Миодраг Зец: Раднике дисциплинују, тајкунима се клањају

zec

На крају недеље у којој је саопштено да се наставља социјални дијалог о такозваним Радуловићевим реформским законима, пре свега Закона о раду и у којој су уједињени синдикати организовали штрајкове упозорења и уличне протесте тражећи смену министра и повлачење закона, гост РСЕ је професор економије на Филозофском факултету у Београду др Миодраг Зец.

Он каже да ова власт терет реформи неравномерно сваљује на запослене, а и даље штити послодавце и тајкуне. Професор Зец најпре објашњава политичке услове који су потребни да би се реформисало друштво које је и даље у економском суноврату.

Зец: Мислим да ће реформа доћи оног момента када једно друштво да на изборима поверење Влади која је оно што је њен политички програм и за то добије подршку на изборима. Ми смо све досадашње изборе имали на контра страни. Једна се ствар прича у изборима. Сви причају да ће дати, а народ каже – ко је за то да ми добијемо веће плате, а да мање радимо? У суштини се сви политички програми код нас своде на изборима на то да ће неко дати, а не каже од кога ће узети. Онда када дође на власт, под притиском реалности, почиње да ради потпуно супротно. Ако ви добијете изборе јер сте социјално емпатични, да ће сви живјети боље, а онда одлучите да само један слој плати све трошкове тога, онда имате ово што имате. Имате побуну.
Ми немамо друштвени консензус, као што имају Швајцарци, који на референдуму доносе одлуку да неће скратити радни дан или цијела нација каже да пристаје на смањење плата. Онда Влада то лако може провести. Овако, ви народу звецкате касицом прасицом пред сваке изборе и кажете да ћете дати, а не кажете коме ћете узети. Онда имамо проблем концепта уопште и немамо целину слике.
Каква је то држава у којој директор пореске управе упућује, као једна срамежљива девојчица, писмо некоме ко продаје ћевапе да плати порез?
Свака оваква велика реформа треба да буде целина слике. Да ли се наша држава реформисала? Није. Она је постала већа и дефицит је постао већи. Да ли је наша држава равномерно распоредила терет кризе? Није. Она сада терет кризе гура на један део који се зове радништво и један део државне интелигенције и државне администрације.

Француска је у тражењу извора покрића трошкова структурних промена рекла – ми ћемо драстично опорезовати оне са највишим дохотком, па је изазвала то што је изазвала – а овде практично није померена стопа опорезивања богатих људи. Овде се опорезују са 25 одсто сви они који имају плате изнад 100.000, а то су хирурзи, професори на универзитетима. Није држава рекла да ће опорезовати тајкуне. Није рекла да ће опорезовати имовину баснословне вредности. Није затворила одлив новца у иностранство. Није редефинисала јавна предузећа, која су партијски плен. Није држава рекла да ће опорезовати онога ко има петнаест државних управних одбора који немају никакве везе са радом. Није ова држава рекла ми ћемо пустити да банка оде у стечај на терет оних који су власници, не, ми ћемо санирати Енергогас и Агробанку, а отећемо од учитеља и наставника. Зато ће бити проблем.

РСЕ: Да ли то значи да ви заправо сматрате да су синдикати у праву када кажу да је терет реформи пребачен на раднике и да се радници овим Законом о раду стављају у најамни однос?

Зец: Очигледно је да је ово што се дешава са Законом о раду смањивање постигнутих права. Једно је питање да ли то треба или не треба? То треба, али у једном сасвим другом контексту. Не можеш ти урадити ово што си урадио у јавној власти. Да размешташ на стотине хиљада људи на високо плаћене синекуре, а истовремено хоћеш да отераш људе који имају 20.000 динара плату. Такав модел се не може одржати. То није социјално уравнотежено. Сваки систем пада ако је социјално неодржив. Ви када људе дотерате до бесмисла, то је револуционарно стање. То је проблем када демократија може да склизне у диктатуру. Ви то не можете одржати.

РСЕ: Шта је са друга два Радуловићева Закона о стечају и приватизацији, да ли њих гледате комплексно са Законом о раду?

Зец: Радуловић јесте покренуо један процес који ће се вероватно у овој или оној форми морати наставити. Али тај процес, да би био спроводив, захтева реконструкцију читаве државе и захтева равнотежу. Не можете ви министра финансија, који има три плате, никако натерати да промени закон да си укине те три плате, а може да узме хирургу 25 одсто. Немате ту врсту кредита.

Шта се хоће, када се постиже друштвени консензус око нечега? То је овде проблем. Ви читав низ области нисте редефинисали. И мала је држава, па људи знају. Мала држава има и предности и недостатке што се све зна и онда ви морате имати кредит. Србија има срећу за власт, што не памти шта је ко причао пре пет – шест година и онда ви стално можете да мењате тезе. Али ви морате много целовитије да захватите систем да би он био социјално уравнотежен и одржив.

