Милутин Митровић: ШТА ЗНА ПАВЛОВИЋ ГДЕ ЈЕ ИТАЛИЈА

Криза је изанђала реч која прикрива прави смисао. Њен садржај је у Италији страшан: 3.189.000 незапослених (12,5%), 2.899.000 НЕЕТ[1] , 3.500.000 парт-тиме – свака од тих категорија понаособ већа је од целокупног становништва Словеније (2.062.000 становника), а све заједно су бројније од Шведске 

У раздобљу 2008/2012. нестало је 415.000 приватних предузећа, претежно малих, јер је претходно транзиција у Италији уништила челичане, хемијску, текстилну и ваздухопловну индустрију…Страни капитал је прогутао све 

„Рекорд је постављен 2010. године са 357 економских самоубистава, али се број касније стабилизовао на 130 до 150 и задржава се на том нивоу“.

То је статистичка последица бескрупулозно конципиране неолибералне политике

Италијани желе да промене по оној максими Олофа Палмеа да нису против богатства, него против сиромаштва…  прокламују ненасиље, јер је „прва жртва насиља – демократија“. 

Image

Италија живи неугодан римејк неореализма. Наслови новина гласе „Avanti popolo…“ iza čega u pesmi sledi „bandiera rossa, è la riscosa…“ („Napred narode, crvena zastava, ustanak je…“) ili „Miracolo a Milano“ („Čudo u Milanu“ – sem De Sikine поетике сиромаштва мисли се и на Пиаззале Лоретто, где је Мусолини био обешен, а где сада демонстранти узвикују владајућој класи: „Ту ћете и ви завршити“) или „Terra trema“ (по Висконтијевом потресном филм-постеру из 1948. године о неподношљивој тегоби живљења народа и безочним богаташима). Не знам ни за један римејк који је надмашио оригинал, па ни овај то вероватно неће. Није му то ни циљ. Очајни демонстранти не праве представу, него траже минималне услове егзистенције у данашњем пребогатом свету, али само за неке.

Криза је изанђала реч која прикрива прави смисао. Њен садржај је у Италији страшан: 3.189.000 незапослених (12,5%), 2.899.000 НЕЕТ[1] , 3.500.000 парт-тиме – свака од тих категорија понаособ већа је од целокупног становништва Словеније (2.062.000 становника), а све заједно су бројније од Шведске – четрнаесте државе по величини у Европи! Бојим се да је мало ко у стању да израчуна економску катастрофу одбацивања толиког „људског капитала“. То је статистичка последица бескрупулозно конципиране неолибералне политике Берлусконија и његовог министра финансија Тремонтија[2] , коју су спроводили током скоро две деценије, а коју су други наставили после њих. Истини за вољу, није Италија била социјална држава ни раније, али се бар борила против социјалног јаза, традиционалне и банкарске мафије. Деценије економије грабежи нису уништиле само „радничку класу“; оне су разориле средњи слој и лепоту живљења коју је Италија умела да гаји. У раздобљу 2008/2012. нестало је 415.000 приватних предузећа, претежно малих, јер је претходно транзиција у Италији уништила челичане, хемијску, текстилну и ваздухопловну индустрију. Страни капитал је прогутао све што му се учинило корисним у италијанској држави, а испљунуо оно што није профитабилно, па нека се она тиме бакће. Глупост је бити против неминовности страних инвестиција; оне су, како је говорио Мандела за глобализацију, као годишња доба – долазе без обзира на наше мишљење.

Ако опет ваља цифре претворити у упечатљивије податке, навео бих да је од маја до августа ове године 75 људи у Италији извршило самоубиство „из економских разлога“. Мало циничног бирократског речника може допринети разумевању: „Рекорд је постављен 2010. године са 357 економских самоубистава, али се број касније стабилизовао на 130 до 150 и задржава се на том нивоу“. Ил Мессаггеро Венето је у јеку трагедије писао: „Петак је критичан дан у Венету, некада најуспешнијој регији Европе. Тада обично власник мале фабрике, кад и последњи преостали радници који већ месецима нису примили плате оду кући, седне за свој сто у канцеларији, извади лист папира и напише радницима и породици да га разумеју – покушао је све што је у његовој моћи, али није успео. Са већином радника био је на ти, знао је њихове родитеље или они њега од детињства. За њих је био одговоран колико и за своју породицу. Пресавије писмо, извади из фиоке пиштољ, наслони на слепоочницу – и крај“. У статистици то је само једна штрикла више. Нисам у стању да се отмем присећању на саркастични осмех једног београдског „либералног“ колеге који ми је 2008. рекао да претерујем са застрашивањем људи надолазећом кризом. Прво, та је криза измишљена, рече он – сходно тврдњи његовог узора из Института за либералне студије, а и да није – нестаће понека фабрикица, понеко ће остати на улици, али ће зато економија кренути крупним корацима. Волео бих да није у питању моја сујета, него неразумевање: да ли то неки људи заиста немају осећање солидарности или религиозно верују у теорије чији су циљеви вреднији од живота (неке друге особе). „Комунизам“ је због тога пропао – ако је то утеха.

