СВЕНЕОЛИБЕРАЛ

Реч неолиберализам није ознака за било какву идеологију, већ лозинка која сигнализира вашу припадност радикалној левици.“

неолиберализам је:

-Монетарни социјализам

– екстремни либерализам

– та идеологија се битно разликује и од класичног либерализма и од либерализма у америчком њудиловском смислу

– скупина  политика, које су у економији означавале супротно ономе за шта се традиционални либерализам залагао

– „неолиберализам“ критичка катергорија против онога што они данас називају „неолиберлизмом“

 Image

НЕ МИСЛИМ ДАКЛЕ НЕ ПОСТОЈИМ:

Славиша Тасић :

Научно друштво економиста Србије организује расправу о неолиберализму ове недеље. Ненадмашни Љуба Маџар је поново са лакоћом написао квалитетан текст у дужини читаве књиге, има и неколико других вредних прилога, мада преовлађују они други.

Ја нисам могао да долазим али сам хтео да напишем текст, док онда на половини нисам схватио да би било какву расправу о неолиберализму требало да организује друштво лингвиста, не економиста. Сада кад је организатор послао пријављене текстове видим да у тој ствари имам истомишљенике.

Пише Мирослав Прокопијевић:

„Додатну нејасноћу у текућу језичку праксу уноси употреба термина неолиберализам. Пошто има два смисла либерализма, у САД је то етатизам и државни интервенционизам, у Европи углавном још увек неки облик класичног либерализма, онда има и најмање два значења неолиберализма… У оба случаја неолиберализам је непотребан термин. Нешто је или либерално или није или је, пак, то у некој мери. Префикс „нео“ је сасвим непотребан.“

Бошко Мијатовић каже слично: „Да изнесем своје мишљење о теми скупа: неолиберализам не постоји. Ради се о појму, односно етикети, коју су смислили противници либерализма… Ради се, једноставно, о идеолошкој увреди, а ја се слажем са Мариом Варгасом Љосом да је у питању “чиста бесмислица”. И данас, као и у последња три века, постоје само либерали и либерализам, без сувишног префикса нео. Унутар либерализма постоје и разлике: једни су либертаријанци, други либерали у америчком смислу, трећи у европском, али нико себе не сматра и не зове неолибералом – ни Фридман, ни Хајек… па ни моја маленкост.“

Славиша Тасић :

„Термин ‘неолиберализам’ има пре свега идентификациону сврху за оне који га користе. Његова информациона вредност као ознака одређене идеологије је мала, сам термин не говори много о конкретним идејама, политикама или заступницима тих идеја — јер према критичарима ‘неолиберализма’, неолиберали могу бити сви од европских бирократа до буразерских капиталиста. Сам термин је много кориснији у сигнализацији позиције оног ко га употребљава. Реч неолиберализам није ознака за било какву идеологију, већ лозинка која сигнализира вашу припадност радикалној левици.“

„Нико себе не зове неолибералом. Уосталом, нема ни потребе да сами себе зовемо неолибералима када ту ништа није „нео“. Цео термин је настао зато што противници либерализма ипак нису могли ништа да приговоре Локу, Хјуму и Адаму Смиту. Онда су измислили да су данашњи либерали „нео“.“

Даница Поповић:

Потпуно се слажем са обојицом претходника, ја сама себе и називам неолибералом када се нађем у друштву игнораната, тако им одузмем последњи аргумент (типа – ти си неолиберал, уаааа). После тога немају шта да кажу, као што ни пре тога што нису имали ништа смислено да кажу.

И једно упозорење. На претходном скупу истог наслова, скупила се прилична количина таквих игнораната, који основне принципе јавне дискусије не познају, о материји и да не говорим. Стога ћу себе овај пут да наградим тако што се уопште нећу ни појавити.

Осталима желим добре нерве и да мање жале од мене где им пропаде један леп дан, када буду излазили са овог будућег скупа.

МИСЛИМ ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ:

Владимир_ЦА : Славиша,

Један прилично проминентан економист који сам себе зове „неолибералом“ је Брад ДеЛонг. Дакле, ипак се не ради само о љевичарском пропагандном термину, иако је истина да се најчешће тако користи.

Ја мислим да тај термин итекако има смисла кад га се користи као ознаку за идеологију људи као што је ДеЛонг. Та идеологија укључује неке либертаријанске позиције, али у исти мах и многе врло јаке и арогантне технократске и етатистичке елементе (као и макроекономске псеудознанствене теорије којима их се оправдава). Све у свему, ради се о прилично добро дефинираној идеологији, чије присташе доминирају данашњом економијом, посебно у академским круговима и у међународним организацијама. (Иако многи, за разлику од ДеЛонга, не прихваћају тај назив.)

