Сомбор – град без стида

“- Tražio sam od Centra za socijalni rad da mi pomognu, a rekli su mi da pomoć nemogu da dobijem jer “mogu volu rep da iščupam”.

 

Освајач тридесет медаља у атлетици спава у шупи на гробљу!

nehumano-mladi-sampion-ispred-neceg-sto-se-ne-moze-nazvati-kucom-1386268905-408001

Advertisements

4 mišljenja na „Сомбор – град без стида

    • Владимир Јерковић:
      Kao član ARK „Somaraton„ i neko ko je upoznat sa pričom od početka pa do sada, moram izraziti ipak određeno pozitivno mišljenje o ponovnom medijskom apelu, koji potiče sa opet, iste strane kao i prvi put. Laza je naš član i verujem da nema trke na koju nije išao sa našom grupom atetičara, a de se održavala u Srbiji. On je imao za ove tri godine prilike videti i biti gost u više gradova nego većina mladih njegovog uzrasta. Trčao je trke na 21km i na 42 km i svima najdražu trku na 6km u Kuli, i svakog puta kada bi se on pojavio, ova zajednica trkača i maratonaca ga prepoznaje, razgovaraju sa njim, druže se. Svaka medalja koju možemo videti na slici potiče sa nekog putovanja na koje su ga vodili isključivo članovi ARK ‚‚Somaratona‚‚. Lazar sada više nije maloletan, imaće i 22 godine u januaru, često se čuje sa nekima od nas, a ja sam i nekoliko puta razgovarao sa onima koji mu predaju u školi i uče ga. Određeni napredak je ipak urađen, pohađao je školu na insistiranje nas trkača, slušao nastavnike i druge koji su radili u tim grupama, deo vremena je provodio u Domu i u Školi i koliko toliko, na generalnom planu, postoje pomaci. Koliko sam shvatio osnovna poruka pisanja i na FB i u listu Alo jeste socijalna strana njegovog života, da pojednostavimo nemaština i krajnja beda, ali isti status života njegove polubraće i sestara, roditelja i maćehe. U tom smislu naš klub nemože puno uraditi, sem onoliko koliko jeste usmeravanje, nekada veće pomoći ili manje , ali uvek nedovoljnih, pomoći udruženja, poput Kola srpskih sestara, prijatelja iz drugih sportskih klubova i slično. Ono što mi znamo da će biti, to je da Laza ide sa nama na trke, to su celodnevni izleti, zajednički ručkovi, iskreno druženje svih trkača, da tamo ipak pazimo na njega, da određene savete dobija od starijih, a da je on zaista jedna duša od, nekada deteta, sada ipak mladog čoveka. I da ne bi pisao i još po štošta, pozdravljam ovaj medijski apel ali i navodim kompleksnost njegovog socijalnog položaja, socijalnu depriviranost i td.
      http://www.soinfo.org/forumi/tema/10121/1/Osvaja-medalje-ali-i-dalje-spava-u-supi-na-groblju/

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s