Бранимир Марковић: ВАЛТЕР БРАНИ ХАЈДУКОВО

Данашњи љубитељ срБског села (пошто сељака више нема), са сабраним делима оснивача богомољачког покрета на грудима, нема никакве везе са србијанским сељацима из међуратног периода који сви и на свим породичним фотографијама истичу „гласило своје религије“ – „масонску“ Политику. Новине чије читање је католичка црква строго забрањивала.

Баш као што ни данашњи домољубни Далматинац или Дубровчанин слабо има везе са дидом, загриженим Орјунашем који је „Хрватима“ лупао шамаре по риви.

Колико и Мило са ђедом Блажом, последњим баном Зетске бановине и командантом четника Црне Горе ког су на превару убили партизани (можда баш лично Јово Капичић, кога Блажов унук испрати са свим државним почастима). Идентитет је „чудо“.

јединство Срба и Хрвата: „Циганин сам то не мења ствари, Циганин је био и мој стари… када умрем и положим тело купите ми Звездино одело“ навијачка песма много старија од ове

Идентитет је кључна реч културализма. Заједнички идентитет је наводно суштина националне кохезије. Нацију наводно чини скуп људи који деле заједнички идентитет. Ово би отприлике био сажетак оног што се данас у Илира зове национализам.
Не, нећу по хиљадити пут да понављам истину да је тако схваћен национализам „дијаметрална супротност“ појму нације – сво становништво БЕЗ ОБЗИРА на порекло, схватања, религијску припадност – дакле колективне идентитете.
Оно што је шупље у овој поставци је- не постављање питања шта је кокошка а шта је јаје – идентитет или нација. „Створили смо Пољску, сад треба да створимо Пољаке“, рече генерал Писулдски, „“Створили смо Италију, сад треба да створимо Италијане“, рече Гарибалди „ко год живи, насели се и ради у Србији ИМА СЕ СМАТРАТИ ЗА СРБИНА“ записа (или преписа из Белгијског устава, по онима који не могу да схвате да понечега Србин и сам може да се сети) Димитрије Давидовић.
Патрик Гири (Patrick Geary) у уводу књиге „Мит о нацијама“ критикује „…прихватање основне премисе да народи постоје као објективни феномени (?)“ и пита се „да ли „пробуђени“ интелектуалци само потврђују да постоји потлачени народ, или ови интелектуалци измишљају народ који проучавају?“ Као свог опонента помиње хрватског историчара Ива Банца који тврди да „…идеологија да би се прихватила мора да проистиче из стварности. Национализам може да покуша да се обрачуна са условима потчињености своје групе, али не може вештачки да створи те услове.“
Пре ће бити да је идентитет пројекција која додуше „мора да проистиче из стварности“, али с примарним циљем – да би је мењала. Пројекције будућих националних идентитета, примарно настале у уским круговима „пробуђених интелектуалаца“ , шириле су се у задружним, спортским и културним друштвима. Некада у директном контакту, данас преко фејсбука, форума и блогова.
Темељна лаж свих пропагатора идентитета је да су они нешто вечно старо и праисконско. Што је лаж бесмисленија, то се боље прима. Колико је идентитет последње за шта би се дављеник требао ухватити, показују рецимо црквени празници у некој парохији СПЦ-а у САД. Кад се скупе потомци првих емиграната с краја 19. века, па економских између два рата, па четника, па љотићеваца, па „партизанске“ економско односно пре културне емиграције 70- тих , Слобини изгнаници и коначно најновији постДОСове олхократије, углавном „непотребни“ научници, уметници и врхунски стручњаци. Готово да немају ама баш ништа заједничко. СЕМ ЈЕЗИКА.
Уосталом, између београђана и новосађана моје генерације и данашњих клинаца готово да нема никакве сличности. Шта би радио пророку који би 80. –тих рекао да ће клинци из ОШ Владислав Рибникар слушати Цецу и Карлеушу. Да ће деца стидљиво представљати вршњацима своје родитеље – они су сељачине не слушају народну, слушају ону лудачку музику. Нека данас уобичајена понашања клинаца у мојој генерацији, поготово баш међу навијачима, су била за осуду до масовног презира – рецимо да петорица исципеларе једног, да навијачи НАПАДНУ ПРОЛАЗНИКА КОЈИ СЕ НИЈЕ БЕЛЕЖИО НАВИЈАЧКИМ РЕКВИЗИТОМ, чак пребију девојку на буској станици.
