Damjan Jugović: Švajcarska

Kada se u slobodno vrijeme zapitate šta vas to asocira na pojam Švajcarska, da li ste ikada dobili neku negativnu konotaciju? Teško. Kontinentalna država u Centralnoj Evropi, u mnogo čemu statusno neutralna, sa visokim životnim standardom, niskom stopom nezaposlenosti, razvijenim ski turizmom, bankarskim sistemom i šampion u recikliranju. U pozadini tog uspjeha stoji mnogo faktora, a među njima građanska odgovornost i visok nivo demokratske osvješćenosti. Šta je to što čini Švajcarsku uspješnom?

Untitled 2

Politički sistem

Kada biste ušli u detaljniju analizu političkog sistema Švajcarske, mogli biste doći do zaključka da je vrlo komplikovan, isprepleten dijeljenjem nadležnosti i subordinacijom vlasti, međutim, u praksi, švajcarska demokratija „živi“ na vrlo uspješan način, koji omogućava svim njenim građanima podjednako uživanje prava i sloboda, mogućnost učešća u procesima odlučivanja, što rezultuje političkim uspjehom i visokim nivoom tolerancije i međusobnog razumijevanja u društvu.

Švajcarska je država sa federalnim uređenjem podijeljena na tri nivoa upravljanja:

–          federalni;

–          kantonalni (26 kantona);

–          opštinski – lokalni (oko 2 500 lokalnih zajednica).

Sve od 1848. godine, kada je osnovana švajcarska konfederacija i donesen Ustav, datira današnje uređenje vlasti, bazirano na decentralizaciji moći, koja moć odlučivanja spušta na najniži mogući nivo, u lokalne zajednice, odnosno u ruke građana. Zvanično ime vuče latinsko porijeklo i zove se „Confoederatio Helvetica“. Ustav je formiran nakon odluke kantona da udruže snage i formiraju jednu, jedinstvenu državu. Samo godinu dana prije donošenja ustava, u Švajcarskoj je bio građanski rat, poznat kao Sonderbundskrieg. Mirna koegzistencija je uspostavljena nakon formiranja visoko decentralizovane, federalne političke strukture države.

Ono što takođe Švajcarsku čini drugačijom od ostalih jeste i njena neutralnost, koja datira još od 1815. godine. Od tada pa do danas, Švajcarska je članica samo nekoliko međunarodnih organizacija, a kao primjer njene opredjeljenosti za suverenitet jeste i činjenica da je Švajcarska tek 2002. godine postala član Ujedinjenih Nacija, i to na osnovu volje naroda, što je čini jedinom zemljom na svijetu u kojoj se narod izjašnjavao o članstvu u UN-u.

Vlast u Švajcarskoj je na federalnom nivou podijeljena na:

–          zakonodavnu, koja je podijeljena na dva doma – Državni savjet (Donji dom, broji 200 članova), i – Savjet kantona (Gornji dom, 2 člana po kantonu nezavisno od veličine kantona, broji 46 članova, odnosno po 2 delegata  iz 20 kantona, i po 1 delegat iz 6 polu-kantona);

–          izvršnu, Federalni Savjet (Vlada), koja je ujedno i kolektivni šef švajcarske države, koji broji 7 ministara iz različitih političkih partija;

–          sudsku, koju obuhvata Savezni sud te prvostepeni sudovi: Savezni krivični sud, Savezni administrativni sud i Savezni sud za patente.

Tema 10 Slika 2

KARTA ŠVAJCARSKE PODIJELJENA NA KANTONE

Kantoni i opštine su visoko autonomni. Svaki kanton posjeduje vlastiti ustav, zakone, parlament i sudove. I kantoni i opštine su odgovorne za kreiranje određenih politika. Npr. kantoni su sa opštinama sunadležni za obrazovanje i policiju, dok su u nadležnosti opština institucije za javno dobro.

Ova decentralizovana podjela ima za cilj rješavanje problema na najnižem mogućem nivou, kako bi osigurali da švajcarska konfederacija i vlada ostanu što bliži narodu. 

Kantonalna i regionalna solidarnost

U poređenju sa američkom verzijom federalizma, u švajcarskom federalizmu postoji manje prostora za takmičenje među državama (kantonima). Međutim, postoji određen nivo takmičenja, npr. u porezima. Švajcarski sistem ohrabruje solidarnost između kantona i regiona. Fiskalni transferi iz bogatijih u siromašnije regione pomažu da se smanje razlike u prihodima.

