Димитрије Боаров О „КО ПИЈАН ПЛОТА“ ЛЕГАЛИЗМУ, СТРУЧНОСТИ И КОНЗИСТЕНТНОСТИ

Уставни суд биран је изгледа с коца и конопца, пошто у њему, од 14 чланова, шесторо судија чак нема никакво научно звање, а њихова скупна уставноправна библиографија је готово невидљива у било којој бази података

случај Статута Војводине четири године je истраживала судиница известитељ Весан Илић Прелић, која је на Правном факултету у Београду дипломирала са просеком 10, она је била и највише у „војвођанској материји“, пошто је као чланица ДСС-а учествовала и у писању иницијативе за укидање аутономије Војводине

зашто Уставни суд није укинуо целу Војводину и њену аутономију, … (с обзиром на) признање Уставног суда да Устав Србије не дозвољава баш никакву стварну аутономију, (које би се) сукобило са тежњом Србије да некакву реалну аутономију обезбеди за заједницу српских општина на Косову

Image

 

Баш у дану (5. децембра 2013) када се над Србијом надвио озбиљан државотворни проблем – да Министарство унутрашњих послова саботира промену летњих гума у зимске на аутомобилу председника Томислава Николића, Уставни суд Србије укинуо је Статут Аутономне Покрајине Војводине, па овај случај није добио готово никакав публицитет.

Уставни суд који је укинуо аутономију Војводине биран је нешто другачије, изгледа с коца и конопца, пошто у њему, од 14 чланова, шесторо судија чак нема никакво научно звање, а њихова скупна уставноправна библиографија је готово невидљива у било којој бази података, па није ни чудно што никако не могу да упамтим ниједно име из те уважене институције (а и године чине своје).

Истине ради треба приметити да је, наводно, случај Статута Војводине четири године истраживала судиница известитељ Весан Илић Прелић, која је на Правном факултету у Београду дипломирала са просеком 10, што је вредно уважавања и што свакако употпуњује њен психолошки профил. Касније је била чиновница у републичкој администрацији, бавила се законодавством, а наводно је специјалиста за грађанскоправне односе. Узгред буди речено она је била и највише у „војвођанској материји“, пошто је као чланица ДСС-а учествовала и у писању иницијативе за укидање аутономије Војводине, па је ваљда било логично да буде и судиница известитељ у истој ствари (насупрот архаичном начелу да нико не може бити судија у својој ствари), а вероватно је и најбоље знала „херменеутички“ смисао Устава Србије из 2006. године: да у Србији аутономне покрајине не смеју бити аутономне и да органи аутономије не смеју имати никакве аутономне надлежности и овлашћења, осим да спроводе оно што им се из центра државе нареди.

Истина, неки окорели аутономаши сматрали су да је питање: да ли неки орган војвођанске аутономије доиста има неку аутономну надлежност и по осуђеном Статуту, питање од милион долара. Сада је Уставни суд ипак у њему пронашао нешто што је вређало државност Србије, па га је готово ђутуре укинуо. То весели аутономаше, који су већ одавно без стварног политичког утицаја у самој покрајини и готово без иједне политичке организације која брине о Војводини, поштио су практично све опрхване бригама за своју сопствену судбину и своје сопствене привилегије – пред најновијим вихором народњаштва. Наиме, они се надају да би ово најновије понижавање Војводине могло неког покренути на отпор, те да би њихово залагање за промену Устава Србије могло добити аргумент управо у овој одлуци Уставног суда.

Док сам, опет узгред речено, гледао пригодну конференцију за новинаре, поводом „смакнућа Статута АПВ“, председника Скупштине АПВ Иштвана Пастора и председника владе АПВ Бојана Пајтића, некако ме је, као тврдокорног војводинаша, било срамота због њихове понизности и куртоазије коју су, као овештали војвођански легалисти, показали према милости Уставног суда да им да рок од шест месеци да сами исправе оно што су погрешно разумели у Уставу Србије, а тек онда ће им се доставити 140 страна пресуде Уставног суда, да виде шта су опет погрешили у неком будућем, поново бесмисленом статуту неке аутономије које ни нема у Уставу Србије.

