Бранимир Марковић СВЕ-НЕО-СПОРНИ

Наметнути идентитетски стереотип по коме Београђани могу да присмрде  јавним културним установама само ако су по калупима  Давидове мале према Дмитровићевом стереотипу, а да патриотски сектор држе динарски карикатурални усташоиди, системске је природе. У поретку јавне владавине (републике) бар Дмитровић би одавно чувао овце. 

Image

Врабац мени, коментаришући текст   Ратка Дмитровића: (Не)подобне жртве[i]: „Ако се неко овде упетљао као пиле у кучине онда си то ти. Коментарише се садржај текста а не лик и дело аутора (у овом случају Дмитровића), а сам текст је сасвим коректан док би се о лику и делу дало раправљати.

Елем , шта је све у овом кратком тексту нео-спорно:

Као и скоро сваки свој текст, и овај  почиње стилском фигуром „Дмитровићева антитеза“, која је у бити двостука словенска антитеза:

Дал је снијег дал су чадорови: „Онај ко, са српском тробојком на капи, може да повуче обарач и саспе десет метака у тело жене или детета нема ништа са Милошем, Степом, Путником, Мишићем… Он је њихова негација, он је срамота Србије и Срба. Србија се таквих одрекла у тужилаштвима и судовима, у јавности и у медијима.“

Нит је снијег нит су чадорови, већ је логор…:  „Јесу ли други на овај начин „сахранили“ своје злочинце?“

Да ли грми ил се земља тресе: „Већи део српске јавности држи да је ова изложба, уз све поштовање за мртве, ипак провокација, указивање на Србе као једине злочинце. Изложба је, поновићу, постављена у Културном центру Београда.“

Нити … нити ..  већ пуцају на Задру топови: „Машински инжењер Драган Церовић био је, до бомбардовања Србије од стране НАТО, у систему Електропривреде Србије, са радним местом на Косову. Свестан да Срби заборављају брже него што памте, 2001. године, заједно са Драганом Пешићем, најпре је направио публикацију, а онда и изложбу фотографија са темом страдања радника електропривредних предузећа на Косову и Метохији…. Драган је изложбу, можда нећете веровати, најпре понудио Културном центру Београда. Одбили су након неколико минута разговора, нису хтели ни да га саслушају.“

Као и свака галама алфа мужјака, и ова тирада је скуп бесмислених контрукција.

„ко Културном центру Београда даје снагу да жртве у рату на Косову разврстава на подобне и неподобне.“

Ова конструкција је „утемељена“ на чињеници да су претходно (наводно, реко Ратко, мајке ми) одбили изложбу машинског инжењера Церовића и да су организовали и Октобарски салон на ком су у истом контексту приказали два концентрациона логора – већи и мањи.  Један у ком су Срби били жртве а други у ком су џелати.

КЦБ је, замислите, уметничка галерија. Гле чуда, фаворизовали су Албанца уметника, наспрам Србина инжењера и изложбу недвосмислено уметничке форме, лични израза уметника, замислите Албанца (а навикли смо да су Албанци само кољачи)  претпоставили документарно историјском  сведочанству.  Уместо да се упита зашто инжењер није понудио изложбу неком од бројних историјских музеја Београда, па , ако је неко одбио, да размотримо зашто је, он ради оно што једино зна и за шта ће да добије пензију, која може бити заслужена само у поретку олхократије – галами и хушка бета мужјаке.

„Гледе“, да се изразим дијалектом Дмитровићевих земљака и идеолошких узора, подобних и неподобних џелата малог и великог конц логора, јасно ми је да је лично погођен. „Домаће, наше“  жртве , „ка и вазда“ у свим нацизмима, служе да би се оправдали домаћи џелати. У том изопаченом идеолошком кључу пожељно  је да их је што више да би и домаћи злочин могао да буде што оправданији. Одвратна логика из времена кад су Дмитровић и остали досељеници из Хрватске, протерани са комунистичких уредничких фотеља (кад су све, само не, србовали) на загребачкој телевизији,  славодобитно грмели  преко РТСовог Дневника о српским бебама закланим од стране усташа , без имало саосећања  према бебама и њиховим родитељима (које су, узгред , биле и измишљене) , једино са позивом на освету, без имало одговорности за јавну реч. Исту такву, јер у супротном не би била освета него праведна казна. 

Наиме, цела контрукција згражавања што је уопште приказан логор у Омарској заснива се на неоспорној чињеници да су нацистички и усташки логори смрти неупоредиво већи злочини. Па је то вештачко изједначавање злочина. То је тачно!