Neposredna demokratija

Nijedna druga zemlja na svijetu nema inkluzivno-politički sistem kao Švajcarska. Svaki švajcarski građanin, bez obzira na jezik, etničko porijeklo, ima pravo da učestvuje u političkom procesu.  Vrlo je vjerovatno da je baš zbog ovog principa univerzalne građanske participacije učinio to da je danas Švajcarska stabilna i uspješna država. Kao rezultat toga, danas se povećava interes javnosti u funkcionisanju vlasti u Švajcarskoj.

Svi švajcarski građani iznad 18 godina imaju pravo glasa, izuzev kantona Glarus gdje su 2008. godine, snizili glasačko pravo na 16 godina. Glasanje se sprovodi od 1848. godine, osnivanjem federalne države. Žene su morale da čekaju do 1971. godine da bi dobile pravo glasa, a sve do 1991. godine, pravo glasa su imali samo oni koji su navršili 20 godina starosti.

Instrumenti švajcarske neposredne demokratije 

–          Građanske inicijative daju pravo građanima da predlože amandman ili dodatak na ustav. Da bi se takvo što uvažilo neophodno je 100 000 potpisa građana koji su kvalifikovani da glasaju, a ti potpisi se moraju sakupiti u roku od 18 mjeseci.

–          Opcioni Referendum (plebiscit) daje pravo građanima da bilo koji zakon odobren od strane parlamenta bude stavljen na glasanje. Za tu inicijativu je neophodno 50,000 potpisa u roku od 100 dana. Kada se sakupi dovoljan broj glasova, novi zakon se stavlja na referendum.

–          Obavezujući referendum: svi ustavni amandmani odobreni od strane parlamenta moraju biti izglasani od strane državljana. Primjer takvog amandmana je članstvo Švajcarske u međunarodnim organizacijama, poput Ujedinjenih Nacija ili Evropske unije.

„Svjetski šampion u recikliranju“

Švajcarska posvećuje dosta važnosti reciklaži. Građani su podstaknuti da recikliraju što više, jer u mnogim kantonima, ostvaruju popust na poreze, u zavisnosti od količine otpada koji izdvoje na prikupljanje. Takođe, postoje posebni poeni za reciklažu, preko kojih građani ostvaruju brojne popuste.

2009. godine, reciklirali su 87% papira, 95% stakla, 81% plastičnih ambalaža, 91% konzervi, 71% baterija. To znači da je gotovo 50% kućnog otpada reciklirano.

Impresivna je informacija da uz pomoć postrojenja za reciklažu Švajcarci proizvode električnu energiju za 250 000 domaćinstava.

Slučaj Landsgemeinde

Ukoliko ste smatrali da je sistem neposredne demokratije, u kome se narod okuplja  na javnim mjestima i diskutuje i glasa o važnim zakonskim, poreznim, obrazovnim, institucionalnim, personalnim  i mnogim drugim pitanjima, dio naše istorije, svakako da niste u pravu.

Freska u Federalnoj palati u Švajcarskoj (1914.) izrađena od strane Alberta Weiltija i Wilhelma Balmera, predstavlja Landsgemeinde.

FRESKA U FEDERALNOJ PALATI U ŠVAJCARSKOJ (1914.) IZRAĐENA OD STRANE ALBERTA WEILTIJA I WILHELMA BALMERA, PREDSTAVLJA LANDSGEMEINDE.

Švajcarska, u svoj svojoj raznolikosti, broji i dva kantona u kojima je još uvijek zadržan sistem odlučivanja u kome se građani u izvjesnom vremenskom razdoblju okupljaju na trgu i odlučuju o svim značajnim pitanjima. Njemački termin „Landsgemeinde“ (Land – zemlja, Gemeinde – zajednica) jeste u prevodu naziv za kantonalnu skupštinu, odnosno sve građane sa pravom glasa u tom kantonu, i predstavlja jedan od najstarijih formi neposredne demokratije. Nekada je to bio slučaj u 8 kantona, da se na ovaj način odlučivalo, dok je ovaj način danas iz praktičnih razloga zadržan samo u 2 kantona, u kantonu Appenzell Innerrhoden i u Glarusu.

Kanton Glarus, okupljanje građana na gradskom trgu prije glasanja

KANTON GLARUS, OKUPLJANJE GRAĐANA NA GRADSKOM TRGU PRIJE GLASANJA

Glasanje se obavlja vrlo jednostavno, dizanjem kartona ZA i PROTIV. Ovaj način odlučivanja ostaje simbol Švajcarske tradicije neposredne demokratije, međutim iz tehničkih razloga dovodi se u pitanje njegov kontinuitet. U ova dva kantona ovakav sistem glasanje je moguć iz razloga što ne broje mnogo stanovnika i tehnički ga je moguće izvesti. A još jedna informacija koja je zanimljiva jeste da se glasovi ne broje, nego se odluke donose samo ukoliko je „vidljiva većina“ u korist ili protiv određene odluke.

