ПРОТИВРЕЧНОСТИ ЛИНГВИСТИЧКОГ МОЗГА

У науци се одавно геном или археолошки материјал не узима као per se валидан доказ за етнос.

одакле су Срби и Хрвати дошли међу Прасловене па се пословенили? – Хрвати из древног Ирана јер на староиранском ХАРВАТ значи ,,онај ко има жена“ или ,,онај код кога има жена“, било да је реч о патријархату или матријархату. О томе етимолог Алемко Глухак. А Срби су из Индије јер на санскрту (староиндијском) САРБХАYАХ значи ,,они који се бију главом/роговима“ (што ја тумачим: тј. бикови, тј. храбри ратници), што треба упоредити са тим да се Срби код географа Птоломеја преводе као ,,главобије“

 Срби јесу прадавним пореклом из Индије, као Хрвати што су из Ирана, и то пре него што су постали Словени!

То једно племе завладало је над седам словенских племена и наметнуло им је своје име, оставило нешто врло мало речи, али се пословенило

то што су РАС и БОСНА пореклом илирске речи не значи да су Муслимани који су до 1971. у СФРЈ били муслиманска вероисповест Срба, а тек од 1971. проглашени народом, ПОТОМЦИ НЕКАКВИХ ИЛИРА јер су очито српскога порекла 

данашњи Бугари су тек врло малецким делом несловенски народ, а по језику скроз говоре словенски, ако не рачунамо шаку несловенских речи, што је апсолутно занемарљиво

Image

Преци Словена живели су некад скупа у прапостојбини Словена. Та прапостојбина Словена (Прасловена) је дужи временски период обухватала делове Русије, Белорусије и Украјине и кретала се око великих река Дњепра и Дњестра. Расељавали су се у разним правцима и отуд имамо, поред источних Словена, и западне, јужне и (данас изумрле) панонске Словене. Што се Срба тиче, за њих, као и за Хрвате, научно је утврђено да се њихова народна имена Србин и Хрват (прецизније коренови срб- и хрват-) не могу поуздано протумачити као словенске речи. Стога су Срби и Хрвати племена страног порекла која су се доселила међу Прасловене и словенизовала. Оно што је битно јесте то да су се Прасловени у прапостојбини која се ,,шетала“ (јер су се полако селили у потрази за новим обрадивим земљиштем) додиривали једно време са древним Иранцима, од којих су примили и реч БХАГА ,,Бог“, као и реч РАYА ,,рај“ (У то време, наравно, Иранци су били зороастријанци). Даље, одакле су Срби и Хрвати дошли међу Прасловене па се пословенили? – Хрвати из древног Ирана јер на староиранском ХАРВАТ значи ,,онај ко има жена“ или ,,онај код кога има жена“, било да је реч о патријархату или матријархату. О томе етимолог Алемко Глухак. А Срби су из Индије јер на санскрту (староиндијском) САРБХАYАХ значи ,,они који се бију главом/роговима“ (што ја тумачим: тј. бикови, тј. храбри ратници), што треба упоредити са тим да се Срби код географа Птоломеја преводе као ,,главобије“. О томе Олег Трубачев.

Молим да се ово што сам написао пажљиво чита јер није реч о мојим закључцима, него о закључцима највећег слависте и словенског етимолога XX века, Олега Трубачева, и о закључцима хрватског етимолога Алемка Глухака који се за Трубачевим у добром смислу повео и чији је етимолошки закључак о пореклу хрватскога народа у Хрватској остао незапажен, а код нас наишао на позитивне критике. О свему овоме може се видети у врло лепо датим одредницама Србин и Хрват у ,,Хрватском етимолошком рјечнику“ Алемка Глухака (Аугуст Цесарец, Згб, 1993). Ја сам једино на тумачење Олега Трубачева ,,дотумачио“ значење српског народног имена ,,главобије“ као санскртски синоним за реч бикови, како су се у древна времена тамо знали називати храбри ратници (има и племе Ршабхах ,,бикови“!), а то се све може упоредити са апелативом бујтур (,,велики тур“) као речју за јунака у ,,Слову о полку Игорове“.

