Јелена Пономарјева, ГУРУ ИМПЕРИЈАЛНЕ МИСЛИ

с оптимизмом гледам у будућност. Она ће за нас – Русе и Србе – свакако бити светла!

Битка за српске земље почела је од тренутка слома двополарног система и растурања Југославије. Русија, будући да је и психоисторијски противник Запада, природно је укључена у то сучељавање. Зато је сасвим разумљиво то што је Гаспром постао један од учесника тог рата.

Данас је озбиљно исполитизовано не само енергетско тржиште него и читав светски економски систем, те су се Србија и Русија обреле у епицентру енергетскх и политичких ратова. Али то је за нас нормално стање

Председник Путин има подршку и изван граница своје земље, у кругу слободних и независних интелектуалаца у свету, који у Русији виде баланс, контратежу америчком хегемонизму и вредносну алтернативу идеологији људских права

чињеница да један незанемарљиви и утицајан део руске економске, културне елите дели либерални свет вредности, Москву треба да држи у стању континуираног опреза

Што се тиче споразума потписаног у Бриселу, не могу га оценити другачије него „Бриселско шуровање“ – аналогија са Минхенским шуровањем очита је

 Image

Јелена Пономарјова, доктор политичких наука и професор упоредне политикологије Московског државног института за међународне односе, говори за Геополитику.

Иако су руско-српски односи добри и пријатељски, очекивања, бар са српске стране (ту мислимо на убедљиву већину српског народа) су много већа. Оријентације наше две земље у последње две деценије се нису поклопиле – док је Србија била у националној фази у последњој деценији 20. века, Русија је била у либералној и прозападној фази, док је ситуација од 2000. године обрнута. Како видите актуелне српско-руске односе односе и како се у Москви гледа на политику председника Николића и Владе Дачић-Вучић која јавно и декларативно промовише сарадњу са Русијом а земљу де фацто води у Европску унију?

— Пре свега, желела бих да изразим искрену захвалност што ми је пружена могућност да са читаоцима вашег поштованог часописа поразговарам о важним питањима данашњице и руско-српских односа. У Русији је часопис Геополитика добро познат по озбиљним аналитичким написима и читају га – истина, у електронском виду – не само стручњаци који се баве Балканом него и аналитичари многих великих руских компанија.

Што се тиче садашњих руско-српских односа, они, како сте тачно запазили, пролазе кроз процес озбиљног преображаја. Говорећи о преображају, пре свега имам у виду степен високе политике. Ствар је у томе што су се руско-српски односи увек развијали у двема равнима које су се понекад пресецале, понекад постојале упоредо, понекад долазиле у противречност. Али на степену друштвених веза, ма каква била политика владâ, наши народи су били и остају духовно, ментално, психолошки блиски. Није случајно што чак и Англосаксонци Србе називају балканским Русима, а Русе евроазијским Србима. Међутим, и поред све те блискости, неопходни су стално развијање наших веза и рад са младим нараштајем. Том питању Русија мора посветити највећу пажњу, поспешити информационо и културно присуство у српским земљама.

Што се политике тиче, рећи ћу врло благо, многе одлуке српског руководства изазивају чуђење руске стране. Наравно, морамо схватити да је политика – сложена игра са много потеза, ценкање. Али не сме се тако примитивно ценкати – у Москви обећавати једно, а неколико дана касније у Бриселу – друго. Такво понашање сведочи само о једном – српско политичко руководство се неодговорно понаша, пре свега према сопственом народу и сопственој историји. И нама је из Русије врло тужно да све то гледамо. Тим пре што Русија нема никаквих илузија у погледу могућности уласка Србије у ЕУ. Улазак у ЕУ за Србију је блеф. До тога неће доћи пре него што се Србија прикључи НАТО нити пре него што у ЕУ буде примљена Турска. Штавише, све приче о евроинтеграцијама имају само један циљ – да се Србија коначно отргне од Русије, да се онемогући претварање Србије у великог економског и политичког регионалног играча.

Не мислим да српско руководство то не разуме, али изгледа да за њега нису приоритетни национални интереси Србије, већ лични. Тако да – извлачите закључке.

Ви указујете на значај економије и заиста је последњих пет-шест година забележен раст у српско-руској трговинској размени, руски капитал је почео да улази у Србију. Ипак, како објаснити врло озбиљан медијски напад на српско-руски енергетски споразум, где је Инсајдер Б92 ипак само видљиви део врха подводног политички прозападног леденог брега који хоће да торпедује најзначајни српско-руски економски споразум у новијој историји, од распада СССР и СФРЈ?