Pogledajte vizuelni snimak održavanja Landsgemeinde

Iz svega navedenog i kroz praksu se pokazalo da države koje imaju razvijeniju građansku svijest i svijest o demokratskom odlučivanju, u kome se nikada neće postavljati pitanje važnosti svih nas pojedinačno u procesu donošenja odluka, žive prosperitetnije sa mnogo većim standardom života za razliku od onih koji ove osobine ne posjeduju. Kada shvatimo neke principe i pravila, poput „banalnog“ pravila da smo zavisni od prirode, i da zagađujući okolinu samim time dovodimo u pitanje opstanak naših pokoljenja, onda ćemo vjerovatno shvatiti i zbog čega je primjer Švajcarske, dobar primjer visoke građanske svijesti i primjer koji treba svi da pratimo.

(Цивитас)

Advertisements

42 mišljenja na „Damjan Jugović: Švajcarska

  1. Како воледемо странце и страно, па то је чудо. Да ја сада напишем да уведемо систем саборовања, од села до града, као некада што се саборовало на пањевима усред шуме попио бих моментално анахронизам, непрогресивност и ко зна шта још, али ако то исто има нпр. у Швици то је врх демократије, аплауз овде, аплауз онде. Kао кад би оперативни програм неко назвао Прозори, пих, глупавог ли имена, али ако је то Виндоуз еееее, онда је то сасвим друга прича, баш фино звучи.

    Sviđa mi se

    • e moj burazeru ali švica je dala ženama pravo glasa već posle 2. sv rata a mi tek 1800 i neke .. a ukinula dečje robstvo sirotinje iz Švapske takođe tada .. a mi tek u 16. veku (Dubrovnik prvi na svetu) a tek u 12. smo zabraniili gradskim uredbama špancima i sicilijancima da pristaju u naše luke jer trguju robljem .. švica je to.. germani su to .. mi smo balkanci

      Sviđa mi se

      • „Ми“ нисмо укинули ништа нити смо било коме нешто дали. Разлика између „нас“ и Швајцараца што је тамо након грађанског рата неколицина паметних људи села и договорила се како даље, а ми негујемо ко бубреге у лоју разне полуинтелектуалце који развијају „теорије“ о небескким народима, тисућлетној уљудби и слична срања. Зато њихове жене (осим пар беспослених сиофражеткиња) нису ни тражиле већа права од права да буду са својом децом, такмиче се која ће испећи лепше колаче, или исхеклати лепши столњак… Нити су одлазили у Швапску да робе швапску децу, већ су им људи слични „нама“ (они који су успешнмо развијали теорије попут оне „крв и тло“) своју децу продавали да им раде за стан и храну. Што се тиче Дубровника – који смо ту „ми“? Србљи из Душановог законика или дубровачки трговци који су имали концесију на унутрашњу трговину у његовој царевини? И какве везе швајцарска директна демократија (која је тема овог текста) са илирским срањима?

        Sviđa mi se

      • Више би ми се допало када бих знао шта тачно мислиш под „није вазда тако било.“ Кад и шта је било друкчије?

        Sviđa mi se

      • “…а ми негујемо ко бубреге у лоју разне полуинтелектуалце који развијају “теорије” о небескким народима, тисућлетној уљудби и слична срања. “

        Ми негујемо као бубрег у лоју квазиинтелектуалце који са западном школом мисле да су попили сву мудрост овог света и да оно што је било србско мора малко да се обради, да му они дају смисао. Јбт, ви се понашате као да Срби, мог афинитета узгред, владају овом земљом 50 или више година?! Када би неко дошао на Преврат, а да не зна ситуацију у Србији, помислио би да је Србство на цени овде и да оно одређује мере. Свашта. Баш супротно. Твоји тзв. либерали владају, а пре њих њихови биолошки и духовни родитељи са све петокраком, па када је пала петокрака они се само прешалтовали. Сад ћеш ти, наравно, рећи да то нису никакви либерали, а ја те питам – где су такви и који проблем стварају они које сматраш заговорницима теорије о небеском народу, где они врше власт, па да се само на њих острвљујеш? Ти си либерал, ал’ би да “жена пече колаче“, ја то још код ниједног либерала не видех, па следи – или ти ниси либерал или нису они. Шта мислиш, шта је тачно?

        Некад, а ти види кад је то било, дајем ти хинт (да будем у оквиру текста, је л’) није могло како је хтело “ јуне које кад се вратило постаде председник комуне“, а онда дође Скерлић и екипа, па “слобода’, па “братство“, па “јединство“ и одосмо у вражју матер, плус, опанак фуј, паланка фуј, сељак фуј… све оно одакле је та говнарија и потекла. Море, јебем им од-до… од Константиновића до Басаре.