У Закона о раду има маса ствари које треба променити, као нпр. радну ефикасност. Све је то минорно. Међутим ви имате државу која нуди читав низ бесмислених послова. Да се људи убијају од рада у администрацији ни за шта. Више пута сам наводио један пример. Ако хоћеш да редефинишеш трошкове државе, мораш променити законе и начине њиховог спровођења. Ви креирате законе који захтевају огроман рад и који се не могу спровести. Држава не може наплатити порез. У овој држави је равно подвигу извадити личну карту или регистровати ауто. То су све бесмислене ствари и држава стално мења неке законе и чини нашу комуникацију са државом толико скупом и сложеном.

Отишли смо предалеко, али кажем – поједноставимо државу, поједноставимо јавни сервис и учинимо га ефикасним па онда притиснимо на производњу. Суштина је да ли ти људи имају уопште шта радити? Ми сада видимо да немају. Можемо их држати тамо, али генерална и концепцијска ствар Србије је да ли Србија може – ако стари, има лошу старосну структуру и лошу образовну структуру, ако није заснована на квалитативном раду и знању, да ли она може бити конкурентна једној Кини? Када дођу да овде праве жицу, да ли ми можемо тако решити ствар? Не можемо. Ја нисам против тога, али да ви кажете – требају ми жене од 18 до 22 године које стоје 16 сати дневно и гурају жицу кроз четири рупе и имају 15.000 динара. Са тим се не може финансирати ни држава, ни школа, ни полиција ни ватрогасци.

РСЕ: Значи, Србија постаје острво јефтине радне снаге?

Зец: Постаје, и ми идемо на то, али са тиме не може решити проблем јер немамо масу.

РСЕ: Да ли ви онда хоћете да кажете да ова три закона, која је Радуловић предложио, и за које каже да су услов без којег нема реформе Србије, сама по себи нису битна? Да није битно да ли ће проћи или неће проћи у овом тренутку јер и ако се зауставе и не прођу, то не значи да је заустављена реформа?

Зец: Ти закони, и ако прођу, ништа се базично неће променити. Постаће систем у једној тачки можда јефтинији за производњу.

РСЕ: Када бисте ви били премијер, шта би били ваши први кораци?

Зец: Прва ствар коју треба реформисати овде је сама држава, дакле да то буде мала, ефикасна, просвећена држава, у којој неће каријера државног чиновника бити политичка.

РСЕ:Најављивана су отпуштања у јавном сектору.

Зец: Радуловић је у том министарству оставио све које је затекао, а довео све своје. Овде свака власт доводи све своје људе и стално се за 30 одсто повећава државни апарат, који је нефункционалан. Радуловић је један мали и ситни део, био он у праву или не. Просто имам емпатију према њему јер га сада сви нападају.

Овде се тражи синтетички концепт. Он зачепи једну рупу, а седам их је отворено. Он зачепи једну рупу на нивоу предузећа и то предузећа која су жива, а рупе које су у читавом српском ткиву су остале отворене. То је једно крволиптање које ће се наставити.

РСЕ: Да ли се не иде у такву врсту реформе, о којој ви говорите, због недостатка политичке воље или недостатка знања?

Зец: Мислим да недостаје знања у целини, а и не постоји политичка воља да се промени ово што ја кажем. Овде је бављење политиком атак на јавне ресурсе, па ако ти то и промениш, онда немаш ни предмет политичког плена.

Вероватно је то- то, али мислим да недостаје и знања о стратегијским компонентама које чине систем. То вам је као када имате приученог доктора који се специјализирао за жуч и он лечи жуч, али страда јетра. Овде на врху не постоји синтетичка мисао која каже – у целини ћемо добити резултат. Они кажу – повећајмо радну дисциплину, што је ОК. Учинимо рад ефикаснијим тортуром и контролом. Све је то у реду. Смањимо порезе и доприносе послодавцима. И то је у реду.
Али ја кажем следеће, ти, ако немаш државу, можеш смањити порез са 15 на пет одсто, али то нико неће да плаћа. Он неће да плаћа никакве порезе. Ако немаш државу која ће те натерати да плаћаш порезе, онда ће сав новац исцурити из ове земље зато што овде постоји страх да дугорочно није стабилна имовина. Зашто новац бежи из Русије у Лондон или Кипар, или из Кине у Торонто или Лондон, или из Србије и Хрватске на Кипар? Ти, ма колико овде извукао добити, она одлази у иностранство, у луксуз и она се не инвестира. Зашто наши богати људи ништа не штеде и само траже јефтине кредите? Јер је ово систем прерасподеле који траје. Ово није земља па да кажеш – зарадићу негде па ћу донети у Србију. Овде важи – уложи, обрни и бежи.

Зашто Србија апресира динар? Па како можете имати нормалну државу у којој су цене порасле за 300%, а курс порастао 100%.

