Драган Томић: Јебиветри, згубидани, барабе и ми

Србији овај пут није потребан херој ратник већ обичан, вредан РАДНИК.grave

Изборна кампања, започета у смету негде око Фекетића, добила је свој очекивани обрт претварајући се у бизарну фарсу. ППВ који претендује да постане премијер, херојски је уронио у капутићу у снег и прихватио дете које су му неки униформисани додали из аутобуса.

Дирљива слика, несебичног Вучића како у лахком капутићу на -20 и ветром од 180 км на час носи дете, веома брзо је постала предмет спрдње, те се тако овај јадни човек обрео на порталима уз примесу фотошопа, као супермен, као лук скајвокер,као бетмен,као хулк, као курац као палац. Овај глупи потез, имбецилно креиран од неког мегатренд – саветника који је превише гледао америчке филмове, обавезно купљене на црно или скинуте са торента , додатно је појачан општом јадношћу самог Вучића који није обукао зимску јакну, већ је само огрнуо свој “Џон Филипс” капутић од 10.000 евра и истрчао из хеликоптера Ми-8 Војске Србије.

Па добро, матер му јебем ,Вучићу, зашто ниси обукао јакну? Како очекујеш да ти дам поврење када не водиш рачуна о себи и свом здрављу? Јел ти заиста мислиш да си ВРЕДАН када се тако неодговорно односиш спрам сопственог здравља и зашто очекујеш да ја мислим да ћеш се боље односити спрам МОГ здравља или здравља грађана Србије? Једини рационалан одговор који ја добијам гледајући тебе у капуту на -20 и на ветру од 180 км на час јесте да ти мене сматраш телетабисом који је толико глуп да ће веровати да ниси имао времена да обучеш јакну и спремиш се за “подухват”. Да ћеш тако да изгледаш као храбри јунак који се жртвује несебично и да твоја пожртвованост јесте улог који мене треба да увери да ћеш се жртвовати даље за будућност Србије. Но, што би мој професор српског рекао, добар ти је писмени задатак, само…промашио си тему. Седи 1.

Ти или мене сматраш будалом или пак, једноставно – ти си будала када радиш нешто тако глупо као што је то с капутићем. И искрено, боли ме курац за тебе и капутић и целу ту причу око избора јер ми константно на изборима бирамо исте људе који раде исте ствари већ 160 година у назад.

Једна од дефиниција лудила јесте та да се човек може сматрати лудим ако исту ствар ради изнова и увек изнова очекује да ће добити другачији резултат без обзира на то што сваки пут изнова ради исту ствар и логично добија исти нежељени резултат. У својој суштини,логички концепт који стоји иза оваквог понашања јесте потреба индивидуе да своје виђење света и своје законе постави изнад закона универзума. Да универзум подреди себи и то је оно што њега чини изопштеним из реалности, тј лудаком. Како то није могуће, тај човек, уверен у свој успех, који постоји само у његовој глави, бива окарактерисан од стране осталих као лудак. И ако је он у својој глави светли прометеј који тежи ка нечем вишем и бољем.

Гледано кроз време, лудило је то што краси Српску политичку сцену. Лудило долази у два основна облика. Први је везан за Прву Србију и он се манифестује месијанством, дакле прорчанством које своје утемељење има у мистичном схватању света око себе. Други је везан за Другу Србију и оно се манифестује визионарством, који је утемељен на критици првог и на мешавини личних парохијалних интереса и слабих интелектуалних могућности.

Парохијални месија народњачког типа, јесте лудак који моћ добија од народа када се исти суочи са изазовом. Како у Србији колективно несвесно почива на лудачком концепту потраге за одговорима у прошлости, и како ти прошли су се исто угледали на њихове прошле, та линија угледања заправо значи да нови никада нису научили ништа ново, јер су само понављали старо, доводи до тога да колективно несвесно увек даје исти одговор на свако ново питање и сходно томе увек трпи исте последице тог одговора. Јер одбија да стекне ново искуство те је тако његова ризница мудрости заправо- ШУПЉА. Међутим, у ирационалном лудачком свету, та ШУПЉИНА се доживљава као бескрај универзума у којем је могуће начинити све, у коме је могуће створити ново и управо на том месту, парохијални лудак постаје месија са мандатом колективно добијеним од народа да нађе и објави одговор. Но како је глуп, он то не уме. Међутим, страх за сопствену гузицу који се јавља једном када га народ избљуне на место вође, у њему буди искрени нагон за самоодржањем те он тада главну претњу види у свом народу а не спрам изазова који стоји испред њега. Стога он константно мора да се ПРАВИ да за шта ради и он око себе гради имиџ који временом постаје његова личност, тј нарцисоидна представа о самом себи. Друго, супер ја које је негација правог ја. Докле год он одржава имиџ супер хероја кога народ иште, он нема чега да се боји.