С обзиром да се та идеологија битно разликује и од класичног либерализма и од либерализма у америчком њудиловском смислу те ријечи, мислим да свакако заслужује посебно име.

 

Иван Јанковић:

Ја мислим да су термин „неолиберали“ први почели да користе људи попут Хенри Сајмонса, Липмана, и чак Хајека 1930их и 40их година да би се разликовали од старих „догматских“ laissez faire либерала. Хајек никад није веровао у laissez faire и увек је тврдио да се мора створити нови, „динамични“ либерализам који ће да иде у корак с временом. Иронично, левицари нису свесни да је „неолиберализам“ у почетку коришћен као критичка катергорија против онога што они данас називају „неолиберлизмом“ и да је, с њихове тачке гледишта, „палеолиберализам“ много гора ствар од неолиберлизма.

 

400 bad request :

Мислим да су себе неолибералима у називале присталице демократске партије које су веровале у слободно трзисте у већој мери него што је то био случај са америчким либералима седамдесетих и осамдесетих година. Неолиберали су подржавали Клинтона и иновације које је он увео у политику демократа, што се у Европи звало Трећи Пут.

Славиша Тасић :

„Корен овог неспоразума је у америчком схватању речи либерализам. Током двадесетог века значење либерализма се постепено мењало под утицајем америчке левице којој је термин припао. Либерална у политичком смислу, у време борби за расну равноправност, америчка левица је либерализам употребљавала за целу скупину својих политика, које су у економији означавале супротно ономе за шта се традиционални либерализам залагао. Тако је економски либерализам у америчком политичком речнику почео означавати државну интервенцију и прерасподелу дохотка, док је традиционалном тржишном либерализму остало да се идентификује са конзервативизмом. Паул Кругман, можда најпознатији кејнзијанац и економски интервенциониста данашњице, себе зове „либералним економистом“. Али осим у питањима либерализације спољне трговине, у којима међу економистима постоји нешто блиско концензусу, Кругман није либералан у традиционалном значењу те речи, већ супротно, велики заговорник државне интервенције у економији, укључујући финансијску и социјалну регулацију, активистичку фискалну политику и прерасподелу дохотка.

Отуда неолиберлизам, према америчким дефиницијама, значи модификацију овакве врсте либерализма традиционалне демократске левице. Типични неолиберали у том смислу нису политичари попут Margaret Thatcher ili Ronalda Reagana, nego Tony Blair i Bill Clinton. Иако припадници лево оријентисаних странака, Blair i Clinton су прихватили неке економске идеје конзервативаца и омогућили тржишну утакмицу у већој мери него њихови социјал-демократски претходници из 1960-их и 1970-их.

Неолиберализам је имао слично значење у Немачкој, где је група реформатора окупљених око Ludwiga Erharda себе називала неолибералима. Укорењена у ордолиберализму фрајбуршке школе у економији, као и уставном опредељењу послератне Немачке ка социјалдемократији, ова група економиста и политичара хтела је да учини класични економски либерализам политички прихватљивијим за земљу са традиционално снажним колективистичким духом. И у овом, континенталном смислу, неолиберлизам је модификација класичног либерализма улево – не његова екстремизација, него комбиновање тржишног либерализма са државном интервенцијом у сфери прерасподеле дохотка.“

Владимир_ЦА :

Неолиберализам спрам класичног либерализма има врло сличну позицију као неоконзервативизам спрам класичног конзервативизма. У оба случаја, дојучерашњи љевичари су прихватили неке елементе противничке идеологије — али само неке.

У случају неолиберализма, прихватили су дјеломичну либерализацију вањске трговине, смањење пореза, негативан став према синдикатима и отвореној национализацији и тако даље, али све то скупа и даље под детаљним регулацијама и сталним „стручним“ интервенцијама од стране државних и међународних бирократа. (И такођер под сталним државним идеолошки мотивираним мијешањем у све могуће сфере људског живота.) Слично томе, неоконзервативци су прихватили агресивну и ратоборну вањску политику, али по свим другим питањима су само мало умјеренији либерали (у данашњем америчком смислу).

Славиша Тасић

Слажем се, само ти говориш о овом америчком неолиберализму од деЛонга до Цлинтона (што је и британски трећи пут, Гиденс, Блер). Проблем са дефинисањем је што неолиберализам за многе друге само значи само екстремни либерализам. У Србији је то доминанта дефиниција. На страну онда што они уопште не знају шта је шта па су за њих и ММФ и ЕУ и Рон Паул неолиберали.

Срђан:

Монетарни социјализам = нео-„либерализам“

http://trzisnoresenje.blogspot.com/

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s