— Јосиф Бродски, човек који је био сасвим далеко од високе политике, али је танано осећао предстојеће битке за власт и ресурсе, још 1990. године пророчки је писао: „Изгледа да ће прави еквивалент трећег светског рата бити перспектива економског рата, где су сва средства добра и где смисао победе представља доминантан положај“.

Битка за српске земље почела је од тренутка слома двополарног система и растурања Југославије и траје све до данас. Упоредо са војним и политичким акцијама, води се свеобухватан информациони рат. Русија, будући да је не само једно од средишта светске политике и привреде него и психоисторијски противник Запада, природно је укључена у то сучељавање. Зато је сасвим разумљиво то што је Гаспром постао један од учесника тог рата.

 

У условима јачања конкуренције и чак сукобљавања на енергетским тржиштима речи Хенрија Кисинџера из 1974. године не само да су актуелизоване него су и стекле нови развој: „Никада не можете спроводити енергетску политику као чисто економску ствар. Она је од самог почетка била предмет спољне политике“. Данас је озбиљно исполитизовано не само енергетско тржиште него и читав светски економски систем, те су се Србија и Русија обреле у епицентру енергетскх и политичких ратова. Али то је за нас нормално стање. Из таквих прилика може се извући само један закључак – треба наставити борбу.

Председник Путин има подршку не само грађана Русије него и изван граница своје земље, у једном делу међународне јавности, у кругу слободних и независних интелектуалаца у свету, који у Русији виде баланс, контратежу америчком хегемонизму и вредносну алтернативу идеологији људских права. Мислим да присуство великог броја западних невладиних организација у Русији које располажу огромним ресурсима, али и богатим искуством у промени влада у свету, и чињеница да један незанемарљиви и утицајан део руске економске, културне елите дели либерални свет вредности, Москву треба да држи у стању континуираног опреза. Несумњиво је да је доласком на власт крајем 1999. године Путин променио политику, али да је у односу на претходну Јељцинову администрацију извршио и кадровску промену по дубини државног апарата?

Заиста, у Русији се одигравају озбиљне промене, како на степену политичког руководства тако и унутар друштва. Искуство Египта, Либије и Сирије убедљиво је доказало да Запад, подржавајући и промовишући „демократске вредности“, у ствари уништава снажне државне творевине и сеје хаос. А све то чини у циљу успостављања контроле над важним стратешким зонама. И док је на почетку „арапског пролећа“ део руског руководства имао илузију како се са Западом може договорити, после Гадафијевог убиства коначно је схваћена нужност јачања сопствене државности, суверенитета, одбрамбене способности. То је немогуће зачас учинити, али је покренут процес чишћења и преиспитивања, који ће бити дуготрајан и сложен. При томе, нашем председнику често успева да промене у спољној политици спроведе кудикамо брже и делотворније него у унутрашњој политици. Сем тога, Русија представља врло тром социјални систем, што, природно, отежава процесе реформисања. Ипак се ти процеси одвијају и то улива наду у озбиљне промене. Ако Русија постане снажан и заиста самосталан играч, промениће се и прилике у Србији.

Ви сте у једном тексту указали на једну заиста тешко схватљиву и прихватљиву везу између НАТО и америчких обавештајних структура са трговином наркотицима. Има ли заиста доказа за ту смелу тврдњу и, ако је НАТО продужио боравак у Авганистану, између осталог, да би контролисао производњу и промет наркотицима, као што тврдите, да ли се тиме делимично може објаснити подршка Америке и Запада Косову као важној територији за транзит хероина од Авганистана ка Западу?

 

— Ма колико било тешко схватити и прихватити да су НАТО и америчке обавештајне службе повезане са трговином наркотицима, то је чињеница. Моји закључци о наркотворству (кованица по аналогији са миротворством – прим. прев.) НАТО засновани су на бројним написима руских и страних стручњака, на подацима међународних организација, на простој логици, најзад. Дубоко сам убеђена и у својим радовима (ове године је објављена монографија Пројекат “Косово”: Мафија, НАТО и висока политика) стално доказујем да један од главних разлога спровођења пројекта „Косово“ од стране Запада представља укљученост те територије у светски систем трговине наркотицима.