        Sviđa mi se

      • „Некад, а ти види кад је то било, дајем ти хинт (да будем у оквиру текста, је л’) није могло како је хтело ” јуне које кад се вратило постаде председник комуне”“

        Значи, једино оригинално србско по твом мишљењу је правило да неко коме деда није посекао десетак турских глава под Карађорђијем, или барем није скувао казан цицваре комитама – не може бити кандидован за председника општине 🙂 Морам да те разочарам али – ни то није српска измишљотина; пре Срба, то су радили и превазишли народи чије племство није изгинуло или исламизовано током претходних пет векова. Јел’ ти оћеш да кажеш (или ми се само причињава) да сваки народ мора да прође кроз све фазе у својој еволуцији, па би било добро да ми сад уведемо феудализам будући да га никад нисмо имали на прави начин, оно бољари – мужици, властела – себри (сеРБи), и слично?! Ако је то у питању, реци брате, шта се фемкаш 🙂

        „…где они врше власт, па да се само на њих острвљујеш?“

        Срећом нигде а канда и неће ускоро. Међутим, не острвљујем се ја на њих јер врше власт већ јер су они (ви) моји па се трудим да вам прочачкам уши и скинем историјске измаглице са очију. Шта има да нападам другосрбијаше? Они људи раде свој издајнички добро плаћен посао, мој посао је да се против њих борим а не да их подучавам… Значи, од њих нема ‘леба, на њих не рачунам ни у једној комбинацији и кад превлада идеја за коју се ја залажем многи од њих ће заглавити робију јер су нелојални сопственој држави (каква је да је). Али, ово што раде они којима се ти дивиш је штеточински јер њихови разлози мени нису довољно оправдани. Када се неко проституише јер нема средстава за живот, то није лепо и прихватљиво али је разумљиво; али, када неко то ради јер много воли секс а узгред може и да заради – то је не само ружно и неприхватљиво, већ је дубоко неморално и штетно по окружење, будући да даје лош пример. Како неко може да ради и прима плату на Институту за европске студије, а овамо је тешки опозиционар и идеолог небеске (а не европске) Србије? Кад лажеш – кад о трошку института путујеш широм света и остварујеш службене и личне контакте, или кад пишеш запаљиве текстове које читају и кураже те недоучени клинци са „то докторе, браво професоре“? Тај је још и добар…
        Шта рећи о србским интелектуалцима који Русију воле више него Србију, који месец дана не перу руку којом су се руковали са неким из руске амбасаде? Пази, не говорим ја о људима који покушавају да успоставе бољу сарадњу са РФ, већ о онима који будућност Србије виде једино као руску царску губернију (а након тога ће заволети и сопствени народ, кад се дозове памети и изађе на прави пут); наравно, ти ћеш рећи да таквих нема или ако их и има да су без утицаја, али лично – превише ми је и да их је само један. Србин који од Србије више воли неку другу државу!? Са таквим дефинитивно нешто није у реду и треба га затворити у институцију. Али не државну него психијатријску.

        Ина крају, знаш ти одлично о чему ја причам само волиш да гимнастицираш мозак овако сабајле 🙂 Живели.

        Sviđa mi se

      • „Ти си либерал, ал’ би да ”жена пече колаче”, ја то још код ниједног либерала не видех,“

        Ти осим мене ниси видео ни једног либерала, у томе је проблем. Него ко треба да пече колаче, Рамо посластичар?! Шалим се наравно, треба да их пеку и жене и Рамо… Ево, моја жена је јутрос устала у 4,15 јер мора возити 60км од куће да би у 6,00 почела да мери количину ШУК својим пацијентима; ако мислиш да не би радије да сам ја на њеном месту а да би ми она радо испекла колаче док се не вратим с посла – грдно си се зајебао. Додуше, и ја ћу њој скувати ручак, али колаче не знам да правим, једноставно за то немам талента. Додуше, и ја бих више волео да уместо ње возим 60км до посла, одрадим смену и касирам 1К евара месечно, али не да ми систем који укида „мушка“ радна места (смањује војску, затвара индустријске погоне, грађевинским фирмама намеће услове које фаворизују стране фирме…). Толико о „родној равноправности“.