Само, да ли је проблем „блазираних“ Београђана и осталих Србијанаца – однос према Јасеновцу , Аушвицу и тамошњим зликовцима, који је више него јасан, или према Омарској. Дебили  који вичу За Дом спремни загађују ментални  и политички простор Хрватске, они су проблем и брука  Хрватске.  Ја, блазирани Београђани, заиста баш и не волим Дмитровићеве земљаке, Хрвате да би решавао њихове проблеме.  Дапаче, иду ми на … ко и он. Једино што могу, захтевам, као порески обвезник коме се отима од уста, да моја држава све учини да се тај проблем не прошири на Србију и да се заштите Срби у Хрватској, јер остали грађани проблем су Хрватске.  Дакле,   да се појаве аналогне усташтву – оправдавање злочина чак и у концентрационим логорима, хушкање на „реметилачке факторе“ унутар наше нације, некрофилна злоупотреба невиних жртава, сузбијају. А не још и награђују – уредничким местима у најутицајнијим дневним новинама.  

Само у ужем кругу  мојих познаника има бар десет паметнијих,,образованијих, талентованијих, који су још и, за разлику од Дмитровића, били прави новинари а не идеолошки пропагандисти, који не само да нису уредници најутивцајнијих београдских новина, већ су без посла.  Београђана. Баш као што знам још више уметника који би можда или вероватно били  бољи „комесари“  изложби од Мие Давид. Бар једна се издржава спремањем станова.

Наметнути идентитески стереотип по коме Београђани могу да примрде  јавним културним установама само ако су по калупима  Давидове мале према Дмитровићевом стереотипу, а да патриотски сектор држе динарски карикатурални усташоиди, системске је природе. У поретку јавне владавине (републике) бар Дмитровић би одавно чувао овце.

За Миу Давид не знам. Предметну изложбу нисам погледао, прошла, коју јесам,  у КЦБ пре пар недеља , била је  одлична и потресна .  Енглески фотограф је годинама сликао децу и изложио њихове личне поруке,  заточену у  америчким затворима за малолетнике, уз податке о фрапантном проценту  и порасту  броја деце затвореника и сликама модерних затвора са Гугл мапе.  Експлицитно и неискривено изговоривши да је поредак фашистички. Поредак у САД!

Дакле, још једна од изложби која се „уклапа“  у Дмитровићев стереотип о КЦБ и БеограЏанима уопште.

Ипак, код неких очигледно успева да своје лицемерје замаскира патриотском грмљавином:

 „Онај ко, са српском тробојком на капи, може да повуче обарач и саспе десет метака у тело жене или детета нема ништа са Милошем, Степом, Путником, Мишићем… Он је њихова негација, он је срамота Србије и Срба. Србија се таквих одрекла у тужилаштвима и судовима, у јавности и у медијима.“

У медијима поготово, што зорно сведочи самим својим постојањем и положајем уредник Вечерњих Новости. Ево и како:

Никада није покренута истрага којом би се утврдила командна одговорност и евентуална кривица за директно наређење и организацију злочина. Непосредни извршиоци третирани су као одметници изван контроле. Актери и саучесници режима– никада нису ни лустрирани.

Ивица Дачић, српски премијер и министар полиције. Некадашњи високи функционер Милошевићеве партије (1992-2000) казао је да су се он и вицепремијер Александар Вучић, некадашњи министар за информисање у влади народног јединства (1998-2000), заједно „заложили да та изложба буде одржана“

 Дачић је подсетио да су починиоци овог злочина осуђени: „То нису учинили у име Србије нити их је за то неко овластио“, закључио је премијер и изразио саучесће „свим жртвама“

Шкорпиони су били групица башибозука који никакве везе нису имали са тајним службама и режимом  Србије.  Ко ни Вучић и Дачић са налогодавцима. Који уосталом и не постоје. Јер да постоје „у тужилаштвима и судовима, у јавности и у медијима“ би их давно открили. Као што су открили убице Ђинђиће, Баџе, Булатовића, Кундака, Стамболића, Жике Петровића и осталих албанских терориста и усташа. И младожењу младе спонзоруше с а Мегатренда. Реко Ратко, мајке ми. И осто у фотељи.

http://branali.blogspot.com/

Advertisements

13 mišljenja na „Бранимир Марковић СВЕ-НЕО-СПОРНИ

  1. Е, у реду је…ево предајем се…само немој више молим ТИ се…

    (И вама осталима исто саветујем да се одмах предате или легнете на под и правите се мртви… ваљда ће га проћи…)

    Sviđa mi se

  2. Ја вам рекох да се правите мртви а ви се овде зајебавате…
    Ево га, већ је кренуо са избацивањем по два поста у минуту, сад смо сви заједно најебали!

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s