Према подацима Федералне службе Руске Федерације за контролу промета наркотика, „кроз руке албанских нарко-дилера сваког месеца пролази од четири до шест тона хероина произведеног од авганистанске сировине, а годишњи приход криминалних групација од трговине смртоносним отровом износи две милијарде долара“. Према подацима УН, испоруке у Европу, која је један од главних потрошача авганистанских опијата, достижу око 150 тона хероина годишње, од чега је 35-40 тона намењено Русији. Албанска мафија у тим токовима контролише 75 одсто испорука хероина у Западну Европу и око 50 одсто испорука у САД. Сасвим је очигледно да се толике количине не могу пребацивати магарцима или путничким возилима, већ је то могуће учинити само великим превозним средствима – на пример, авионима. При томе треба имати у виду чињеницу да су многи званични подаци по правилу прилично умањени. Стварни токови су знатно озбиљнији.

Очигледно је и то да је трговина наркотицима у светским размерама немогућа без подршке банака, специјалних служби, обавештајних структура, како државних тако и великих приватних корпорација. Трговина наркотицима је фактички највеће предузеће на свету. То у својим књигама убедљиво показују Џон Коулман, бивши сарадник МИ-6, Питер Дејл Скот, бивши канадски дипломата, професор Калифорнијског универзитета у Берклију, Владимир Овчински, бивши руководилац руског одељења Интерпола и многи други.

Изузетна улога трговине наркотицима у светској политици, почев од опијумских ратова из 19. века, условљена је тиме што омогућава да се истовремено реши неколико задатака. Као прво, да се дестабилизују земље па чак и читави региони – „Златни троугао“ (Бурма /Мјанмар/, Лаос, Тајланд), „Златни полумесец“ (Авганистан, Иран, Пакистан), Балкан (Албанија, Бугарска, Македонија, Србија). Као друго, да се контролише политичка врхушка земаља укључених у нарко-бизнис. Као треће, да се лако управља становништвом, навлачећи га на дрогу. Као четврто, да се сопствено војно и политичко присуство оправдава борбом са трговином наркотицима и тероризмом као њеном последицом (најизразитији пример – Авганистан). На пример, пре упада НАТО у Авганистан у тој земљи уопште није било индустријске производње опијата. То о нечему говори. Најзад, ни издалека последње – да се на томе добро зарађује. Тако да не треба имати никаквих илузија о томе да трговина наркотицима представља један од разлога што Запад спроводи пројекат „Косово“.

Треба обратити пажњу и на то да је наркотворачка делатност САД и НАТО као структуре под управом Американаца најнепосредније везана за проширење Алијансе и стварање великих америчких база у протекторатима створеним дуж путање кретања наркотика или у непосредној близини цевоводâ. Тако, с једне стране, косовски нарко-дилери под покрићем САД и НАТО обезбеђују непрекидан превоз наркотика из Авганистана у Европу по балканској маршрути. С друге, Косово је са његовим великим војним базама – Бондстилл и Филм Цитy – у непосредној близини маршрутâ многих цевовода, укључујући Јужни ток. Мислим да је очито чиме та нарко-држава може бити претња једном и погодовати другом.

И последње. САД никада нису водиле рат са наркотицима, али су увек водиле рат у коме су наркотике користиле као оружје. И све док буде постојао НАТО, на читавом свету ће и даље расти производња наркотика и обим трговине наркотицима.

 

Како ви видите рат у Сирији и његове геополитичке последице на савремени свет. Русија је извојевала велику дипломатску победу, али мишљења и очекивања да је тиме и отклоњена претња војне интервенције Америке у Сирији су најблаже преурањена. Може ли ескалација рата у Сирији и његово евентуално пребацивање на Иран да угрози светски мир?

— Нажалост, без обзира на озбиљну дипломатску победу Русије, питање војне интервенције у Сирији и даље остаје отворено. Ствар је у томе да се у хијерархији циљева „сиријског пројекта“ Вашингтона могу издвојити три главна и међусобно повезана циља.