        Али, проблем је заправо у неразумевању основа либералне мисли: Свако треба да живи од свога рада, а свако треба да ради оно што воли и у чему је добар и ефикасан. Да би свако добио прилику да ради, друштво треба да му обезбеди услове за рад. То друштво је данас држава.
        Како је људска природа прилично несавршена, многи за себе желе да приграбе и акумулирају више него што им објективно треба; због тога, грађани се, одричући се неких личних права организују у ДРЖАВУ, која би требала да их штити од похлепних а моћних појединаца. Држава то чини уз помоћ закона који се доносе уз сагласност већине грађана који имају право гласа, а преко институција за спровођење закона.
        До сад је све у реду зар не?
        Проблем настаје када они који највише зарађују (па самим тим највише и доприносе државном буџету) бивају позвани да извршавају обавезе на исти начин као што их извршава и неки пролетер… Онда се први позивају на висину доприноса заједничком интересу, а други се позивају на прокламовану равноправност и патриотизам. Ово се пре свега односи на војну обавезу, али могло би се применити и на све друге области живота. Знаш оно кад пандур заустави возача у најновијем БМВу који кроз град вози 100 на сат, а он каже: „Ја сам овај ауто платио 80 000 евара и он може да се заустави пре него било који „стојадин“, уосталом – зашто ми држава није створила услове да искористим максималне могућности возила на које сам слупао грдне паре (да вози 300 на сат)?“
        Исто тако, неки пролетер каже: Због чега ја морам да платим пореза и доприноса у висини нето плате, да ли Мишковић или Костић месечно уплаћују доприноса у висини СВОЈЕ зараде (ако зарађују милион нето, да ли милион уплаћују и држави, поред обавеза по запосленом)?
        Ту наступа држава која преко својих институција регулише овакве дилеме; добра држава их регулише добро и на (свима) релативно прихватљив начин, уважавајући интересе једних и других, а лоша држава (попут наше) решава их лоше – уважавајући интересе само својих тајних спонзора а другој страни дајући само колико је неопходно да би пљачкашки систем наставио да функционише без проблема. Нешто слично са Циганском мечком; мислиш ли да би мечка слушала Цигу када би је хранио нечим јачим од пола векне бајатог хлеба дневно? Чим би ојачала – сломила би и њега и ону његову буџу ко белегију, и отишла у шуму… Зато он њу храни таман колико је потребно за одржање голог живота, и за мало „плеса“. Србијански политичари и тајкуни грађанима бацају таман толико мрвица колико је неопходно да се не развије социјални бунт.
        У томе је разлика коју ти нећеш да схватиш и због тога ти мислиш да ја волим „све што је западно“: На „западу“ када газда хоће да скрати паузу за ужину – синдикати организују штрајк. Код нас, кад се газда уговором обавеже да ће ти сваког првог у месецу исплатити законом прописани минималац, а насамо ти каже да сваког првог, кад дигнеш плату, разлику од 3000-4000 рсд коју си „по закону“ дигао у банци мораш да донесеш и „вратиш фирми у кешу – синдикат најави штрајк, газда окупи синдикалне функционере и процени са колико може да их подмити… И ником ништа јер Србин је много паметан, ОН ПРАВДА ГАЗДУ РЕЧИМА: „НОРМАЛНО, ПА И ДОГОВОРИЛИ СМО СЕ ДА ЋУ РАДИТИ ЗА ОНОЛИКО КОЛИКО МИ ОСТАНЕ НАКОН ШТО ВИШАК СА РАЧУНА ВРАТИМ ФИРМИ…“
        Притом, тај радник, пролетер, се уопште не обазире на закон о минималном личном дохотку који је у његовом интересу и кога би и сам морао да поштује, тј. да се успротиви газди који га тера да крши закон… Не, он се радије одлучује да се успротиви држави која је донела закон који га штити од газде лопова!?
        Наравно, ти ћеш сада рећи „али држава не спроводи закон“, а ја ћу ти одговорити са „али што би га спроводила кад је нико на то не присиљава, оштећени су у мишијим рупама, синдикати поткупљени, полиција и тужилаштво немотивисани и на јаслама центара моће…“, и тако можемо летњи дан до подне. Е видиш, нећу рећи да тога на западу нема, али хоћу да кажем да има много мање него код нас. И да ми, уместо да се бакћемо геостратегијом, почнемо да се бавимо својим личним животима, свако за себе а онда и заједнички – када нађемо шта је то заједничко што нас жуља а што може да се изгања неким грађанским иницијативама, протестима, нападима на режим… Ово што ми пискарамо по Мрежи „њих“ неописиво увесељава а не би ме изненадило да чак помало и спонзоришу наша препуцавања. Али о том по том, биће дана.

        Sviđa mi se

      • Дакле, Драган Петровић је дроља која нигде не сме да ради да би био родољуб? Или је нормално да попије отказ зато што наступа са те позиције? Очигледно је да ја нешто нисам разумео.

