Бранимир Марковић: МИНИСТАР ДЕМОЦИДА

Методи његове манипулације, комбинација су завади па владај (хушкањем на оне на које није тешко нахушкати, али по принципу држте лопова) и хиљаду пута поновљених лажи.drp Радуловића подржавају управо типови који би први били на тапету, заживе ли његове мере.

Гледе догађаја око министра Радуловића, најхаризматичније личности од појаве Слободана Милошевића, а потенцијално још штетније, небројено пута сам био у искушењу да „опетовано“ напишем једно те исто.  Али нисам на сву срећу јер је све толико провидно и банално, да просто није никакав изазов за „анализу“.

Али ћу ипак морати, јер ме ужасава његов утицај и на људе за које знам да су добронамерни, интелигентни и морални. Као некад Слободана Милошевића.

Методи његове манипулације, комбинација су завади па владај (хушкањем на оне на које није тешко нахушкати, али по принципу држте лопова) и хиљаду пута поновљених лажи. Гледе првог – није циљ његових „реформи“ елиминисање паразита запослених у јавном сектору, јер његове „мере“ се управо њих не дотичу, већ „коначно решење“ радничких права, пре свега запослених у (будућим) великим корпорацијама.

Гледе другог, треба ли по ко зна који пут да понављам чињенице да је јавни сектор Србије  у структури укупно запослених међу најмањим у Европи, а поготово је мањи од сектора развијених земаља, да је најмање плаћен чак и „у региону“, па остајемо и без лекара и без медицинских сестара и без квалитетних професора за нашу децу .. . да ситни и средњи обрт у чије име просипа своје демагошке и лудачке проповеди, скоро да не  постоји,  а та шака јада  што постоји управо је додатно опорезовано од стране истог министра, а целокупно становништво, новим рекордним ПДВом  од стране, другог,  брата по мозгу.  Но, чему то, кад маса,а богами и цвијет интелигенштћине  пије и тако очигледне БУДАЛАШТИНЕ као ону о 24 000 синдиката у Србији и скоро па милионском чланству у земљи од укупно милион и осамсто запослених и 2.495.238 радно способних људи.

Што реко друг Гебелс: „за масе је истинита информација она која је најпознатија. Обични људи су обично много примитивнији него што ми замишљамо. Због тога пропаганда увек мора бити проста и да се бесконачно понавља. На крају, најупечатљивије резултате по питању утицаја на јавно мњење достижу само они који су способни да проблем сведу до наједноставнијих речи и фраза и који имају храбрости да их стално понављају у тој упрошћеној форми, упркос противљењу високоумних интелектуалаца”.

Пучина којој се 14 година понавља да свеопшта приватизација „нема алтернативу“,  катастрофи одиграној пред рођеним очима унаточ, а 69 година да држава не ваља и да треба да изумре, лако ће да поверује, ма колико било апсурдно, у нову спасоносну приватизацију (отимачину) државног, јавног, тј. нашег. .

Пучина којој се 69 година дроби како је систем добар само народ (тј. они сами)  не ваља, лако ће поново мазохистички да ужива у старим  системским грешкама.

А у земљи свињара и говедара нема више ни „високоумних интелектуалаца“ да се  противе. Дапаче.

Његов професионални бекграунд исто толико  јасно открива налогодавце колико и конкретни потези и идеје већ милион  пута виђени и искушани преко наших леђа искључиво  (ово није 5. Октобар 2000. па да се вадимо да нисмо знали). Али џабе, плебс је опседнут. Шта да радим, да поново цитирам паметније од себе,а,да тако нескромно устврдим, мноооогоооо  паметниије од њега? Ајде: „…“ Три политички важна догађаја су обележила двадесети век: Пораст демократије, пораст моћи корпорација, и пораст корпоративне пропаганде, као начин заштите њихове моћи од демократије “

Алекс Кери (Alex Carey), аустралијски социолог

“Најефикаснији начин за ограничавање демократије је да се доношење одлука пребаци из арене јавности у институције које ником не полажу рачуна.“

Ноам Чомски (Noam Chomsky), пензионисани професор лингвистике, M.I.T.

