ДИВНИ УЗОРИ part two

Када гледате телевизију, имате двије супервелесиле, Русију и Америку, и нови Хладни рат између њих. Али чудан је то неки Хладни рат, кад вам ето НАТО-ове базе у Русији, што је било немогуће у Јељциново вријеме.

Сад новац у Русији може све, па сходно томе има и посебна ријеч: монетокрација

 Има 10 до 15 обитељи које имају 90 посто руског бизниса. Нафта, плин, новац, медији. То је заправо феудализам, јер ништа не овиси о »малом« човјеку, о грађанима. Путинов »менаџмент« државе долази из његовог круга. Ту су бивши официри КГБ-а, Путинови пријатељи. Све то изгледа као управни одбор неке компаније. То није држава

покрета младих Путинове странке Уједињена Русија је заправо неслужбена Путинова војска против опозиције, медија и сл

Прије три године само је телевизија била у тоталној контроли Кремља, али сад су и новине и он лине медији у њиховој контроли… Сада чак и ако пишете неутрално о Путину, онда сте антипутиновац, јер прокремаљски аутор мора само хвалити

Истина је да »мали« човјек у Русији никад није живио овако добро

Image

млади руски новинар и писац Олег Кашин је у свијету постао познат на жалост по једном врло немилом догађају. У ноћи с петог на шести студени 2010. године брутално је претучен испред своје властите куће. Снимка надзорне камере завршила је и на YоуТубеу. Невјеројатних минуту и пол, који трају као вјечност, Кашин је добивао батине од којих је једва преживио.

Треба ли напоменути да је Кашин дотад, иако врло млад, рођен 1980. године, написао сијасет критичких чланака о режиму у Русији, криминалу, рату у Чеченији, путиновским младим страначким ајкулама и многим стварима због којих су новинари завршавали претучени, али и убијени.

Иако је у Пулу Кашин дошао и да би представио свој роман »Русија у банани« у издању Едиција Божичевић, разговор смо искористили за сигнирање актуалне ситуације у Русији, али и посљедица бруталног напада на њега.

Занимљиву сте мисао изрекли на округлом столу »Русија данас« на питање водитељице трибине Мирјане Ракић је ли Путин нови цар. Ви сте рекли да није. Како то мислите да није, кад га барем пола свијета таквим доживљава?

“Путин је потрошио приличан новац да би изградио имиџ новог цара, новог Стаљина. Америчка ПР агенција Kechum увелике му је у томе помогла. Али он је прво бизнисмен, он воли новац, воли »долце виту«, живот на високој нози. Сигуран сам да би сад као шездесетогодишњак радо уживао на Азурној обали и брчкао ноге у мору, али не може. Не може си то допустити јер цијели руски бизнис, медији, сви овисе о њему особно. Заправо нема јаке државе у Русији, све овиси само о једној особи – о Путину. И нитко не зна што би било да он умре или напусти уред“.

Без обзира на то што он можда мисли да ће живјети вјечно, али није ли нормално у 60. години почети барем мислити, ако не и припремати, свог насљедника? Има ли таквог, за којег ми у свијету можда не знамо?

“Пет година раније било је покушаја да се од Медведева направи његов насљедник, али сад знамо да је он био фиктивни предсједник. Ипак, пет година раније многи политолози, новинари мислили су да је он нови предсједник и да ће Путин трошити новце на одмору. Ни он није био сигуран да ће се вратити, али мислим да му је у томе помогло закључење Арапског прољећа. Био је уплашен судбином Моамера Гадафија. Године 2012., прије избора, Путин је написао седам чланака за руске новине: о економији, законима, моралу…, али био је само један емотивни момент. У чланку о смрти Гадафија сам је написао да се боји да би могао бити убијен кад напусти уред“.

 Можете ли објаснити зашто би био убијен? Откуд тај страх? Као да је ријеч о мафији, а не држави.

 

“Ако сте власник цијеле земље, стварни власник свих компанија, отац нације, онда је тај страх оправдан. А он јест отац нације. Ја сам имао 18 година кад је Путин био предсједник, сада ми је 33 и још је предсједник. Буде ли жив, и за 10 година ће бити предсједник. Има доста књига о томе. Очеви и синови, Тургењев, Браћа Карамазови, Достојевски. У великим фамилијама има пуно скривених сукоба и људи који ће наглас говорити како воле Путина, а заправо га мрзе и он то сигурно зна“.

Како функционира хијерархија на којој Путин базира своју власт?

“Новац, новац, новац. Има 10 до 15 обитељи које имају 90 посто руског бизниса. Нафта, плин, новац, медији. То је заправо феудализам, јер ништа не овиси о »малом« човјеку, о грађанима. Путинов »менаџмент« државе долази из његовог круга. Ту су бивши официри КГБ-а, Путинови пријатељи. Све то изгледа као управни одбор неке компаније. То није држава„.