А да ми је неко реко у доба Тите да ће Звезда да поклекне, и да ће тек након катаклизме комунизма да постане комунистички клуб, то би већ била лична увреда. Још једна хиљаду пута поновљена истина: ЗВЕЗДА ОВЕ 2013. ГОДИНЕ НИЈЕ СЛАВИЛА СТОГОДИШЊИЦУ! „Основали“ су је СКОЈевци 45. (а била је полицијски клуб јер су све време на њеном челу шефови београдске полиције). За разлику од Хајдука (и Офке). Навијачке групе Реакција, Београдска мангупарија, Четници итд. под хитно да мењају или клуб или име. Уосталом и сама Звезда, будући да увек носи име државних идеолошких пројеката, избациће „префикс“ Црвена Звезда и остати само Газпромњефт. Ерго, основана је 2012. Пре тога не постоји.
И, по старом срБском обичају, уместо да се покрију ушима, срБенде по принципу труна и балвана у очима, нашли да попују о промени идентитета Хајдуковаца . Некако истовремено са превазиђеним старовременским хајдуковцем Дежуловићем и након смрти последњег вође навијача по старом, лика ког су звали хајдуков Че Гевара. Који је попиздео управо кад је видео како Торцидаши храбро бију жене за време ЛБТГ параде у Сплиту (ко моја маленкост кадгод види онај снимак са београдске параде како нека дебела стока шутира ногом у главу ЖЕНУ, а поред стоји поп и „попује“), и на следећој се придружио паради.
Разлика у идентитету две легенде Хајдука, са јавне и са фудбалске северне трибине, и данашњих Торцидаша, обожаваоца Динамовца Џоа, је драстЋна. А прошла је само једна деценија. Па како не би била између Бориса и његовог прадеде или деде.
Борис је „храбро“, за владања СДП-а, кренуо у реконструкцију идентитета свога деде, али је кукавички прећутао још неподобнијег, прадеду. А срБенда у исправљање истине, према наочарима и методима постСлобине Србије. Ред истине извучене из контекста, ред претпоставки и подразумевања, прећутани ред чињеница које се не уклапају, ред чистих фалсификата (грб Хајдука).
И један и други полазе од данашње базичне идентитетске претпоставке – Хрвати су један а Срби су други народ. Хајдук нема везе са Србима/Хајдук нема везе с Хрватима.
СрБски хајдуковац је на историјат Хајдука накалемио историју задругарства у Далмацији која претходи оснивању, а Борис је сместио почетак своје приче пред почетак другог светског рата, 30 година по оснивању Хајдука .
Борис је сасвим прећутао међуратни период и лик и дело, по мом скромном мишљењу најпарадигматичнијег хајдуковца, Грге Ангелиновића.
СрБски хајдуковац га је представио у тако очигледно искривљеном контексту, да свака следећа противречи претходној реченици.
Грга Ангелиновић, пардон, политчки подобно АнЂелиновић, је, укратко, био „Србин католик“ који се борио против „Хрвата“, „а о Старчевићима и да не говоримо“, иначе један од вођа Хрватске странке права, коју је, као што знамо, основао Анте Старчевић. Алал вера брате Србине!
Ако је тачан цитат из усташког сајта, који је, карактеристично, с пуном вером у веродостојност преузео срБски хајдуковца, о сарадњи Грге са Ђујићем, то се никако не уклапа у идеолошки наговор Дежуловића – створити (прекројити) историју Хајдука по угледу на званичну историју Црвене Звезде, која почиње од другог светског рата.
И један и други су из неких разлога прећутали усташку сечу кнезова – угледника из периода краљевине Југославије, која се десила 43. по градовима и селима Далмације (о којој срБска историографија „ни мукајет“), у којој је страдао, између осталих можда баш и оснивач Иванишевић кога помињу. Можда зато што се „шетао по Сплитској риви“ за време Италијанске окупације заједно са Четницима. Мада је то вероватно био кључни догађај у промени идентитета Далматинаца, који је финализиран повицима „за дом спремни“ усред Пољуда.
Како очекивати од србијанских и хрваћанских доктора историје да се бакћу тим догађајем, кад његово расветљавање повлачи бацање у смеће свих докторских теза које полазе од постојања два народа – Срба и Хрвата. ЊИХОВИХ ДОКТОРАТА.
Догодило се начелно исто оно што се десило и у Србији и у Црној Гори – носиоци либералне мисли су једноставно физички уклоњени и децу више није имао ко да васпитава, сем комуниста и фашиста. Најизразитије у „Горњој Далмацији“ где су Ђилас и Темпо једноставно „лијево скренули“ и побили скоро све учитељице, професоре, апотекаре и адвокате Црне Горе. Касније су исти „богата искуства“ имплементирали и у „ослобођени“ Београд и друге србијанске градове.