Да, наравно. Срби се два пута помињу у Старом Веку – код Плинија Старијег као народ који живи поред Кимераца, можда на Црном и Азовском мору и код Птоломеја као народ који живи у азијској Сарматији на данашњем северном Кавказу, у Астрахану, можда уз доњи слив Волге. Док, Порфирогенит помиње народе Креватас и Сарбани на Кавказу поред реке Терек између Аланије и Цараније – неки веле да је реч о остацима Прахрвата и Прасрба. А данас су ти Сарбани део афганистанских Паштуна чији је језик источноскитски, тј. припада иранској групи индоевропских језика. Нешто више о томе на:хттп://ен.wикипедиа.орг/wики/Сербои . Што се мене тиче, могу додати да то што су ти Сарбани ,,комшије“ Аланима може указивати на њихово порекло из Индије. Наиме, старији облик од Алани је Арјани ,,Ариј(ев)ци“ (о томе има код Вање Станишића, Увод у индоевропску филологију, Чигоја, Бгд, 2006, 39, 40).

Уз савршено етимолошко поклапање коренова Срб- (,,главобије“) и Хрват- са датим индоевропским етимологијама од САРБХАYАХ и ХАРВАТ, као и са гореизнесеним подацима, ја могу рећи да сам врло убеђен. Наравно, да будем потпуно убеђен требају ми топономастички докази. Ајде да видимо да ли има по Индији, Пакистану, Ирану и Афганистану неки град на Срб-, Сарб-, Серб-, Сирб-, Сорб, Сурб-, односно са Хрв-, Харв-, Херв-, Хирв-, Хорв-, Хурв-. Опет, ако их данас нема, не значи да их некад није било или да нема микротопонимијских трагова.

Када се у нашим народним песмама помене Индија или Инђија, то може бити утицај средњевековног епа Александриде у коме је Индија ultima terra, земља на крај света па је тако у нашим народним песмама Индија каткад далеко и страно место и сл. Такође, може се радити о старијој речи Виндија која је изгубила поцетно В-, што значи земља Винда, тј. Лужичких Срба, што би значило да је то једно од назива које су Срби донели из Бојске земље на Балкан и ту га наденули нпр. данашњој Индјији. Иначе, старо име Индије је БАРАТА тако да би то име, да су га Срби сачували нпр. у својим епским песмама, гласило БРТ и сл., а тога нема. А Срби јесу прадавним пореклом из Индије, као Хрвати што су из Ирана, и то пре него што су постали Словени! То су показали Олег Трубачев и Алемко Глухак, етимолози. Наиме, неки Срби у старом веку рекли су неком Римљанину да њихово име значи ГЛАВОБИЈА и сл., што је забележено у делу Географија римског географа Птоломеја. Из свега тога је Олег Трубачев разоткрио корен СРБ- у значењу главобија и сл. у санскрту (!), и то у облику САРБХАЈАХ, а забележено је у Ведама да има један ратнички народ по имену САРПАХ, што би могли бити Срби.

Било је покушаја за корен ХРВАТ- да се повеже са осетским, тј. староиранским именом Хоро(в)атхос ,,који има пријатеља“ (Шишић 1920: 70), као и са називом авестијског племена ХАРАХВАИТИ, али то не стоји. (П. Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика И, Згб, 1971, стр. 690-692). За корен СРБ-, покушавао се повезати са укр. и рус. пасерб ,,пасторак, букв. који не (па-) срче (серб, срб-) исто млеко са твојом децом“, што би онда значило да је назив СРБИН истога корена са глаголом СРБАТИ ,,сркати“, али то такође не стоји. (П. Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика ИИ, Згб, 1972, стр. 315, 316).

Напослетку, руски етимолог Олег Трубачев пошао је овим путем: Срби се помињу код римског географа Птоломеја и даје се превод ,,главобије“ па је онда Трубачев тражио у ком би то језику прасловенско СОРБ(Х)А(И)А- могло постојати у поменутом значењу те нашао да је то санскрт, односно санскртску сложеницу САР-БХАЈ-АХ у значењу ,,главобије“ (А. Глухак, Хрватски етимолошки рјечник, Згб, 1993, стр. 573, 574). За њим је пошао хрватски етимолог Алемко Глухак и прасловенски праоблик корена, облик ХОРВАТ-, повезао са староиранским ХАР-ВАТ што значи ,,онај који има жена“ и то фонетски савршено одговара (Глухак 1993: 267-270).

Што се тиче назива БУГАРИН, реч је о корену БУГАР-, што је старије гласило БЛГАР-, односно прасловенски БОЛГАР-. Наравно, реч је о племену Прабугара (Протобугара), што је хунско-оногурско племе са реке БУГ-, односно БЛГ- па им име значи ,,становник око реке Буга“. Колико се сећам, било је три племена: Оногури, Кутигури и Утигури и мешавина Оногура и Кутигура су Прабугари (Протобугари). То једно племе завладало је над седам словенских племена и наметнуло им је своје име, оставило нешто врло мало речи, али се пословенило. Тако да су данашњи Бугари тек врло малецким делом несловенски народ, а по језику скроз говоре словенски, ако не рачунамо шаку несловенских речи, што је апсолутно занемарљиво.