Колико су ти руски олигарси, тих 10 до 15 руских обитељи сигурни на својим позицијама, а колико су потрошна роба?

Све њихове позиције овисе о Путину особно. Милијун долара у Русији је добар новац, за њега можете купити стан у Москви, али милијарда долара није новац, то је симбол моћи и значка на реверу коју предсједник може скинути кад год хоће. Ако Путин каже: врати!, мораш јер немаш независни суд да те штити. Кад смо дискутирали о Путиновој визији локалне самоуправе, закључили смо да има много добрих закона, али ниједан не ради, не проводи се“.

А како људи у Русији живе? Каже се да се уздигла, да након Јељцина опет постаје супервелесила, али како се то одражава на стандард? Како живи средња класа нпр., има ли је или је само огроман јаз између супербогатих и сиромашних?

“У Русији има средње класе, али је и велика разлика између најсиромашнијих и најбогатијих. Истина је да »мали« човјек у Русији никад није живио овако добро. Ви у Хрватској можете видјети руске туристе, а прије 10 година их није било. Сад су »ин« банковни кредити; можете имати плаћу 1.000 долара мјесечно а кредит од 10.000 да си купите нови телевизор, ауто, уплатите годишњи…, а онда ћете 10 година давати банци. Мислим да је овисност о банкама највећи проблем Русије. Сутра би то могло довести до озбиљне банкарске кризе, јер неће моћи сви враћати кредите“.

Многи кажу да је Москва једини град у овом дијелу свијета у којем још доиста има новца. Што ви мислите?

Био сам у New Yorku, на Азурној обали, живим у Швицарској, скупој и богатој земљи, али никад нисам видио 10 maybacha одједном на улици. Шалимо се да у Москви једна прометна гужва кошта као мањи руски град. Можете купити Пулу за 10 руских аутомобила с улице. Москва је један од најскупљих градова на свијету“.

Како онда сиромашни живе? И гдје? Колико кошта најам стана?

“Ја сам плаћао ренту за двособан стан 45.000 рубаља, што је више од хиљаду еура. Али сиромашни људи у Москви живе боље него сиромашни у другим дијеловима Русије јер има пуно јефтиних супермаркета, гдје су најниже цијене у Русији. То је ипак главни град, 10 посто Русије живи у Москви“.

Кажете да сте у Швицарској због особних разлога. Има ли то везе с нападом на вас 2010. године у којему сте брутално претучени и након којег сте једва остали живи?

“Да. Сада почињем суђење против ФСБ-а. Они су одговорни за истрагу мог случаја. Задњи контакт с њима био је прије двије године и у неслужбеном разговору рекли су ми да нема политичке одлуке да се мој случај разријеши. Зато што има много утјецајних људи унутра.

Истрага је обустављена?

“Да. Прије двије године, након замјене Путина и Медведева, истрага је обустављена. Медведев је обећао да ће инсистирати да се мој случај разријеши, али Путин није обећао ништа. Суђење почињем сада, а послије ћу можда на Еуропски суд за људска права. Није особито угодно имати случај Кашин против Руске Федерације, али могло би бити занимљиво“.

Имате ли нових информација о нападу? Је ли сада јасније што је точно био повод, јер сте и сами говорили да сте пишући многима нагазили на жуљ?

  “Смијешно је било кад сам прије двије године сазнао да је једна фигура мог случаја тип из покрета младих Путинове странке Уједињена Русија. Знао сам да је отпуштен из Уједињене Русије и након тога је нестао и нитко није знао гдје је и што се с њим десило“.

 Споменимо да сте ви писали против њих прије напада.

“Да. Пуно чланака о проблемима с том организацијом јер је то заправо неслужбена Путинова војска против опозиције, медија и сл. Па је тај тип нестао прије двије године, али нашао сам га овог прољећа као градоначелника једног града Московске области. Прво је нестао као фигура мог случаја, а сад је угледни политичар“.

У једном тренутку мисили сте да је случај био везан можда за ваше писање о сјечи Химкијске прашуме ради градње аутоцесте Москва – Санкт Петербург. Што је сада с тим, је ли аутоцеста изграђена?

“Сад више не вјерујем да је то био повод напада, али тамо је било озбиљног криминала. Ауотцеста није готова, али гради се. А гради је француска компанија Винци новцем Путинових пријатеља. Што је главна точка успјеха у Русији. Морате бити Путинов пријатељ“.

Вратимо се Путиновом ПР-у. Један од најбојих ПР момената у његовој каријери био је објављени чланак у New York Timesu о Сирији, у којем је очитао лекцију из међународног права Обами. Како сте то доживјели ви, а како јавност у Русији?