РСЕ: Коме одговара та политика и коме пуни џепове?

Зец: Џепове пуни увозницима и зато сви отварају тржне центре и зато се све увози и зато се ништа не производи. Овде је немогуће било шта произвести за експорт, при оваквом курсу, сем ако немаш глобално дотеран систем, као што је Фиат, да имаш огромно улагање. Овде се води потпуно супротна политика.

Погледајте искуство Словеније и искуство Србије. Словенија се спашавала захваљујући обарању толара и експорту према Балкану и према Европи. Сада, када је ушла у европску зону, има и дефицит и проблем у буџету. То треба знати. Имамо монетарни систем који нас кажњава. Имате монетарни систем који кажњава штедише. Имате позив гувернерке да се смање каматне стопе на штедњу, а каматне стопе кредита да остану исте. Имате систем који погодује одређеним групама и правите систем у коме монетарном и сваком другом политиком редистрибуирате ефекат. Неко на своју воденицу гура воду.

РСЕ: На чију воденицу?

Зец: Повлашћене тајкунске класе! Како тумачите да се може опростити милијарда дуга еуро-кредита или опростити кредите онима који имају огромну личну имовину? Зашто су најбогатији људи овде и највећи дужници? Пензионер, када плати кирију за стан пре рока, добије пет одсто попуста, а овај када плати после седамнаест година добије опрост од 60 одсто. ЕПС каже да ови који имају огроман дуг на струју имају попуст од 60 одсто. Која је то држава. То људи виде. Ови који неће никако да плате, ти њих молиш да плате, и онда им даш попуст 60 одсто, а ови који плаћају редовно имају попуст од пет одсто или немају никакав попуст.

Каква је то држава у којој директор пореске управе упућује, као једна срамежљива девојчица, писмо некоме ко продаје ћевапе да плати порез? И то људи виде. Не исплати се плаћати порез. Каква је то држава која не може да попише 100.000 станова и кућа? Каква је држава која не може да израчуна колико има запослених? Каква је то држава где најбољи одлазе, а најлошији долазе?

А тај џеп реформе предузећа и радног законодавства треба да се уради, али да се уради у генералном концепту. Како када људи станују у истој згради. Овај је сада ушао у партију и одједном има све, а други је ишао у школу и он је кажњен. Овај завршио ПМФ, три године нема посла, а овај завршио у Доњој Недођији. Сада је моћан човек, иде около и прича нешто. Не можете у малој земљи, када се сви знамо, да имате кредит да нешто урадите. Морате поћи полако и целовито. Систем се мора балансирати и мора се терет са нације другачије распоредити. Зато долазиш у предреволуционарно стање. Запад је дошао у предреволуционарно стање зато што је распродао државу, а онда кредитом хранио своје грађане.

Када ме питају ти политичари шта бих ја урадио, ја им кажем да бих сваке године пет најбољих студената са макро економије у Београду запошљавао у Народну банку. Па бих после 15 година имао један резервоар за гувернера. Па бих најбољих 100 студената медицине запошљавао у Клинички центар Србије, па бих између њих, као питомаца се Вест Поинта, изабрао директора медицинског центра, главне хирургије и тако даље. Али ви имате државу у којој директор Клиничког центра иде да се оперише у Швајцарску, а нама овде реже ногу ко стигне. Кад једном допадне затвора, онда ће се оперисати овде и онда ће овде школовати децу. Не можете ви имати државу у којој у државној школи не школујете своју децу, него их шаљете у иностранство. Не можете имати кредит и не можете никоме ништа рећи, господине министру просвете. Не можете, то не иде.

РСЕ: Ви сте сада мене, као грађанку ове земље, потпуно обесхрабрили.

Зец: Мислим да су ствари и горе него што ја вама говорим. Овде је амброзија захватила систем. Када ви пустите милион лажних диплома у један систем, можете извршити реформу, затворити Мишковића и све му отети, то ће за шест месеци све бити завршено, али када ви имате кварење народа и када се он рађа са уверењем да нема смисла учити, када имате скандале са малом матуром, ви сте дубоко урушили вредносне категорије свог становништва.

РСЕ: Не могу са вама завршити разговор на овој констатацији.

Зец: Ако желите да ја без икаквих инвестиционих улагања производим јавни оптимизам, онда ја просто нисам тај произвођач. Мислим да се може нешто урадити и управо зато ово и говорим, јављам и пишем.

Људи, ударићемо у зид, доћи ће црни петак. За вас који владате неће бити добро. Дајте да направимо неки модел приземљења и да се ствари почну одмотавати. То ја говорим.

