Не бојкот већ…

На интернет порталима који критикују подједнако и националну и економску државну политику, а у вези са предстојећим изборима, влада подељено мишљење о томе како нешто да се промени у односу на досадашње стање. Бојкотoм или гласањем за такозване патриотске странке – ДСС, СРС и Двери, удружене или појединачно?

konji

 

Пише: Владимир Недељковић

Демократска странка Србије и Српска радикална странка изјасниле су се да неће ни са ким у коалицију, према томе и Двери остају саме. С тим у вези, све три остају на граници цензуса. Разлози зашто је то тако су многобројни и о томе ће бити више речи у наредним чланцима.

Извесно је да ће управо наведено стање многе национално опредељене гласаче  подстакнути на бојкот избора.
Могућност која се на тој страни најмање помиње је излазак на изборе и поништавање листића.

Разлози за бојкот

Као најчеће помињан разлог за бојкот избора наводи се да би се изласком на биралишта омогућио и легалитет и легитимитет водећој политици, а и то превасходно у вези са питањем Косова и Метохије које ће се у наредном периоду вешто избегавати. Такође, наводе се и озбиљни економски разлози. Излазак на изборе би према томе знaчио пристајање на „правила игре“ оних против којих је бојкот уперен.

А догодиће се… 

Већ је виђено током претходних избора да се оних који су бојкотовали изборе нико и не сећа нити их негде помиње. Све партије и већина медија помињу само бројеве оних који су изашли на изборе, а међу тим бројевима истичу оне највеће. Небитно је што победничка партија може да има двадесетак и више процената, односно петину од укупног броја гласача, она са поносом истиче само то да је победила. Опозиција узалуд може да се вајка како је то тек незнатан део у односу на оне који имају право гласа и како нема демократије и како мањина влада већином. У томе и јесте сва суштина овдашњег маркетиншког трика званог избори, па донекле и онога што се назива демократијом. У пракси то изгледа овако.

Рецимо, да на изборе изађу само гласачи СНС, односно онолики број колико је потребно да би избори били важећи. У том случају СНС би имао готово сто-постотну победу.  У медијима се ни о чему другом не би писало, као што и неће и ствар решена. Преплавиле би нас изјаве како СНС подржава готово цела Србија, а већ је познато  да оно што медији напишу неколико пута постане истина која се по инерцији прихвата, такорећи, „легне се на руду и гурај даље“.

У вези са свим наведеним, број оних који се залажу за бојкот избора биће таман толики колико да се врте око цензуса, плус исто толико оних који неће изаћи на изборе из неких других разлога и плус још неке странке које неће прећи цензус. Све заједно око тридесет процената од укупног броја гласача које након првог изборног дана које до следечих избора готово нико неће ни да спомене. (Закључак изведен на основу резултата избора 2012. године, увећан за мотивисаност малих странака да се пришљамче подели власти.)

Програм садашњих парламентарних странака и политичара који се мотају око власти, осим ДСС-а, је мање-више исти с обзиром на то да су све до једне за улазак Србије у ЕУ и прећутно признање „Републике Косово“. Расположење грађана у наведеном случају још увек није у директној пропорцији са снагом и политиком парламентарних странака.

Управо то ће бити тачка прелома за мењање свести грађана Србије коју је Вучић најавио. Само они који су игри, то јест они који пристају на систем ће се нешто питати како би се ускладила „воља народа и власти“, а власт постала апсолутна.

У следећем чланку биће више речи о разлозима за „хватање у изборно коло“ поништавањем гласачког листића као једног од могућих одговора на систем који нам се нуди и намеће.

У међувремену , у десној колони блога ВнедељковиЋ препоручујемо сајтове чије чланке у вези са овом темом вреди да прочитате.

(блог Владимира Недељковића)

Advertisements

6 mišljenja na „Не бојкот већ…

  1. „Већ је виђено током претходних избора да се оних који су бојкотовали изборе нико и не сећа нити их негде помиње.“
    Наравно да ће се они који јесу учествовали на изборима увек трудити да маргинализују оне који се нису удостојили,не видим шта је ту необично?! У јучерашњем тексту сам објаснио зашто је то тако: „Имали сте шансу да изађете на двобој и победите нас… Били сте сисе – живите с тим! Ми смо шампиони!“

    Што није скроз нетачно мада је некоректно; кад се узме у обзир да се ради о трци у којој је фаворит – фаворит, управо јер има огромну предност у старту (медији, новац чије порекло не мора да објашњава…).

    Ми данас имамо два пута: Да се боримо или да ћутимо. Празна дрека и галама су више дегутантни и не изазивају никакве емоције већ гађење које имплицира да и не заслужујемо боље од овога што нам се дешава.