1. Дестабилизација прилика на јужним границама Русије. Сирија је тек међукарика у агресивним плановима Вашингтона. После ње објекат агресије треба да постане Иран. А после Ирана агресор избија на саме јужне границе Русије;

2. Стварање услова за отпочињање трећег светског рата. Обратите пажњу: не отпочињање трећег светског рата, већ стварање услова за његово отпочињање. Танчина је у томе што трећи светски рат Сједињеним Државама тренутно није потребан. Мада у догледној будућности може затребати. Зашто? Регионални рат покренут у једној од најексплозивнијих области планете лако може прерасти у светски рат који шири свеопшти хаос. У том хаосу могу се лако „свести на нулу“ нагомилани астрономски дугови САД и Запада у целини. На пример, јавни и спољни дуг САД већ је премашио 100 одсто БДП; спољни дуг Велике Британије близу је 500 одсто БДП. Тако да – има се за шта борити. Ипак, поновићу, сценарио светског рата биће покренут само у случају ако Америка више не узмогне да одржава пирамиду дуга;

3. Очување петродоларског монетарног система. Вашингтон се бори за то да се трговина ресурсима врши у америчким доларима. Истовремено, Кина не само што успоставља све тешње односе с Ираном – без обзира на санкције – већ тргује на основу бартера, клиринга и у националним новчаним јединицама уместо америчких долара. Сем тога, Кина и Русија су се договориле да се трговина угљоводоницима врши у јуанима. Према томе, Ирак, Либија, Сирија, Иран – то су етапе борбе Вашингтона за опстанак петродолара.

Важно је знати да је удео долара у међународним обрачунима почетком 2013. године опао испод психолошки важних 50 одсто. То значи да ће се борба за петродоларски систем заоштравати, и у „црне“ спискове Вашингтона могу доспети и друге земље. Ни Ирак, ни Либија, ни Сирија, ни Иран не представљају претњу међународном систему, али у условима заоштравања борбе за утицај и ресурсе у тим земљама подударили су се интереси великих нафтних и финансијских компанија.

 

Питање свих питања за Србију је Косово и Метохија. Како ви гледате на коперативност српске владе са Бриселом у организацији локалних избора на Косову. Како видите противљење Срба на северу Косова Бриселском споразуму. Да ли несумњиво истрајан отпор Срба са севера Косова може да да резултат, па макар и дугорочно, у напорима српског народа да поврате окупирану јужну покрајину у уставно-правни поредак Републике Србије?

— Стварање „Републике Косово“ представља важну вододелницу савремене историје која има светски значај. И јако жалим оне који то не схватају.

Што се тиче споразума потписаног у Бриселу, не могу га оценити другачије него „Бриселско шуровање“ – аналогија са Минхенским шуровањем очита је из читавог низа разлога.

Као прво, тај документ коренито мења не само политичку карту региона него има најшире геополитичке последице. Од тог тренутка ма која територија под контролом мафијашких и терористичких групација може фактички било кад постати субјекат светске политике, ако је то у интересу ових или оних западних структура.

Као друго, по ко зна који пут сведоци смо грубе примене двојних мерила, када се једним народима дозвољава да имају право на самоопредељење, а другим не; када судбину земаља и народа решавају новац и сила, а не право и правда.

Као треће, посматрамо праксу „ломљења“ политичког руководства земље, у овом случају Србије, када оно постаје спроводник интереса трећих земаља и наднационалних структура, а не националних интереса.

Као четврто, тај споразум не само што прецртава вишевековну борбу српског народа за своју државност, лишава га историјских светиња, него и преостале Србе на Косову препушта фактичком уништавању и протеривању. Њихово мишљење, као ни мишљење босанских Срба и судетских Чеха, потписници нису узимали у обзир.

И поред тога, без обзира на све планове Запада, ни као научница, ни као човек не могу да кажем како је Косово изгубљено за Србе. Уверена сам: све док буде жив макар један Србин – Косово није изгубљено. Зато треба наставити борбу и живети по начелу: Наша ствар је праведна – победићемо.

 

И на крају неколико Ваших утисака о о округлом столу на тему руско-српских односа који је недавно одржан у Београду у организацији Института за европске студије и руског Фонда подршке јавне дипломатије Горчаков?

— Последњих година Русија, трудећи се да поврати изгубљено током срамотних 1990-тих година, посвећује помну пажњу јавној дипломатији. Према Концепцији спољне политике, важан правац спољнополитичке делатности Руске Федерације представља потпуно и тачно обавештавање широких друштвених кругова о њеним ставовима и иницијативама у вези међународних проблема, о процесима њеног унутрашњег развоја.

Средствима јавне дипломатије, а Фонд „А. Горчаков“ представља једну од средишних структура које се тим правцем баве, Русија настоји да се њени ставови и интереси објективно схватају у иностранству. Управо зато сматрам да округли сто стручњака, одржан у Београду 21. октобра, као и представљање Фонда „Горчаков“ и предавања руских стручњака на универзитетима у Београду и Новом Саду представљају важан позитивни корак у развоју односа између наших земаља.

