Слобода или трт!

 

tamo su glasacke kutije

 Пише: Драгомир Билић

Није само елементарна непогода, у виду овог орканског ветра и снежних наноса, погодила Србију, него је, бојим се, погодила и мозгове неких људи. „Добронамерника“. Немојте више, молим вас, да ме браните од овакве политичке „елите“, ви „добри и паметни“. Немојте, ко Бога вас молим. „Активисти старих компјутера“, искључиво своју неспособност и фрустрације преносе, на исто тако фрустрирано грађанство које то чита, и само повећава њен ниво. У суштини, таквим начином, не може се стварно побољшати опште стање у земљи. Први пут сам срећан, што читам свакојаке глупости које већина грађана Србије не чита. Читајући ове „пасивне активисте“, чини се, као да ми само још пиштољ у чело остаје – као избор. Све сами зајапурени борци  за људска права, који би да својим слободним  интерпретацијама ослободе тобоже нас, заробљене грађане.

 Ја сам одувек волео и волим своју бабу и деду, мајку и оца, децу и унуку, али им то можда, нисам показивао у мери која би њима у појединим тренутцима била потребна. Али сам их волео и волим их. Они који ме окружују, заслужују ту љубав јер су ми ту љубав и усадили кроз пружање исте. Живот нас, и када је све идеално, а то не постоји, гура од сопствене суштине и покушава да направи од нас оно што нисмо. Некад му то успе, али, на крају се сви вратимо ономе чему припадамо.

 Е да се вратим на „ослободитеље“. Смета ми што кроз сва та њихова писанија, осећам само мржњу и пакост. Зар треба да се „ослобађам“ са мржњом и пакошћу у себи, или су за слободу потребни неки други аргументи? Ако сам „заробљен“, заробио сам се сâм. Сам ћу се и ослободити. Нећу никог да учим –  како ће и за кога, и да ли ће уопште гласати. Нећу да „испирам“ мозак ни баби, ни деди, ни мајци, ни деци, већ сви морају сопственом свешћу, па чија већинска памет победи, и њима и мени ће бити исто, ако је власт паметна. Ако није, опет исто.

   Предуго је мој српски народ под „елементарном непогодом“. Вековима то траје и, још смо живи. Слажем се, изумиремо. А зашто је то тако? По мени, зато што смо спремни да све и свашта осуђујемо. Сви се позивају на неко хришћанско учење, а тамо се каже: „Увек говори себи – ко сам ја, и никога не осуђуј“. А код нас се управо све свело на то. На осуду туђих дела.

   Ајде што критикују Вучића због спасавања завејаних, али што и Ђоковића!? Да ли треба сви да поцркају завејани, како бисте ви доказали да је власт лоша. ППВ (??? – извини, не знам шта је то?) својим примером и одговорношћу даје подстрек осталим спасиоцима и доприноси озбиљности даљих акција. Тако је то свуда у свету. Питам се, да ли бисте ви, да сте завејани, дозволили да вам дете спасе Вучић или било ко год од политичара? Можда бисте га оставили да се смрзне, због ваших политичких убеђења или личне борбе за власт!?! Ајте бре сви у к….ц.

   Нису баш сви задојени том мржњом, али већина јесте. Има ту и добрих идеја – како да Србија крене даље. Имају само једну ману. Неоствариве су у пракси и не одговарају тренутним друштвено-политичким односима у свету. Мој програм за опоравак Србије, имао би само једну тачку. А то је: „ Сви грађани Србије треба да буду срећни“. Може ли то у пракси? Не може. Ма, ко нормалан има нешто против среће? Банализујем, али ми тако звуче и предлози појединих озбиљних претендената на власт и њихових сателита, кроз разне групе на друштвеним мрежама.

    Лично, на следећим изборима ћу одлучивати само о опцији која ми својим програмом буде уливала поверење у остварљивост исте.

Молим овим путем све  озбиљне новинаре, да својим радом  кроз нестраначки и неисполитизован став, приближе обичном гласачу све предности и мане свих понуђених политичких опција. Не желим да на овим изборима, а због неодговорних медија, победе теорије завере, замене теза, дефетизам итд, већ јасни политички програми, који су засновани на реалним и остваривим основама – у року од четири године. После тога, желим да следећа изабрана власт распише референдум о стратешким питањима ове земље.

А то су: промена Устава и питање уласка у ЕУ. Сматрам  да би тиме, свака наредна владајућа  већина добила на легитимности својих потеза и стратешких опредељења. Овако, у процентуалној мућкалици која нас очекује, Србија неће моћи да иде даље, стално јурећи свој сопствени реп. Једино двотрећинска воља грађана, може да пружи легитимитет свакој наредној одлуци власти по стратешким питањима Државе.