    Ја сам (још) увек за борбу, али сам током година на’ватао и нека знања од којих једно каже да само ноторна будала или неодговорни авантуриста улеће у битку у којој нема шансу да победи. То јест – за слабијег је увек бољи пат него мат; након пата имаш шансу за следећу партију, након мата имаш кесу Васину (локални политички коректан израз за мушко споловило).
    Због тога, иако сам по својој пророди присталица активне борбе и изласка на изборе ради поништења гласачких листића, морам да кажем како та опција нема никакве шансе (нити је до сада имала) да постигне мерљив резултат. Режиму је сасвим свеједно да ли има 2 и 10% неважећих листића, а исто толико је та чињеница битна и „бирачком телу“ које је остало кући да гледа ТВ уместо да гласа. Након објављивања изборних резултата, 99,9% тих људи не каже „Да смо изашли и поништили листиће било би нас 11%..“ већ „Јесам ти рек’о да нема смисла гласати, сви су исти и само су се договорили како да поделе плен… А ми Срби смо говна…“. И тако сваки пут.

    Али, ако се позове на организовани бојкот под геслом „Избор не постоји“ или „“Нећемо грах уместо пасуља“ или „Нећемо ни курац ни пенис“, или…
    постоји велика шанса ДА СРБИЈАНЦИ ВЕЋИНСКИ УРАДЕ ОНО ШТО СУ РАДИЛИ И ДО САД (ДА ОСТАНУ КУЧИИ НЕ ГЛАСАЈУ) АЛИ ДА ТО БУДЕ АРТИКУЛИСАНО КАО БУНТ ПРОТИВ ЛОПОВСКЕ ДРУЖИНЕ ЗВАНЕ ПОЛИТИЧКА КЛАСТА СРБИЈЕ! И верујем да тај бунт може да прерасте у нешто веће од пар процената неважећих листића. Можда сам и сам ирационалан, али нисам спреман да поверујем како Срби након Вожда и Милоша и онолико искуства могу да пристану на још пет векова рајетинског менталитета.

    ДаклеМ, мада сам више за активан него пасиван отпор – овог пута ипак морам да кажем БОЈКОТ СРБИЈО!

    Sviđa mi se

    • Да би такав бојкот успео, односно да би имао неку тежину, мора нека колико толико релевантна политичка снага стајати иза њега. У овом случају тога нема.
      Па чак је и тада проблематично, пошто је мало шкакљиво позивати се на број оних који су апстинирали као на оне који су послушали твој позив. Како знаш да су послушали баш тебе, а да нису изашли због тога што су били болесни, спречени послом или једноставно били лењи?
      Узгред, ево ја мислим да прекинем дугогодишњу апстиненцију (дакле, нису у питању само претходни избори) и после дуже времена изађем на изборе.
      Да се разумемо, на претходним изборима нисам био „бели листић“, већ буквално нисам изашао. Врло смишљено, пошто ми је та опција која је заговарала „беле“ била још љигавија од било чега што се нудило, па нисам хтео да ме урачунају у своје.

      Овог пута ћу вероватно да гласам за ДСС, не зато што мислим да је Коштуњави неки неправазиђени геније, напротив могао бих овде до сутра да грдим на пасја кола и њега и странку му, већ да би се тој еврофанатичној хистерији направила нека противтежа. Односно да би била јасно забележена. Они су тренутно, такви какви су-углавном никакви, нажалост најозбиљнија политичка снага која се томе противи, да има неких бољих, гласао бих за њих (СРС и Двери у опште не узимам у обзир)

      Sviđa mi se

      • Не предлажем ја ништа, ја само кажем како ћу ја вероватно поступити.

        Да, видех да Веца Пеца позива да се гласа за Ђиласа, али нисам читао, одавно не читам шта она прича. Могу само да кажем да ја никада нисам трабуњао о Черчилу и Де Голу.
        Једноставно, мислим да треба да буде јасно забележено због будућих генерација да је постојао одређен проценат који се супротстављао безалтернативном ЕУ путу.
        При томе, не гајим никакву илузију да тај наш пут може бити у скорије време заустављен.

        Е да, само за тебе, ако Радуловић изађе са својом листом како се понегде најављује, можда гласам и за њега, наиме, то је друга опција 😉
        Колико год да неком то изгледало у контрадикцији са оним што наводим као прву опцију.
        Немам сада времена, али могу касније да објасним и зашто .

        Sviđa mi se

  2. A Radulovic nece preci cenzus. I, kako god okrenes, duplo golo. Svi koji su PROTIV OVOG S(R)TANJA treba pod hitno da se udruze, organizuju i pokusaju da aktivno promene nesto. Niko od navedenih to sigurno nece uraditi, gledamo ih vec 14 godina. Dakle, pokrenite se i pogledajte oko sebe. Mozda niste jedini.

    Sviđa mi se

    • Neće najverovatnije i zato sam ga i izneo kao eventualnu drugu opciju. Više kao teorijsku mogućnost.

      To oko udruživanja i organizovanja može posle izbora, sada ima isuviše malo vremena.
      A treba videti i oko kojih se ideja udruživati.

      Sve u svemu, mislim da je ovaj bojkot koji ide sa tog tzv. patriotskog krila samo opravdanje pred izvesnim porazom. A i neće uspeti, sumnjam da će od onih koji ne budu izašli na izbore biti više od dvadesetak hiljada onih koji će to uraditi zbog ovih poziva. Mada je i to verovatno velika cifra.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s