ПРОРОК БрМамед

Celodnevna agonija azilanata iz Avganistana, Pakistana i drugih država okončana je kasno sinoć tako što su dovezeni i privremeno smešteni u hotel „Obrenovac“, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladimir Božović

текстић од пре две и по године:

ЧИМЕ СЕ НЕ БАВЕ ДОКОНЕ ПАТРИОТЕ

 НЕ-ПАТРИОТСКИ ПОГЛЕД НА ДЕМОГРАФИЈУ ИЛИРИКА

 

У јеку сталне кукњаве због демографског изумирања Срба (и тренутног ликовања због пораста у „значајном“ броју од неколико промила на ионако „огроман“ број становништва срБске у односу на црногорску „националност“ у Црној Гори (као доказ генијалне политике срБског патриотског сектора) и истовремених вапаја због обрнуте ситуације у Хрватској и на Косову а истовремене радости „тамне стране“ због „решеног“ питања српског „реметилачког фактора“) усудио бих се да, након пописа становништва у две јадранске државе Илирика, подсетим на покоју „небитну“ чињеницу и поставим једно питање.

У Хрватској је у деценији мира драстично смањен укупан број становника (са 4 437460, 2001. године на садашњих 4 290 612), почетком ратне деценије1991.  тамо је живело скоро пола милиона становника више – 4 784 265). У Црној Гори је исти као пре 10 година, упркос инвестиционом буму незабележеном у историји и великој потреби за радном снагом одређених делатности које иначе тамо нема. Реч је, да подсетимо србијанске и патриоте и евроентузијасте о, судећи бар према просечној плати која је и у сиромашнијој, Црној Гори, скоро дупло већа од србијанске, две најпросперитетније од свих failed states Илирика и о две државе у којима је одлив становништва у иностранство знатно мањи него у остатку Хемског полострва. Словенија као отпочетка узорно устројена национална држава (modern state) не спада у ову групу.

Друга карактеристика свих материнскибратских држава је хидрокефалус синдром – сво становништво тежи да се нагура у један мегалополис и евентуално још један град, а знатан део територије опусти толико да не може да се прогласи ни за парк природе јер нема људи ни за ренџере.  У Хрватској се развија једино Загреб, стагнирају чак и Ријека и Сплит, у Црној Гори је у свега шест од укупно двадесетиједне општине  забележен пораст становништва (о овој теми у следећем наставку).

Питање гласи – нису ли ове појаве системски и конституционално (уставно) условљене с обзиром да се чак ни у малобројним бившим и јединој садашњој modern state (национално устројеним државама) Илирика не догађају, као што сам већ натукнуо на примеру Словеније. Шта ако су и београдизација, загребизација, подгорицизација, новосадизација, скупизација, приштинизација и с њима повезане депопулације читавих региона изравна и закономерна последица културалистичког, мултиетничког система?

СрБски патриоте се, као и  колеге других народа, најчешће хвале историјским догађајима који су у њиховој машти толико прерађени да готово да више немају везе са „оригиналом“.  Попут историјски славне ратне победе која је постала слављени пораз. С друге стране обично су слепи и глуви за „права“ цивилизацијска постигнућа свог народа, она којим би се паметан поносио. Једно од таквих заборављених значајно је за тему овог текста. Елем, 1846. је у нашој тада modern state – Србији живело 825 000 људи а после 1903. чак 3 милиона. Каква разлика у односу на данашње изумирање нације (државе)!

Питање да ли је толики прираштај становништва био због породиља или због тадашњег устава/устројства државе личи на дилему корнер или Шурјак. Али није.

Данашњи срБски патриоте упорно типују само на породиље, па решење садашње невеселе демографске ситуације виде у идеологијама које ће младе спонзоруше са сплавова експресно прешалтовати у СрБкиње из емисије „Време је за бебе“ а од Пинк/Б92/МТВ Адриа фенси, депилираног и очупаних фазонираних обрва, беземљаша Србина начинити домаћина (чега, „небитно“ је питање). На тај начин, уколико би се одмах постигао „авганистанско“-„шиптарски из доба Тите“ прираштај, Срби би се заиста регенерисали „већ“ за двестотињак година, цифре не лажу.

Влaсти и иделолози first modern state of Serbia на такве “биологизме“ нису давали пет пара. Смислили су, у сарадњи са идеолозима других слободних нација[i] само једну „неочекивану“ реченицу („…која се изненада појављује и решава све“) Сретењског устава: „роб ступањем на тло Србије постаје слободан човек“.

