Izbori – pesnica u nos ili nos u pesnicu?

ajnstajn

Када је недавно у сатиричној рубрици „ТРН“ Бојана Љубеновића бљеснуо његов духовити коментар: „Евентуални ванредни избори били би скупи, непотребни, нерационални… Дакле, биће их!“, слатко сам се насмејао. Сада, међутим, осећам горчину и мучнину.
Постоји мазохизам, па садомазохизам, па избори у Србији!
Зашто ванредни избори?
Да би нас због скандалозног изборног закона, који форсира страначке кло(в)нове, још више понизили и осиромашили?
Да би нам замазали очи до лета и јесени, до све извеснијег банкротства?
Да би 35-40 процената залуђених, заведених и поткупљених изашло на тзв. изборе и дало легитимитет оним истим наличјима, који нам раде о глави и здрављу више до две деценије?
Да би се фатални синдром вође поново потврдио, у још фарсичнијој форми?

И за кога да се гласа на тим њиховим „изборима“?
За министарку енергетике, која после скоро 2 године од преузимања ресора не може да упристоји ЕПС и одштампа не само прегледне, већ и ИСПРАВНЕ рачуне за струју?
За министарку здравља, која ће ући у историју не само као велика обожаватељка имена и (не)дела Слободана Милошевића, већ и по рекордном броју умрле или незбринуте деце током њеног мандата?
За министра полиције, који не може да се реши мафијашких кланова у жандармерији?
Првог потпредседника Александра Вучића, шампиона политичке превртљивости и демагогије?

Или можда за тзв. опозицију, огрезлу у корупцији и неморалу?
За Чедомира Јовановића, најбизарнију политичку фигуру у Србији?
За Млађана Динкића, мајстора калкуланства? За Ђиласа, менаџера опсене и уникатног билбордства?
За Коштуницу, слаткоречивог опскурца из политичке позадине атентата?
За Ивицу Дачића, Слобиног нелустрираног портпарола?
За ПУПС-ове привеске СПС-а?
За Палму, Арканову фацу од поверења?
ЗА КОГААА?

Једно је само извесно: сваки плаћени билборд за те њихове „изборе“ је прст у око пристојности и нормалности.
Свака плаћена секунда у медијима за те њихове „изборе“ је мање новца за лечење наше болесне деце.
Сваки пређени километар службеним лимузинама током кампање за те њихове „изборе“ је безочно гажење свих сиромашних и обесправљених у овој земљи. Сваки предизборни слоган је ЛАЖ над ЛАЖИМА, СРАМ над СРАМОТАМА, ДНО ДНА!

П.С. Економиста Бранко Милановић у јубиларном издању листа „Политика“ (25. јануар 2014.) упоредио је економски положај Србије 1904. и 2014:
„И тада је Србија била међу најсиромашнијим земљама Европе. У историјској бази података о друштвеном производу земаља света Ангуса Медисона, Србија је са око 1.000 долара (у данашњим ценама) била 1904. године најсиромашнија од 15 европских држава (колико их је тада било). Однос просечних доходака између Немачке и Србије био је 3,5 према 1, а Мађарске и Србије 2 према 1. Данас је однос бруто друштвених производа по становнику између Немачке и Србије поново 3,5 према 1, док се однос према Мађарској минимално поправио на 1,8 према 1.“

Филип Младеновић, блог.б-92

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s