        Што се тиче оних “посечених глава“ ни то не разумем, јер ти си питао “када је то било“ циљајући да смо вазда “гајили полуинтелигенте“, а ја ти одговорих. Е сад, што ти везујеш “главе“ са тим временом је у духу пљувања сопственог, јер “наше“ мора бити лоше чак и када је у том времену било доброга наћи ћеш оно што је било лоше, варијанта са полупуном или полупразном чашом.

        Ја сам за саборовање навео етикете анахронизам, непрогресивност, али требао сам да сачекам твоју оцену – феудализам. Значи, када Швајцарци то раде онда је то директна демократија (јбт, ала је звучно, најежио сам се) а када преведемо на србски онда је феудализам. Хвала ти што си ми сумње потврдио 🙂

        Ко су ти интелектуалци који виде Србију као “руску царску губернију“? Који су то политичари који је тако виде? Или, чим неко заговара ЕА аутоматски спада у ту групу? Ако је тако онда то и напиши, да знамо шта је суштински проблем. То са губернијом к’о да пише Милићка или Борка.

        Sviđa mi se

      • „…ти си питао ”када је то било” циљајући да смо вазда ”гајили полуинтелигенте”, а ја ти одговорих.“
        Ниси ми одговорио, пошто сам очигледно погрешно разумео да је „то“ било у време Карађорђа или комита…
        Дакле – када и где је било да су Срби директно демократски одлучивали о националним питањима?

        Sviđa mi se

      • „Ја сам за саборовање…“
        Значи, данас треба да се залажемо да „саборују“ данашњи властелини и властелинчићи (Мишковић, Ђунић, Беко, матијевић, комазец, роца ((властелинчићи су ови локални па сам им турио мало слово))…) и договоре се колико им је доста да нас ребну… И све након америчке револуције, француске буржоаске револуције, социјалистичких револуција широм васељене – брате, оћу и ја тога што ти пијеш, ниси ваљда прекјуче провалио у олтар пре причешћивања?!
        Јел’ теби јасно да код тог комазеца (данас кад теоретски запослене штити држава, суд и синдикат) – пословође металске струке који је у име неког политичара „приватизовао“ највећи сервис моторних возила на овом терену ради моја комшиница која кад нема посла као спремачица – иде код његове маме у суседно село где јој спрема кућу, кува пекмез, окопава башту, а плаћа је фирма (где бајдвеј ради годинама на тромесечни уговор)? А ти би канда да се то и озакони како би „елита“ била и додатно заштићена?

        Sviđa mi se

      • „Дакле, Драган Петровић је дроља која нигде не сме да ради да би био родољуб?“

        Нисам мислио на њега већ на оног другог, али добро си ме подсетио. Дакле, теби је нормално да неко прима плату од ЕУ (јер наша држава која је оснивач Института се финансира донацијама и кредитима ЕУ) а лобира за конкуренцију? Како би било да твој поп на крају службе дрекне „Аллах уекбер“, да ли би ти и то било нормално јер се од нечега мора живети?

        Sviđa mi se

      • Било је некада црквено-општинских сабора или по селима седну старешине села са народом и расправљају о темама битним за живот села. Онда дођоше странке, па почеше оне да “решавају“ проблеме. Е сад, не повлачим ја знак једнакости између тога и Швајцараца данас, јер нисам будала, па да се може у 21. веку радити на ИДЕНТИЧАН начин, али принцип да се уведе може. Али ружна реч то “саборовање“, директна демократија је лепше, а и модерно је јбг. Наравно, чим ја тако нешто напишем буквално се схвата и онда морам губити време на појединости које су небитне док се не уведе систем, проблем и јесте у томе, страначки систем је овде непроменљив до тренутка док се не размонтира ( и овде очекујем инфантилна подпитања); то је једини начин. Но, ви хоћете да мењате систем, али да натерате странке “к познанију права“. Хи, хи, хи… не липши магаре до зелене траве.

        Што се тиче система, својевремено сам предлагао Љотићев систем државе који би ти по логици ствари требао да подржиш, али нећеш. Зашто? Искључиво што је систем везан за Миту и што не гледаш који представнички систем он нуди него што ту “мало“ има и краљевине, а то ти је црвена марама.