Народна немоћ, тј предавање воље али што је још битније ОДГОВОРНОСТИ, јесте основа моћи парохијалног месије и да би се она одржала, парохијални месија мора константно обесправљивати и унижавати народ јер што је народ немоћнији то је он моћнији. Он арчи до бескраја и он константно јебе у здрав мозак народ све док тотално не обесправи народ и гурне га у амбис. Тада парохијални месија пропада уз ларму и треску, уништавајући све око себе.

На негацији парохијалног месије, на његовом лешу, уздиже се прогресивни визионар коме је дом у будућности. Како је парохијалном месији основа моћи у прошлости, то јест у искуству и традицији (које нема, због одбијања спознаје), ова врста лудака своју моћ базира на светлој будућности која може бити досегнута једино ако је он на челу,јер он има визију, тј он је већ тамо и зна како је то. На овај начин, футуриста лудак у својој глави постаје прометеј наде и сходно томе око себе гради такав имиџ.

Футуриста се гнуша прошлости, пошто он увиђа грешке претходника и тежи да их исправи. Но како су грешке предходника увек исте увек је и иста исправка те тако како парохијални месија своје грешке базира на грешкама предходника тако и футуриста своје исправке базира на исправкама својих предходника, те тако и он бива увучен у бескрајну мантру понављања истог баш као и парохијални месија.
Оба ова типа вође настају јер постоји раскорак између прошлости и садашњости као и између садашњости и будућности. Парохијални месија живи од сећања на прошлост, он живи у њој док футуриста живи од наде у будућност и живи у истој. Но ни један од њих не живи у реалности, тј у садашњости, он се њоме не бави те тако садашњост постаје безвремена, учмала,досадна пре него што постане неподношљива за сам живот. Коначно, на крају садашњост постаје паклена и безживотна. Преокупираност прошлошћу и будућношћу која доводи до занемаривања садашњости, чини да у тој садашњости не постоји ни прошлост ни будућност, те је та садашњост безвремена и статична.

Историјски гледано овај раскорак настао је и из тежње да се период под Отоманима што пре заборави како би на тај начин били створени предуслови да се обнови оно што је било пре њих а то је средњевековна Србија. Начин на који је то требало бити урађено јесте путем што бржег и насилнијег уплива будућности, то јест Запада. Дакле у тој жељи настао је контекст који до дана данашњег рађа импотентну елиту неспособну да одговори на и један једини изазов који реалност пред њу поставља. Она (елита)  или гура главу у песак при чему јој гузица остаје напољу за памбрчење или се испрси толико да постане савршена мета за куршум који јој поцепа срце. Не постоји уравнотеженост, не постоји умереност, не постоји ВЕШТИНА већ само или тотална апатија и дефетизам или манична еуфорија.

Због чега ја све ово пишем?
Зато што је када се одбаце опсене футуриста и месија, добија се оно што јесте а то је једна развалина од нечега што зовемо Србијом. А да би се она поправила и начинила добрим местом за живот, треба много више од куцкања по тастатури. Тој реалној Србији не требају кловнови.Месијански кловнови у делима који парадирају глумећи некакве витешке редове нити јој требају визионари типа Вучића,Тадића,Јовановића,Беба,Ђинђића и осталих згубидана. Србији овај пут није потребан херој ратник већ обичан, вредан РАДНИК.

Advertisements

17 mišljenja na „Драган Томић: Јебиветри, згубидани, барабе и ми

  1. Најбољи текст (и овде али и доста шире) у задњих пар дана.

    „Једна од дефиниција лудила јесте та да се човек може сматрати лудим ако исту ствар ради изнова и увек изнова очекује да ће добити другачији резултат без обзира на то што сваки пут изнова ради исту ствар и логично добија исти нежељени резултат. “

    Да, то је пристојна дефиниција лудила (сећамо се и ко је њен аутор). Али, постоји изузетак:

    Да себи задаш посао да будеш поштен, искрен и марљив без обзира што ћеш бити руган, омрзнут и експлоатисан, и тако поступаш… задржавши Веру да ће једног дана то твоје улагање ипак бити награђено – ето, то је у ствари доказ јаког ума.

    ….. Србији овај пут није потребан херој ратник већ обичан, вредан РАДНИК…….

    Било је много таквих; већина је завршила без посла, у предвременој пензији, и томе слично. … Ко ће раднику обезбедити посао?