Треба бити свестан да ова реченица данас менталном склопу насталом у систему који протежира патетично празнословље  и не звучи друкчије него као још једна песничка фигура сеоских песника (оних који, по сасвим прецизној и тачној дијагнози Милована Витезовића, у Србији замењују филозофе[ii]). Али она је била намењена сасвим друкчијим од данашњих – Србима тадашњег покољења. За разлику од поданика, данашњег populusa Илирика, који је социјализован већ скоро век у империјалном систему „мултиетничности“, очеви и дедови тадашњих углавном су се управо доселили у ратом и сеобама опустошену Шумадију из земаља носиоца континуитета са Римском цивилизацијом слободних грађана –  Млетачке или Дубровачке републике и Црне Горе. Друга доминантна имиграциона струја су били (искварено) латински говорећи Цинцари, Аромуни (Римљани) протерани из свог средишта града Москопоља у Албанији.   И једни и други су своју самосвест управо градили на „власности“, предању о Влашком статусу (привилегијама), што није ништа друго него формално признавање статуса слободних пуноправних грађана Рима populusu Илирика који се историјски десио 3. године НЕ, (а горе поменуте државе наставиле да га поштују), као differentia speccifika у односу на поданике – рају и кметова суседних империја. То је право исходиште и суштина српске националне свести. Потискивање историјске чињенице да су Срби (дакле и Хрвати) један од настаријих конституцијских народа Европе говори колико  сепаратни „националисти“ који су исходишно и пројектовани ради спречавања пропасти Аустријске империје (читај конституисања модерне државе/нације започетог српском револуцијом) измишљањем „цивилизацијских разлика“ унутар народа, звали се они Усташе или Југословени некад или данас Образ или РЕКОМ, раде у корист штете сопственог народа.

У грађанском кључу (за разлику од рајинског празнословља) ова реченица Сретењског устава је чист облигациони однос између појединца – потоњег слободног грађанина и пуноправног припадника нације и државе Србије.

а) ступање на тло Србије је добровољан чин, ерго „нико те није терао“ сам си преузео личну одговодност и изабрао баш Србију. Овај моменат добровољности у националном избору који подразумева и добровољно прихватање политичког система, а нарочито националних вредности, тешко је објаснити данашњим покољењима на примеру краљевине Србије јер се стално меша са данашњим истоименим протекторатом, али лако на примеру САД. Избором живота у САД постајеш Американац и прихваташ „american way off life“, дакле нема више каменовања неверних жена, ма колико приватно остао нпр. муслиман у  верском смислу.

б) „престаје бити роб“ значи између осталог да држава гарантује статус равноправног грађанина, „као што смо сви ми“. И овде имамо проблем са празнословним контекстима, јер је појам „заједница свих слободних грађана“ у системима културалистичке индоктринације одвојен од свог синонима нације. У преводу на „амерички“ добијањем држављанства САД постајеш Американац „ко и сви“, без обзира на расу, етничко порекло или верску традицију које се „смештају“ у сферу приватног, личног. Ал ајд мајчин сине преведи ти то на српски данашњим етноцентрично индоктринираним Србима (а да те не линчују). СТУПАЊЕМ НА ТЛО СРБИЈЕ држава ти гарантује да ПОСТАЈЕШ СРБИН КО И СВИ МИ, БЕЗ ОБЗИРА НА ЕТНИЧКО и свако друго ПОРЕКЛО. А баш је тако било (и треба опет да буде)!

Данашњим Србима је незамисливо да су хиљаде и хиљаде тада жудели да постану Срби и да су желели да се асимилују у Србе толико темељно да су многи (Чеси, Словенци, Немци, Истријани …) прихватали и православну веру у склопу националних вредности, а да на то нису били присиљавани нити тиме условљавани. Стање сасвим друкчије од данашњег императива „ко није православац тај Србин не може бити“ (па су и ефекти – депопулација нпр., дијаметрално супротни).

Има једна „цака“ за српске етноцентристе коју ћу ексклузивно да им „продам“, која „егзактно“ открива ко сигурно није „етнички Србин“. Свако коме је крсна слава – српски светац (свети Сава, свети Мрата и сл.) прихватио ју је приликом преласка у православну веру у ова времена, на конкретну препоруку православне цркве. „Старији“ Срби славе свеце из првих хришћанских времена – арханђеле, апостоле, прве мученике и сл. Слично, и други „стуб“ српског идентитета – презиме на ић, као и увођење самог сталног презимена (уместо презимена по очевом имену, како је тада било чешће), резултат је такође конкретне административне обавезујуће одлуке државе приликом пописа становништва и карактеристична је само за просторе краљевине Србије (другим речима ко зна како су се и да ли су се уопште пре тога презивали). Било је премало времена од 1912. да се поступак спроведе и у Македонији, па они остадоше на ски, иначе би и они имали „српска“ презимена, док након уједињења поступак није више спровођен, па тамошњи Срби остадоше Гузине, Борете, Калембери, Кажанегре, Денде, Парапиди, Лагатори и сл. „античка“ презимена. Објашњење „утемељености“ трећег „идентитетског стуба“ шајкаче – кроатен капе, позната је надам се