        Sviđa mi se

      • Ама човече, нисам ја против „саборовања“ једино мислим да је „директна демократија“ лакше за разумети. Уосталом и комунисти су измишљали нове речи сећам се једне коју никако нисам успевао да изговорим на испитима: „Подруштвљавање (средстава за производњу)“ о производним снагама и производним односима да не говоримо 🙂

        „Но, ви хоћете да мењате систем, али да натерате странке ”к познанију права”. Хи, хи, хи… не липши магаре до зелене траве.“

        „Ми“ хоћемо да мењамо систем на једини законом допуштен начин – изборима. Барем док нам „систем“ такав начин не онемогући (а буди сигуран да хоће, чим се осети озбиљно угрожен), а након тога дозвољена су сва средства. ТЕК НАКОН ТОГА. Ко друкчије каже – клевеће, лаже и замајава незнавене јер много је „јуначкије“ и србскије псовати мајку чаршији на све четири стране него стати на лопту и смислити у чему је то непријатељ слаб и како га НА ТОМ ПОЉУ напасти.
        Притом кад кажем „изборима“, то не значи да је на изборима које по свом аршину организују режими обавезно учестововати, против таквих „избора“ се треба борити у институцијама и ван њих, бојкотом и опструкцијом али у границама закона. Све док узурпатор не буде принуђен да сам прекрши закон; након тога, ни његови противници немају обавезу да се на закон обазиру. Јбг. нумем једноставније.

        Ово око МИте си у праву. Ако је нешто добро планирао, примерци попут Марисава (којег се Мита никад није одрекао ако се не варам) су девалвирали, тако да о њему и његовим идејама уопште не размишљам, већ се трудим да на њега не подсећам никог нарочито не српске непријатеље који нам га увек могу набити на нос. А ти му уплати парастос ако оћеш не марим.

        Sviđa mi se

      • „Ко су ти интелектуалци који виде Србију као ”руску царску губернију”? Који су то политичари који је тако виде?“ DOKLE ĆEŠ TI NAS DA ZAJEBAVAŠ I ZAMAJAVAŠ?

        Sviđa mi se

      • Ти си бре много опаљен човек. Па, реци који су, да видимо да ли су ваше тврдње тачне или конструишете. Ја сам намерно написао и додатак, а то је да ли у ту вашу групу спадају и сви они који се залажу за ЕА, ту је квака, али ти само напиши, па нека други процене да ли је то млаћење празне сламе или не.

        Sviđa mi se

    • „Kао кад би оперативни програм неко назвао Прозори, пих, глупавог ли имена, али ако је то Виндоуз еееее, онда је то сасвим друга прича, баш фино звучи.“

      Вала баш.
      Пре месец дана развијали неки програм за неке „тачскрин“ рачунаре, који су прикачени на разне ваге (тј комуницирају са њима) са једне а са друге стране на остатак нашег система (нека производња је у питању) и на крају се поставило питање како ћемо да га назовемо. Ја пар дана водио битку да име у себи садржи реч „вага“, `нако по српски али не вреди на крају био прегласан (бем ти демократију 🙂 ), мислим, име и сада садржи ту реч али на енглеском „scale“.
      Не треба да наглашавам да је програм рађен за домаћег наручиоца и да ће га користити наши људи.

      Sviđa mi se

    • Против “таквих“ избора се треба борити? Па, ево, бори се. Бори се као и Срби са Севера којих је изашло максимално 10%, не рачунам Шиптаре, и прогласише и легално и легитимно. Ма УСПЕХ јбт! Ти изгледа још не схваташ да живиш у диктатури. Она није огољена као негдашње као што ни окупација није, причао је Милан оно “да Србин не разуме да је окупација док не види пушку на свом прагу“. Чак су говорили без срамоте да изађе ли и један проценат избори ће бити признати. Ево, бори се са тим када те неко ј… у здрав мозак, а ти вичеш – закон!, легитимитет! демократија!. Ето ти је, па се закити са њом. Овај систем је одавно онемогућио нормалне изборе и то оног тренутка када су странци преузели прво медије, па онда и све остало. Ко не разуме да без медија нема ни избора бојим се да не разуме основе политичке борбе. Пошто, бар делимично, слободних медија бити неће друге нема него да се траже други видови борбе, а ти схвати како год хоћеш.

      Sviđa mi se

      • „…друге нема него да се траже други видови борбе“
        Е, јебига, онда покупи земунске црквењаке и богомољце па у шуму. Са моје стране добићете балон дрповаче и нек вам је са срећом. У праву је брм. Понекад додуше, али овог пута јесте 100%

        Sviđa mi se

      • Што шума? Ко је споменуо шуму? А да се направи један медиј какав-такав? Што се тиче црквењака и богомољаца, са њима можда нешто и направим, а ти са твојим протестантима нећеш ама баш ништа као што ни вУЧКо неће са Вебером 🙂

        Sviđa mi se

  2. Ало патриЈоте и витезови, јавите се кад поред седења на пању и беседе, научите да направите САТ као Швајцарци.