“У медијима то је био неприкосновени међународни Путинов успјех. Када гледате телевизију, имате двије супервелесиле, Русију и Америку, и нови Хладни рат између њих. Али чудан је то неки Хладни рат, кад вам ето НАТО-ове базе у Русији, што је било немогуће у Јељциново вријеме. Сад је и новац руске политичке елите прилично интегриран на запад. Обитељ градоначелника мог родног Калињинграда, жена и двоје дјеце, живе нпр. у Ници у Француској, гдје имају своју кућу. То је данас нормално, јер што је симбол успјеха било којег руског бирократа? Некретнина у Еуропи или САД-у“.

А што ви мислите о том Путиновом ПР-у?

“Традиција је то. Колико сте ви стари“?

Није то пристојно питати даму, али 37.

“Ја имам 33. Ви сте рођени у Југославији, ја сам рођен у Совјетском Савезу. Људи од својих 40, 50 година дјетињство су провели у вријеме Хладног рата. Они се сјећају двије велесиле и правог сукоба. Сад је то игра, као видеоигра. Мислим да је то традиционално и разумљиво.

Можда је цијела та прича о Хладном рату потребна и Америци и Русији, које си у тој комплементарности подижу вриједност јер заправо требају једна другу због растуће моћи Кине? Како се доиста у Русији доживљава Кину, пријатељски или са страхом?

“Генерално Руси се јако боје Кине. Многи су увјерени да је Кина купила многе шуме, да је пуно Кинеза у Владивостоку и другим градовима па је пуно мојих пријатеља увјерено да ће Владивосток за 50 година бити кинески град. И знамо да би рат против Кине они добили, јер имају милијарду војника. Али на високом политичком нивоу Русија и Кина су пријатељи. Русија је дала два или три отока Кини на ријеци Амур. Био је 1969. године мали локални рат између Русије и Кине на отоку Дамански, а сад је тај оток кинески. И нитко о томе не говори, нитко не пише, ништа. Мислим да ситуација овиси о Кини. Они не желе бити развикан глобални играч јер имају економских проблема, проблем с Тибетом и сл. И мислим да се само припремају“.

Вратимо се вама. Напад на вас из 2010. био је невјеројатно бруталан, постоји и та грозно дуга снимка надзорне камере на YоуТубеу. Како живите сада, имате ли посљедица, физичких, менталних?

“Имам само један стварни здравствени проблем, није толико велик: константно ми сузи десно око због сломљеног носа и сузног канала. Али то није велик проблем. А ментално, мислим да пишем као и прије, на исти начин, али сада имам нови проблем с руским медијима. Прије три године само је телевизија била у тоталној контроли Кремља, али сад су и новине и он лине медији у њиховој контроли.

Нема дакле критике?

“Нема. Чак и бивши независни медији попут Газета.ру, Internet Now, сад фигурирају као службене новине кремаљске администрације. Прије годину дана у студеном сам отпуштен из Коммерсанта. Након тога сам дошао у онлине магазин OpenSpace. Тамо сам радио два мјесеца и онда је затворен. Рекао сам ок, идем опет даље, па сам дошао у магазин Russian Life. Након два мјесеца и он се затворио. Е тад сам си рекао да је све то ипак мало чудно. Сад сам слободни новинар, пишем чланке из Швицарске за три онлине медија“.

Руских онлине медија и о Русији или?

“Да. Руски медији и о Русији, јер сам Рус“.

Јесте ли и даље критични?

“Сада чак и ако пишете неутрално о Путину, онда сте антипутиновац, јер прокремаљски аутор мора само хвалити, говорити да је Путин највећи. па ових дана Путин је једноставно затворио највећу руску новинску агенцију, РИА Новости, јер неутрална информација није довољно добра, он хоће панегирике.

Како одговарате на то? Можете ли онда уопће написати нешто доиста критично или пишете о узбудљивом сексуалном животу биљака?

“Пишем критичке чланке о Путину у медијима који имају око 40.000 читатеља. У Русији има 140 милијуна људи и само 40 хиљада чита моје чланке. Тако вам је то“.

Често се може чути да је Путин бивши КГБ-овац, али што је с утјецајем тајних служби данас? Колико је то битна ставка Путину у одржавању власти?

„И ФСБ (насљедник КГБ-а, главна тајна служба у Русији, оп. а.) је компанија. И могуће је купити све од те компаније. Може бити подигнута оптужница против вас и ви можете платити 100, 1.000, милијун долара, овиси о величини случаја, и сви ваши проблеми су ријешени. То је главна разлика између Путиновог и Стаљиновог времена. Прије је то било немогуће. Сад новац у Русији може све, па сходно томе има и посебна ријеч: монетокрација„.

Интервју пренет са сајта Новог листа

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s