне власти. Мислим, нема од тог посла ништа…

Шта може да донесе бојкот? Ако знамо да излази око 50%, а овом приликом, што може бити само спонтано, и онај народ који обично излази и гласа одлучи да остане код куће, они ће владати и са 20-30% гласова својих војника, али ће већ приликом првих протеста та мизерна излазност бити велики адут у рукама народа – да се ради о НЕлегитимној власти! И то нико са стране неће моћи да оспорава.

Зашто мислим да ће протесте водити патриоте и огорчени народ? Зато што су управо патриоте и народ преварени и изиграни успостављањем ове и даље марионетске, иако, пазите, већ увелико постпетооктобарске власти.

И не верујем да Империја може да нас покрене на протесте.
Срби су тешко преварени петог октобра, сада то више није могуће. Пратите догађаје у Босни и биће вам јасно да се Срби више не лепе на тај лепак. Мислим, када протести крену, не бих им био у кожи, јер биће то онај прави, народни гнев, онај који ствара историју…

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s