Мила Радосављев ШТРАЈКБРЕЈКЕРСКА РАПСОДИЈА -одрекните се „привилегија“ И ПУСТИТЕ ЗАХВАЛНУ СТОКУ ДА РАДИ

 

 људи које господин Орбовић – и сви који причају сличне приче – најмање штити јесу незапослени – њих је око милион: 750.000 оних који траже посао и још 250.000 оних који су дигли руке од тражења посла.

А кад си незапослен и немаш изворе прихода,радио би и на црно, и код господина Орбовића макар на четири-пет година и у било којој приватној фирми. Отпремнина ти ни у сну не пада на памет.

они бране своја сигурна радна места, своје пристојне плате и све остале привилегије. И то је легитимно. Само ми није јасно зашто би остали,већи део грађана Србије,дозволио да нас господин Орбовићи његови истомишљеници вуку у жабокречину у којој неће више бити радних места ни за њих ни за нас.

Image

аналитичарка доле лево, послодавка/властодржачица горе десно

Разумем ја господина Орбовића и његове политичке заштитнике. Они бране своја сигурна радна места, своје пристојне плате и све остале привилегије

Хајде да замислимо да је господин Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, послодавац. Да ли би запошљавао људе по закону који он предлаже? Не би.

Ево зашто:Орбовић предлаже да отпуштање радника постане далеко сложеније него што је сада и да тренутни послодавац плаћа отпремнину за укупан радни стаж, без обзира где је и колико дуго запослени раније радио.

Рецимо, његовој фирми је јако потребан један радник/радница и нашао га/ју је међу армијом оних који су остали без посла последњих година,а претходно је та особа деценију, дверадила у некој другој фирми. Господин Орбовићби га/је радо запослио,али има два проблема. Прво, није сигуран да ће му посао за четири-петгодина ићи тако добро као сада,па се плаши да дотичну особу никако неће моћи да отпусти ако се нађе у проблему. Отпуштање ће ићи тешко јер је Закон о раду то учинио компликованим. Друго, чак и акоуспе да је отпусти, господину Орбовићу би било врлоскупо да тој особи плати отпремнину за све године које је радила у другој фирми, мада је спреман да плати за време проведено у његовој фирми. Ако би платио за све године, израчунао је господин Орбовић, биће на губитку. Да ли ће господин Орбовић запослити ту особу? Наравно да неће!

Е сад, није мени жао господина Орбовића као послодавца, али ми је жао те особе која је могла бар тих наредних четири-пет година да ради код господина Орбовића (а ако господину Орбовићу посао буде добро ишао, можда и цео радни век). Имала би плату, усавршавала би своје способности и генерално би се боље осећала него да излази на улицу, блокира путеве и носи транспаренте против овога или онога.

Хајде да видимо сада кога то господин Орбовић – и други који исто заговарају – штити?

Сигурно не штити људе који раде на црно, а њих је више од 400.000. Они немају никакве уговоре, никакве доприносе и, углавном, ради са њима шта ко хоће и може. Они би били пресрећни да добију посао у фирми господина Орбовића, послодавца, макар и на краћи периодод тих четири-петгодина. Само да све буде легално и да им се плаћају доприноси за пензионо и здравствено. А отпремнину за тих неколикогодина би доживели као добитак на лутрији.

Не штити се ни највећи број људи који легално раде у приватном сектору,а њих је око милион. Већина приватних фирми, наиме, са својим радницима потписују уговоре који постојеће радно законодавство донекле чини флексибилнијим. Ти уговори, по правилу, предвиђају релативно једноставне разлоге за отпуштање,а ни отпремнина није издашна као што би господин Орбовић желео. Ови запослени су, углавном, релативно задовољни што имају посао, што примају плате, што стичу радно искуство и што им се плаћају доприноси. Отпремнину виде као нешто што ће им помоћи да премосте тешкоће ако, не дај боже, остану без посла. Неки од њих мисле да – ако до нежељене ситуације дође – могу отпремнину да искористе да покрену неки свој, приватни посао.

А људи које господин Орбовић – и сви који причају сличне приче – најмање штити јесу незапослени – њих је око милион: 750.000 оних који траже посао и још 250.000 оних који су дигли руке од тражења посла. А кад си незапослен и немашизворе прихода,радио би и на црно, и код господина Орбовића макар на четири-петгодина и у било којој приватној фирми. Отпремнина ти ни у сну не пада на памет.

Дакле, да сумирамо: кога, заправо, штити господин Орбовић (и његови истомишљеници)? То је – као што је влада недавно израчунала – око 750.000 људи који раде у државној администрацији (на свим нивоима), у државним и јавним предузећима и у предузећима која већ годинама ништа не раде, а ако већи раде,то чине неефикасно и немају тржиште. Ови радници примају плате из буџета. Укратко, све су то људи које издржавају порески обвезници. Ти запослени, у просеку, имају веће плате од свих осталих у српској привреди, већина њих има радна места која су сигурнија од било којих других у привреди Србије и махом не брину да ли су им уплаћени доприноси (а ако се испостави да нису,ето их,блокирају неки пут, па се брзо уплате). Они често узимају пуне отпремнине и селе се из једне у другу државну или јавну фирму. Није мало ни оних који те отпремнине спискају,па на улицу да траже још.