    Sviđa mi se

    • „Ко ће раднику обезбедити посао?“
      Мислим да ће морати сам да се потруди. Некако се „примило“ правило да је држава та која треба да брине о својим грађанима, али истовремено заборављамо да је држава састављена од грађана, тј. „држава – то смо ми“. Ова капиталистичка и неолиберална накарада звана „пепублика Србија“ као и све „државе“ њој сличне првенствено води бригу о онима који највише доприносе благоутробију њених службеника и оних који креирају државну „политику“. То сигурно нису незапослени, слабо плаћени радници и ситни сељаци. Они у буџет не уплаћују ништа, а они који се из буџета финансирају на такве гледају као на смрдљив сир или на губитнике који би најпаметнији били да се негде одселе. Сад, када ће „раднику“ кврцнути у глави па ће кренути по своје – не знам, али кад се то деси не бих волео да будем у кожи бораније која изиграва елиту али ипак није толико „елитна“ да се превентивно скућила на неком сигурнијем месту. Управо то о чему говорим десило се ’44 – ’45 када је српска гологузија за руским тенковима ушла у Београд; али коме ја то причам? Онима који мисле да је до ’41. у Србији владала србска слога и правда, само нас неки зли Англи завадише са Тевтонима?! Ма хај’те молим Вас…

      Sviđa mi se

      • “Ко ће раднику обезбедити посао?”
        Мислим да ће морати сам да се потруди.“

        кад би се сам потрудио не би био радник него предузетник.. раднику посао ДАЈЕ послоДАВАЦ.. према томе одговорност што радници немају посао није на њима него на послодавцима, најзаштићенијим белим медведима у Србији.. е сад што се баш гологузија одушевљава ликом који додатно штити најзаштићеније, ионако одавно лишене икакве одговорности за било шта, то већ има везе са ДрТовим анализама корена срБског безумља..
        такође, ако и добри радници масовно изгубе посао, не својом кривицом, кривица је – логички – на другима … Идиоти (особе оперисане од емпартије са заједницом) Радуловићевог типа упорно занемарују да је приликом приватизације као део пакта унета и обавеза да „послодавци“ задрже делатност.. само под тим условима њима припада приватизовано земљиште испод фабрика које су добили будзашто.. ако они то не раде ко што не раде, не би требало да су и даље у власништву „приватизованог“.. милион пута сам објаснио, а најпластичниј пример је лука Београд испод мог пенџера
        PS – pošto je protestantizam u modi na povom sajtu i šire- poslodavce kakve štiti Radulović, protestanti bi proterali iz svoje zajednice, ako ne i spalili

        Sviđa mi se

      • iz linkovanog teksta, deo koji se bavi privatizacijama:

        „Osnovna ideja privatizacije je bila fokusirana na pitanje lošeg korporativnog upravljanja. Očekivali smo da ako promenimo vlasnike, da će oni rešiti pitanje viška zaposlenih, iako to niko od političara nije hteo javno da prizna. Zatim smo očekivali da će ti isti vlasnici investirati kapital u razvoj posla i da će to zatim dovesti do rasta zapošljavanja i jačanja privrede. To se očigledno na makro nivou nije desilo. Postoje dobri primeri, ali ih je jako malo i predstavljaju manjinu.

        Jako loš, dilentatski zakon o privatizaciji, kao i nedostatak svih ostalih sistemskih zakona, je osnovnu ideju privatizacije pretvorio u potpun debakl. Divlji zapad. Zakon nema ni osnovne kriterijume kontrole privatizacije, načina procene vrednosti, sadržaja privatizacionih ugovora itd. Nismo rešili status zemljišta, donosili smo zakone sa ogromnim rupama, nismo izvršili popis imovine i dugovanja, nismo imali, a ni dan danas nemamo, nikakvu kontrolu finansijskih izveštaja, nije bilo, a ni danas nema, kontrole porekla novca itd. Promena zakona o privatizaciji koja je omogućila kupovinu na 6 rata je potpuno dotukla privatizaciju. Svakavi tipovi su došli do vredne imovine za male pare u vrednosti jedne rate i nemilosrdno je čerupali. Npr. za ukupnu kupoprodajnu cenu od 3 miliona evra, koju plaćate na 6 rata od 500.000 evra, dođete do imovine vredne 10 miliona evra. A onda na razne načine iz kompanije izvučete 4 miliona evra, opteretite imovinu privatizovanog preduzeća, i tim novcem platite ostale rate, a deo novca uzmete i za sebe.

