СК ЈУГОСЛАВИЈА- СКЈ 1:1

КАКВА ЈЕ БИЛА

Битно је увидети да је након оба светска рата Немачка била поражена и понижена, а да је стварање Југославије било у интересу сила победница

У ЕУ нема места за сећање на Југославију, чедо Првог светског рата, па се отуда више ни не говори о државама наследницама Југославије, већ о „региону” или „западном Балкану”… што се више буду уверавали у сопствену безначајност у оквиру ЕУ, Јужни Словени ће се све више сећати Југославије као битне државе

И ЗАШТО СЕ РАСПАЛА ЈУГОСЛАВИЈА

та држава није имала политичку мисао о самој себи

на српској страни су пале огромне жртве за стварање прве и друге Југославије… зар то није недвосмислен доказ узалудности датих живота за пројекат нове државе 1918. и 1941. године?

Срби су доживели да се делови њиховог националног бића откидају и конституишу као нове нације. Тај двојни идентитет, један преко вере други преко државности, „решен” је одбацивањем српске компоненте идентитета

Срби су доживели да их на светској медијској сцени понижавају и вређају они који нису ни знали ког су идентитета и да њихове државе буду међународно признате

створена је 1939. године Бановина Хрватска на етничком начелу, док су друге бановине биле уређене по географско-историјском

како објаснити чињеницу да се и после сахране те државе помаља дух југословенства међу српским интелектуалцима?

 ОСОБАМА ПЕРЦЕПТИВНЕ СВЕСТИ – НИКАКО

Image

ЈОВО БАКИЋ

 Светски ратови су Југославију изнедрили, без њих би стварање обеју Југославија било немогуће, упркос израженом југословенству међу интелигенцијом српском и хрватском. Битно је увидети да је након оба светска рата Немачка била поражена и понижена, а да је стварање Југославије било у интересу сила победница. Краљевина СХС настаје када оне одлучују да растуре Аустро-Угарску, у којој су Немци водили главну реч, а Немачкој натуре понижавајуће услове. Краљевину Југославију разара Трећи Рајх, најмоћнија држава у Европи. Социјалистичка Југославија настаје када је Немачка окупирана и подељена на два дела, док се СССР бори за превласт са САД. Југославија је почетком деведесетих растурена, пошто се коју годину раније Немачка ујединила и постала најјача сила у Европи, а СССР се 1991. и сам распао.

Разуме се, то не значи да настојања Јужних Словена нису била важна. У Србији су најумније главе – радикални демократи Јован Цвијић и Јован Скерлић, али и просвећени конзервативац Стојан Новаковић – пред Први светски рат заговарали уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, јер је југословенска идеја била динамит испод темеља Аустро-Угарске, велике силе која је од смене Обреновића 1903. активно радила на поновном потчињавању њихове отаџбине и њеном свођењу на банана-државу, каква је уистину била и пре и после номиналног стицања независности 1878. Слично је било међу Хрватима, масовно незадовољнима државом Хабзбурга, па иако је Стјепан Радић, који ће тек у Краљевини СХС постати њихов национални вођ, писао ћесару Францу Јозефу химну, а своје сународнике бодрећи испраћао са загребачког колодвора у рат на Србију. Хрватска интелигенција била је незадовољна чињеницом да је Далмација била под управом Беча, а Хрватска и Славонија под Пештом. Отуда је Хрватско-српска коалиција, створена 1905, била најјача у предратним годинама међу Хрватима и Србима у Хабзбуршкој монархији, док су у Србији радови Скерлића, тог апостола југословенства, били најчитанији у београдској Народној библиотеци.

Наравно, хрватска и српска елита су имале веома различите концепције југословенства, а разлог томе налазио се у тежњи једних и других да остваре хегемонију у оквиру Југославије. Што су једни били ближи остварењу сопствене концепције, то су се више осећали Југословенима, док су ови други од југословенства све више одступали, и обрнуто.

Ова супротстављеност југословенских идеологија, српске и хрватске, водила је сталним тензијама, па и чињеници да су различите Југославије за 70 година трајања имале пет устава и један уставни закон. Односи снага између Срба и Хрвата утицали су на конкретно уобличавање устава и државно устројство. Каткад су били незадовољни једни, каткад други, а неретко и једни и други. У последња три рата међусобно су се немилосрдно клали. Па ипак, ако се осврну на прејугословенску и послејугословенску националну вазалну или бананодржавну историју, схватиће да су само у Југославији, здружени, имали шансу да буду релативно равноправни чинилац у европској, па и светској политици.