„Дефиниција плутократије јесте да је то политички систем који се карактерише “владавином богатих, или моћи коју пружа богатство“.Циницима (реалистима?) међу нама би се, можда, допало и тумачење речи “плутократија“ на основу њеног буквалног (званично: погрешног, али можда и не тако далеко од истине) руског превода речи :“плутократия“. На руском, “плут“ је “преварант/покварењак/битанга“ – дакле – плутократија би била владавина превараната и покварењака (истина, богатих). „

Прва асоцијација сваког попуинтелектуалца био би Домановићев Вођа.

Заиста, Радуловићеви потези и идеје су пречесто хировити  и изненадни. Попут оригиналних идеја које смртницима падају тијеком јутарњег боравка на ве це шољи.  Нпр.  идеја изнета на његовом блогу (коју нико није запазио) да би, препрасподелом постојећих „средстава“ могли  одмах да  исплаћуу знатна социјална давања (написа ваљда 200 евра) свим незапосленим. Или идеје од прекјуче, да се потпуно укину обавезе послодавцима да уопште уплаћују доприносе за здравствено осигурање, а да се  исто надокнађује из буџета. На коју је запањено реаговала једна од надлежних – министарка здравства, изјавом да  то први пут чује. Стварно генијална идеја да послодавци не уплаћују доприносе – него сви становници, све понављајућ мантру да су послодавци и обртници једини  део становништва који ствара доходак.  А сад треба да уплаћују они који „не стварају.

Систем овог лудила би се могао дефинисати као доследна недоследност. У свету генерално, након катаклизме комунизма,  постоји само два начина бриге о социјалној заштити – онај у условно речено либералним државама (САД, Јапан, Чиле…) и у условно речено социјалним државама (В. Британија, Канада или Француска и сл.  само у домену социјалне заштите, Скандинавија и Бенелукс генерално ).

У либералним  грађани сами уплаћују и сами бирају којим фондовима ће да уплаћују разна осигурања. За то логички постоје два услова – да имају који да бирају и да имају шта да уплаћују. У овом случају запосленим би требала да се исплаћује бруто зарада. Наши плутократе (преваранти) смислили су генијалан систем да радници треба да „либерално“ одвајају али од нето зараде (види фактички тачан текст гласноговорника плутократизма Павловића, са  тачним закључком „Што су намети већи, ваша нето зарада је мања.“ али ипак преварним, јер супротан случај у пракси гласи суперхиковски:  „Што су намети мањи, није већа ваша нето зарада него профит послодавца“).

„Када треба да се одузима, одузима се проценат од укупне зараде, а када треба запосленима нешто дати, онда се проценат даје само на основну плату“, наводи се у саопштењу Синдиката лекара и фармацеута Србије.

Али,  за сваки случај ту је и Радуловићева левичарска варијанта – да се из буџета уплаћује свима. Како ? Па кога то занима (није његов ресор).

У социјалним државама сви се солидарно одричу дела зарада – богати највише, сиромашни незнатно, до мере да у неким Скандинавским земљама сви примају исте пензије.  Гле чуда, Радуловић пре неки дан пусти буву (или голуба), па порече,   да не би било лоше да сви примају исто – 200 евра пензије[i].

Да све буде доследно у недоследности системског лудила – највећу подршку овом, у левој половини шизофрене личности  ултрасоцијалдемократи у најгорем смислу, даје елита фахидиота неолиберализма – Дана Поповић, Мијат Лакићевић, Миша Бркић. Откуд он социјалдемократа? „Љевицу је уништио лабуризам. Социјалдемократи су погријешили јер су ставили рад на пиједесетал и почели су штитити само оне који су радили у класичним пословима. Они који нису били продуктивни, остављени су по страни, занемарени… Рад није само продуктивност.

У том, макар и овако изопаченом, левичарству, можда је копча зашто чак и оснивач Савеза  пролетера, личност коју ни у лудилу не можемо повезати са неолиберализмом, овако здушно подржава харизматичног „реформатора“ (да не банализујем објашњењима балканском варијантом divide et impera – да комшији цркне крава).