        Privatizacije koje su preživele i koje i danas rade su bile prve privatizacije kod kojih smo prodali tržište strancima. Duvanska industrija, cementare, hemijska industrija itd.“

        Sviđa mi se

      • dalje, o tipovima koji su postali vlasnici:

        „aplate potraživanja.

        Za velika, uglavnom privatizovana preduzeća, glavni problem su nesposobni vlasnici koji su uzeli ogromne kredite i umesto u razvoj osnovne delatnosti, investirali ga u nekretnine i mrtav kapital. Ovo se lepo kaže: preinvestirali se. Ja to zovom malo drugačije. Operativni biznis se nije razvijao i sada je u velikom problemom jer operativni biznis ne može da nosi teret ogromnih kredita uzetih u evrima (ili indeksiranim u evrima, svejedno) i rast kursa evra koji je prethodnih 5 godina kreirao ne samo nepodnošljnivo velike rate kredita nego i nepodnošljive gubitke usled negativnih kursnih razlika. Prihodi u dinarima su stagnirali, a dug je rapidno rastao zbog pada vrednosti dinara. To najbolje znaju građani koji su uzeli kredite u švajcarskim francima.

        Pored ovoga, vlasnicima bizmismenima je bilo potrebno da izvuku i dodatne pare od preduzeća koja su kupili tuđim parama za lične potrebe. Kuća u Beogradu. U Londonu. U Beču. Novac u Švajcarskoj. Neka jahta. I tako to. Radi se o ogromnim svotama novca. Za potrebe ovog čerupanja privrede, korišćene su uglavnom offshore kompanije: Kipar, Luxemburg, razna Devičanska ostrva, Belize i tako to. Država se uopšte nije obazirala na to. Niti su zakoni o ovome vodili računa, niti su se banke bavile time šta se dešava sa njihovim parama. Međunarodne analize kažu u proseku $5 milijardi godišnje. Oko $60 milijardi u poslednjih 12 godine. Naravno značajan deo ovog novca se vratio u vidu „direktnih stranih investicija“ tih istih offshore kompanija. Samo bez plaćanja porez“

        Sviđa mi se

      • “ loš, dilentatski zakon o privatizaciji, kao i nedostatak svih ostalih sistemskih zakona,“
        zašto nije bilo rasprave o „jako dobrom nediletantskom“ novo zakonu o privatizaciji, već samo o zakonu o radu?
        zašto nema reči o reformi državne uprave i javnih preduzeća, nego samo o lmitima plata i otpuštanjima? i šta su uradiili – smanjili su plate jedino stručnjacima, jer jedino oni ne mogu da namincaju vanredne prihode (stimulacije o kojima ne sme da pita ni Šabiić jer su , apsurda li u javnom preuzeću – poslovna tajna) .. pa se desilo da su jedino lekarima specijalistima i vrhunskkim naučnicima smanjene plate.. a glede parazita: masovno su provalili da sada na bbolovanju dobiješ istu sumu kao platu posle „solidarnog“ poreza, pa su skočila bolovanja.. eto nije dovoljno pričati i trtljati teorije i iskustva iz SAD, treba i „biti u problLJematici“
        PS drago mi je što ti stručnjak PS tehnologije u jednoj od 0,0000000000000000001% normalnih firmi i Srbiji i samoodrživi alternativni poljoprivrednik u bračnoj zajednici sa javnim sektorom susedne države bolje znate o posledicama Raduletovih mera i o sindikatima nego ja, parazit javnog sektora, pa još iz veeeeelike nužda u sindikatu..

        Sviđa mi se

      • „…iz veeeeelike nužda u sindikatu..“
        Prevrat nije mesto za vršenje velike nužde; sindikat možda ali ako ovako nastaviš izlažeš se različitim neprijatnostima. Poput pitanja tipa: Da li te je sindikalna „borba“ zanimala i pre nego što je u pitanje došlo tvoje „pravo na radno mesto“ i da li s tim ima neke veze zakon o radu koji ukida neke sitnice koje su danas dostupne samo odabranim sindikalcima? Dakle, predlažem ti da se upristojiš dok je vreme.

        Sviđa mi se

      • “Osnovna ideja privatizacije je bila fokusirana na pitanje lošeg korporativnog upravljanja. Očekivali smo da ako promenimo vlasnike, da će oni rešiti pitanje viška zaposlenih, iako to niko od političara nije hteo javno da prizna. Zatim smo očekivali da će ti isti vlasnici investirati kapital u razvoj posla i da će to zatim dovesti do rasta zapošljavanja i jačanja privrede. To se očigledno na makro nivou nije desilo“
        i kako on to rešava? NI-KA KO! time se uopšte ne bavi..