Није Југославија била антихрватска „тамница народа”, јер Хрватима је, који у Југославији први пут у историји остварише национално јединство, много лакше било да се такмиче и сарађују са Србима него с Немцима и Маџарима, пре Првог светског рата, и него што ће им бити с Немцима, Французима и другима, након уласка у ЕУ. Није држава, у којој је долепотписани рођен и у којој је угодно живео првих 20 година, а коју проучава у последњих двадесет година, била ни „највећа српска заблуда и грешка”, већ је она била држава у којој су Срби први пут остварили националистички сан да живе заједно у једној држави. Они никада у историји нису били моћнији политички чинилац. (За оне који живе у митовима треба рећи да се у време хрватског краља Томислава или српског цара Душана обичан народ није питао низашта, па ни сам појам нације није постојао).

Југославија је разорена по милости Немачке; олигархији Европске уније сећање на Први светски рат, дотад невиђену кланицу, изазива нелагоду, стид и кајање. Монументална национална памћења сила победница за ЕУ нису функционална. Инсистира се на општеевропском памћењу ратних страхота. У ЕУ нема места за сећање на Југославију, чедо Првог светског рата, па се отуда више ни не говори о државама наследницама Југославије, већ о „региону” или „западном Балкану”. Ипак, извесно је да ће се ускоро, упркос напорима националистичких олигархија, што се више буду уверавали у сопствену безначајност у оквиру ЕУ, Јужни Словени све више сећати Југославије као битне државе у којој су и они за понешто били питани.

http://www.politika.rs/

 

ЗОРАН АВРАМОВИЋ: ОДГОВОР ЈОВИ БАКИЋУ ИЛИ СРПСКА КРИВИЦА УГРАЂЕНА У ЈУГОСЛОВЕНСТВО

Како повезати тврдње, у тексту Каква је веза светских ратова, Југославије и ЕУ?, аутора Јове Бакића („Политика”, 3. децембра), да су Срби у југословенској држави остварили националистички сан да живе у истој држави (и постали никад моћнији политички чинилац!), да су се Срби и Хрвати у последња три рата међусобно клали и да ће се како време одмиче Јужни Словени све више сећати Југославије? Шта је Југославија историјскополитички значила Србима? Зашто се не мали део српске елите одрекао сопственог патриотизма, а тиме и једне политичке и моралне вредности?

Југословенска држава (1918–1992) имала је све елементе државе – територију, становништво, организовану власт – али то није било довољно за њену стабилност и будућност. Политичари и интелигенција свих нација и вера у Краљевини Југославији у највећем броју су на недовољно утемељен начин мислили о новој држави и њеним проблемима. Клатно се кретало од политичког заноса до идејних заблуда. Искуство је показало да та држава није имала политичку мисао о самој себи ако под тим подразумевамо артикулацију проблема и минимални консензус о заједничком животу различитих народа и вера у држави.

Шта је југословенство донело Србима? Једна струја српске политичке и интелектуалне елите у новој држави, од 1918. до 1990, увек је давала предност државотворној идеји југословенства и била је спремна да жртвује српство за рачун нове државе. То фатално изједначавање српства и југословенства у највећој мери је погађало управо српске националне и државне интересе. Биланс је трагичан и поразан по колективну памет једног народа.

1. Најпре, на српској страни су пале огромне жртве за стварање прве и друге Југославије. Ставити толико живота на олтар нове државе и доживети да некадашњи „братски народи” све то баце под ноге, и да 1992. године Европа и УН прихвате њихове државничке захтеве на рачун Срба, зар то није недвосмислен доказ узалудности датих живота за пројекат нове државе 1918. и 1941. године?

2. У Првом и Другом светском рату, Срби су се херојски борили на страни победника, изгубили око два милиона људи, а 1991. су доживели да се против њихових интереса окрену, не само поражене војне формације народа бивше Југославије већ и силе победнице и силе губитнице у оба прошла рата. Какав је то апсурд: у нову државу су Срби ушли као победничка и славом овенчана војска, а из те исте државе су изашли са светском медијском и политичком сликом као зликовци и варвари! Како објаснити ту трагичну чињеницу?

3. У тој држави за коју су дати: интелектуална енергија, политичко знање, материјална добра, Срби су доживели да се делови њиховог националног бића откидају и конституишу као нове нације. Тај двојни идентитет, један преко вере други преко државности, „решен” је одбацивањем српске компоненте идентитета. О том мрвљењу српског националног идентитета 1918. године нико није могао ни да сања.

4. Они који су се жртвовали за нову државу, Краљевину Југославију, нису ни слутили да ће за само двадесетак година започети геноцид хрватских усташа над Србима, а неку годину касније тихи, а потом све очитији изгон Срба са Косова и Метохије. Етничка померања српског народа настављена су и у држави за коју су веровали да је остварила сан о националном уједињењу и ослобођењу.

