Александар Лазић: Луди од (дез)информација

Стање ствари

И колико покварености треба да се излије пред наше ноге

и како је до непрепознавања доведена суштина преваре

Бранимир Џони Штулић

censorship-240Ако било ког, посебно огорченог, грађанина земље Србије упитате „има ли овде цензуре“ – тај ће вам сигурно одговорити да су овде вести строго контролисане. И дилеме нема да се наш цензор не зове као онај Његошев „Драго Драговић“ (што је значило „Пиши шта ти је гођ драго“), већ је ствар у томе да је забрањивање и повлачење вести само последњи корак, који је постао крајње непопуларан и неке врста „црвеног аларма“ за друштво. Уместо директне цензуре, дакле, радије се иде на свест произвођача вести (читај: аутоцензуру); пошто је човек, посебно новинарски човек, кварљива роба – неопходно је и мислити унапред, што у овом конкретном случају значи мислити манипулативно.

View original post 784 more words

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s