Размишљање обичног српског евроскептика

omega

Ја: Зар и ти сине Бруте? Како можеш да издаш сву ону нашу заједничку борбу за промену система и увођење демократије, тржишне привреде, конкуренције, позитивне селекције кадрова и свега другог чега није било у диктатури дужој од пола века?

Он: За шта од тога смо се изборили? Шта имамо после десет година демократије?
Гледај омега, стварно сам се искрено, из уверења и без ’’задњих’’ намера борио за своју, будућност своје деце и свог народа да остајемо овде и да овде градимо благостање.А ови простори имају скоро све услоце за нормалан живот. Успева све осим памети. Био сам убеђен да је кривица што нисмо тако живели искључиво на бившем нам руководству које је, уместо да скине петокраку, ударило у тобожње националне таламбасе које је заправо користило само као средство за очување власти и привилегија стечених у комунизму. Ту сам се заустављао, није било даљег размишљања, веровао сам да су нам сви остали, Америка и Европа, пријатељи који нас чекају да заједно, загрљени кренемо у блистава праскозорја. Зајеб’о сам се

Ја: Па добро, биће и тога само да прође ова економска криза…

Он: Ајде не причај глупости. Кажи ми , је л си слеп, глуп или само не желиш да признаш пораз, да си био у заблудама, да си помагао погрешне?

Ја: И даље мислим да нису били погрешни јер би у противном још увек имали оне.

Он: Слажем се али само делимично. Они су стварно морали да буду замењени, превазиђени, несвесни новог света и реалности у њему.Али заслепљеност странцима оних из ДОС – једних западним а других источним, заиста боли.

Ја: Е сада ти причаш глупости, кажем ја, па, човече, морамо уз некога, нисмо ми Кина а и они нису више изоловано острво…

Он: Наравно да нисмо и да морамо уз велике. Само питам ја тебе да ли се игде овако недомаћински води држава? Знам да се јежиш на тај појам држава, државни, још од доба оне државне безбедности, али знај да ће појам ’’држава’’ још дуго да постоји. Као и породица као и хетеросексуални односи, ракија, чварци. А све то , рекао бих, покушавају да нам огаде, да омрзнемо и на крају сами да их укинемо. Ако посустанемо или почнемо да мислимо својом главом, ето њих да нам помогну. На крају ће да траже и саму Србију да је испоручимо на тацни. Наши ће то једва да дочекају, какви су никакви и они на власти али и они у опозицији.

Ја: А да мало не претерујеш?

Не, каже он гласом човека који је убеђен у оно што прича, сабери само глупости које је ова власт урадила у утопистичкој намери да земљу приближи ЕУ. А о назови патриотама које онако дадоше НИС, нећу ни да причам. Види, ја сам веровао да сви ти закони који владају у ЕУ могу да нам помогну и да ћемо, чим их усвојимо, да дођемо на зелену грану. Морамо нешто да знамо па и да применимо: не можеш на џенерику да калемиш лимун или поморанџу.Можеш само кајсију или шљиву. Од тих једноставних, народних мудрости које су преживеле много сложеније тестове кроз историју, морамо да пођемо да бисмо негде стигли. Нисмо ми ни близу развијености , економске ни сваке друге, богатим земљама на које бисмо да се угледамо.Ено ти је Грчка, Португалија… нема сине, не може жаба да се поткива само зато што је видела како поткивају коње.
Ми смо требали да се са њима договоримо да почнемо од једноставних ствари, екологије, културе, спорта, од ствари које ће овом народу да помогну да виде како су стандарди ЕУ корисни и добри. Чим су почела уцењивања да се раде ствари које овде изазивају мало већи отпор, требало је преиспитати наш пут управо да не би ниско пала подршка за евро интеграције. Мени су се ти ’’стандарди’’ згадили због онаквог организовања геј параде. Не, нисам ишао да се бијем са пандурима или да јурим парадере, само ми је све то отворило очи. У Сплиту може да се прекине такав скуп, може да се не враћа имовина протераних, може да се ускрати Србима законом загарантован број посланика и да се уз све то улази у ту европску унију.А нама? Керебече нас као младе мајмуне. Није мени , одавно , ништа чудно од странаца, схватио сам да нас не подносе што смо православци и самим тим им увек, али увек смрдимо на Русе. Мени се повраћа од ’’наших’’ који су евро атланске интеграције прогласили новом идеологијом, опијумом за народ попут комунизма, национализма…При томе им ови њихови пријатељи отворено продужавају рок за улазак , колико год се ми трудили да усвојимо што више бесмислених европејских закона као што је тај да моје рођено дете пре пунолетства може да забрани доктору да ми каже ако се, још балаво, већ дрогира. Или да не смем да га шопим у циљу бољег васпитања, или најважнију ствар тренутно – да се о државном трошку има од бате правити сека.И обрнуто. Што је најгоре и када се европске земље одрекну неке праксе ми се нагузимо.
Драги мој омега, ко нам смета да спречимо корупцију, крађе у Јавним предузећима, партиократију гору него за време комунизма. Зашто не објаснимо европској комисији да морамо да вратимо , привремено бар, смртну казну за најтежа дела криминала, пљачке и прерасподеле богатства које многе људе оставља без поштено зарађене плате и пензије.Није то левичарење омега, далеко смо ми од тих стриктних подела које постоје у дугогодишњим демократијама. Што је једном рекао др Карајлић: Не може демократија да постоји у сиромашним земљама, може да постоји у богатим , које су годинама израбљивале колоније тј. друге земље и народе, а сада као уводе у те исте земље законе и правду. Наравно да је све то нова колонизација и још горе искоришћавање.

Ја: Хм, шта је твој предлог?

Он: Ми морамо да увећамо своје богатство.Иако је криза, ми можемо много тога да унапредимо, да побољшамо производњу хране, да са мало труда и пара ревитализујемо бање…И сваки динар да чувамо као ономад Лаза Пачу. Морамо пољопривреди да дамо 5 или 6 % од буџета а не 2.5.Зашто држава не додели сељаку 10 000 евра по новом радном месту, а не неким робовласницима који људима дају мање од 200 евра плату за црначки рад, целодневно стајање 26 дана у месецу, са одмором од 7 радних дана годишње. Можемо да се економски повежемо са еx YУ републикама у циљу укрупњавања и лакшег уласка у тржишну утакмицу чији је основни принцип : имај довољну количину производа који хоћеш да извезеш. Наћи ће се неко велико тржиште које ће то да прогута. Имамо ми много тога да понудимо за извоз, само је био проблем увозничког лобија. Мора држава да се укључи и да изврши некакву регулацију.
Да ли нам треба ичија помоћ да се спрече пљачке рудника, државних шума, да се канали за наводњавање који су изграђени давно пре нас , бар очисте од муља и ставе у функцију?
Да ли нам је ЕУ потребна да се људи примају путем конкурса, да се квалитет стави у први план?
Морамо да се понашамо домаћински, штедљиво.
Е онда ћемо лепо да уђемо у тај савез ако нас тада, такве, боље и лепше, уопште буду хтели.
И ако уопште буду постојали

О светом Илији Л.Г. 20011.

Advertisements

3 mišljenja na „Размишљање обичног српског евроскептика

  1. Povratni ping: Размишљање обичног српског евроскептика | slavkopavlovic69

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s