Данашњи љубитељ срБског села (пошто сељака више нема), са сабраним делима оснивача богомољачког покрета на грудима, нема никакве везе са србијанским сељацима из међуратног периода који сви и на свим породичним фотографијама истичу „гласило своје религије“ – „масонску“ Политику. Новине чије читање је католичка црква строго забрањивала.
Баш као што ни данашњи домољубни Далматинац или Дубровчанин слабо има везе са дидом, загриженим Орјунашем који је „Хрватима“ лупао шамаре по риви. Таман колико и данашњи Бокељ, монтенегрински суверениста, са ђедом, који је по „ослобоођењу“ најпре написао графит на Которској зидини „Доље Црногорци“, а кад су Црногорци (ко и свуда) и тамо запослели све функције – „Горе Црногорци“. Колико и Мило са ђедом Блажом, последњим баном Зетске бановине и командантом четника Црне Горе ког су на превару убили партизани (можда баш лично Јово Капичић, кога испрати са свим државним почастима). Идентитет је „чудо“.
Пре него што покушам да расветлим апорију поделистичке мисли – како вођа Хрватске странке права може да шамара „Хрвате“ по риви и стреља по Загребу , чак да буде оснивач Југославије, а да при том, не промени своја становиншта „ни за јоту“, да поменем само неке очигледне лажи из текста срБског Хајдуковца:
Грб са двоглавим орлом НИЈЕ никада био грб Хајдука – вероватно га је нацртао сам аутор текста због свог „бренда“
Грб са шаховницом, данас поново актуелан, НИЈЕ уведен за време НДХ. То је изворни грб Хајдука, а шаховница вам је иста она из београдске цркве светог Марка и већине српских средњовековних манастира. Једно од обележја Рашке школе. Да би доказао да то није никакав доказ да Хајдук није српски, морао би да цитирам и др. Милана Будимира о „ономастичког јединству“ Срба и Хрвата, на примеру села Рвати поред средњовековног Старог Трга, недалеко од данашњег Новог Б(П)азара и његове мисли о ,сачувај ме Боже, Анти Старчевићу. А то је превелик залогај за текст о балуну.
„Хајдук је првих година играо у црвено плавим белим дресовима“. Нетачно, боје Хајдука су биле и остале исте као боје рецимо Дубровачког Југа – црвено-плаве, а дресови бели. Црвено-плаво су боје Далмације. Српски средњовековни владари имали су титулу – краљ Срба и Далмата. Докторанти из неког од претходних пасуса се убише да објасне да су Срби и Далмати синоними, те да су сви средњовековни аналисти обожавали да пишу бесмислице (краљ Срба и Срба). Шпиро Кулушић је стидљиво доказивао да нису синоними Срби и Далмати ВЕЋ СРБИ И ХРВАТИ. А ко су д фак Далмати? Ако не наши преци староседеоци, слободни грађани Рима, које су затекле и потом освојиле и одузеле им земљу након пада правног поретка царства, ко и свуда у западној Европи – варварске војне постројбе Срби/Хрвати. У позније време Немањића Далмата више нема, као ни слободних сељака и грађана, само себри . Од којих ли смо већински потекли? Витезова или кметова, сељака?
Дакле фамозна апорија, како „Србин католик“ може да буде лидер странке чији оснивач заиста пише: „Славено Серби су сметје народа“. Како особа из још радикалнијег крила те странке, оснивач часописа Црвена Хрватска, данашњи ријечки Нови Лист (Франо Супило) па још из срБског Дубровника, може да буде оснивач Југословенског одбора и Југославије саме.
Никако јер је „јасно“ да су Славевно серби – Срби, народ други и друкчији од Хрвата.
Ево и „доказа“ из пера самог Старчевића: „за докинути раздор међу дакавци и некавци, тј. међу Хервати и Славено серби…ова странка (некавци- Хрватска странка права) … је одвише узвишена да би у њу Вебер или други Славеносерб могао спадати“ – Славено серби су, дакле, странка у Сабору (дакавци) коју чине „Срби“ веома чудних презимена, на челу са „Србином католиком“ бискупом Штросмајером. („ако се сабере херпа луђаках и безобразниках под именом југословенских академиках.. . та херпа неће ни моћи ништа паметније учинити него за своју главу изабрати бишкупа ђаковачког, његову преузвишеност бишкупа Ј.Ј.Штросмајера“)