 И баш ме брига да ли овај или онај има клемпаве уши, уста, нос … Хоћу да чујем шта тај човек говори, и колико то, мени лично, смрди или мирише.

Грађани и грађанке Србије, нећете ви после избора ићи у кревет са овим нашим политичарима, већ ћете сутра на пијацу. Та пијаца и потрошачка корпа, сада зависе од Вас, а после избора, од њих! Зато, не лезите на руду, већ потражите смисао у причи и плановима тих „ волова“. Боље од ових, који су сада у предизборној кампањи, немамо. Некада су ти српски волови знали да се изборе за српску победу и слободу. Многи наши преци су у тој борби за слободу нашли смрт. Хоћемо ли и ми бити генерација, која ће због своје непромишљености наћи само „трт“ – и да полако али сигурно, нестанемо са лица ове наше земље?

   Борба увек треба да постоји, али борба у човеку, који се зна шта хоће, и који је спреман да ту своју жељу унапреди! Борити се са мржњом у срцу, па и да сте у праву, не доноси ужитак победе. А ми нисмо такав народ! Ми не мрзимо! Зато, ако код било ког нашег политичара осетите ту мржњу кроз оно што говори, не верујте му. Није он политичар да би се љутио и жалио, већ да би  решавао проблеме које ми сами себи. као и наше окружење, намећемо свакодневно. Све остало је трла баба лан.

 Коме је прошлост крива што не уме да живи данас, ни будућности нема.

Advertisements

10 mišljenja na „Слобода или трт!

  1. Хахахаха… Извини Драгане, али нисам могао да одолим па сам поставио овакву илустрацију иако знам колико разумевања имаш за све „акције“ пр.потпр. а 🙂
    Али, немој да зајебаваш народ превратнички – све што је прекјуче урадио Вучић, као и ово Селаковићево вечерашње балављење код Оље Матијине је предизборна кампања. А зајебаваш – јер знам да знаш и како спасавање треба да функционише.

    Дакле, Вучић је потпредседник Владе („први“ мада не знам шта то значи јер та титула не постоји ни у Уставу ни у Закону о влади) задужен за безбедност и одбрану. Што је и сам схватио да је презахтевно чак и за његове супермоћи па је у реконструкцији владе ипак ангажовао безбедњака од каријере Родића за министра одбране. Ако је баш осетио толику државничку потребу да се на терену укључи у акцију спасавања завејаних, довољно би било да је као први човек државне безбедности и „најпрвији“ потпредседник највишег извршног органа у земљи својим џипом отишао на терен у реон с. Фекетић и стекао лични увид у стање. У међувремену, током вожње од Београда према северу, требало је да поред телефона построји министра одбране, председника владе и министра унутрашњих послова и начелника ГШ и да их упита како је могуће да су надомак Београда и Новог сада, где постоје два одреда Жандармерије и две бригаде ВС са комплетном техником људи завејани 18. сати. Да им обећа позивање на одговорност и да их дотера на аутопут да лично руководе акцијом кад већ нису способни да за то мотивишу своје потчињене. У згради МЗ Фекетић да формира кризни штаб којим би лично руководио и одакле би лично надгледао извлачење и збрињавање угрожених људи.

    Уместо тога, он је са собом повео булументу новинарских лешинара и кренуо у суперменску акцију лично се жртвујући за своје грађане, сликања ради отимајући децу од жандарма да му ваљда анонимни жандарм не би помрачио јунаштво и славу… Ово јесте бљутавије од Тадићевог миловања крава и може се поредити само са Палминим хватањем деце ради љубљења пред камерама, док она вриште од страха јер мисле да их је заробио Шрек.
    Што се тиче Ђоковића, чуо сам да је „изашао на терен“ не да би се сликао, већ да би одговорнима тамо понудио неке машине које има у власништву а које би могле да помогну у чишћењу снега, тако да између њега и Вучића вероватно нема неке везе.

    Са осталим из текста се слажем.

    Sviđa mi se

    • Игром случаја и ја знам како треба да изгледа акција спасавања а и спашавао сам неке из снега додуше са неких планинчуга а не са аутопута (плус, славној жандармерији својевремено и помагао приликом обуке млађаних кадрова из сродних активности, мислим, тих планинских) тако да и ја потврђујем да је ово јуче била чиста смејурија 🙂

      Што се тиче остатка текста, мало се драматизује цела ситуација. Зна се ко ће овог пута да победи.

      Него Дрпе, како се ти слажеш са остатком текста када се залажеш за бојкот?
      Мени се чини да је текст на потпуно другом становишту, или сам опет нешто погрешно разумео?

      Sviđa mi se

  2. Nisi pogresno razumeo Vrapče nego sam ja bio pod utiskom prvog dela teksta pa u prvi mah nisam ni shvatio da Dragomir poziva na izbore kao da je stanje redovno.