Но, само декларативно обећање слободе сигурно није привукло толике робове. Држава је тада плански насељавала становништво и бесплатно делила земљу на опустошеним територијама онима који је обрађују. Уочљиво је да је стање необично слично и сада, ободне територије уз границе остале су готово без становништва, али држава ради дијаметрално супротно. Док нашим парама стимулишу мултинационалне компаније са по 10 000 евра по новом радном месту мизерних надница, властима не пада на памет да, у време нпр. незајажљиве глади платежног огромног руског тржишта за нашим квалитетним воћем и поврћем чије конзумирање је тамо статусни симбол, сличну стимулацију понуди власницима пољопривредних земљишта уз границе, бар док их, притиснути порезима на имовину и за необрађено земљиште у најави, не продају мултинационалним компанијама за бедне паре. (идеју о кредитним стимулацијама за куповину монтажних кућа, једне од ретких заиста успешних индустрија и квалитетних „брендова“ у Србији, попут оних за куповину ФИАТ Пунта тек откада је италијански боље да не помињем). Зар није очигледно да је ово системског карактера барем онолико колико је било „транспарентно“ (како се данас каже)  поступање совјетских власти кад су “отворено комунистички“ прогласиле темељито укидање приватног власништва (повезано са одумирањем државе), читај сваке личне независноти – све до забране „политички неподобне“ козе као „сиротињске мајке“? С козом наиме, ни најсиромашнија породица не може да умре од глади, дакле самоодржива је, што је права позадина идеолошке измишљотине да коза уништава траву.

Има једна реч у српском језику која повезује слободу, власништво, тј. имање и управљање, власт. То је власност. Неки и име Власи повезују са овим појмом (или обрнуто), што је сасвим у складу са помињаним исходиштем из 3. века НЕ. Да обрнемо ствар, не можеш бити слободан ако ниси независтан и самоодржив. А одржавати можеш само ако имаш шта и чиме. Империјални системи се заснивају на подаништву, тј. неодрживости и зависности становништва, грађански обрнуто на независности, само-сталности. Стуб демократије је приватно власништво, исто оно чега се данашњи populus разним мерама (пре свега порезима и пренадуваним харачима попут инфостана) планетарно сили да се лиши.

Данас се отворено протежирају наднационалне тзв. postmodern states[iii], што је еуфемизам за оно што се некада звало колонијална метропола, против modern states, које сами присталице ових првих дефинишу као традиционалне националне демократске државе, а већина држава циљано постају failed states, што је опет не-баш-еуфемизам за колонијалне периферије и протекторате. Није стога нека мудрост открити да је свака држава која није национално устројена сигурно пројектована конститутивно да постане, ако већ није, failed states, попут Србије Коштунициног устава (по хиљадити пут оно о српском „владајућем“ народу и некаквим осталим грађанима Србије као два ентитета) или остале „мултиетничке“ (појам супротан од нације, нација укида „мултиетничност“) земље Илирика.

Какве ово везе има са демографијом да се наслутити аналогијом са описаним демографским бумом краљевине Србије. Нације не шире породиље већ „асимилаторски капацитети“[iv], у преводу „оно“ кад неко пожели да постане Србин и изабере да живи у Србији. Каква утопија! Да ли?!

У једној емисији „Вече са Иваном Ивановићем“ исти је испричао и овај виц: „У Србији има 2000 азиланата који овде желе да остану. БОЖЕ КОЛИКО БУДАЛА ИМА НА ОВОМЕ СВЕТУ.“ Анализирајмо ко је будала.

Пре десетак година једна од бизарних идеја Вука Драшковића прошла је потпуно неопажено. Он је наиме предлагао да Србија да држављанство свим заинтересованим имигрантима без икаквог условљавања, не само онима декларисаним као Срби.  Мислио је првенствено на становништво са екс СФРЈ територије, међутим тамо нема „вишка“ ни за „сопствене“ потребе. Предлог да сада крајње непривлачна држава старачког становништва индоктринираног „екстремним идеологијама“[v]због којих је у латентном или отвореном грађанском и „међуетничком“ сукобу и опустелих територија проба да на овај начин обнови становништво чини се на први поглед рационалним. Међутим, предложити да нација земље која има у изобиљу најзначајније стратешке сировине због којих ће се у овом миленијуму водити ратови – пијаће воде, обрадиве земље, благородне климе и стратешких пловних водотокова, прихвати туђинско становиштво без икаквог условљавања, крајње је будаласт. Човечанство је пуно Ивановићевих „будала“ рођених у безводним  каменим пустињама Авганистана или Курдистана, леденим Сибира или пешчаним Арабије или маларичним мемљивим прашумама Африке, којима пејсаж Србије личи на „џенет“ на овом свету у ком би радо живели. Ко прошета Атином само пар улица од туристичке Плаке схватиће да су они већ пред Србијом и да ће ускоро крочити у Србију била она Драшковићевски без или поново са асимилаторским капацитетом. Размислимо шта ће се десити ако навале на овако устројену Србију. Да ствар буде занимљивија, становништво државе којој уз Нигерију предвиђају највећи демографски бум је – православно[vi] (као уосталом и половина Курда из релативног суседства који су баш из тог разлога већ преплавили Грчку).

У мултикултуралној и мултиетничкој Србији каква је конституцијски данас ове новопридошлице би након добијања држављанства спадале у оне Коштуницине „остале грађане Србије“, будући неуклопиви као ни „другосрбијанци“, тј. већ сада „већа“ половина становништва, у ригидан принудни идентитет срБског етноса који оличава већ легендарна дефиниција извесног мр. Бориса Миросављева „„Српска национална свест је свест о српској парадигми и зато се, у пуном смислу, Србима могу сматрати само они који имају ту свест … Најважнија одредница српске парадигме је православна вера и њеним губљењем делови српског становништва су увек прелазили у несрпске или противсрпске етничке заједнице или нације“ (мада, шта ако навале православни Етиопљани и Курди? Били би Срби у скоро пуном смислу?!) .