Шта држи један систем? Вредносно уверење да има смисла радити и штедети. Овде се шаљу поруке да нема смисла радити, учити и штедети.
Говорио сам и богатим људима, држећи им пословно предавање, да је у њиховом интересу да направе друштво које је социјално одрживо и друштво у ком је пристојно, удобно и прихватљиво бити богат, у коме ће вас поздрављати на улици, а не да се на вас неко баци каменом. Мала је ово земља за овакву дисторзију. То је проблем и ја то видим.

Учимо децу од почетка. Учимо децу да се не исмијавају учитељици која има исцепане ципеле, а да је онај који има један кафић или киоск, који држи нелегално на Теразијама већ тридесет година, друштвени чинилац првог реда. Онај који студира атомску физику на ПМФ-у нема хлеба да једе, а онај који завршава дивље школе нам сутра продаје науку. И тако даље.

Говорим о великом вредносном преобрату. Шта држи један систем? Вредносно уверење да има смисла радити и штедети. Овде се шаљу поруке да нема смисла радити, учити и штедети. Постоје људи који су из Немачке донели паре или имају немачке пензије, а сада се морају вратити назад јер долар или еуро више вреди у Келну, него у Пожаревцу. То је проблем.

Ја као човек који предаје економску теорију видим куда води овај метаболизам. Можда нисам у праву и не тврдим да је све ово тачно, али тако видим ствари. Овде је отказала парадигма – ради, воли, моли, штеди, инвестирај. Мислим, док се не промени светоназор, да су све остале реформе парцијалне, недовољне и врло компликоване.

(Радио Слободна Европа)

Advertisements

42 mišljenja na „Миодраг Зец: Раднике дисциплинују, тајкунима се клањају

      • a po kom osnovu je mogao da dovede svoje? podržavaš – u veoma oštroj konkurenciji – najvećeg licemera – sve što priča radi suprotno… i neće te oprati ni dunav ni mostonga.. ova zabluda ti je neoprostiva (DSS i NOPO sam i sam naseo, NOPO, Dveri već nisam ali ovo…)

        Sviđa mi se

      • Da ih на пример пронађе на бироу… Као и сваки министар што ради, свугде у свету; оде лепо на „биро“, пита: Јел имате на лагеру саветника, шефова кабинета… Дајте ми пар комада, па ко буде имао највише бодова – узећу га… Сваки министар, свуда у свету САМ бира свој „стаф“, али не бира возаче, портире, хаусмајсторе, административно особље. Ови твоји ИЗМИШЉАЈУ РАДНА МЕСТА ЗА „СТРУЧЊАКЕ“ из својих завичаја, странака и фамилија. И немој да се правиш луд већ одговарај ма питања: По ком основу је било који министар могао да отпусти било кога ко има стални радни однос у министарству а да ти и твоји нови најбољи пријатељи не скочите на ноге лагане? Мислим да би ти први написао барем три текста у којима критикујеш министра који се зајебава реорганизацијама сопственог министарства уместо да покреће привреду.

        И на крају – јебе се мени и за тебе и за министра, као и за ваше личне интересе; ја овде нападам потребу да се безобразлуком, увежбаном и оркестрираном галамом спречи било ко ко би се усудио да размишља изван задатих „тако мора“ оквира. Коначно, пошто су закони због којих је постављен на место министра повучени – Радуловић је поднео оставку; више неће бити министар. Значи, идеје које он заступа нису подржане у влади чији је члан – човек ту нема шта да тражи… Сад замисли себе, шта ти радиш кад твоје анализе, мада су професионално урађене бивају игнорисане од твојих шефова – политиканата? Дајеш ли и ти отказ попут Радуловића, или и даље пишеш нешто што никог релевантног не занима и примаш плату за непотребан рад на прилично непотребном радном месту? Значи, принципи су сасвим ОК док се не приближе сопственој гузи; онда дупе уза зид, јер од нечега се мора живети… И стварно на крају – не знам шта те тера да непрестано провоцираш; толико се познајемо да знаш да никад не нападам први, али кад сам нападнут – што јаче могу ударам у виталне тачке 😦 Имао си (а имаш и даље) све могућности да овде објасниш шта замераш Радуловићу и у чему тачно је Закон о раду лош, односно – како садашње стање може да се поправи а да нико не буде отпуштен и да се не дира дословно у ничије синекуре. Уместо тога, одлучио си да врапца и мене назовеш будалама које не разумеју тебе и синдикалисте… Извини, али када мене људи не разумеју, ја се потрудим да боље објасним; досетке типа: „ти си глуп“ – „не, ти си глуп“, су за пијацу а не за Преврат.