    Mislim da je poenta teksta ovde: „Хоћемо ли и ми бити генерација, која ће због своје непромишљености наћи само „трт“ – и да полако али сигурно, нестанемо са лица ове наше земље?“, mada ispada da se autor zalaže za izbor između istih pa šta bude, možda im nešto prosvetli pamet, a ja za aktivnu borbu, u institucijama i van njih da se ovi izbori dovedu do apsurda a njihovi rezultati ne priznaju. Jbg, ako sam smušen – nisam kriv ja nego pr.potpr. Vučić; ovo je Bela ladja uživo 🙂

    Sviđa mi se

    • Dragomir ne poziva na izbore „bezalternativno“ već: „И баш ме брига да ли овај или онај има клемпаве уши, уста, нос … Хоћу да чујем шта тај човек говори, и колико то, мени лично, „смрди ili мирише
      što znači da
      a) ako mediji ne budu izveštavali „шта тај човек говори“ tj planira i
      b) svaki „смрди a ne мирише“
      rešenje je bojkot
      istu naivnui veru u medije i iskrenost političara dele i na dvogledu… što je društveno korisno jer pomaže u argumentaciji razloga za bojkot

      Sviđa mi se

      • „Хоћу да чујем шта тај човек говори, и колико то, мени лично, “смрди ili мирише“

        Pa ako moraš da procenjuješ koliko to tebi lično smrdi ili miriše – kako god da se obrne ti ne veruješ onima koji ti poruku saopštavaju?! Rešewe je u zakonu koji bi sankcionisao lažna obećanja 🙂 ali od toga nema ništa. DakleM – bojkot

        Sviđa mi se

    • „a ja za aktivnu borbu, u institucijama i van njih da se ovi izbori dovedu do apsurda a njihovi rezultati ne priznaju.“

      tvoje su namere časne :), ali kako misliš da dođeš do tog cilja, naročito ovog da se rezultati ne priznaju?
      (apsurd je sam po sebi već tu, tako da se za njega i ne mora boriti 🙂 )

      Sviđa mi se

    • Kakve institucije, kakvi bakrači, kakvi izbori? Ovo je ludnica, bre! Glasači mogu da izađu i da se slikaju sa svojim glasovima u bilo kojoj varijanti. Izbori su već rešeni, a kampanja će biti pozorištance za naivne. Zna se šta ovde treba uraditi.
      Samo motka Srbina Spasava!

      Sviđa mi se

  3. Пошто сте већ тако разумно, (до душе и по обичају са неколико година закашњења, које (закашњење) најчешће сасвим ослаби идеју, а понекад је учини контрапродуктивном), прихватили моје залагање од прошлих избора за бојкот, да „појаснимо“:
    1. Бојкот има смисла само ако је „општи“. То значи да све политичке формације, у овом случају које се декларишу као патриотске, свесно одлуче да се одрекну плаћене политичке `ладовине. Да не глуме икебану у парламенту (ДСС), или да и рукама и ногама гребу да до те за народ бескорисне позиције дођу, али у томе не успеју, тако да неумитношћу Донтовог система навуку триста-четиристотине хиљада гласова или цца 30 посланичких места СНС и пратећим трабантима (СРС и Двери).
    2. Не може се бити до пола невин а од пола трудан. Дакле, исто се мора учинити и на локалу. Ако, као у случају ДСС, због такве политике већи или мањи део општинских одбора откаже послушност, одлично! Ето прилике да очисте редове од профитера.
    3. Бојкот мора бити активан. Дакле: општа контра-кампања.

    Само тако квислиншки режим се може поставити на чистини, потпуно и искључиво одговорним за сво зло и све недаће, и на тај начин припомоћи његовом урушавању. Тако се припремити за преузимање власти које, и ту обришете сваку илузију, не може бити н мало милосрдно.

    Пошто је јасно да су горње „премисе“ скоро немогуће, ја ни овај пут нећу изаћи на изборе, али то није бојкот већ пасивно непристајање да будем део квислиншког система.

    Sviđa mi se

  4. Овако је било у акцији спасавања:
    -Мали, како се зовеш?
    -Шта те брига, а куда ме носиш?
    -Спасавам те. Ја сам твој спаситељ!
    – А где је мој тата?
    -Какав тата, прво да те спасем!
    -Буааа, врати ме код мог тате, буааа!
    – Не долази у обзир, па да ми пропадне акција спасавања!
    -‘Оћу код мог тате, буааа…
    -Мајсторе, пали тај хеликоптер и вози, овај мали није нормалан, хоће да се врати код
    тате…Сниматељ, немој да си случајно ово снимио…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s