Међутим, с обзиром да право на етничке мањинске савете имају само „етничке групе“ које су овде аутохтоне, а нација као заједница свих грађана начелно није предвиђена, њихов статус би мало „висио“. Они би статусно и идентитески били „нико и ништа“, тј. „рупа у (Коштуницином) Уставу“. Диван предуслов за интифаду.

Уставна конституција Србије утиче и на селекцију имиграната. Наиме, као failed states, у склопу политике „Европа нема алтернативе“ дужна је да спроводи директиве наднационалне владе „меке империје“ postmodern state of United Europe, а јасно је да је, слично Грчкој у случају Албанаца, баш Србија предвиђена као брана навали имиграната у ЕУ са „ове банде“. Елем, биће(мо) преплављена(и) на све спремним очајницима које ће(мо) морати да заустави(мо) и збрињава(мо), који су овде на пропутовању и немају никакав сентимент према Србији и Србима, дапаче.

Сасвим друкчија слика  била би у хипотетичком случају нове српске револуције (трећег српског устанка?), тј. ре-конституције Србије као modern state. Нација као концепт базира се на приватном власништву. Нација је колективни власник земље, припадници нације су практично акционари. Није лоше бити деоничар земље са таквим ресурсима, многе Ивановићеве „будале“ би то пожелеле. Власник куће је онај који одређује и кућни ред, што (прихватање националних вредности које свакако не смеју бити „Мирослављевски“ ригидне да потпуно униште „асимилаторске капацитете“) омогућава између осталог и селекцију имиграната сукладно нашим  вредностима.

С друге стране јавно располагање и одлучивање свих грађана/нације у заједничком интересу о базичним ресурсима (то је „оно“ кад није Кока Кола власник пијаће воде а мултинационалне компаније или „међународна заједница“ преводница на Ђердапу) је тачка консенсуса и спајања стремљења „поштених“ левичара и њихове социјалне правде и „поштених“ десничара и њихове идеје правог националног суверенитета (не оног лажног којег секцира Владимир Милутиновић као Националистичку идеологију) и само-сталности. И једни и други би се лако сложили нпр. да је боље нелихварски кредитирати сопствене грађане него поклањати новац пореских обвезника (нас) мултинационалним компанијама да би лакше израбљивали нашу радну снагу само док је јефтина (Борис Тадић је на изборима добио гласове између осталог и експлицитним обећањем током кампање да ће италијанске фирме преселити из Румуније јер је наша радна снага јефтинија).  Србију су путописци 19. века и без fisibility студија препознавали као „рај за сиромашне“. Где се изгубио?


[i] Његош овако убеђује аустријског намесника Далмације фон Лилијенберга „У Петровград идем зато што ни Русија ни Аустрија не би радо гледале на мој одлазак у Француску и не би се са тијем сложиле. Додуше, истина је да слободне нације гаје симпатије једна према другој, али да могу бити увјерени да га никад не би завела начела и разврати који су у моди у Француској. Не  бих се заиста обратио  француском амбасадору да сам доиста знао да ми двије велесиле неће одобрити пут за Париз..“, а иешто раније и аустријског шпијуна Фридриха Орешковића: „По свој прилици се боје да бих у Француској могао да усисам слободоумна начела, да бих можда пристао уз неку странку…“

[iii] Роберт Френсис Купер, каријерни британски дипломата високог ранга, стручњак за безбедност, шеф службе за политичко планирање Форин Офиса, заменик секретара за одбрану и прекоморске послове, особа блиска Тонију Блеру је у зборнику Преуређење света објавио програматски текст Пост-модерна држава: „.. једини делотворни одговор на хаос савременог света и ограничења која проистичу из начела суверенитета националних држава јесте обнова империје и империјалне политике, овај пут у облику „нове либералне империје“ и „новог либералног империјализма“.[

[iv] Виргил Циокилтан са института историје Николаје Јорга у Букурешту: „Не постоји нигде у свету чиста крв или етничка чистоћа. Свет је комешан и био је комешан и у прошлости. Ипак то не значи да немамо наш идентитет као Румуни, и нашу румунску историју. Треба да (…)ценимо наш капацитет да асимилирамо припаднике других заједница. Ово је највећи историјски успех Румуна.

