Ратимир Вујачић на правој страни историје

Црна Гора је за разлику од својих грађана – независна и суверена, срећна и напредна

нико их не може преварити у економским трансакцијама ни за кусур од неколико центи, али их понекад може преварити за цео живот

ако не бирате средства (и сапутнике) у постизању „светог циља“ – догоди се да успут изгубите сврху и све оно што тај циљ чини вриједним и друштвено прихватљивим 

Image

 

                                                    избачена из раја

Политичари наши – властодршци особито – имају многе заједничке особине и врлине које их красе и уздижу над милионима обичних смртника и гласача. Премудри су, обашка лијепи и поштени. Одвајкада се басташно боре за велике историјске идеје и циљеве. Залуду их гониш и излажеш неправдама, они бивају само чвршћи, јер знају да су на правом путу, поносни, јер бране и спроводе оно што им је „историја оставила у аманет“ (писмо предсједника Ранка, чланству СДП). Наше вријеме и животи су скромно поље њиховог подвижништва, а ми – тек недостојни посматрачи и свједоци повијесног напона и стваралаштва ових колоса.

 

Таман смо мало одморили од комуниста и њихове посвећености, епохалних замаха и побједа, кад ево нам свјежег, безгрешног и витог Кривокапића – живе наде наших нових историјских прегнућа. Љевичар или десничар – враг ће га знати – усхићен, челом додирује небо, пише својим сљедбеницима писмо-посланицу: “Остварили смо најважнији сан у новијој историји Црне Горе“.

Да, ако сте се тек сад пробудили, Црна Гора је за разлику од својих грађана – независна и суверена, срећна и напредна. Наставак знају и врапци: само да однекуд дојаве нови и нови инвеститори, па да и даље сваким даном у сваком погледу напредујемо. Наравно, није овдје ријеч о обичним људским судбинама, декласираним радницима без посла, достојанства и наде, или можда онима што нијесу могли ни сањати овакве и оволике благодети од своје мудре посвећености „држави и државотворству“. Мимо и изнад њих лахко надлијеће апстрактна и узвишена реторика нашег домољупца. О’ђе се – све су прилике – са вјечношћу збори. А „ту људско запире спознање“.

Пропала је радничка класа, уништена привредна структура, биједа и дугови расту, морал пада – али: „остали смо чврсти, јер смо знали да смо на правом путу“. Историја је за овог „социјалдемократу“ благородна нужност и непрестани наредак, упркос утиску који неки поткрепљују својом невеселом јавом, да нам је комат грђе него раније – док су нас други руководили. „Поносни на улогу, коју је историја додијелила нашој генерацији“ – са задовољством ће и славодобитно поздравити свој „државотворни“ перформанс.

Слободан Саџаков – доктор нечесове етике (наука о поштењу): „Социолог Карл Манхајм писао је о менталном паду људи (иначе калкулативно-рационалних у сфери економије) кад дођу на терен политике. Другим речима, нико их не може преварити у економским трансакцијама ни за кусур од неколико центи, али их понекад може преварити за цео живот. Доказ за то је у нашем дворишту, у чињеници да се балкански народи већ више од две деценије баве идиотским националистичким ‘пројектима’, упропашћавајући и своје животе и животе ко зна колико генерација после њих“.

 „Наоружани… мудрошћу у остваривању овог светог историјског циља“, Кривокапић&цо „понекад“ су пристајали („морали су“) на уступке. „Некад су ови компромиси били веома тешки, али … судбина вам неријетко додијели сапутнике које сами не бисте одабрали”. Тако вам је то кад сте само слијепо оруђе у служби напретка. Историја је изабрала њих, а не они историју, тако да је сва одговорност на историји. Или пак на оним несташним „сапутницима“ што им додијели судбина.

Познато је, међутим, и то баш из историје, да ако не бирате средства (и сапутнике) у постизању „светог циља“ – догоди се да успут изгубите сврху и све оно што тај циљ чини вриједним и друштвено прихватљивим – камоли узвишеним. Тада „свети циљ“ постаје тек пуко средство зарад стицања користи, политичке моћи и манипулације људским осјећајима. Претварајуће себе у мит који обмањивањем и лажним обећањима излази у сусрет залудњим надама, вјеровањима, жељама и страховима ојађених поданика.

Кривокапић на крају патетично позива чланство да без оклијевања и одлагања „од овог тренутка заједно кренемо путем побједе“ јер је иста “једина гаранција сигурне будућности наше дјеце”. Неуморан је наш усрећитељ – спреман је да као и сви митотворци „занавијек остане“. Није стога чудо што га многи прозивају и моле да нас не напушти сад кад им је најслађе. Обећава (ипак ће остати) да ћемо у догледној будућности постати „поносни људи који живе по мјери и стандардима својих будућих суграђана у земљама ЕУ и НАТО-а“. Скромност му не дозољава да истакне хвале вриједне резултате: наши руководиоци & цомп. већ крстаре по Европи и Америци, руку под руку са тамошњим богатунима, а ми поданици, годинама уназад, НАТО смо саборци за слободу и демократски преображај Авганистана.

Slobodijada.blogspot.com

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s