        Sviđa mi se

      • „ја овде нападам потребу да се безобразлуком, увежбаном и оркестрираном галамом спречи било ко ко би се усудио да размишља изван задатих “тако мора” оквира. Коначно, пошто су закони због којих је постављен на место министра повучени – Радуловић је поднео оставку“
        Radulović razmišlja izvan zadatih okvira !!! pa ništa smešnije nisi mogao da napišeš ..odnosno tužnije jer se masa ljudi ubi da opiše SISTEM neoliberalizma, a kad se pojavi njegovo otelotvorenje do najbanalnijih detalja – ono „razmišlja izvan zadatih okvira“..
        Inače Radulović je podneo ostavku nakon što su raspisani izbori…očigledno je cela predstava deo istog cirkusa

        Sviđa mi se

      • „досетке типа: “ти си глуп” – “не, ти си глуп”, су за пијацу а не за Преврат.“
        za razliku od BrM, tras, Maxim po proleterskoj diviziji ..
        ja sam prevrat napusitio ti si ostao.. ako želiš da pođeš stopama cvije pa da kažeš da ne treba ni da komentarišem onda ok, samo reci javno.,. inače o razlozima zašto radulolovićevo delovanje ne valja sam napisao dva opširna teksta sa obiljem argumentacije koje ste ignorisali .. .

        Sviđa mi se

      • „ako želiš da pođeš stopama cvije pa da kažeš da ne treba ni da komentarišem onda ok, samo reci javno.,. “

        Јавно ти кажем да немам ништа против да коментаришеш шта и како хоћеш као што нисам имао против ни да објављујеш све своје текстове и већину оних које си проналазио по другосрбијашким контејнерима. Али, све што радиш – радиш на сопствену одговорност 🙂

        „ja sam prevrat napusitio ti si ostao..“

        Тачно. Кад због истог разлога даш отказ јавно ћу ти се на Фејсбуку извинити и изразити најдубље кајање што сам те оптужио за непринципијелност.

        Sviđa mi se

      • „Сваки министар, свуда у свету САМ бира свој “стаф”, али не бира возаче, портире, хаусмајсторе, административно особље. Ови твоји ИЗМИШЉАЈУ РАДНА МЕСТА ЗА “СТРУЧЊАКЕ” из својих завичаја, странака и фамилија.“ ne ovi moji nego ovi tvoji, jer upravo oni ostaju netaknuti novim Zakonom o radu … jer se ukidaju rang liste i obrazloženja za otkaze..Ti verovatno zamišljaš da će otkaze dobiti neradnici, sve sami ugledni članovi partija a stručnjaci će ostati.. Kao što zamišljaš da u normalnom svetu svaki ministar dovlaći za sobom svu ekipu stručnjaka?
        ne, nego i tamo i ovamo gro stvari rade stalno zaposleni … oni koji sastavljajuu materijale koje minjistar pročita i na osnovu kojih donosi odluke..samo što su tamo masno plaćeni a ovde tri puta manje od partiokrata koje uhlebljuje svaki ministar из својих завичаја, странака и фамилија.“… pa tako i Radulović.. ali stvarno sam budala što ovoliko skribomanišem, jasno je to tebi, znaš ti to vrlo dobro samo je proradio balkanski komšijski gen… i kult vođe.. „reformatora“ ..barem ćeš imati za kog da glasaš.

        Sviđa mi se

      • „Ti verovatno zamišljaš da će otkaze dobiti neradnici,“

        Ја не замишљам ништа, него сам сигуран да када отпусте све слабо плаћене професионалце (а мораће ако мисле да било шта ураде у складу са законом) – ови „neradnici, sve sami ugledni članovi partija“ ништа неће умети да ураде па ће онај ко их је оставио у служби (а отпустио „oni koji sastavljajuu materijale koje minjistar pročita i na osnovu kojih donosi odluke..“) морати да одговори на неугодна питања. Али овог пута постављена од вас, отпуштених стручњака. Јер очигледно је ваљда да ми, неписмени и неспособни пролетери који не знамо да се запослимо – не знамо ни да постављамо права питања… А онда ћемо да се поћерамо.
        Јер без зезања: Докле год је вама онако… не добро него прихватљиво, докле год имате нас пролетере да се упоредите кад посумњате да вам је добро – ништа се променити неће. Тек кад ви не будете имали с чим да замазујете сопствене очи – тек тада ће почети промене. Јер ви сте права раја: Никад они не могу да притискају колико ви можете да трпите.

        Sviđa mi se

  1. hahaha društvo vam je sve smešnije „Propao je još jedan pokušaj reformi u Srbiji. Odlazak ministra Radulovića, bez obzira na formu koju će on na kraju zadobiti, poslednji je čin u toj drami čiji se takav rasplet već odavno naslućivao….Najdalje je u toj borbi protiv zdravog razuma otišao – i najdublje pao – Mlađan Dinkić, koji je nekada predvodio jednu izrazito reformski orijentisanu intelektualnu grupu, da bi danas njegova partija postala poslednje utočište populista i demagoga.