[v] Зоран Ђинђић: „Овај (национални прим. БМ) консензус се распао у идеолошком 20. веку у коме је ратовима ослабљена и дезоријентисана нација постала плен екстремних идеологија

[vi] „Dve zemlje na putu da zabeleže najveći rast su Nigerija i Etiopija. Nigerija trenutno ima 166 miliona ljudi, ali bi do 2050, prema očekivanjima, njena populacija mogla narasti na 402 miliona. Etiopska populacija bi se mogla utrostručiti sa 91 miliona na 278 donoseći prvi put istočnoafričkim državama poziciju među 10 zemalja sa najvećim natalitetom u svetu.“ http://standard.rs/vesti/41-svet/7764-tajmsq-kako-e-svet-izgledati-2050-godine-.html

Advertisements

52 mišljenja na „ПРОРОК БрМамед

  1. Брм-е предлажем да сваких 15 дана објављујеш по један од старијех текстова. Макар толико (за почетак) мада је објављивање неког зборника – штампано или електронско издање неопходан „одговор“ на квалитет и актуелност ових текстова. .

    Sviđa mi se

  2. Човече, какав паклени план!
    Ем Курди добију државу, ем нас буде једно тријес мелеона! Две муве једним ударцем!

    Ја бих то још мало разрадио, наиме када мало ојачамо од продаје здравих јабука и парадајиза Рујама, ударимо са браћом Курдима (тј. фришким Србима) на заједничког нам архинепријатеља Турке и коначно ослободимо Цариград. Наравном после га братски поделимо са православном браћом Грцима, ај добро, могу и браћа Бугари да добију неки кварт.
    И сви срећни, и Словени, и Илири, и Римљани, и Грците, па чак и Руси (мислим, јешће здраво воће и поврће, шта ког ђавола хоће више !?).
    Једино мислим да би се Турци мало бунили, ал шта сад да се ради, не мош баш сваком угодити.
    🙂

    Sviđa mi se

      • Врапче, мислим да си (упркос хумору) промашио тему . „Ефендија ти не угонета…“. Овдје се ради о несвакидашњој анализи па нијесмо припремљени на мисаони напор који изискује. Искаче из шаблона наше јалове и срцепарајуће политичке мисли.

        И умјесто да се због хроничних неуспјеха заинтересујемо за другачији приступ ми се шегачимо.

        Sviđa mi se

      • Онај што анализује мора да се презнојава размишљајући; нас је научило да конзумирамо окруњено и сажвакано 😉

        Sviđa mi se

      • Шала је лек за ужас и страх, а овај текст је ужасан. Ваљда је у питању тестирање мњења?

        Планине + Пакистанци = демографија. А овамо ни Дрину да исправимо.

        Sviđa mi se

      • Мислим да писац оће да рекне: Ако Србија не треба Србима – има коме треба. Или: Чије овце – тога и планина. Или…

        Sviđa mi se

  3. Никада, да живим двеста година, нећу разумети зашто грађани, а то је, је л’, све интелигенција, мрзе сопствени народ. Текст је поприлична потврда тога мада је и даље мала беба за грађане типа Е-новина, Пешчаника и остале тоталитарне дружине. Колико испратих, средишњи део текста и мож’ да прође, али почетак и крај не само да је у неслагању са мојим виђењем народа, већ има и неколико контрадикторности.

    Тачно је да је одредницом “сваки роб ступањем на тло Србије постаје слободан човек“ наша отаџбина привукла многе, још више дељењем земље за обраду, али колико ме сећање служи није то Милошев патент, но Немањин. Онда дођоше, код Немање, богумили да мало објашњавају Србљима шта је боље, истинитије или простије, да проповедају. Али Немања беше државник, па реши то по кратком поступку, није им много објашњавао њихова права када се не поштују правила. За разлику од данас када свака шуша може да се исере на нас. Пандан некадашњим богумилима су разне НВО, свеколике сепаратистичке банде и српски олош. Сада ћу мало да копирам, па каже:

    “Потискивање историјске чињенице да су Срби (дакле и Хрвати) један од настаријих конституцијских народа Европе…“

    Е сад, где је Хрватима конститувност у прошлости занима ме страшно? Њиховог слугерањства се гадио и један медиокритет као што је Крлежа.

    под б “СТУПАЊЕМ НА ТЛО СРБИЈЕ држава ти гарантује да ПОСТАЈЕШ СРБИН КО И СВИ МИ, БЕЗ ОБЗИРА НА ЕТНИЧКО и свако друго ПОРЕКЛО.“

    Ако би аутор ово волео ја не видим где је квака? Зашто је онда проблем, како каже, Коштуничиног Устава где се каже “држава српског народа и свих грађана који у њој живе“? Да ли је требало избацити оне грађане, јер је у колизији са овом жељом коју сам копирао? Ја не видим шта неког спречава да каже “Ја сам Србин“, који то закон, која то институција? СПЦ? Од када Црква има механизме по којима ће одредити неком како ће се осећати по националној припадности? Наравно, не може муслиман који каже да је Србин да дође у цркву и да клања, али ни ја не могу у џамију доћи да стојим, а да клањам не пада ми на памет. И ко је ту проблем? Држава или припадници мањина којима се вековима манипулише, од Отомана до данашњег Запада? Кажу, некада је Слоба био проблем, није дао да се припадници мањина интегришу кроз неки облик власти. Па, последњих тринаест година у власти су и Љајић, и Угљанин, па и ХаЉими и не видим да се у Рашкој не каче табле неким Атифима нацистима или се са мање жара у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу слави Дан албанске заставе са све неким лепим порукама. А ја наиван мислио да је све то демократско питање, кад оно, ипак, беше Слоба, односно, Србија.