    Sviđa mi se

  3. Svaka čast uredništvu. Direktna (neposredna) demokratija je možda jedino pravo rešenje za ovaj partokratski teror, i ove lelemude ovde koji znaju sve.

    Samo napred sa opismenjavanjem Srbije.

    Pozdrav

    Sviđa mi se

  4. „Ми хоћемо да мењамо систем на једини законом допуштен начин…“

    Дакле мењати систем на системски начин. Шта је то, еволуција система? И све по закону… И правилима која законодавац ПРОВЕРЕНО НЕ ПОШТУЈЕ. За дегенерика је најбољи лек еволвирање, стара истина.

    Није лоше у Србији, коме је заиста било, установио је да су границе порозне.

    Sviđa mi se

    • „Није лоше у Србији, коме је заиста било, установио је да су границе порозне“, па сад војује из дебеле заветрине. Читајте пажљивије оно што коментаришете.

      Sviđa mi se

  5. Иначе, занимљив је религиозни моменат по којем се верује у еволуцију система, а не верује у еволуцију размишљања човека.

    Тако наводни владар има мандат, а систем неограничени рок трајања. Парламентаризам, који нема везе с нашим сеоским или швајцарским гласањем, код нас је уведен у 19. веку. Укинули су га комунисти и нацисти (њихов израз „партија“ је била замена тезе, те означавала одсуство партија, које је субординацијски омогућило да се изгради респектабилна привреда) и дали томе свој имиџ. Сада су исти пропагандни контрарепер заговорницима партијашења.

    Његови противници су, наравно, комунисти. И ми – остали фашисти, како веле садашњи сарадници америчких банкара.

    Sviđa mi se

  6. Ко би рекао да ће једна мање више безазлена прича о Швајцарској да подигне оволико перје.
    Е моје Србенде (сви заједно)…

    Sviđa mi se

    • što dalje i nebitnije i s manje veze s nama – to bolje .. Island, Švica, Venecuela, „Evroazija“..ko bi kod nas majke vam izašao na refrendum za ili protiv platana u Bulevaru? A to su teme Švajcarskih referenduma

      Sviđa mi se

      • zamalo da pustim članak o Danski „iskustvima“ ..dobro da to ne učinih, još manje imaju veze s nama i još su manje neprimenljiva..

        Sviđa mi se

      • ko bi kod nas majke vam izašao na refrendum za ili protiv platana u Bulevaru?

        Ја.
        Додуше то је био и последњи пут када сам се нешто „друштвено“ ангажовао.

        http://vrabacusteni.wordpress.com/2010/02/26/neodgovoran-gradanin-i-neprekinuta-nit-ludila/

        После тога сам баталио (ако изузмемо ово што серуцкам по мрежи). У ствари, био сам и на оном митингу косовских Срба пролетос, против бриселског споразума, просто за то сам морао да изађем са посла па куд пукло. Али то је ваљда једино окупљање после платана на које сам изашао, односно акција у којој сам узео учешће.

        Sviđa mi se

  7. „U pozadini tog uspjeha stoji “ čuvanje opljačkanog u Švajcarskim bankama, da se ne lažemo.. kao što u pozadini Belgiskog još uvek stoji genocid i pljačka nad Kongom, u pozadini Kuvajtskog, Norveškog, Venecuelanskog i Ruskog bogomdani energenti koji se arče ..stvarno sve proimenjivo na nas.. pa da imamo naftu i garantovane prihoide od 2000 evra mesečno raspravljali bi celodnevno..

    Sviđa mi se

    • “ “U pozadini tog uspjeha stoji ” čuvanje opljačkanog u Švajcarskim bankama, da se ne lažemo..“

      Ајде… Па што нама Србима неко не повери да му чувамо напљачкано? Значи, биће да ту има још нешто… И друго – какве везе са саборовањем имају колонијална искуства једних или петродолари других нација?! А Сибир би вероватно према идеји из малог мозга М. Олбрајт требало поделити између нација паметнијих од русијанске; да се мало поткоже након што су исцрпли све своје а спискали све напљачкане ресурсе… Што би онда до јаја развило светску културну баштину, а Пусике би добиле Нобелову награду кад већ нису способне да добију ону од МТВ или ЕМИ… Мислим стварно, боље да идем да поправљам мотокултиватор што ме лебом рани, а свети Стеван је добар па ће опростити

      Sviđa mi se

      • „боље да идем да поправљам мотокултиватор“, „боље да носим кратку косу“ а русијанској нацији би било боље да паре од богомданог гаса улажу у нпр. модерне технологије уместо на политичке уцене и мегајахте на будванској ривијери …“Значи, биће да ту има још нешто“…зашто су САД и Јапан најразвијенинје земље још увек..

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s