Paul Krugman ANTI RADULOVITCHING

Џон Мејнард Кејнс је тврдио да је за обнову пуне запослености неопходно повећати државну потрошњу. 

Смита често третирају као конзервативног свеца, и он је заиста био први заговорник слободног тржишта. Међутим, ретко се помиње да се такође јако залагао и за регулацију банака – и да је био аутор чувеног хвалоспева папирном новцу… Кејнс је златни стандард називао „варварском реликвијом“

Копачи злата су давали све од себе да ископају готовину из земље, иако се неограничена количина готовине могла створити практично без трошкова у штампарији

Чудно је што је, након толиких година приче о дивљој инфлацији, инфлација у развијеним земљама очигледно прениска, а не превисока.

 

Image

Ово је прича о три новчане јаме. Као и прича о монетарном назадовању – о необичној решености многих људи да преокрену вишевековни прогрес.

Прва новчана јама је права јама – површински коп рудника Поргера у Папуи Новој Гвинеји, једном од највеćих светских произвођача злата. Овај рудник има ужасну репутацију кршења људских права (силовања, премлаćивања и убистава од стране обезбеђења) и штете по животну средину (огромна количина потенцијално отровне јаловине која се избацује у оближњу реку). Али цена злата, иако је пала од недавног рекорда, још увек је три пута већа него пре десет година, па људи морају да копају.

Друга новчана јама је много чуднија: реч је о руднику биткоина у исландској општини Рејкенсбајр. Биткоин је дигитална валута која има вредност јер… па, тешко је реćи тачно зашто, али засад људи хоће да је купују јер верују да ће и други хтети да је купе. То је, по природи ствари, нека врста виртуелног злата. И попут злата може да се копа: можете да створите нове биткоине, али само решавањем врло сложених математичких проблема који захтевају јаке рачунаре и много струје за њихово напајање.

Тако долазимо до ове локације на Исланду, која има јефтину струју од хидроенергије и много хладног ваздуха за хлађење тих захукталих машина. Али и чак и тада, много се правих ресурса троши на креирање виртуелних производа који немају јасну употребу вредност.

Треćа новчана јама је хипотетичка. Године 1936, економиста Џон Мејнард Кејнс је тврдио да је за обнову пуне запослености неопходно повећати државну потрошњу. Али и тада је, као и сада, постојао снажан политички отпор таквим предлозима. Зато је Кејнс у шали предложио друго решење: нека држава закопа новац у напуштене руднике па нека пусти приватни сектор да га о свом трошку откопава. Било би боље, признао је, кад би држава градила путеве, пристаништа и друге корисне ствари – али чак би и потпуно бескорисна потрошња обезбедила економији преко потребан подстицај.

Паметна ствар – али Кејнс се није овде зауставио. Касније је указао да стварна активност копања злата умногоме подсећа на његов мисаони експеримент. Копачи злата су давали све од себе да ископају готовину из земље, иако се неограничена количина готовине могла створити практично без трошкова у штампарији. И чим је злато ископано, његов велики део је поново депонован на локацијама попут трезора Банке федералних резерви у Њујорку, где стотине хиљада златних полуга чами не радећи ништа.

Кејнс би се, чини ми се, подругљиво насмејао да чује колико се мало променило за последње три генерације. Државна потрошња за борбу против незапослености још увек је анатема; рудари још увек скрнаве природу да би увећали залудне хрпе злата. (Кејнс је златни стандард називао „варварском реликвијом“.) Биткоин само чини овај виц још смешнијим. Злато, на крају крајева, макар има неку практичну примену, на пример за испуњавање шупљих зуба, али сада трошимо ресурсе на стварање „виртуелног злата“ који се састоји од пуког низа нумеричких знакова.

Међутим, претпостављам да би Адама Смита све ово уплашило. Смита често третирају као конзервативног свеца, и он је заиста био први заговорник слободног тржишта. Међутим, ретко се помиње да се такође јако залагао и за регулацију банака – и да је био аутор чувеног хвалоспева папирном новцу. Разумео је да новац служи томе да олакша трговину, и да није извор националног просперитета – а папирни новац, тврдио је он, омогућава да се трговина одвија без гомилања огромног националног богатства у „мртвим залихама“ сребра и злата.

Зашто онда разарамо планине Папуе Нове Гвинеје ради гомилања наших мртвих залиха злата и, што је још бизарније, пуштамо моћне рачунаре да раде даноноћно ради гомилања залиха бројки?

Заговорници злата ће вам рећи да папирни новац штампају државе, а њима се не може веровати да неће обезвредити своју валуту. Чудно је, међутим, што је поред свих прича о обезвређивању валуте све теже пронаћи пример ове праксе. Не само што је, након толиких година приче о дивљој инфлацији, инфлација у развијеним земљама очигледно прениска, а не превисока. Чак и на глобалном плану, епизоде заиста високе инфлације постале су ретке. Међутим, хиперинфлација остаје вечито страшило.

Изгледа да биткоин црпи своју популарност из мање-више истих извора, а ту је и додатно осећање да је то високотехнолошка и алгоритамска ствар, па онда мора да је део таласа будућности.

Али не дозволите да вас ове перле и шљокице заварају. Ствар је у томе да је на делу одлучан поход у време када је новац означавао нешто што звецка у новчанику. И у тропима и у тундри, ми из неког разлога копамо пут за повратак у 17. век.

 

The New York Times, 22.12.2013.

 

Превео Ивица Павловић

http://pescanik.net

Advertisements

Jedno mišljenje na „Paul Krugman ANTI RADULOVITCHING

  1. kako samo laže:“Закон о раду треба писати и читати са становишта микро и малих предузећа, занатлија и породичних фирми“.
    http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Reforme-u-leru-politicke-volje.sr.html

    „prema rečima direktora Unije poslodavaca Srbije Dragoljuba Rajića, doći i do zatvaranja 10.000 preduzetničkih radnji i mikropreduzeća do kraja naredne godine.
    Rajić je rekao, na konferenciji za novinare u Savezu računovođa i revizora Srbije, da će primenom tih izmena poresko opterećenje preduzetnika biti povećano za 35 do 40 odsto.“
    http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=12&dd=25&nav_id=793247

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s