Лидери репрезентативних синдиката – заштитници радника или рекеташи?

protiv svog
Rentseeking  (не постоји прикладнији превод на српски од „тражење ренте“, што сматрам рогобатном фразом) јесте активност тражења било какве врсте материјалног бенефита ван оквира тржишне размене, а преко државног законодавства. Да ли ће неко уложити ресурсе у рентсеекинг да би до тих бенефита дошао, зависи од трошка који му то доноси и добити коју може да из тога добије. Правило је да је рентсеекинг активност већа тамо где је привреда више оптерећена – за субјекте је рационално да чешће улажу у рентсеекинг ако тиме могу да избегну или надоместе трошкове које им доносе стандардни државни намети. Добробит добија само рентијер, док потрошачи трпе због скупље и мање квалитетне услуге. Додатно, у овом процесу долази до чистог друштвеног губитка (деадwеигхт лосс, ближе објашњење погледати на ЛИНКУ) ресурса.
Актуелни Закон о раду доноси серију привилегија синдикалним функционерима. У питању су следећи чланови:

1) Члан 188, који послодавца спречава да отпусти функционера синдиката док је на функцији и годину дана након престанка његове синдикалне функције;

2) Члан 207, који ОБАВЕЗУЈЕ послодавца да, по одобрењу запосленог члана синдиката, уплаћује од плате запосленог износ његове синдикалне чланарине;

3) Члан 228, који налаже НУЖНО учешће представника постојећих синдиката у процесу утврђивања репрезентативности новокандидованог синдиката;

4) Члан 229, који даје преширока овлашћења Одбору за утврђивање репрезентативности (то тело чине по 3 представника Владе, синдиката и удружења послодаваца);

5) Члан 231, који том Одбору даје моћ „затварања врата“ репрезентативности кандидованог синдиката.
Ови чланови показују да актуелни ЗОР даје повлашћени положај представницима синдиката у односу на друге запослене (Члан 188) али и повлашћени положај за репрезентативне синдикате у процесу утврђивања репрезентативности другим синдикатима (Чланови 228, 229. и 231). С обзиром да репрезентативност доноси и привилегије члановима репрезентативних синдиката кроз новчане накнаде за учешће у раду Социјално-економског савета Владе и надзорних одбора, одговор на питање шта је мотивација функционера данас репрезентативних синдиката намеће се сам.

Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о раду, који је био предмет спора у јавности, доноси следеће промене у члановима који дају привилегије синдикалним руководствима:

1) Члан 188. укида апсолутну заштиту од отказа представницима синдиката и претвара је у заштиту од дискриминације због припадања синдикату. Дакле, запослени више није заштићен од отказа по сваку цену;
2) Члан 207. ослобађа послодавца обавезе да посредује при уплаћивању чланарине запосленог синдикату. То доприноси повећању увида запосленог у трошкове које му чланство у синдикату доноси;
3) Члан 228. укинуо би НУЖНО учешће других синдиката основаних код послодавца у процесу утврђивања репрезентативности новог синдиката;
4) Члан 229. укида ексклузивно право Одбору за утврђивање репрезентативности (његови чланови природно страхују од конкуренције) да утврди да ли је захтев за репрезентативност потпун. О томе би, према изменама, одлучивао министар;
5) Члан 231. укида могућност Одбору да „затвори врата“ потенцијалном новом репрезентативном синдикату. Више није потребан предлог Одбора као нужни део процедуре, већ само мишљење тог тела, тако да више не би могли да арбитрарно зауставе настанак новог репрезентативног синдиката.
Активности превасходно два репрезентативна синдиката – СССС и УГС „Независност“, на челу са Љубишом Орбовићем и Браниславом Чанком, биле су усмерене да саботирање процеса реформи радног законодавства. Синдикати су напустили Радну групу која се бавила тим Нацртом, физички спречавали јавну расправу, претили студентима Правног факултета који су покушали да организују академску јавну расправу, у изостанку формалне. Мотив за овакво понашање синдикалних лидера је, са једне стране политички (разрађене везе са партијама из власти, али и делом опозиције који се противио реформама), а са друге – чисто материјални. С обзиром да су реформе заустављене, њихова рентсеекинг активност у циљу очувања привилегија које им актуелни ЗОР доноси – успела је. А шта то значи за све нас (искључујући све друге измене које је Нацрт доносио), можете да видите у првом пасусу.

 

Никола Парун
Аутор је дипл. политиколог и маркетинг директор Мреже за политичку одговорност

(б-92.блог)

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s