5. Српска културна добра у Југославији, особито у социјалистичкој, постала су својина свих, да би се у погодном тренутку узимало колико треба. Цепа се српски језик. Ћирилица, та десетовековна културна вредност се са југословенством потискује латиницом. Уопште, српска култура је у историји југословенске државе постала разграђен виноград. У њега је улазио ко је хтео и узимао делове духовне традиције, установа, личности, дела.

7. После 1991. године, Срби су доживели да их на светској медијској сцени понижавају и вређају они који нису ни знали ког су идентитета и да њихове државе буду међународно признате, а српска државност, најстарија на Балкану, постала је предмет уцена и политичких трговина.

8. Искуство југословенске државе показало је недвосмислено да је српска кривица била уграђена у ову државу. У међуратном раздобљу (1918–1941) Срби су оптуживани за хегемонизам, унитаризам и великосрпство. На таласу српске кривице створена је 1939. године Бановина Хрватска на етничком начелу, док су друге бановине биле уређене по географско-историјском. Јасеновац је маљем и ножем доказивао српску кривицу над женама, децом, старцима. Социјалистичка Југославија је уставноправно поцепала српски народ на федерално-конфедералне делове. А крај ове државе није могао да се догоди без ужасног оптуживања Срба.

 

Током историје југословенске државе, лако се препознаје онај слој интелектуалаца, политичара и државника међу Србима који су без околишења и чак уз радосно одобравање чинили уступке другој страни (Словенцима, Хрватима, муслиманима), а који се могу тумачити као „плод усвојене свести о српској кривици”.

9. Док је другим нацијама помогла да се осамостале, а некима и да настану, југословенска држава је свом снагом запретила српском патриотизму. У том послу највише је учествовао један круг српске елите. Југословенство је један од основних извора брисања српских патриотских вредности у регистру од антипатриотизма и самомржње, до равнодушности и наивне вере у југословенство.

Па каква је то држава у којој се губи вековима изграђен патриотизам, а ствара нови, другог имена и вредносног садржаја – југословенски? Ако је одговор био у маглама постојања југословенске државе, како објаснити чињеницу да се и после сахране те државе помаља дух југословенства међу српским интелектуалцима?

Мало је нација у историји чији су политички и интелектуални представници у тако кратком раздобљу толико штете нанели интересима народа коме припадају. Помагали су еманципацију других народа у Југославији и при том радили директно против свог патриотизма. То су биле чињенице, али српска политичка мисао није била спремна да проникне у прави извор тог невиђеног арчења сопствене историјске свести и замрачивања властите будућности. Сви су имали своја национална крила с јасним политичким циљевима, а једино се српски народ заносио југословенством као заменом за српску државу. Тај модел државе удаљио је Србе од друштвене и политичке стварности. Југословенство и комунизам су највише својом утопијом опили једно повеће крило српске нације.

 

Научни саветник, социолог

Advertisements

Jedno mišljenje na „СК ЈУГОСЛАВИЈА- СКЈ 1:1

  1. izdajnik prevratskog naroda na standardu: пегепет • an hour ago −
    „Malo je nacija u istoriji čiji su politički i intelektualni predstavnici u tako kratkom razdoblju toliko štete naneli interesima naroda kome pripadaju.“

    О како сте у праву! Нарочито за ове последње… мислим, ваше!

    Sviđa mi se

  2. Југословенска идеја, пре свега се запатила у главама малограђанске касте у Србији и то како про западно, цивилизаторске струје „пречана“ којима је држава једнако буџет тако и струје „домаћина“ који државу доживљавају као личну својину то јест лични плен. Храбри борци у својој визији државе као плена сматрали су да им због заслуга у рату припада право на све што произилази из њихове жртве, док је код пречана већа држава значила већи буџет а самим тим и добар живот који је њима основни циљ постојања. На темељу „заслуге“ домаћина и темељу „права“ буџетлија формиран је тај спиритус мовенс који ће постати гнездо у коме се положило јаје Југославије. Проблем наиме није у јајету већ у ономе што се из јаја излегло.