Узгред, никаква „обавеза послодаваца да уплаћује“ на свој терет не постоји, јер је у питању прерасподела новца који је радник свеједно зарадио, те свеједно послодавцу не (би требало да) припада.  Послодавац суштински ништа своје не уплаћује, већ евентуално преусмерава део радникове зараде из његовог џепа на општу ползу, а у пракси се углавном некажњено дешава да послодавац једноставно хапи туђе („не уплати дорпиносе“).

Посебно подла манифестација подвала овог типа је режимски спин о отпремнинама. Наводна бесмисленост ове одредбе илуструје се у разним емисијама преко разних пропагандиста искључиво (као по наредби)   бесмиленим примером  о раднику са 25 година стажа, коме је послодавац  у обавези да исплати отпремнину за све године стажа иако је исти код њега запослен само две или три. Па се представи да зли синдикати осведочених паразита  желе да бесмислена одредба остане. У закључку се као по наредби истиче како је то препрека будућим инвестицијама.

Ајд сад бар елементарно прст на чело.

Будуће инвестиције= оно што ће се евентуално тек догодити.

Отпремнине се исплаћују једино „..ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима[ii].

Учесталије појаве предметних примера могуће су у  само у случају будуће приватизације постојећих  великих државних система и јавних предузећа, јер је крајње бајковита претпоставка да би инвеститор у новотворени погон запошљавао људе пред пензијом, сем ако нису врхунски стручњаци, а тада би опет била глупост отпустити их.   Незапослени добри радници са 25 година стажа сигурно нису отпуштени из разлога описаних у првих 8 тачака овог члана[iii], а као већ отпуштени технолошки вишак, већ су и добили отпремнине.

Дакле колосална лаж ем глупост!

Иза које се крије изгледна нова распродаја нашег са још мање преузетих обавеза инвеститора.

 У том грму и лежи зец.

Није Коле шећер платио шећеране 1 евро зато што је то тржишна вредност, па само пси чувари вреде више, већ зато што је ПРЕУЗЕО СВЕ ОБАВЕЗЕ ТЕ ФИРМЕ , укључујући и социјална давања. „Социјална давања“ су оно што су радници „већ дали“ издвајаући од својих плата.  Неко би морао да им их врати. И синдикати се слажу (а медији то здружено прећуткују) да је бесмислено пребацити ту обавезу на приватног послодавца, јер нису њему давали цео живот. Већ на онога коме су давали, државу, оном злу што по неолибералним мантристима не треба да постоји. Оправдано је да грин филд инвеститор не сноси овакве обавезе, али није оправдано да их не преузме ни неки нови Коле шећер ни држава. Да маца поједе давно уплаћена радничка  „давања“. Јер и отпремнине су, вишедеценијским солидарним издвајањима, такође већ отплаћене.

У овом лудилу очигледно има система. Радуловић просипа демагошке изјаве искључиво у вези области за које је апсолутно ненадлежан, па му се зато и може да буде апсолутно неодговоран. Пребацујући терет извршавања обавеза на друге министре и институције. Рецимо кад се залаже за стварање услова – правног оквира и сигурности и ефикасне управе локалне и пореске – за долазак инвеститора, што је надлежност министара правосуђа, финансија, државне управе и локалне самоуправе, па и регионалног развоја, а укида, додуше оправдано, мере из његове надлежности које је увео Динкић. Али уместо њих – ништа сем демагогије и прокламација. И смањења плата управо државној управи и осталим сервисима грађана .

Или, какве везе има идеја о пензијама од 200 евра и  онима  који нису радили са надлежношћу министарства привреде?

Уместо слике Домановићевог Вође, мени се некако стално јављала сцена из Гримове Мистерије о фрулашу[iv] како пацови, понесени музиком,  улазе у реку и даве се.

Сви пацови, од салонских и екстремних левичара до неолибералних мантриста. Јер, као по правилу, Радуловића подржавају управо типови који би први били на тапету, заживе ли његове мере. Производни радници и незапослени социјални случајеви  нахушкани на „паразите“ из државних служби на описани начин губе и то мало права које су бар на папиру имали до сада, слободни уметници који би „нестанком“ државе и њених услужних сервиса остали сасвим сувишни у земљи где су тајкуни Мишковићи, Ђурићи и Карићи а не Гугенхајмови, неолиберални „аналитичари“ који би, уведе ли се заиста слободно тржиште умног рада/укину ли се донације, домнирани и државни медији, институти  и остала ухљебљења, први били отпремљени на чување оваца. Јбг. Увек мислим позитивно.