На крају, поставља се и питање зашто Уставни суд није укинуо целу Војводину и њену аутономију, што би елегантно разрешило натезање – требају ли или не требају Војводини превремени избори – и дало допринос сада популарним буџетским уштедама? При томе, ја мислим да Уставни суд, који је своју пресуду аутономији Војводине темпирао као последњи, очајнички покушај да се постави нови балван на путу Србије у Европску унију, ипак није имао петље за такву одлуку, с обзиром да владајућа коалиција наводно води политику европске интеграције Србије. С друге стране, признање Уставног суда да Устав Србије не дозвољава баш никакву стварну аутономију, лоше би одјекнуло и у процесу имплементације Бриселског споразума и сукобило би се и са тежњом Србије да некакву реалну аутономију обезбеди за заједницу српских општина на Косову.

Или, можда је чак и Уставни суд свестан да аутономију Војводине и Војводину не може укинути ни он, ни било ко у Србији, пошто је они нису ни стварали током историје (напротив) – а та љуштура аутономије ионако туђег леба не иште.

PS malo niže na istom sajtu

: kako odati poštu nekome čija se načela u borbi protiv aparthejda nikako ne uklapaju u ovdašnju viziju? Mandelina tvrdnja da bela manjina nema prava da vrši represiju nad crnom većinom, ali ni da crna većina nema prava da vrši represiju nad belom manjinom, u potpunoj je suprotnosti sa našim shvatanjima. Dvostruko.

Prvo, kad mislimo o Kosovu, mi mislimo da je manjina (u ovom slučaju – mi) imala, a ako bog da imaće opet pravo da vrši represiju nad većinom. Sa druge strane, kad mislimo o Vojvodini ili Sandžaku, mi mislimo da većina (opet mi) ima prava da vrši represiju nad manjinom.

Peščanik.net

 „од 14 чланова, шесторо судија чак нема никакво научно звање“:

Судија Братислав Ђокић

Рођен 1960. године у Призрену. Основну школу и гимназију завршио је у Крушевцу. Дипломирао је на Правном факултету у Нишу 1986. године. Правосудни испит је положио 1990. године, уз посебну похвалу испитне комисије.

Након дипломирања радио је као судијски приправник у Општинском суду у Крушевцу. Од 1991. до 2002. године обављао је адвокатску делатност.

За потпредседника Скупштине општине Крушевац изабран 2000. године. Од 2003. до 2009. године био је помоћник министра у Министарству за државну у праву и локалну самоуправу. Тренутно је на докторским студијама на Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

Судија Весна Илић-Прелић Рођена је 1960. године у Београду. Дипломирала је на Правном факултету у Београду 1982. године. Правосудни испит је положила 1983. године. Била је помоћник Републичког секретара за законодавство за област правног система, заменик министра за државну управу и локалну самоуправу и државни секретар у Министарству просвете.

Судија Проф. др Агнеш Картаг-Одри За асистента на Правном факултету на предмету Теорија државе и права изабрана је 1977. године. Од 2003. године ванредни је професор на истом факултету. У периоду од 1995. до 2000. године била је виши научни сарадник у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду, а од 2000. до 2003. године обављала је функцију помоћника министра у Савезном министарству националних и етничких заједница.

Судија мр Милан Б. Марковић

Милан Б. Марковић рођен је у Приштини 26. 08. 1967. године. Основну и средњу школу завршио је у Крагујевцу. Правни факултет у Крагујевцу завршио је 1992. године и исте године се запослио као приправник у ЈЖТП Београд.

Магистрирао је на Привредној академији у Новом Саду 2006. године.

Био је представник Државне заједнице Србија и Црна Гора у Комисији за право мањина при Централноевропској иницијативи (Central European Initiative), председник Комисије за утврђивање висине накнаде штете лицима неоправдано осуђеним и неосновано лишеним слободе и председник Комисије за накнаду штете на основу одлуке Уставног суда којом је усвојена уставна жалба. Био је члан  Правног тима који заступа Републику Србију у више арбитражних спорова.