Још мало сочних описа „Срба“: ..кад би већ онда био знао страшну истину, да се сужањске славосервбске пасмине повлачи по Херватској, да је та пасмина заклети уротник проти Херватом, и да Беч ту пасмину диже, негује уздржава само за несрећу и срамоту народа херватског .. они никад не кажу што хоће што- ли неће, код њих човек никад не зна на чему је.. они хоће и неће оно што и њихов госодар… Тко позна Славеносербе тај би морао познати и Аустрију, владу за коју они могу стајати. “
На срамоту народа хрватског – неко ко „није“ из народа хрватског. Занимљива логика.
„Славо серви су заклети издајице Херватске.. није ли саблазан мислити да међу свими народими само ми Хервати имамо толико издајицах. Јер друго је правдати се о домаћих питањих и решавати их овако или онако, а друго је свој народ учинити туђим сужњем …“
Може ли се бити издајица народа коме не припадаш? Може ли се не припадати свом народу?
И тако дођосмо до целе реченице из које срБски патриЈоте, баш као претходно усташе, радо „тргају“ део „Славено Серби су сметје народа“ чији наставак следи: „… верста људих који се продају сваком, тко их и што их хоће, ….које ће сватко, ако се не да више, купити и за здјелу крумпира, људи којих имати сватко би се стидио осим Аустрије и других хрђавих влада…То су Славено серби, то снага Аустрије у Херватској. Док не буде из народа (у једнини, прим БрМ.) истребљена, нека Аустрији буде та помоћ, нитко јој ју ненавиди. “
За Гргу Ангелиновића и тадашње праве Хајдуковце, у опис Славено серба његовог идејног вође савршено су се уклапали пронемачки демонстранти у Загребу и присталице малобројног сепаратног протоусташког хрватства на далматинским ривама, које су бацали у море. А којих је, што добро примећује Дежуловић, било занемарљиво.
Имајући полувековно искуство деловања немачких подрепаша (Славено серба – дакаваца) није имао моралних дилема да почисти то „сметје (свог/нашег) народа“, за разлику од карактеристично метиљавог („мож да бидне ал не мора да значи“) београдског колеге: „Телефонски сам се обратио г. потпуковнику Симоновићу и г. потпуковнику Антонијевићу да ми као шефови и делегати србске војске дођу у помоћ, јер ја нећу моћи да одржим ред у Загребу. Г. Симоновић је казао: ’Ја нисам добио акт о уједињењу, ја нећу да проливам хрватску крв, нећу да се каже да је овде у Загребу брат Србин пуцао на брата Хрвата’ (Пљесак у Скупштини). Господо, онда сам ја по својој дужности сматрао да треба први да почнем, сматрао сам да је то моја дужност и ја се тим крвавим рукама, које ми предбацују господа од Хрвата, поносим. “
Овакве људе, искрене приврженике идеје јединственог народа, србијански салонски политичари вођени Пашићем су „продали“, па масован одлазак навијача Хајдука у партизане (војску која се бори против и ових са грбом краљевине и оних који су – и једни и други- продали Далмацију архинепријатељима Италијанима) можда и није тако тешко схватљив. Ни Јово Капичић и остали из Dalmatie superior, из неких „чудних“ разлога нису (више) волели престоницу оних који су им прогласили очеве, ветеране Мојковачке битке, за издајнике и прогнали их, понеке убили, а многима куће запалили.
Данас су потомци тих зеленаша, деца партизанских генерала са Дедиња и Врачара велики Срби. За разлику од деце четника, углавном сирочића, јер су им очеви, слично очевима зеленаша пар деценија раније, побијени на Зиданом мосту, којима нису биле доступне сталешке привилегије – „у Београд“, па су остали у својим селима и постали велики Црногорци. Баш као што су Хајдуковци данас у изопаченом („истина је сасвим супротна“) смислу „најбоље од Хервата“, на чуђење Старчевића који је таквим сматрао Шумадинце. Идентитет  је, ко што већ написах,  „чудо“
Хајдук је српски клуб само у смилу у ком је Анте Старчевић велики српски (несхваћени, плеоназам, јер не би био српски) политичар и народни трибун. Дакле у изворном.
ПС Знате ли како је настала Звезда? 1913. због заговараног гостовања Хајдуку у Сплиту, посвађали су се фудбалери и управа БСК-а (данашње ОФКе). Незадовољни су основали нови клуб – СК Велика Србија – СК Југославија- СК 1913. – СД Црвена Звезда- АД Газпромњефт.