    Sviđa mi se

    • „Проблем наиме није у јајету већ у ономе што се из јаја излегло.“
      a izlegao se monstrum zbog:
      „струје “домаћина” који државу доживљавају као личну својину то јест лични плен. Храбри борци у својој визији државе као плена сматрали су да им због заслуга у рату припада право на све“

      Sviđa mi se

      • наравно, ни случајно због тога што: „… је код пречана већа држава значила већи буџет а самим тим и добар живот који је њима основни циљ постојања“

        Sviđa mi se

      • „…добар живот који је ЊИМА(а не држави, за државу их баш заболе, као што смо видели из недавне прошлости) основни циљ постојања“

        Sviđa mi se

      • Грешка. Под пречанску и домаћинску СрБску квочку потурена су јаја монструма а то што су се оне бориле око тога која ће пре да их излеже може се некако сматрати и природним. Јер нагон сваке квочке јесте да лежи на јајима, док је оно што је у јајету за њу умом не докучиво,непојамно и мистично. Ипак, она је само кокошка…

        Sviđa mi se

      • ДОБАР ЖИВОТ И ВЕЋИ БУЏЕТ ЈЕ ЦИЉ СВАКОГ НОРМАЛНОГ СМРТНИКА… а ко мисли да се може остати небески народ са малим буџетом (лошим школством) у малој паланци.јебига ..али паланчанима је добро

        Sviđa mi se

  3. Тачно тако Брме, добар живот јесте циљ сваког нормалног смртника. Проблем је у томе што у ситуацији када „комшије“ тј „браћа“ желе да те учине лешом, добар живот је било какав живот. То ми личи на ону Енглеску, у сред битке у пет сати обустављају се све борбе јер је време за чај (у србском случају време за прасе и жестину). Ово функционише само у случају ако противник такође сматра да је добро пити чај, што није случај са нама. Али волели би смо да буде јер је тако…тако цивилизовано.

    Sviđa mi se

    • „комшије” тј “браћа” желе да те учине лешом“ само кад су комшије..кад су у нашој кући, то се превентивно сузбија на цивилизован начин ..а после кажете да је Југославија била глупост.

      Sviđa mi se

      • Држава није кућа брме. Две срБске квочке су излегле Хрватског јастерба, Османског сокола и Шиптарског орла. Оне су се према њима опходиле као према пилићима, све док исти нису стасали и појели их. Јесте да су СрБске квочке биле њихове мајке али глад је глад. То је у њиховој природи, капираш.

        Sviđa mi se

  4. али срБске квочке постоје и у мањој држави .. усташе су и у Србији свуда око нас и све их је више.. нису усташе Хрвати, већ људи који размишљају усташки ..ако их не видиш по срБским патриЈотским сајтовима, слеп си. даккле проблем није у величини ЈУгославија и Србије, сваки делић Југославије има исте проблеме које је имала Југославија – а који се не решавају, мада је решење општепознато и примењено у Европи – денацификација и лустрација.

    Sviđa mi se

    • још простије – дасе у Хрвасткој на „за дом спремни“ примењује оно што у Немачкој за зиг хајл – Џо би заглавио робију а сви који га јавно подржавају би били склоњени из јацвних делатности..попут највећих немачих мислилаца Карла Шмита и Хајдегера нппр. и највећег европског писца Хамсуна

      Sviđa mi se

    • evo upravo su na nspm-u pustili gomile нацистичких коментара поводом „вести“ да је шачица навијача димнама и хајдука викала за дом спремни.. а моја два нису.. и трећи на наше рукометашице..“случајно“ се то догађа свакоденвно, што значи да нацисти креирају јавно мнење.. случајно је на ХРТ-у 20 година бар једноим недељно документарца о домовинском рату..случајно је једини примећен посао уредника најтиражнијх новина уСрбнијиј да подсећа на усташке злочине уз закључак типа сви су они исти, три пута недељно..e pa to u Nemačkoj posle 45. nije moglo

      Sviđa mi se

  5. Не Брме, грешиш. Нису хрвати постали усташе због Срба и српске тежње за хегемонијом (по праву буџета и плена) већ су они већ били дефинисани као такви својим националним идентитетом. Усташтво је темељ хрватске државности и оно значи 100% Хрватску са 100% само хрватима, католићку и пуну кршћанске љубави за ближњег свога (кршћанина то јест католика то јест Хрвата). За јеретика, бизантијца Србина решење је увек само једно- јама и кама.

    Sviđa mi se

    • „они већ били дефинисани као такви својим националним идентитетом.“ od 20. tih godina 20. veka i to samo među marginalcima.. тај идентитет нема везе са ставовима било ког знаменитијег Хрвата – Радића, Мачека, Старчевића … за које су гласали на демократским изборима.. шта је тај идентитет и коко га је „имплементирао“ имаш лепо описано у овом тексту италијанске левичарке..изнад

      Sviđa mi se

      • ustaše su omasovљeni za vreme Titove Jugoslavije, тако што свим традиционалним католицима нису пружили ниједну алтернативу – либерале су побили, остао им је само жупник у селу..данас их на сваком стадиону имаш више него 41. у целој Хрватској. .. али и данас већински гласају за „Радићевце“ и боре се против усташа гласније него ми против Љотићеваца .. који су се намножили у доба транзиције..

        Sviđa mi se

      • и ту си у праву – он је једини од поменутих увек био опозиција (мањина)..

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s