    Ali nije Saša Radulović najveći gubitnik u ovoj tužnoj priči sa još tužnijim krajem“
    što su borci smešniji turnir je uspešniji

    Sviđa mi se

  2. Прво бих цитирао свој јучерашњи коментар у једној расправи:

    Оно што је мени занимљиво, а делује ми као да је помало непримећено, је то да је сва ова фрка око Радуловићa створила једну сасвим нову линију поларизације српског друштва а то примећујем како на мрежи, тако и у тзв. реалном животу. Наиме, потпуно је пресекла неке старе одавно тврдо фортифковане линије раздвајња (патриоте vs издајници, Косово vs ЕУ, Бетелгез vs Алдебаран, сарме од зеља vs сарме од купуса…)
    Oних који подржавају Радуловића као и оних који га критикују има са обе стране линије фронта. Чак ми се чини да су процентуално мање више подједнако распоређени на обе стране.

    Наравно, мислим на „обичан свет“ не на политичке партије

    Sviđa mi se

    • А онда бих цитирао одговор једног човека на исти, који је сјајно описао ситуацију:


      Политички, нико није подржао Радуловића. У „народу“ поларизација коју прави сасвим је другачија: за мене — на бесловесне и словесне људе.

      Радуловић не каже нити тражи ништа епохално. То где је он притиснут је елементарно: овако више не може. Себично бесловесни и багра су против њега, они други га, као, подржавају.

      Замислите врисак десетине хиљада државно запослених кад овај дође и каже: „Остајете сутра без посла! Морате. Или ви или ми; или ви или Србија!“ А сваког од њих, себичних, за Србију је, разумљиво, баш брига. Ех, проблем је што смо та Србија ја, …(овде иду још нека имена) …Врабац… за нас њих баш брига.

      Србија се претворила у једну разбојничку дружину: сви гледајау како шта да од другог отму. Тако ови „наши“ отимају нам паре. живот, време, енергију, а још и траже да им признамо право да то раде?! Није проблем: крадите и једите говна, браћо мила, али не очекујте да вам људи с мало мозга у глави још за то дају одобрење и амин. Не бива.

      Sviđa mi se

  3. Може ли неко да ми објасни чему било какве измене закона о раду? Шта то спречава полет и напредак Србије у постојећем? Ако је неки радник њиме оштећен, нека се јави, било би корисно.

    Овде није суштина то колико су Радуловићеве неизвршене промене бенигне или малигне, већ да је отворена пандорина кутија приче о томе, и додатно навикавање људи на непоштовање постојеће легислативе.

    Једина ствар коју би заиста хитно требало мењати је пуно радно време ИЗ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА. То наравно нико не помиње.

    Sviđa mi se

    • Овај задњи пасус се једини тиче привреде, на посредан начин, преко јединог могућег начина раста терцијалног сектора и повећане потрошње. Терцијални сектор расте ПОВЕЋАЊЕМ ТРАЖЊЕ ЗА ИСТИМ И НИ НА КОЈИ ДРУГИ НАЧИН.

      Дакле, једина тачка, чија би промена дотицала Радуловићев ресор, није поменута.

      Sviđa mi se

    • „Шта то спречава полет и напредак Србије“

      „Радуловићев“ закон је стварно небитан, али открива неке ствари са којима иначе избегавамо да се суочимо: На пример – већина „грађана“ би капиталистичке плате за радно време из златног доба договорне сфрј економије; социјализам али без УДБе; капитализам али без газда; више позоришта у земљи где се 10% становништва храни у народним кухињама; више института (одакле страни партнери врбују најбоље) у земљи којој се не знају границе;протеривање Шиптара у Албанију али да наши момци не служе војску; секс али без пенетрације. Ако има неке користи од веселог Радуловића – бар ово је коначно јасно и гласно речено; данас нико више не може да трабуња о реформама а да га нико не пита: Коме, с ким и како побогу?

      Sviđa mi se

  4. Морам да признам да не разумем какве везе имају радничка права са тиме.

    Успут, свака стагнација терцијалног сектора, па и позоришта, представља мањи приход у буџет (што је интересантно у комбинацији са почетком спина о смањењу доприноса) и мању шансу за 10% гладних да добије макар социјалу. Мања потрошња која је нераскидива с тиме, такође води у пропаст.

    Нека комшији цркне крава, биће мање меса за све.

    Sviđa mi se

    • Дакле, ово већ постаје смешно. Не, грешим. Трагикомично.
      Не може се трошити нешто што не постоји. Да би се нешто трошило мора се пре тога створити.
      Елементарн закон одржања.

      Sviđa mi se

    • Елем, да би се трошило на позориште, мора се имати. Да би се имало мора се створити.
      Или опљачкати.

      Sviđa mi se

    • Та Кругманова прича о потрошњи је невиђен булшит,
      Но да поново цитирам:
      „Није проблем: крадите и једите говна, браћо мила, али не очекујте да вам људи с мало мозга у глави још за то дају одобрење и амин. Не бива.“

      Sviđa mi se

      • „“Није проблем: крадите отимајте и једите говна кад већ не можемо да вас спречимо браћо мила, али не очекујте да вам људи с мало мозга у глави још за то дају одобрење и амин. Не бива.”