Међутим, та бајка има тужан крај који сам заборавио. „Када је незнанац тражио обећану суму (уговорену претходно за  „дератизацију“) градоначелник је почео да се премишља, знајући да пацови не могу да се врате и на крају дао много мању суму од оне договорене. Незнанац је узео новац и обећао да ће се вратити и осветити због неиспуњеног договора. На дан светих Јована и Павла 26. јуна, док су сви становници града били у цркви, незнанац се поново појавио (извори говоре другачије о његовој гардероби, кренуо улицама града свирајући у фрулу. Овог пута се почела стварати, иза његових леђа, колона деце. И њих је водио изван града, али овај пут ишли су у брда, намамио их је у једну пећину из које никад нису изашли.“[v]

Као и све у ери (пост) просветитељства и рационализма, и ова бајка има „научно“ утемељење у стварном историјском догађају. Које чудним путевима сазнања, као да указују на нашу будућност:  “ Професор Удолф фаворизује хипотезу да су млади из Хамелина населили новоосвојену земљу која је данас у саставу Пољске. Он каже да је, једног јунског дана, 130 деце отишло из Хамелина 1284. Године. Професор Удолф овде претпоставља да су деца били, у ствари, незапослени млади који су пристали на програм колонизације новоосвојених земаља у источној Европи. Како професор наглашава, фрулаш у шареној гардероби није ни постојао као такав, али су тада постојали људи познати као Локатори, који су ишли широм северне Немачке регрутујући младе за насељавање источне области. Неки су били обучени у јарке боје  али сви су имали су велику моћ убеђивања. Професор повезује одлазак из Хамелина са немачко-данским ратом и битком код Борнховеда (Борнхöвед) када су се Данци 1227. године повукли из Источне Немачке. То је отворило пут колонизацији и током целе друге половине 13. века се настојало да се насели Бранденбург и Померанија младим, радно способним људима.[vi]

Што реко наш, такође расељен,  профеор Катић: глобализација  је нека врста сигурносног вентила – пацификује друштво и пружа шансу да се лични живот поправи без социјалне побуне, исељавањем.“ [vii], поготово кад имаш „локаторе“ и кад си стручан, па, у својој земљи без државне  управе и институција сувишне државе –  сувишан (од истог аутора: „управо је снажна држава потребна и демократијама, јер оне увек кокетирају са демагогијом, са краткорочним интересима и са моћним лобијима. У успешним државама у развоју најквалитетнији интелектуални кадар је запослен управо у државној администрацији. „)

http://branali.blogspot.com/


[i] „Ministarstvo privrede je saopštilo da su netačni i istrgnuti iz konteksta navodi o tome da će budućim penzionerima država isplaćivati samo 200 evra mesečno. U saopštenju se navodi da je to minimalni iznos koji bi se isplaćivao i onima koji nikada nisu радили.“http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=01&dd=17&nav_id=801183

[ii] Члан 179 тачка 9 постојећег Закона о раду

[iii] 1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna

znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako zaposleni svojom krivicom uþini povredu radne obaveze utvrÿene

opštim aktom ili ugovorom o radu;

3) ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca,

odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod

poslodavca;

4) ako zaposleni uþini kriviþno delo na radu ili u vezi sa radom;

5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od

dana isteka roka za neplaüeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u

smislu ovog zakona;

6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene

spreþenosti za rad;

7) ako zaposleni odbije zakljuþenje aneksa ugovora o radu u smislu þlana

171. stav 1. taþ. 1) – 4) ovog zakona;

8) ako zaposleni odbije zakljuþenje aneksa ugovora o radu u vezi sa

þlanom 33. stav 1. taþka 10) ovog zakona;

[vi] исто

Advertisements

Jedno mišljenje na „Бранимир Марковић: МИНИСТАР ДЕМОЦИДА

  1. Povratni ping: ава ГАРДНЕР (Бранимир Марковић):ЗАШТО НИКАКО ЗА ДСере А МОЖ ЗА БОРКА | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s