potpuna verzija: http://branali.blogspot.com/

Advertisements

4 mišljenja na „Бранимир Марковић: ВАЛТЕР БРАНИ ХАЈДУКОВО

  1. koliko je Hrvata a koliko Dalmata: „U 20. kolu prvenstva, posljednjem prije zimske pauze, Dinamo je pobijedio Zadar i osigurao naslov jesenskog prvaka lige. Utakmica je odigrana pred točno 1018 gledatelja.“

    Sviđa mi se

  2. „Шта би радио пророку који би 80. –тих рекао да ће клинци из ОШ Владислав Рибникар слушати Цецу и Карлеушу.“

    Мени то још тада било јасно а не сматрам себе неким пророком. Прототип данашње спонзоруше је направљен у Његошевој у „Цветићу“, одавно то тврдим.

    Него, да ставимо за сада неке, благо речено, спорне тезе изнесене у овом тексту на страну, да те питам нешто…
    Стварно мислиш да је идентитет небитан? Ја ето мислим да је идентитет све или скоро све. Колико год се базирао на неким ирационалном претпоставкама и колико год наизглед деловао вештачки (тј. „умјетно“) створен.

    Sviđa mi se

    • ne mislim da je nebitan nego da je jako promenljiv i da se ne može bazirati ponašanje na nepromenljivosti identiteta.. ko kaže da se dekijevim koomšijama neće desiti isto što i bivšim srbendama dalmatincima? pod istim uslovima istom metodom.. što se događa – neprimetno …“daapče“ jako ej bitan ali na njemu se radi, ne dolazi sam po sebi ..a na njemu rade uglavnom neprijatelji da bi podelili pa vladali

      Sviđa mi se

    • iznesi spoljne detalje, zato sam ih i izneo jer žudim da me neko ispravi.. jer uvek bude – jao budale, bez rasprave.. a nešto imam utisak da sam u pravu ..a ne mogu da ga prverrim sa pametnim ljudima jer izbegavaju raspravu, sam kažu BRM kontarš i tačka

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s