Разумем ја господина Орбовића и његове политичке заштитнике. Они бране своја сигурна радна места, своје пристојне плате и све остале привилегије. И то је легитимно. Само ми није јасно зашто би остали,већи део грађана Србије,дозволио да нас господин Орбовићи његови истомишљеницивуку у жабокречину у којој – кад то њима више не буде важно – неће више бити радних места ни за њих ни за нас.

http://www.politika.rs

Економиста из Београда Мила Радосављев, прва у реду за иницијално стадо оваца

Advertisements

10 mišljenja na „Мила Радосављев ШТРАЈКБРЕЈКЕРСКА РАПСОДИЈА -одрекните се „привилегија“ И ПУСТИТЕ ЗАХВАЛНУ СТОКУ ДА РАДИ

  1. Берђајев је оМа критиковао Маркса да је наиван, да у будућности супротност неће бити између пролетера и буржуја већ између запослених и незапослених..запослење ће бити привилегија.. незапослемни ће стално снижавати стечене . и мукотрпнои изборене статусе пролетера. Мудри (а не ко неки које бесомучно шерују) Рус је то написао пре скоро сто година.

    Sviđa mi se

    • „ако су у ранијим привредним околностима богати, без икакве сумње живели непосредно на рачун сиромашних, у економској модерни може доћи до тога да непродуктивни посредно живе на рачун продуктивних – и то на начин који може бити погрешно протумачен, наиме тако да добијају оно што им је речено, и чак верују да им се чини неправда јер им се заправо још више дугује.

      Данас половину свих становника модерних држава заиста чине људи без икаквих прихода или са ниским зарадама, дакле они који су ослобођени било каквих давања и чији опстанак у великој мери зависи од рада оне половине која је порески активна. Ако би се увиди ове врсте проширили и радикализовали, могло би током 21. века доћи до десолидаризације у великом стилу …Једина моћ која би могла да се супротстави пљачкању будућности морала би да почива на једном новом социјал-психолошком изуму „друштва“. Тај изум не би био ништа мање од револуције у погледу „руке која даје“. Он би водио укидању обавезног опорезивања и његовом претварању у поклон општем – а да при том јавни простор због тога не би нужно био осиромашен. Тај тимотички преокрет би показао да у вечитом сукобу између похлепе и поноса повремено и ово друго може да превлада. “
      http://katalaksija.com/2009/12/24/revolucija-ruke-koja-daje/

      Sviđa mi se

  2. „Данас половину свих становника модерних држава заиста чине људи без икаквих прихода или са ниским зарадама, дакле они који су ослобођени било каквих давања и чији опстанак у великој мери зависи од рада оне половине која је порески активна.“

    Ова чињеница се злоупотребљава од стране идеолога рада, уз одсуство било какве анализе узрока доминације услужног сектора (трговања разне врсте) у расподели добара.

    Развој технологије и аутоматизације обесмишљава идеологију рада и „радну снагу“ саму по себи. Главни проблем је расподела ПОСТОЈЕЋИХ ДОБАРА, НЕВИЂЕНИХ У ИСТОРИЈИ.

    У том смислу је запошљавање социјална мера, у истом рангу као социјална помоћ, а прича о смањењу права стварно продуктивних науштрб веће запослености је обична демагогија.

    Sviđa mi se

  3. Небојша Катић на 07/12/2013 у 19:09

    За Владу – Огроман раст продуктивности, глобализација, успон Кине итд. довели су до великог притиска на радна места.

    Решење постоји, али није у логици система и констелације моћи која преовлађује. Ако би се скратио радни дан, повећао број дана годишњих одмора, увео нпр. један нерадни петак и сл. притисак би се смањио. Ако би радници били боље плаћени, младе мајке не би морале да раде. Парадоксално је да велика продуктивност обара квалитет живота. Проблем зато није у сфери технологије или економије, већ у сфери политике и система вредности.

    Sviđa mi se

    • Мада је трол по питању ове теме, ја бих из тог Катићевог текста издвојио ово:

      „Samo zahvaljujući jeftinoj afričkoj zemlji, veliki grabež za zemljištem Istočne Evrope je nešto usporen. To usporavanje je pre pitanje godina nego decenija. Države koje ne razumeju šta se na globalnoj sceni zbiva, koje ne prate globalne trendove, mogle bi se vrlo brzo suočiti sa problemom prehrane svojih građana. Raspolaganje svim potrebnim resursima za proizvodnju hrane ni izbliza ne daje dovoljno sigurnosti, ako se zemljište nalazi u rukama moćnih stranaca. Budalasti narodi bi sebe mogli dovesti u poziciju da gladnih stomaka gledaju kako proizvodi sa njihovih oranica hrane neke mudrije narode.“

      P.S.
      Бога му пољубим, да ли сви ви имате те конвертере у ћирилицу или вас не мрзи да прекуцавате сами , мислим, оригиналан Катићев коментар који је Клаус цитирао је на латиници…
      🙂
      Иначе, Катић је лик, када му се неко обрати користећи ћирилицу он му одговара ћирилицом, и обрнуто 🙂

      Sviđa mi se

      • ми се, просто, поново боримо против феудалаца, јер је историја циклична..ко је читао историје периода Немњића које нису у десетерцу, зна да је карактеристика њихове владавине отимање земље од слободних сељака..по угледу на „западне “ другове а ни налик „Византији“ која је још дуго штитила ситан посед…србљи (подаиоци властетле- Срба) нису смели да се баве трговином -. јер нису имали слободу кретања ко сви кметови Европе… једина одбрана је и сада ко и онда – национална (грађаска тј. слободних грађана) држава..

        Sviđa mi se

    • продуктивност је порасла вишеструко у последњих 30 година, а наднице су остале исте, само профити расту.. дакле чиста политичка (читај отимачка) одлука….

      Sviđa mi se

      • Уз истовремене жалбе због незапослености и ПРАКТИКОВАЊЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА ИЗ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА.

        Ситно земљопоседништво је контрадикторно високој продукцији, и мислим да се Катић није за то залагао.

        Sviđa mi se

  4. Какво црно прекуцавање и сличне новотарије. Употребљавам традиционално техничко писмо.

    А каква су ово чуда:

    lijevno.com/4preslovljivac/jsvucko.html

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s