    “Стање сасвим друкчије од данашњег императива „ко није православац тај Србин не може бити“ “

    Да поновим – где је тај императив у закону или било којој одлуци било ког државног органа? Ово је суштина оног што ви не разумете – неће, јер су вековима учени да не буду, јер су деценијама манипулисани што од српских непријатеља што од сопствене “елите“ да сви њихови проблеми почињу са Србима, итд, итд. А када се уочи то њихово учење и та манипулација, јер на површини тога нема? Па, када дође до превирања илити ратне ситуације. Одједном српске комшије почну звати Србе на нека прела где је главни инструмент жица и то не тамбурашка. Није нам се то једном десило, али, наравно, Србљи криви, ко би други био. Какав парадокс, одлетиш у јаму полупреклан са све породицом и још си крив. Е, то већ само у Србији има. Даље, ко је спречио Андрића да се изјашњава као Србин? Црква? Ај, молим те. Или Селимовића? Да ли је неко терао Кустурицу да се крсти? Ма није нико, него човек пожелео да поред свог српског опредељења то потврди и вером, али самостално, јер ко верује да је неко једног Кустурицу могао на нешто натерати, онда је тај луђи него то сам мислио.

    Овај средишњи део текста, као што рекох, о мултинационалним компанијама, дељењем ев(а)ра к’о да им је бабо оставио и о самоодрживости је тачан и са њим сам сагласан.

    Да закључим, демократија, како је брм види, не постоји ако је икада и постојала апропо приватног власништва и мешањем у то нације као колективног власника. Још мање постоје легитимно изабрани представници таквог уређења, јер се све заснива на голој манипулацији и лажима колико и на новцу. Сањањем снова, прежвакавањем теорија о њој нити ће њу улепшати још мање реализовати.

    Sviđa mi se

    • “ Онда дођоше, код Немање, богумили да мало објашњавају Србљима шта је боље, истинитије или простије, да проповедају. Али Немања беше државник, па реши то по кратком поступку, није им много објашњавао њихова права када се не поштују правила.“

      Мислим да је А. Старчевић упрао на ово мислио кад рече да су „немањићи најотличнији Хервати“ јер –

      Онда дођоше, код Павелића, Срби да мало објашњавају Херватима шта је боље, истинитије или простије, да траже своја права која су им остала од Аустрије и Краљевине Југославије. Али Павелић беше државник, па реши то по кратком поступку, није им много објашњавао њихова права када се не поштују правила.

      Sviđa mi se

      • A.S. je stalno naglašavao da su Nemanjići najbolja hervatska dinastija, a Šumadinci najbolje od Hervata …. eto odakle potiče ideologija Vesne Veizović …
        gLEde bogumila i uopšte srednjeg veka mi učimo tolikoi nakaradnu istoriju da je to čudo.. učimosamo istoriju vladara, jer je to najlakše – oni se poiminju u dokumentima, a niko da se ne upita ništa o stanovništvu.. evo kako je Nemanja „istrebio “ bogumile..Preko 400 godina kasnije Bartol Kašić u Srbiji nabraja sledeće „konfesije“ – krstjani (katolici), Rašijani,(pravoslavni) Srblji poluvirci i Turci (muslimani) … a ko li suPOluvirci, AKO NE ISTOIMENI IZ dUŠANOVOG ZAKONIKA – BOGUMILI…
        suština vladavine Nemanjića je da su biili obični tipični feudalci zapadnog tipa, koji su u Raškoj pootimali svu iimovinu slobodnih seljaka i građana ..koji su pak pobegli u gradove primorja.. to je banalan razlog zašto je serbima bila zabranjena trgovina, pa su trgovali „Romani“.. STANOVNIŠTVO NIJE IMALO SLOBODU KRETANJA..

        Sviđa mi se

  4. „колико ме сећање служи није то Милошев патент, но Немањин. Онда дођоше, код Немање, богумили “
    hahaha starče malo si izlapeo, nije bilo tako

    Sviđa mi se

  5. „где је Хрватима конститувност у прошлости“Срби (дакле и Хрвати)“.. pa čitaj pažljivo – u 3. godini NE i stausu slobodnih građana Rima, za sve Ilire ko i nama jer smo isti narod ..slugeranjstva se gadi svaki normalan čovek – i ja i Krleža purgerskog i Cvijić rajetinskog „srbijanskog“ i Sterija „vojvoDŽanskog“..

    Sviđa mi se

      • Хе, хе, Немања је прс’ у око, к’о да сам знао. Хрвати такође, па постадосмо једно у слугерањству, али Србљи себе ослободише када је Хрват још са својим племством муцао на немецком, али исто је теби све и дрпу, као што је и Павелић исто што и Немања мада је боље егалирати њега и Дражу чиме можете конкурисати за путовницу, имидијатли 🙂 . Елем, мани ме више Старчевића и твог виђења њега, о томе све знам и доста ми је, него види шта ћеш са оним питањима ко то брани народу србијанском да се изјасне као Срби. Где је то у закону? Са вама се изгледа мора питање по питање да се не би избегавали одговори 🙂 .

