ОНО ШТО срБске патриЈоте НАЈВИШЕ МРЗЕ – ДОБРА ВЕСТ

ДПСМ је ових дана успео да постигне да у Скопљу буде подигнут споменик цару Душану

Подизање споменика цару Душану у Скопљу није објављено у медијима Србије

Image

 

 „Ових дана после пуних шест векова и Пресветли Цар Душан нам се враћа у Скопље и колико већ од сутра и ви ћете моћи, као и све будуће генерације Срба које ће живети на овим просторима, да поведете своју децу до Моста цивилизација где ће бити постављен његов споменик и да им испричате какав је то српски великаш био, да је у његово време Скопље било престоница једног великог царства, да своју мудру владавину утемељио је Закоником прозваним Душанов, који се и данас изучава у историји светских правних наука као изузетан, изборио да се српска црква подигне на ранг патријаршије и овенчао још многим другим великим делима“ – 09.11.2013. Скопље, Иван Стоилковић, Председник Демокртске партије Срба у Македонији на заседању V Kонгреса ДПСМ

У својим замршеним, себичним, чудним и често бесмисленим плановима Слободан Милошевић се одрекао Срба у Македонији. Срби су уочи 1912. чинили петину становништва Вардарске Македоније, данас једва да чине између два и пет одсто. Ипак, 2001. албански устанак и клиничка смрт македонске државе довели су до уставних промена и успоставе двонационалне власти у Скопљу. Македонској држави и њеном националном покрету тада су устребале друге мањине, међу њима и српска. Тако је дошло до чудног обрта: српска црква је у Македонији одавно забрањена и гоњена, званична Србија јавно прокажена, али је српска странка постала парламентарна и у савезу с владајућим македонским партијама укључена у власт. СР Немачка и ЕУ билесу равнодушне према политичкој улози малобројних Срба. Албанци и социјалдемократска наследница македонских комуниста, постали су још нетрпељивији. Српске владе, по правилу странчарске, понекад су чак наступале против Демократске партије Срба у Македонији. Тако је било, рецимо, у време Тадићеве владе, када су неки кругови блиски властима ступили у пословне везе с македонском опозицијом, па су покушали чак да поделе и маргинализују ионако нејаке српске политичке представнике. ДПСМ је, међутим, у повољним политичким приликама, упркос великим искушењима – хапшењу и вишегодишњем заточењу архиепископа Јована Шестог, признању независног албанског Косова и слабом положају у коме се налази Република Србија – стицајем околности, али и пожртвованим радом њених чланова на челу са Иваном Стоилковићем, успела да постигне извесне успехе. Тако је у Македонији Свети Сава постао један од званичних празника. Пре годину дана Република Македонија је, заједно са Републиком Србијом, код Куманова прославила велику победу српске војске и ослобођење из 1912. године. То је био највећи ударац европским политичким покушајима ревизије тумачења Балканских ратова. На Зебрњаку је обновљен запустели, од бугарских фашиста и македонских комуниста срушени, споменик-костурница. У Куманову је српски поново постао један од службених језика. Српски посланик у Собрању је био једини који је гласао против једностраног признања албанског Косова и политикантске резолуције којом је усуђен злочин у Сребреници.

 

Пре неког времена првакиња македонских социјалдемократа сручила је бујицу гнева на Ивана Стоилковића зато што је мост на Вардару назвао његовим старим именом – Душанов мост. Њему, рођеном Скопљанцу, рекла је и да може да се пресели на Косово. Није било реакција страних дипломата. Ћутала је и европска, баш као и национал-бољшевичка Србија. ДПСМ је, међутим, ових дана успео да постигне да у Скопљу буде подигнут споменик цару Душану. Српски император, који је крунисан у Скопљу, макар је,за разлику од Александра Великог и Скендербега (којима су Македонци и Албанци претходно подигли споменике),извесно боравио у овом вардарском граду.

 

Подизање споменика цару Душану у Скопљу није објављено у медијима Србије. Није јављено ни да ли је српска влада, чији су први људи пожурили да тамо прошле године држе говоре, до данас платила свој део обавеза око обнове Зебрњака.

 

Напредни клуб

Advertisements

2 mišljenja na „ОНО ШТО срБске патриЈоте НАЈВИШЕ МРЗЕ – ДОБРА ВЕСТ

  1. Македонци су огледало наше глупости.. сви их исмевају и презиру што се хвале АЛександром Македонским нпр. .. осим мене … контра питање – а ко су наследници Александра Македонског (човека са простора данашњих Македонија којји је говорио језиком другачијим од грчког)? .. ко су наследници Константина Нишког и Диоклецијана – Дукљанина? Италијани? Грци?
    ПОдигли су споменик – АЛекссандру, Скендер бегу и Душану.. СВИ СУ ЊИХОВИ, јер их баштине.. ко што је мајка Тереза постала Албанка јер је нико други не баштини осим тај народ с којим ова влахиња нема никакве везе. сем комшијских. … ни реч албанског није знала.. Као што се , кад се помене свети Јероним (Сан Жарман), помисли на Париз, а не на Далмацију. .. кад с епомене ЈОван Владимир једино данашњи АЛбанци знају н на кога се мисли ааа Дука Ђин!!! .. тако су они уместо нас постали Илири..
    ко је глуп – Далматинци/Србијанци/Хрвати/Црногорци или Македонци/Французи/Албанци?

    Sviđa mi se

    • уосталом и ЈОргос или Ђорђе из Касторије (данашња северна Грчка) остаде једино албански јунак, иако ја у ЦГ било више народних епских песама посвећених њему него македонцу Краљевићу Марку.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s