        Sviđa mi se

  5. Невероватно.

    Шта се то троши на позориште, а чега нема у изобиљу, и тешко је до њега доћи? У двадесетпрвом веку.

    Пропаганда којој су масе изложене је изузетно проста, а ефикасна – најтеже је разуверити превареног, који је уложио труд у прихватање „градива“.

    Sviđa mi se

  6. „Та Кругманова прича о потрошњи је невиђен булшит.“

    То није Кругманова теорија, али је зато једини начин да се изврши расподела добара, која се не праве ради тезаурисања, већ ради употребе.

    Sviđa mi se

    • наравно да није Кругманова теорија, али у последње време он највише телали о томе.

      елем, закони одржања. шести разред основне школе (ко је бар са пола мозга био присутан на часовима физике).
      нешто се не може створити ни из чега.
      амин.

      Sviđa mi se

      • Шта се то троши на
        позориште, а чега нема у
        изобиљу, и тешко је до
        њега доћи? У
        двадесетпрвом веку.

        Sviđa mi se

      • „Елем, закони одржања. Шести разред основне школе.“

        Од потпуно неодговарајуће метафоре је много интересантније што образовни систем од основаца, па и средњошколаца и академаца, намерно сакрива основе макроекономије. У свим земљама, систематски. Тако имамо економски неписмене академике и председнике.

        Оно што мислите да позориште „троши“, а скањујете се да изразите, јер у дубини душе осећате нелогичност, зове се новац. Новац се наравно, не троши, јер није добро, већ представља признаницу која власнику даје право на одређени део укупног друштвеног производа на тржишту. У Србији покривеност БДП новцем износи свега десетак посто, што изазива трошковну инфлацију новца (који се на тржишту понаша као роба, и расте му цена када је недоступан), што је последица не вишка, већ мањка динара у оптицају.

        Дакле, позориште, а и све остало, не ради јер нема пара. Драги путници, аутобус не може да крене данас, остали смо без карата.

        Sviđa mi se

      • „У Србији покривеност БДП новцем износи свега десетак посто, што изазива трошковну инфлацију новца (који се на тржишту понаша као роба, и расте му цена када је недоступан).“

        Ово се дешава јер се такав, оскудан, новац – плаћа не робом (која би требало да у том случају буде јефтинија, како су логиком бартера замислили либерали) већ новчаним кредитом, тојест додатном мимикријском емисијом која се након отплате главнице повлачи из оптицаја. Камату банке тезауришу, што додатно ствара оскудицу новца, и диже му цену.

        Sviđa mi se

      • „У Србији покривеност БДП новцем износи свега десетак посто“

        Ово је већ озбиљна тврдња. Не 15%, ни 28% , ни 6%, ни 74%- већ управо 10% ?

        Неки релевантан извор који би могао да поткрепи ту тврдњу?
        Ви га сигурно имате, зар не?

        Sviđa mi se

      • И да, када сте већ експерт, можете ли дати неку упоредну статистику, како се креће тај однос БДП/емитована валута у САД, Русији, Јапану, Швајцарској па да упоредимо. Еврозону да не узимамо у обзир, мало је компликована.

        Sviđa mi se

      • Врло добро што знате шта је новац, још само да употребите интернет и видите колико га има, не треба вам експерт за то. Новчану масу чини м2 агрегат, доступан је на сајтовима националних банака. БДП је такође доступан, а израчунавање односа у процентима је једноставна операција. Упоредите, и добићете фрапантну подударност са животним и државним стандардом.

        Док нас интернационална олигархија држи на десетак одсто новца у оптицају, САД су на 50, Скандинавија још мало преко – њих не могу толико да газе, нису навикли, за разлику од мужевних Срба.

        Sviđa mi se

  7. „већ представља признаницу која власнику даје право на одређени део укупног друштвеног производа на тржишту.“

    Видите, мени је ово објашњено још пре шестог разреда основне, додуше не у школи већ у породици, ако се добро сећам тада (или неком сличном приликом али свако у том узрасту) ми је објашњавано и колико вреди нпр. 10 килограма неископаног злата 15 метара под земљом.
    Тако да, не формалним образовањем али игром случаја, пошто ми се већи део фамилије кретао у тим водама о томе ипак имам неке представе.

    Но бојим се да Ви неке основне законе физике никада нисте научили.

    Дакле, аутобус може да крене и без карата. Али без горива не може никако, а и онај размажени возач тврди да мора нешто да поједе понекад.

    Чак и у позоришту лутака, где нема правих глумаца, има оних који покрећу те лутке, а и они (сунце им размажено) траже нешто да једу.
    А и те лутке мора неко да направи.