        Sviđa mi se

      • „…исто је теби све и дрпу, као што је и Павелић исто што и Немања…“

        Па јел није? Јел’ није Немања оснивач прве српске, а Павелић прве хрватске државе? Јел нису обојица извршили геноцид – први својих суграђана друге вере, други својих суграђана друге вере и народности? За Немању си рекао ТИ, а за његовог ученика шестсто година касније се ваљда слажемо?!

        Sviđa mi se

  6. „Планине + Пакистанци = демографија.“
    a u tekstu lepo piše: „Уставна конституција Србије утиче и на селекцију имиграната. Наиме, као failed states, у склопу политике „Европа нема алтернативе“ дужна је да спроводи директиве наднационалне владе „меке империје“ postmodern state of United Europe, а јасно је да је, слично Грчкој у случају Албанаца, баш Србија предвиђена као брана навали имиграната у ЕУ са „ове банде“. Елем, биће(мо) преплављена(и) на све спремним очајницима које ће(мо) морати да заустави(мо) и збрињава(мо), који су овде на пропутовању и немају никакав сентимент према Србији и Србима, дапаче.

    Сасвим друкчија слика била би у хипотетичком случају нове српске револуције (трећег српског устанка?), тј. ре-конституције Србије као modern state. “ ali jbg.. džaba pišem

    Sviđa mi se

    • „…ре-конституције Србије као modern state“
      Можда треба да нађеш неки пример бољи од САД, знаш да је мржња према свему американском услов бр.1 за звање српског патриоте 🙂

      Sviđa mi se

    • i jošte: „предложити да нација земље која има у изобиљу најзначајније стратешке сировине због којих ће се у овом миленијуму водити ратови – пијаће воде, обрадиве земље, благородне климе и стратешких пловних водотокова, прихвати туђинско становиштво без икаквог условљавања, крајње је будаласт.“ lepo napisah BEZ USLOVLJAVANJA je budalasto!!! ali kome/čemu?

      Sviđa mi se

      • ви сте индоктринирани погубном идеологијом БрМизма чији први постулат гласи:“корист по српске интересе обрнуто је сразмерна коришћењу појмова Србин, СрБство и срБски и количином децибела при изговору истих“

        Sviđa mi se

      • ВРТ Нисам сигуран да живимо у истој земљи. Где се то србује? Да ли режим србује? Да ли медији србују? Или се то србовање огледа у образовању или, не дај Боже, у култури? Наравно, да овога у данашњој Србији нема ни у траговима, али “грађанима“ дође згодно да подвикну: Држ’те лопова!

        Sviđa mi se

      • Па ако сам добро схватио, на моју а и твоју велику жалост и не живите у истој земљи, он живи у Републици Црној Гори а ти у Републици Србији 🙂

        Шалу на страну, обојица сте са своје стране у праву. Тачно је да је официјелна слика у медијима и култури претежно издајничка (не, није прегруб израз, нити ја баш волим да користим такве квалификације али у овом случају то радим икакве гриже савести). Са друге стране, када се „србује“ по разним патриотским сајтовима или манифестацијама, то ради на један прилично неартикулисан и неразуман начин који ни Србији ни Србима генерално не може бити од користи.

        Sviđa mi se

      • Их врабац, па зна се на шта је ВРТ мислио. Не могу портали бити одговорни за стање у друштву и држави. Ја бих разумео да се са државног врха србује, па да је лоше и онда се то критикује, али србовања нема нигде, чак је то толико издајничко како и сам кажеш, да је стварно дегуте уопште о томе расправљати, а са друге стране се замењују тезе, неко би рекао – класичан спин. То је исто као када скинхедси кретени пребију неког Циганина, а онда се у медијима направи атмосфера као да је то свакодневница у Србији (изгледа да је режим потрошио те скинсе, нешто нестадоше).

        Sviđa mi se

  7. ајде да саберемо – званична политика је србовала 10 година Милошевића и неколико Коштунице – бар 3 године више … , за то време смо изгубили Црну Гору, и Косово (Дејтонским споразумом, не данас) и потписане су две капитулације са НАТО пактом – прву Милошевић другу Вук Драшковић, такође изданак ултрапатриЈОта (о некажњивости НАТО трупа на тлу Србије) у Коштунициној влади, а други његов најближи сарадник (Булатовић) је испоручио у ЦИА тајне документе наших служби (као што сте заборавили) .. „издајице“ су имале константно добре односе са Српском (Ђинђић и Тадић) и подржавале (просрпску) опозицију у ЦГ. .. данашња власт изданци су патриЈОта – подржавају Мила, предају Косово и утркују се у укидању суверености Србији, кукају што немајју два ануса – један за Русе а један за АМере…. у којој стварности ти живиш – вербалној или фактичкој?