 

Ми живимо у доба силовитих промена, доба дубоких геополитичких преображаја праћених појачаном турбулентношћу како на глобалној тако и регионалној разини. У таквим условима размена мишљења, разговор о најширим, па и болним темама руско-српских односа, успостављање тесних контаката и повратне везе не само да је изванредно важно него и преко потребно. Без тога немогућ је и постепен и узајамно користан развој односа између наших земаља. Моје колеге и ја упознали смо се током боравка са занимљивим људима – научницима, новинарима, јавним посленицима, студентима. То је дало снажан подстицај развоју наших односа, што ће се изразити у новим пројектима, сусретима, разменама.

У савременом свету много тога зависи од нас и вас, од друштвене иницијативе. Јако се надам да ће се таква пракса општења стално ширити, стицати нове облике и служити на добробит наших народа. Зато с оптимизмом гледам у будућност. Она ће за нас – Русе и Србе – свакако бити светла!

 

Геополитика“, новембар 2013.

Advertisements

42 mišljenja na „Јелена Пономарјева, ГУРУ ИМПЕРИЈАЛНЕ МИСЛИ

      • граЏанији није битно под ким је, битно је да се ослободи.. раја има омиљене и мање омиљене господаре

        Sviđa mi se

      • А од чега сте ви то грађанијо слободни? Где вам је та слобода и у чему се огледа? Да ли постоје њене границе и каква је корист заједници од ње? Слушам већ 13 година о њој и што више о њој млате, ја све већи роб. Можда ако уђем у књиге, е ту већ у теоремама разним има слободе колико хоћеш, али у пракси је нема нигде или ако је има вређа ми сваку ћелију у телу, јер је болесна, неприродна и агресивна. Пљујем на грађанске слободе које су ову државу довеле до никад мање територије, никад већег западњачења и културног обезглављивања нас као народа.

        Sviđa mi se

  1. „Пљујем на грађанске слободе које су ову државу довеле до никад мање територије, никад већег западњачења“
    извини молим те где ти видиш грађанске слободе какве су на западу?
    ти си пример човека који је 100% насео на империјалну пропаганду… и пример од њих пројектованог идентитета намењеног протекторатима

    Sviđa mi se

  2. Nije mi jasan naslov? Imperijalne misli?! Gluposti gospođa samo ukratko opisuje globalističku metodologiju kojom se uništava sloboda bilo kakve organizacijske strukture koja nije u službi interesa globalističke ideologije. Možeš biti „slobodan“ siromašan peder u pokorenoj siromašnoj državi e to je suština globalističkog „oslobođenja“.

    Sviđa mi se

  3. „Nije jasan naslov? Imperijalne misli?! “
    a još sam i podvukao:“Битка за српске земље ….разумљиво то што је Гаспром постао један од учесника тог рата….то је за нас нормално стање…чињеница да један незанемарљиви и утицајан део руске економске, културне елите дели либерални свет вредности, Москву треба да држи у стању континуираног опреза“
    da li se tako ponaša NOrveška, Japan, Koreja južna, Italija, Španija..?

    Sviđa mi se

    • покојна Сирија, покојна Либија, покојни Ирак, покојни Либан.. који нису припадници НАТО.. задовољни?

      Sviđa mi se

  4. aha, što ne rekoste pre? Znači treba pljuvati slobodarsku politiku i oceniti je „imperijalnom“ da bi se dodvorilo hegemoniji koja besomučno uništava države i narode! Pa recite lepo otvoreno a ne da se moramo pitati da’l starno verujete u sranja koja pišete.

    Sviđa mi se

    • slobodarska politika ne može biki imperijalna.. impEra znači vladati NEKIM! .. НПР. „”Битка за српске земље „… разлика између вас и вама сличнох и мене очигледно је што је мени свеједно ко нас тлачи – борим се против свих, док ви имате узак круг тлачитеља којима би се радо подали.. све критикујућ друге тлачитеље (империје).