    Sviđa mi se

    • А хране нема, и лутке не могу да се праве, то је перпетуум мобиле, немогуће је ни из чега направити лутку и сендвич.

      Двадесетпрви век, матори смо, човек је у двадесетом био у космосу.

      Sviđa mi se

  8. „нешто се не може створити ни из чега.“
    osnovni postulat pravog kapitalizma je upravo da se nova vrednoist stvara ni iz čega.. smisliš proizvod ili ulsugu koja je korisna, razradiš način proizvodnje „biznis plan“ u glavi, odeš u normalnu banku i izložiš joj plan, ako je dobar banka ti da kredit pod povoljnim uslovima na obostranu korsit, ti projekt realizuješ, zaradiš ti zaradi banka, zarade trgovine i psrednici, potrošači zadovoljni NI IZ ČEGA!!!
    problem je nastao onda kad banka nije više dala novac smrtniku za dobru ideju.. banco=obala, na obali su se sasatjali građani (majstori i kalfe) da bi oni koji imaju višak novca pozajmili kalfama da kupe alat da bni postali majstori prevenstveno iz solidarnostui DA BI IH (trećeg sataeža) BILO VIŠE u odnosu na prave „parazite“ plemstvo i sveštenstvo .. čiji su dabašnji pandan recimo baš stečajni upravnici koji su ovlašćeni da jedini naplaćujju harač na javnu vodu za vodenicu…
    ali džabe kad je komunizam u glavi … vašeg idola Radulovića pre svih .. drugo – nikako mi nije jasno kakvo vi (DrP, Vrabac, MIlenković) društvo zamišljate bez parazita – lekara, umetnika, naučnika, policiajaca, vojnika … …

    Sviđa mi se

    • „nikako mi nije jasno kakvo vi (DrP, Vrabac, MIlenković) društvo zamišljate bez parazita – lekara, umetnika, naučnika, policiajaca, vojnika … …“

      lekar koji leči ljude nije parazit, ali to jeste lekar koji sedi u Skupštini, obilazi kongrese i simpozijume i kombinuje ugradnje sa drugim parazitima – političarima i tajkunima.
      Umetnik koji živi od svog rada nije parazit; ali ako „umetniku“ na pozorišne predstave silom dogone ekskurzije iz provincije, pa onda osim njega od tih predstava žive i mnogi drugi paraziti on je ne samo parazit nego i štetočina.
      Naučnici nisu paraziti ako svojim radom doprinose progresu i dobrobiti nacije; ali ako rade u sinekurama samo za sopstveni interes i samopromociju – jesu paraziti bez obzira na rezultate rada i titule koje nose. Recimo, na jednom srbijanskom institutu o trošku poreskih obveznika Srbije grupa naučnika napravi prototip novog spejs – šatla… Ko bi od toga imao koristi? Hoće li se Srbija ikad upustiti u proizvodnju spejs – šatlova pa ćemo ih izvoziti u SAD i od toga zaposliti Srbijance? Naravno da neće. Od toga jedinu korist može da ima neka od država koje se bave osvajanjem kosmosa – stoga neka te države i finansiraju projekte na kojima rade ti naučnici.
      O policiji i vojsci je bespredmetno pisati jer one već odavno ne vrše ustavnu funkciju, tako da danas jesu paraziti, ali to je lako rešiti sa par odluka neke patriotske vlade, pa im predviđam nešto bolju budučnost nego ovima koji slede.
      Paraziti naravno jesu kojekakvi državni sekretari, agencije za istraživanje ruda i gubljenje vremena, nepotrebna regulatorna tela koja nemaju uticaj ni na šta bitno… I sve to je da podsetim – dizajnirano i konstruisano pre Radulovića. Biće da su u tome učestvovali neki drugi, mnogo popularniji Srbi od njega.

      Sviđa mi se

      • e sad mi odgovori kako *Radulovićeve mere pogađaju ove druge (desne) u tvojim poređenjima.. jasno je da pogađaju prve (leve) lekar koji leči, Umetnik koji živi od svog rada, vojska i policije koje vrše ustavnu funkciju, regulatorna tela koja imaju uticaj ni nešta vrlo bitno (recimo slobodu infpormisanja ili cene energetnata za domaćinstav)

        Sviđa mi se

    • Најпре је демократском идеологијом дискредитован други сталеж (инфлацијом власти) а затим, вештачком финансијском кризом и ропским радним односом, и трећи .

      Масе се уопште не питају како је могуће да је радно време из деветнаестог века у њиховој свести нормално, а масовна продукција и потрошња из двадесетпрвог – није. Мисле ваљда да би оригинално решење за пуну запосленост било повратак на мануфактуру.

      А можда и – сви на своју њиву.

      Sviđa mi se

      • „Лекар који лечи људе није паразит, али то јесте лекар који седи у Скупштини.“

        Поменута инфлација власти. Демократија народе.

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s