        Sviđa mi se

      • a ko u sinidkat ulazi zbog brige za čovečanstvo?
        bolje bi ti bilo da se ti malo upristojiš i prestaneš da vređaš osobu koja te smatra prijateljem ..
        „da li s tim ima neke veze zakon o radu koji ukida neke sitnice koje su danas dostupne samo odabranim sindikalcima?“ ovo je toliko podlo pogotovo što si dobro upoznat sa mojom situacijiom… pošto me klevećeš već Iks puta, za ostale čitaoce: NE NIsAM UŠAO U SINDIMKAT ZAto ŠTO SINIDKALNE VOĐE NE MOGU DA SE OTPUSTE.. nemam ni funkciju u sindikatu, a obični članovi sinidkata mogu da se otpuste… u instituciji u kojoj ja radim, što DrP vrlo dobro zna, degradirali su sve stručnjake koji su postavili funkcionisanje isntitucije BUKVALNO SVE KOJ NEMAJU VEZE SA NEKOM PARTIJOM, a umesto njih su unapredili partijske kadrove koje su skoro doveli.. rezultat je da ta institucijaj odavno više ne radi svoj posao, već sprovodi naloge izvršne vlasti, zauzvrat partijski kadrovi napreduju li napreduju.. Radulovićev zakon će im olakšati da otpuste poslednje mohikance, a partiokratama neće faliti dlaka s glave, dapače.. što se tiče plata. da nama su smanjene PROTVZAKONITO NA VUČIĆEV MIG, i njima formalno, a sinidikat nema pravo da traži informaciju o vanrednim primanjima i ostalim troškovima (putovanja, oprema i sl) privilegovanih..čak ni poverenik za informacije.. eto koliki su dometi Radulovićevuh mera…
        PS da li sam ikada solio pamet DrPu oko manguilica ili vrabcu oko programiranja?

        Sviđa mi se

      • „a ko u sinidkat ulazi zbog brige za čovečanstvo?“

        Bilo nas je, nije da nije… U ono vreme dok je posao mogao da ima svako a ne samoproklamovana elita.

        „da li sam ikada solio pamet DrPu oko manguilica “

        kad uzgojiš zakolješ i pojedeš barem dva komada – slobodno. Uostalom, ti si koliko se sećam licencirani stručnjak za dijalektiku materijalizma a to nije tema.
        Konačno, volim i ja tebe, samo vrati se malo principima i sve će biti u redu 🙂

        Sviđa mi se

    • odličan tekst Radulovića koga sam davno pročitao. I? ništa od toga nije preduzeo, a preduzeo je desetu stvar … priče priče.. pa i Čeda je to isto pričao u predizbornoj kampanji..da li mu verujete… 90% od toga čak i Dulić dok je bio minista (o građevinskom zemljištu npr., čak je probao i propise da promeni).. i Đilas sa lukom Beograd.. pa?

      Sviđa mi se

  2. e da i ovo, šta u tom tekstu „idiot bez ikakvog razumevanja za zajednicu“ kaže o socijalno najugroženijima:

    „Jedina javna potrošnja koju treba povećati su socijalna davanja. Potrebne su socijalne karte. Bez njih, gotovo je nemoguće izvršiti restrukturiranje privrede. Socijalne karte treba da se baziraju na poverenju. Osnovna jedinica za socijalnu pomoć je porodica. Svaka porodica koja nema primanja ili ima primanja manja od standarda, i koja nema imovinu, dobija socijalnu pomoć do visine standarda. Da bi dobili socijalnu pomoć, sve što treba da urade je da se prijave. Sve što treba da urade je da daju izjavu o primanjima i imovini. Prevaranti se otkrivaju ne tako što tražite od ljudi da vam donesu gomilu papira kako bi izvršili selekciju, a onda ih nikada ne kontrolišete. Oni se otkrivaju konstantnim proverama slučajnim izborom i rigoroznim kaznama.“

    Sviđa mi se

    • trebalo bi trebalo bi trebalo bi.. lako mu je pričati o stvarima koje nisu u njegovom resoru.. a ministarka zdravlja i krki (socijale) kažu prvi put čujem za to… iz kojih para će, majke ti, sad odjednom tolika socijalna davanja da se izdvajaju? a otpremnine istovremeno ukida

      Sviđa mi se

  3. А да ти поново прочиташ оно бразложење оставке (која је уследила после само 4 месеца), онда можда постављао несувисла питања и по не знам који пут износио нетачне тврдње ?

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s