      Sviđa mi se

      • Какве везе има “Битка за српске земље“ са тиме ко нас тлачи и да ли нас тлачи? Даље, како то нас Руси тлаче и шта је империјално, дакле, освајачки у овом интервјуу? Наравно да од свега овога што ти учитаваш нема ништа, но ради се о нечем другом. Ви позападњачени интелектуалци, васпитани по мери западног образовања и њиховог филма, културе, уметности, музике осећате природну опасност, јер долази нешто што нисте ви, нешто што је супротност у суштинском смислу од онога на чему сте саздани и ту је проблем, па зато крећу приче “држ’те лопова“, стављање једнакости између геноцидног Запада и Русије и омаловажавању великог камбека Русије као светске силе на геополитичку сцену.

        Sviđa mi se

  5. „Какве везе има ”Битка за српске земље” са тиме ко нас тлачи“
    ЈЕС ТИ СВЕСТАН ГЛУПОСТИ СВОГ ПИТАЊА.. ако се залажеш за то да Србија буде подложна сталним уценама због пишљиве цене гаса, ко велика Украјина, онда буди спреман да и ја тебе почастим увредама каквим ти частиш нас „прозападне“.. ”држ’те лопова” вичете ви – русофили јер сте ви МЕГАИЗДАЈИЦЕ СРПСКОГ НАРОДА…а колика је опасност Русија види се по томе што све земље које они бране, а АМери нападну пропадну .. изузетке нешто не видим (Пољска, Чешка, Јужна Кореја, Норвешка..).. Југославија је била стабилна док је била НАТО савезник, првог минута кад су прихватили савет Горбачова уместо америчког председника (оно о диктатури ЈНА и хапшењу Туђмана и бораниеј) – распала се. .. нек се Руси јуначе преко себе, а не преко туђих грбача.. или нека једном „победе“ ал да иза њихове победе остане стабилна држава попут Јужне Кореје или Пољске..а не разорена Сирија и Југославија

    Sviđa mi se

    • Већ сам неколико пута скретао пажњу на своје глупе мисли, па сходно томе не могу “бити свестан глупости свог питања“. Једноставно, мој мозгић не разуме висину твојих мисли, а још мање када се то преточи у речи, плус, како су речи написане комбинацијом неколико алфабета, фале још само хијероглифи..
      Не бих више разматрао константне будалаштине којима покушаваш нешто да докажеш осим ове последње ствари. Да ли је могуће да је Сирија разорена због руског деловања, а не због дестабилизације коју је проузроковао НАТО са својом петом колоном у тој земљи на исти начин на који је урађено и у Југославији? Која количина безобразлука је потребна не би ли се на овај кандићевски начин мењале тезе и од агресора правила жртва или обрнуто?

      Sviđa mi se

      • „Да ли је могуће да је Сирија разорена због руског деловања, а не због дестабилизације коју је проузроковао НАТО на исти начин на који је урађено и у Југославији “ А ГДЕ САМ ЈА РЕКАО ДА ЈЕ ЗБОГ РУСКОГ ДЕЛОВАЊА.? јА САМ РЕКАО ДА ЈЕ ЗБОГ РУСКОГ НЕДЕЛОВАЊА.. а НАТО деловања.
        Нешто у историји после смрти Стаљина не видим ниједна супротан пример.. а и то деловање је било супер.

        Sviđa mi se

      • “нек се Руси јуначе преко себе, а не преко туђих грбача.. или нека једном “победе” ал да иза њихове победе остане стабилна држава попут Јужне Кореје или Пољске..а не разорена Сирија и Југославија“ Ово имплицира да је проблем Русија и њена одбрана Сирије, а не напад НАТО. Не разумем, па није НАТО ловачко удружење да се неке ствари могу предупредити, то је и даље сила број један, али факат стоји да су они у Сирији изгубили, но добро, ти си грађанија, а по вашим “кућицама од чоколаде“ свет је једно место где све ферцера или би требало да ферцера како ви замислите. Друго, није лако вратити се на међународну сцену тек тако после две деценије разградње и пљачке државе, али ствари се дефинитивно померају, прво Сирија, сада Украјина, надам се ускоро и Србија, а доћи ће врло брзо време када ће ЊЕТ поново бити брана роварењу по националним државама од стране Запада како му се прохте.

        Sviđa mi se

      • а те две деценије разградње дошле спонтано и случајно? ко и у Југославији?
        а Абрамович и Ницовић ето били најспособнији случајно?
        а обојица из комунистичких тајних служби случајно?
        а сви тајкуни и тамо и овамо били омладински руководиоци СКОЈ-а и сл. случајно?

