Дејан Ранковић: Идеологија психозе

 

sonja i grga

У Психологији постоји термин Персеверација. То је поремећај мисаоног тока по форми у коме се нека реч или мисао појављује увек у свести код душевно здравих особа у стању опијености, поспаности и замора.

Стиче се утисак да је та реченица једина и да се она мора константно и бесконачно понављати. Управо тада се јавља стање опијености, али не од супстанци као што су алкохол и наркотици, већ као резултат пропагандне манипулације свешћу. Јер, ако је свест објективно стварање слике у мозгу, дотле је подсвест идеално тле за искривљену слику стварности.
Више од две деценије траје психолошко-пропагандни рат против српског народа не би ли се у нашу свест усадила теорија да су ЕУ, НАТО и САД наши пријатељи који нам, и поред оружаног напада на нашу земљу, желе добро, да је питање опстанка државе и народа ретроградно и примитивно сагледавање стварности, да су педерски бракови један од основних животних начела у оквиру људских права и да је ЕУ једини циљ, звезда водиља и пут, кунећи се да са њега не скренемо.
У последњих осам година овај феномен је постајао све снажнији и на врхунцу своје моћи. После испадања ДССа из власти и разбијања СРС, кренуло се крилатицом Бориса Тадића да ЕУ нема алтернативу. Колико смо је пута чули и прочитали?
Заморена, истрошена и исцрпљена парола која се огадила народу, а није дала сврху у брзини и одлучности потпуног одрицања Косова, морала је бити замењена заједно са својим спикером.
Творци савременог психоаналитичког медијског правца расписују изборе у Србији маја 2012. год., и на сцену ступају политички отац и син. Народ у својој заблуди бира оно што за њега бира неко други, Тадић честита победу и поручује дуету промена да продуже где је он застао. Илузија о некаквим променама и дистанцирању од режима ДСа, трајала је до формирања владе, да би се онда из уста Првог, као епидемија, ширила психоза да ћемо без ЕУ поцркати од глади.
Више од годину дана траје медијска трка Првог и Премијера ко је заслужнији за добијање Датума иако није закључен. У фото финишу Први се повлачи, да би расчистио своје редове и припремио терен за преузимање комплетне власти у земљи, а Премијер, који моли Бога да избора не буде, покушава да ублажи свој пад паролом о некаквом историјском успеху многих генерација и светлој будућности наше деце. Чије деце?
Пошто је дуго у сенци Првог, а овај му прети изборима, хвата се за промене као и сНС, и тражи да се СПС промени, да млади скојевци јуришају у ЕУ са Уставом под пазухом, јер диригента више нема, пЈесма је утихнула. Не чује се глас славуја, зору да најави.
Па зар се СПС није променио после 5. октобра када су подржавали сваку власт до данас? Зар се социјалисти нису одрекли своје песме, подржавајући најсуровији пљачкашки вид приватизације и капитализма у Србији? Зар радник који је живео од сопственог рада, а данас је слуга у сопственој земљи, није био у жижи СПСа?
О каквим се променама и халуцинацијама овде ради? Да ли је ово увод у промену назива партије? Ако јесте, одавно је требало. Идеологије више нема, програм је свима исти, сви су прихватљиви ако су за ЕУ. Важно је једноумље, медијска фантазија и европска психоза.
Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s