од Прогона, владара Кроје, у XII веку до Ђурђа Кастриотија у XVвеку Албанци и Албанија ширили су се природно, и без помоћи Турака, на добар део данашње територије Албаније јер (подвлачим) Албанци су асимилаторан народ. Стога, можемо казати да су Турци Албанцима олакшали да се прошире на целу територију данашње Албаније, а нарочито преко граница исте.

,,Генетски, данашњи Албанци имају 30% илирских гена, тако бар кажу научници.“ – Досад нема научног метода, а мислим и да га никада неће ни бити, па да се по њему повеже одређен генетски склоп са одређеним етносом. ТО ЈЕ НЕНАУЧНО И БЕСМИСЛЕНО! Такође, не може се са одређеним етносом повезати ни одређени антрополошки тип, премда у одређеним изолованим историјским условима, где није било мешања, одређени антрополошки тип може указивати на одређени шири етнос, нпр. на Словене. Стога, ово није никакав аргумент никоме. А шта је сигуран научан аргумент? – НАЗИВИ МЕСТА ПО АЛБАНИЈИ, ПОРЕКЛО РЕЧИ АЛБАНСКОГ ЈЕЗИКА, ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ и донекле АРХЕОЛОШКИ МАТЕРИЈАЛ У ВРЕМЕ ДОСЕЉАВАЊА који разликује Романе, Словене, Илире и Праалбанце (нероманизоване номадске Дачане).

А шта кажу наведени научни аргументи? – Албански са румунским има 70 истих речи, с тим да је румунски те речи наследио од Дачана. Албански и дачки имају 40 истих гласовних промена! Албански има пореклом балканских романских речи, а још већи број пореклом словенских или српских речи. Већину назива насеља у Албанији албански језик примио је или као словенске називе или су то били балкански романски називи па прешли у словенска уста и онда тек прешли у албански.

Нпр. илир.-лат. Albanum > balk.rom. Alban(u) > alb. Arbenes/Arberes [arb’neš, arb’reš] (DIREKT PRELAZ). Zatim ilir.-stgrč.-lat. Durrac(h)ium > balk.rom. Durač(u) > slov. D’rač’ > alb. Durres [дур’ш] (ПРЕКО СЛОВЕНА). Најпосле слов. Радогошта > алб. Радогос [радогош] (ОД СЛОВЕНА)

1)      Наш назив РАС потиче од имена римске тврђаве ARSA, што је пореклом илирска реч АРЗА ,,отпр. Бело брдо“. 2) Наш назив БОСНА потиче од римског имена реке Босне BASSINA, што је пореклом илирска реч БАЗИНА ,,речни ток, река“. Ипак, то што су РАС и БОСНА пореклом илирске речи не значи да су Муслимани који су до 1971. у СФРЈ били муслиманска вероисповест Срба, а тек од 1971. проглашени народом, ПОТОМЦИ НЕКАКВИХ ИЛИРА јер су очито српскога порекла. То је све исто као кад овде Деретић тврди да су сада ту станујући Срби некакви потомци древних староседелаца тла на којем живе. Заправо, није смешно јер све то спада у ТЕОРИЈУ КРВИ И ТЛА, фашистичког порекла, и реч је о некој врсти неонацизма.

 

У науци се одавно геном или археолошки материјал не узима као per se валидан доказ за етнос. У том смислу, археолошки материјал који се сматра словенским није потврђен с ове стране Дунава пре 6. века, што се потпуно поклапа с историјским изворима да први упади Словена почињу 510. те то скупа чини врло валидан научни доказ да Словени нису староседеоци Балкана, нити Срби који су се с Хрватима доселили око 650. С друге стране, теорија Мортимера Вилера о белим Аријевцима који покоравају аутохтоне црнопуте Дравиде и заснивају кастински систем потпуно је одбачена археолошким ископавањима највећег бојног поља древне Индије, Курукшетре, где се показао исти археолошки материјал за обе зараћене стране, дакле реч је не о освајачком, него о братоубилачком рату, како то описује и Махабарата. СТОГА, КЉОСОВЉЕВЕ ОПСЕРВАЦИЈЕ СУ НЕНАУЧНЕ!

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s