        Sviđa mi se

      • А која је разлика између тих тајкуна и Руперта Мардока или Џ.П. Моргана, односно, младих СКОЈ-еваца и младих капиталиста? На крају баладе и једне и друге интересује само њихова гузица, али колико видим једино Путин је успео да их упрегне, јер богаташа ће увек бити, само је питање да ли су друштвено одговорни, па ће део богатства да се да на ползу држави или багра која ће цео капитал да измести на ова или она острва. Наравно, ни то не иде тако лако и брзо, али то је, понављам, једино Путин урадио. Да ли тамо има много корупције и непотребне бирократије? Да има, али ти упорно стављаш знак једнакости између Русије и западних земаља само зато што су системи слични. Када се код нас Америма да Сартид за лулу дувана онда ништа, а када се Русима прода НИС који је данас највећи порезни обвезник због кога и ти на државним јаслама ваљда примиш неки динар, онда куку и леле, те продат је јефтино, те могло је више, те ово, те оно. У првом случају, Амери истопили тенкове и топове, узели кеш и рекли нам гудбај и фак оф и то нема везе, али у овом другом који је још ту и који улаже још и још средстава у ову земљу, е то грађанији не ваља, то је лоше, то је корупција итд. Од Запада добијемо Италијане у Застави, па им лепо дамо још 10 сома еврића по радном месту и то је врх, али кад Рује дођу и почну да праве нешто такво као што је Ј. Ток, онда да видимо каква смо ми то браћа због цене гаса, па ми плаћамо најскупљи гас итд. Ето вам грађанијо Заставе и Италијана, па се реиндструјализујте са пунтићима.

        Sviđa mi se

  6. Ova Nedićeva vlada narodnog spasa legalizuje nacističku podelu teritorija na Balkanu.Zapanjujuća sličnost između današnjih saveza i saveza iz WWII čudi samo budale. A vi zaista verujete da je slučajnost to što nam Nemačka kroji kapu već 20 godina! Neka vam je sa srećom no ima nas koji znamo sa koje strane smo oslobađani od nacista.

    Sviđa mi se

    • malo ste pobrkali – u Blajburg su hitali saveznici Nemačke a ne SAD.. „.Zapanjujuća sličnost između današnjih saveza i империјуалних saveza iz комплетне модерне историје Европе чudi samo budale“.
      Немачка и Русија су у свим ратовима и приликом сузбијања револуција били на истој страни.. чак и Совјетски савез је прво кренуо тим стопама … а „нашои“ комунисти га следили и рушили Југославију у сарадњи са усташама

      Sviđa mi se

  7. Vodite računa šta stavljate pod navodnike, kopi pejst nije tako komplikovan za ovladati. SAD je tvorac modernog četvrtog rajha u Evropi i kao takav novi (a pomalo i stari) je saradnik nacističke politike zasnovane pre svega na interesnoj ravni. Ideologije su samo instrumenti to jeste metodologije ostvarivanja interesa. Nemački interes je da ovlada Evropom i susednim resursima i sasma je nebitno kojom ideologijom vođeni porobljavaju moj i ostale slobodne narode. Novi nacizam nije zvanično temeljen na rasizmu no primetićete da se pod izlikom uvođenja „ljudskih prava“ uništavaju države „nižih rasa“ i ovladava se njihovim resursima. Pacovskim kanalima su uz pristanak američke obaveštajne službe mase nacista posle drugog svetskog rata našle utočište čak i u SAD. Pacovskih kanala u Rusiji nije bilo i nemački naučnici su jedini dobili „oprost“ te u statusu ratnih zarobljenika nastavljaju rad na oružjima. Vaša potreba da „zamutite vodu“ je odraz ili elementarnog nepoznavanja procesa ili apologetska priča koja pere vaše političko uverenje. Bez obzira o čemu se radi moram vam reći da vam je argumentacija neubedljiva. Rusija i SAD u ovom momentu ni po čemu nisu slični.

    Sviđa mi se

    • kao „odraz ili elementarnog nepoznavanja procesa ili apologetska priča koja pere vaše političko uverenje.“ препричали сте сажетак оног што пишем годинама.. све сем последње реченице потписујем.. Русија није Русија него најсјајнији изданак банкстерске неолибералне стратегије, а тзв. САД покојна је од 1990… а све исто виђено је бар од фашиззма Мусолинијевог па Хитлеровог.. према томе нисте у праву ни да је небитно која идеологија.. итекако је битно – идеологија је иста као и онда.. а супротстављена је такође иста као онда – либерализам.. неолиберализам (ново име империлализма после фашизма) против либерализма (слободних нација) .. само што данас не постоје ни САД ни Француска, а латиноамеричке државе још нису стасале у силе… вера у Русију је бесмисица Русија и Немачка су вође неолиберализма уз посусталу тзв. а покојну САД.