Судија Милан Станић

Рођен 1955. године у Осијеку. У Београду завршио основну школу, гимназију и дипломирао на Правном факултету 1979. године. Запослио се 1980. године у Првом општинском суду у Београду. Правосудни испит положио 1982. године. На судијску функцију први пут биран 1985. године. Био је судија у Петом општинском суду у Београду, адвокат и судија у Апелационом суду у Београду. Као судија радио на решавању предмета из кривичне и грађанске материје. У току адвокатске каријере, бавио се кривичном и грађанском материјом

Судија Проф. др Драган М. Стојановић

Рођен је 1954. године у Нишу. Дипломирао је на Правном факултету у Нишу 1976. године, а на овом Факултету ради од 1977. године. Магистарску тезу „Уставносудска заштита самоуправних права“ одбранио је на Правном факултету у Нишу 1983, а докторску дисертацију „Основна права човека у уставима европских држава и Уставу СФРЈ“ на истом Факултету 1988. године.

Судија мр Томислав Б. Стојковић

Томислав Богдана Стојковић, рођен је 20.09.1957. године у Приштини. На Правном факултету Универзитета у Приштини од 1984. године до 1992. године, радио најпре као асистент, а затим као предавач на катедри за Међународно право, на наставном предмету Међународно јавно право.

У периоду рада на Правном факултету од 1990. године до 1993. године именован за заменика генералног директора за правне и опште послове ЕПС – Електродистрибуција Косова и Методије.

Радио као адвокат од 1993. до избора за судију Уставног суда 2010. године.

Судија Сабахудин Тахировић

Рођен је у Новој Вароши 30.10.1963. године. Дипломирао на Правном факултету у Сарајеву 1988. године. Правосудни испит положио у Београду 1997. године. У Општински суд у Новој Вароши примљен 2001. године на послове стручног сарадника. За судију  Општинског суда у Новој Вароши изабран 10.07.2003. године.

У организацији CEELI Institute стекао Лиценцу инструктора из области заштите људских права на семинару у Прагу од 02.-13. августа 2004. године. Поседује сертификат из области породичног права који je стекао 2010. године. Одлуком Високог савета судства изабран за судију Вишег суда у Новом Саду у којем je радио предмете из комплетне надлежности Вишег суда из области грађанског права.

На предлог председника Републике за судију Уставног суда изабран је од стране Народне скупштине у јулу 2010. године.

Судија Предраг Ћетковић

Рођен је 1962. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Новом Саду 1986. године са просечном оценом студирања 9,12,  Од октобра 2004. године радио је у Друштву за осигурање и реосигурање „ДДОР  Нови Сад“ на месту помоћника генералног директора за правне послове. 

На предлог председника Републике за судију Уставног суда изабран је од стране Народне скупштине 24. новембра 2007. године.

http://www.ustavni.sud.rs/page/view/173-100020/sudija-vesna-ilic-prelic

 

 

Advertisements

2 mišljenja na „Димитрије Боаров О „КО ПИЈАН ПЛОТА“ ЛЕГАЛИЗМУ, СТРУЧНОСТИ И КОНЗИСТЕНТНОСТИ

  1. ovi su mi najjači: „стекао Лиценцу инструктора из области заштите људских права на семинару у Прагу од 02.-13. августа 2004. године..именован за заменика генералног директора за правне и опште послове ЕПС – Електродистрибуција Косова и Методије..“
    „Радио као адвокат од 1993. до избора за судију Уставног суда 2010. године.“
    „Од октобра 2004. године радио је у Друштву за осигурање и реосигурање „ДДОР Нови Сад“ на месту помоћника генералног директора“
    Магистарску тезу “Уставносудска заштита самоуправних права”
    „Магистрирао је на Привредној академији у Новом Саду 2006. године.“
    „За асистента на Правном факултету на предмету Теорија државе и права изабрана је 1977. године. Од 2003. године ванредни је професор на истом факултету. “ 26 godina asistent?
    “ заменик министра за државну управу и локалну самоуправу и државни секретар у Министарству просвете.“

    sve same nezavisne funkcije (od politike) i uzorne naučne biografije na reprezentativnim univerzitetima..
    oooooo a vi se bavite gejevima i navijačima…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s