Србија – дуго коначиште

”држава се сада сахрањује брже и лакше, а циљ је да сачувамо што већи удео у заради”

„То је амерички гангстеризам на балкански начин“.

laki 1

Наступиће ледено доба, хараће куга и друге пошасти, појавиће се тираносауруси, падаће метеори, сви мушки Срби ходаће наглавачке, деца ће нам се рађати као црнци, а жене ће имати бркове…

Све ће то да нам се деси ако победи либерални концепт економије.

Али, ни то није најгоре што ће да нас стрефи.

Победи ли либерални концепт – ааахххааа!!! – неће бити пензија, биће отпуштања, неће бити ни здравства а просветни радници добиће отказе. Овако грађане Србије плаши Милан Кркобабић, новокомпоновани „Лаки Топаловић“ (фамилија Топаловић, филм Маратонци трче почасни круг, глумац Бата Стојковић), заменик вође чувене политичке династије ПУПС (деда Јован, син Милан, унук Стефан) и шеф државног предузећа Пошта Србије.

„Лаки“ је у жару изборне кампање коју Фамилија доживљава као одсудну борбу за живот одаслао „урби ет орби“ митску манипулацију: „Пензионери морају добро да размисле, јер је питање пензија отворено пошто би ’неодговорни авантуриста’ могао да затражи смањење буџетског издатка смањењем пензија“.

”Средњи” Кркобабић наставља тамо где је стао „Милутин Топаловић“, односно његов тата Јован Кркобабић.

Тата „Милутин“ је 90-их година прошлог века био кључни човек који је помогао Слободану Милошевићу да као директор опљачка Пензиони фонд и тај новац потроши за ратне лудорије свог шефа. Јован Кркобабић проглашен је највећим кривцем за беду стотина хиљада пензионера чије је пензије спискао на Милошевићеве сулуде ратне походе. Данас он и његов породично-политички клан ”продају” на политичкој пијаци бригу за пензионере као свој партијски програм, а грађане Србије третирају као идиоте који „споро памте и брзо заборављају“.

Кад је после избора 2008. године славодобитно ушао у Владу Мирка Цветковића, вођа новокомпонованих „Топаловића“ Јован Кркобабић већ на првој седници (испуњавајући предизборно обећање) узео је из државне касе за повећање пензија пола милијарде евра и тако закуцао највећи ексер у мртвачки сандук Тадићеве Владе.

„Лаки“ и „Милутин“ Кркобабић и у претходној Влади успешно су водили пословну политику своје породичне фирме „Дуго коначиште“ (филмска верзија, Маратонци трче почасни круг) која се своди на прост рецепт – ”држава се сада сахрањује брже и лакше, а циљ је да сачувамо што већи удео у заради”.

Најновији пример безобзирног понашања новокомпонованих Топаловића је указ (еееееј, УКАЗ и то у сред мандата техничке Владе) техничког потпредседника Владе и министра рада Јована Кркобабића којим је узурпирао власт у ПИО фонду, постављајући свој ”кадар” на место председника Управног одбора Фонда и спречавајући Унију послодаваца Србије да (системом ротације и договора) постави свог кандидата. ”Иза тог чина ПУПС-а стоји очајнички покушај да и даље располаже хиљадама квадратних метара простора у власништву ПИО фонда”, оценио је Славенко Гргуревић, досадашњи заменик председника УО ПИО фонда и кандидат Уније послодаваца за председника Управног одбора.

Гргуревић тврди да је најновији извештај Државне ревизорске институције (о мућкама са стамбеним кредитима) само мали део неправилности у ПИО фонду, о чему државни ревизор није обавештен.

Раскалашна бизнис стратегија династије Кркобабић своди се на неколико једноставних принципа:

– држава се по свету задужује и узима кредите, а ми од тих пара делимо пензије капом и шаком,

– трошимо државне новце на промоцију наше породично-политичке фирме,

– запошљавамо где год можемо (а нарочито у Пошти и ПИО фонду) родбину и партијске пријатеље,

– државним парама финансирамо општинске клубове пензионера који раде за наше породично-политичко предузеће,

– уграђујемо се у сваки лукративни државни посао везан за имовину ПИО фонда, а нарочито специјалне болнице и бањска лечилишта…

Србија је захваљујући таквом ”бизнис плану” васкрслих Топаловића бар два пута у последњој деценији била пред „пржењем у њиховом крематоријуму“, односно пред банкротом.

Нови српски Топаловићи би да и даље „сисају крв“ држави не страхујући за њену еутаназију и спремају се да ожалошћеној породици (радним људима и грађанима Србије) понуде комплетне погребне услуге – мртвачки сандук, крематоријум, гробно место и споменик а ако треба наручиће и – сузе.

Описујући прилике у Србији из времена о коме се говори у филму ”Маратонци трче почасни круг“ и методе ”пословања” клана Топаловић, популарна Википедија констатује: „То је амерички гангстеризам на балкански начин“.

Кркобабићи се плаше сваке новотарије, нарочито промене већ дуже време владајуће економске политике у чијем је центру држава (која је и довела Србију на руб пропасти) чијем су креирању значајно допринели. И зато им смета либерализам, па га погрдно дефинишу као пошаст и бабарогу којом ће плашити грађане. Та династичка партија би да хибернира тренутно стање и настави да паразитира на издишућој држави чувајући стечена права, привилегије и „уграђивање“ у лукративне послове с државном имовином и капиталом. Кркобабићи, баш као у горкој сатири, лију крокодилске сузе над ојађеним народом, а расипају државни новац на оснивање општинских удружења пензионера (која постају легла Милошевићевих пензионисаних кадрова), праве журке и туристичке туре, лобирају и сакупљају потписе за ПУПС, деле кредите за станове у ПИО фонду…

Настави ли се и после ових парламентарних избора економска политика кркобабићевско-топаловићевске фирме “Дуго коначиште”, велике су шансе да држава заврши у крематоријуму (банкроту). Такво упозорење баш је ових дана стигло у Владу Србије из једне пријатељски наклоњене државе Европске уније, у коме економски аналитичари владе те државе прогнозирају врло мрачну блиску будућност Србије – пропаст државних финансија могла би да почне већ у четвртом кварталу ове године и да траје наредне три године.

Либерали су за све ”топаловиће”, па и за кркобабиће, реална опасност по гробаре Србије. Нису либерали ти који укидају пензије, радна места, просвету и лечење. Та ”почаст” резервисана је за Кркобабиће и неће бити потребно много времена да се свако увери у штеточинско пословање њиховог породично-политичког предузећа.

А економска политика која се труди да развласти политичаре и која води рачуна о сваком потрошеном државном динару (коју Кркобабићи катастрофично називају ”либерализам”), жели само да укине ”амерички гангстеризам на балкански начин” прикривен бригом о пензионерима и радним људима.

Пише: Миша Бркић
(Peščanik.net)

Advertisements

4 mišljenja na „Србија – дуго коначиште

  1. Либерали су за све ”топаловиће”, па и за кркобабиће, реална опасност.

    Pojma ne zna ovaj Brkić (što bi reklo moje četvrogodišnje mladunče), nisu to liberali to su NEOliberali.
    Očigledno ne čita dvogled.

    Sviđa mi se

    • не читам га ни ја (па ваљда зато не знам разлику између либерала и бараба који не могу да функционишу без протекције), а баш ми фали онај Малдоран који ће са титулама убрзо претећи „нашег“ Петровића 🙂

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s