Умало да заборавим на новинарско свето правило „5W“ – пет упитних заменица на које ваља одговрити у чланку. „Када“: 9. децембра групе демостраната; „ко“: камионџија, пољопривредника, малих предузетника, незапослених, студената и припадника ултра десних група Forza Nuova (Нова снага) и Casa Paund (по Езри Паунду, песнику и обожаватељу Мусолинија и Хитлера); „шта“: блокирали су промет; „где“: око Милана и Торина уз узвикивање, небираним речима; „зашто“: јер им је доста свега и свију. Бунт. Како је улетео на интернет, тако је проузроковао домино ефекат широм Италије. Постало је јасно – свима је доста! Мало је земаља на свету које су тако лепе, имају тако талентовано, благородно становништво и тако одвратну политичку и економску елиту. Знам шта мислите. Али код нас је макар мање пара за крађу и краће траје. Двојица италијанских новинара Рицо и Стела направили су још крајем 2007. књигу „Каста“ која је букнула у тиражу од 1,2 милиона примерака. Ништа се није променило. Заправо је то изванредно документована тврдња о привилегијама у њиховој земљи. Готово да је само исцрпан статистички преглед, зато сам и рекао да су књигу направили, а не написали.

Најупечатљивији су упоредни подаци са другим развијенијим и већим земљама. На пример, италијански парламент броји 935 посланика и сенатора, односно један парламентарац на сваких 60.371, у Немачкој је на сваких 112.502, а у САД на сваких 560.747 становника. Већ тај број показује ширину политичке корупције. Сваки парламентарац у просеку прима 11.703 евра месечно плате и додатака. У тој истој земљи 7 милиона пензонера и 2,1 милион радника преживљава са мање од 1.000 евра месечно, док 27 одсто малих привредника декларише чист приход до 830 евра месечно! Дакако да не фактурише све, јер не би преживео. Политичка класа је само део онога што демонстранти желе да сруше. Менаџери италијанских јавних предузећа имају приходе у просеку за 68 одсто веће од колега у Немачкој, а разлика у успешности је поразна. Цео систем је такав. Безочност и цинизам детерминишу њихову „елиту“. Новопридошли посланици псеудо револуционарне партије „неподмитљивих“ – зване „5 звездица“ доносе чак и свој веш да им се пере у парламенту и подносе на наплату рачуне за видеоигре! Притом примају плату од 8.000 евра месечно. Каста се обнавља невероватном брзином.

Покрет настао 9. децембра разбуктао се широм Италије и, како то обично бива, постао мета свакаквих. Надвладали су они који су себе назвали „Forconi“ (forcone су посебне виле за избацивање балеге – дроппингс бустерс, рекло би се) – метафора је више него јасна. Форкони су одбацили неофашисте, који су, као и многи други, покушали да им се наметну. Чак можда да их, за потребе мрачних служби, декласирају као антисемите. Један од оних који су покушали да се наметну као вође, извесни Андреа Зунино, лажни пољопривредник, конвертит у ислам, дошао је на протесте у „Јагуару“ (свог пријатеља камионџије!) и грмео: „Шест најбогатијих људи на свету су Јевреји, Италија је роб јеврејских банака, Хитлер је само покушао да их обузда…“ Прави говорник Форкона и прави пољопривредник Марино Феро, је реаговао одмах: „Не желимо да се сврстамо иза пропагатора мржње и менталних болесника, одржаћемо дистанцу према свима укључив и према свим политичким партијама“. Тиме су одбацили понуде. Остао је унесрећени и побуњени народ. Покрет се и даље разбуктава, а централни скуп је планиран за уторак 17. децембра у Риму. Од када су варавари 410. (нове ере) напали Рим, а свети Јероним из Бетлехема поручио: „Ако падне Рим, шта ће достојно поштовања остати на свету?“, сви остали варвари, а нарочито домаћи, желели су да се докопају Рима. Мусолини је дошао на власт 1922. „Маршом на Рим“. Немачки нацисти су сурово освојили Рим (сетимо се Роселинијевог филма „Рим, оторен град), сматрајући да су тиме освојили центар планете. Американци су „ослободивши Рим од нациста ослободили човечанство“. На Рим су марширали Берлусконијеви либерали, комунистички револуционари, синдикални незадовољници и сада Форкони. То је судбина централизоване земље.

Форкони су опасни по власт. Немају руководство, у Торину су се грлили са полицајцима,[3] који су у знак разумевања за њихову муку, скинули шлемове. Онда су их полицијски провокатори и хулигани засули камењем, па је 14 полицајаца повређено. Успели су покварењаци – шлемови су поново на главама. У Италији БДП већ две године непрекидно пада, на полугођу је проглашен „опоравак“ од 0,0 стопе раста! Упркос томе некима је добро, чак све боље. То Италијани желе да промене по оној максими Олофа Палмеа да нису против богатства, него против сиромаштва. Њихова земља је зрела и презрела за драматичне промене. Демонстранти прокламују ненасиље, јер је „прва жртва насиља – демократија“. Од националне „елите“ зависи хоће ли заједно са народом поднети терет презадужености који расте темпом од 23 милиона евра дневно, или ће заиста форкони = виле почети да раде. Циљеве није остварило ни Арапско пролеће, ни жестоки протести у Грчкој, ни они који су прихватили позив Стефана Хасела на „индигнацију“, није ни „Occupy Wall Street“, можда неће ни Форцони, уколико није успех то што се већина људи више не мири са системом „диктатуре олигарха“. Ако буде демократије, то ће једном свакако успети. Међутим, нервоза расте!

Пешчаник.нет

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s