      Sviđa mi se

    • иначе „Novi nacizam ЈЕСТЕ и zvanično temeljen na rasizmu“ званом мултикултурализам, мултиетницизам, позитивна дискриминација, регионализам …

      Sviđa mi se

  8. Vera u Rusiju?! Verujem u Boga a Rusiju poštujem koliko ona poštuje naše interese. Okolnosti su nas kroz istoriju svrstavale na istu stranu i po svemu sudeći takova nas sudbina čeka i u budućnosti. Raznorazni smutljivci unutar našeg malog naroda su nas odvajkada zamajavali delili i činili nepopravljivu štetu. Ko hoće u nedićevce neka ga al bez mene. Ta po vama pokojnica upokojava stotine hiljada porobljenih ljudi širom sveta te ako vi zbog snage Rusije i dalje spremno tvrdite da je „Rusija vođa neoliberalizma“ zaista nema smisla da dalje polemišemo.

    Pozdrav

    Sviđa mi se

    • „Okolnosti su nas kroz istoriju svrstavale na istu stranu “
      када на пример?
      “ vi zbog snage Rusije i dalje spremno tvrdite da je “Rusija vođa neoliberalizma”“
      не због снаге, коју евидентно нема, него због поретка, идеологије и структуре власништва..

      Sviđa mi se

  9. Da ste elemntarno pismeni znali bi da recimo nije bilo Rusko-Turskog rata komšiju bi pozdravljali sa merhaba… Istovremeno ta vaša zapadna braća sa turcima dogovara aneksiju Bosne i zadržavanje dela turskih prava u njoj… Prvi, Drugi rat… Zaista nemam pojma zašto ovo i dalje pišem…

    Sviđa mi se

    • „Zaista nemam pojma zašto ovo i dalje pišem…“ ali да моја браћа не говоре мерхаба због Руса, је карактеристично увредљиво по Србе.. Много пре руско-турског рата, Русија је већ продала Србе Аустрији, мирно препустивши Далмацију Аустрију, на запрепашћење свих примораца од Истре до Пелопонеза, који су својим оружјем и бродицама отерали Наполеона и (мислили да су) ослободили целу обалу под заставом „свог“ словенског цара.. чије покровитељство су доборовољно изабрали.. адмиралски брод генерала Сењавина је само задивљено гледао, а честити адмирал написао мемоаре који би требали да буду обавезна литература за све који попут вас толико воле да потцењују српски народ у корист аријеваца и надљуди Руса… да им је преча империјална солидарност него „братска љубав“ и „слатко православље“ показују у свакој историјској ситуацији закономерно.. Уосталом фаворити Русије су били и остали Бугари.. и њих су изгубили.> иако су уговорили јужни ток са том НАТО земљом под много повољнијим условима.

      Sviđa mi se

  10. Dobro vi to „poznajete“ no zaboravljate valjda da mi i Rusi nikada nismo bili u ratu a Bugari su u prvom aktivno a u drugom pasivno bili na strani neprijatelja Rusije i u oba su bili poraženi od iste. Teško je raspravljati sa uvređenim dečakom koji je razočaran što stariji mu brat nije svemoćan…

    Sviđa mi se

    • „Bugari su u prvom aktivno a u drugom pasivno bili na strani neprijatelja Rusije“
      ко су непријатељи Русије можемо дискутовати, тек против Русије саме нису били,јер се у првом распала а пред други, у моменту кад се Бугарска опредељивала, била на истој страни (пакт Хитлера и Стаљина) .. Ми и Руси смо БИЛИ у рату 1948. и 1956. Зар вам Јово Капичић ништа није објаснио? Због првог смо били присиљени да уђемо у НАТО 1956. скалапањем савеза са Грчком и Турском.

      Sviđa mi se

  11. „јер се у првом распала“
    Toliko se bila raspala da je da prostite jebala i Rumune i Ruse do pred sam kraj rata kada je bila zgažena.
    Lupetate bespotrebno, nismo „mi i Rusi“ bili u sukobu no Tito i Sovjeti, rezultat te Jovine strategije evo gledamo do dana današnjeg.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s