    Sviđa mi se

  8. када скинхедси кретени пребију неког Циганина, а онда се у медијима направи атмосфера као да је то нормално, постаће свакодневница и у Србији , ко пре пола века у суседству

    Sviđa mi se

    • где је и када у медијима направљена атмосфера да је нормално пребијати Цигане?
      Ако се сећаш, ја у кући имам случај да је момак само зато што „се зна“ да је скинхед, без иједног доказа да је учествовао у кривичном делу осуђен на три године и десет месеци затвора. Може бити да сам у овом случају субјективан али било би лепо да се врнемо принципима: Ако се залажемо за друштво слично америчком, за геј параде и којекакве перформансе и инсталације где је дозвољено све од алузија до директног вређања осећаја других, за права пуси рајот(киња) – требало би да будемо доследни и боримо се за легализацију Стормфронта и сличних срања. А за кривична дела из мржње постоји закон (врло ригидан морам рећи) па нека судови раде посао. Иначе, са основним мотивом текста (Србија потенцијалним Срби(јанци)ма мора да понуди добар разлог да то и постану, славно име се током историје прилично офуцало) се наравно – слажем.

      Sviđa mi se

      • sada i već 20 godina na nspm-u standardu, vidovdanu, i sličnim ..a prvih 10 godina na svim medijima.. i ne samo Cigane.. filtriranjem komentara kao što i sam znaš.. e sad jedino Dejan je naivan pa misli da oni nisu deo režima-..ali posao „preumlenija Srba“ su uradili – nikad nije bilo više ljotićevaca u Srbiji..

        Sviđa mi se

      • Мислим да ипак ниси у праву; обрати пажњу на стил и време јављања на сајтове које си поменуо и видећеш да се ради о активу маснокопитара и оних који тек треба то да постану, као и запослених у фирми „државни посао“ који куцкајући коментаре утуцавају време док шеф не изађе из зграде. Између те две групације су „србско расејање“ и напаљени клинци рођени од ’91-’00 којима је твој стил превише „осебујан“ па ти они ни у бољој земљи не би били публика.
        Што се тиче Љотићеваца, тачно је да су на теоретском плану ојачали откад им се прикључио наш Милан, али још увек су чврсто на свом месту – са Дверима заједно – 1,84%. Само недостатак алтернативе на левици њима даје утисак да су нешто здраво битни; у ствари су тамо где су им биле и деде – у затвореним салама где безбедно чекају газду (ма ко то био, али битно да је странац, пошто су Срби као што је познато…)

        Sviđa mi se

      • Пропада вам демократија на ваше очи, али не плашите се, ионако вас у њој нико ништа није питао. Имали сте само илузију да је ваше (наше) мишљење битно, а ова наша писанија нико ни не намерава да укине, добар је то вентил и фина илузија. Што се љотићеваца тиче, нити су ојачали нити их има нешто више осим присуства на нету и за њих не марим превише, јер оптерећени идеологијом нису у стању да сагледају ширу слику, нешто је слично и са Самарџићем опијеним равногорством, па не види ништа даље од тога иако га изузетно поштујем као највећег живог стручњака за ту идеологију и дешавања у 2.св. рату. Међутим, ако љотићевце не марим, идеју државе Мите Љотића итекако марим и мислим да ту постоје здрави елементи за Србију онако како је ја видим. Данашњим љотићевцима је битније да се обрачунају са гибаничарима, а равногорцима са крџалијама, Србију ко шиша, а демократско-страначка грађанија то обилато користи пљуцкајући час једне час друге. Док се они бију трећи ужива, вазда је тако било.

        Sviđa mi se

      • Тооооооооооооо брате, рекох ли ти ја да ће од тебе још испасти прави пролетер (кад због куцкања скроз запоставиш занат 🙂 ).

        Sviđa mi se

      • Али ниси у праву у другој ствари: не пропада нам демократија, пропада Србија. У Србији демократије никад није ни било, највише што смо постигли – то је непрестана „демократизација“. То јест, стални процес за прављења посла самом себи и измузање заједничког новца (кога обично нема, али ајд, кад смо се задуживали за свакакве глупости…). Демократија по мом скромном мишљењу и није могућа јер стално једни те исти демократизују друштво (они су носиоци „демократизације“), да поједноставим – увек су једни те исти у праву. Чак и када су им идеје од пре 20 година „дијаметрално супротне“ од ових данашњих. То ти је она моја прича која се Србендама никако не допада, оно о деди партизану, тати социјалисти, сину ДС-овцу а унуку Дверјанину – сви за истим столом крцкају дедину борачку и татину директорску пензију, синову менаџерску плату и унукову провизију за организацију „поклоничког путовања“ – и сви у праву, свако има своју „идеологију, а сви заједно се смеју будалама који слушају њихове лажи и све то дебело плаћају.
        Значи, демократији не може да се нађе много мана а да се не оде у тоталитаризам и самовлашће; проблем је у томе што као народ имамо јако кратко памћење и велику потребу за „увлачењем“ па стално бирамо једне те исте, само различито маскиране. Мо’ш мислити, сменили војвођани Жику Берисављевића и поставили његовог зета Нешу Чанка… Ја лустрације драст’ћне…

        Годинама већ покушавам да реализујем једну идеју и направим алманах породичних, финансијских и швалерских веза „српске елите“; мислим да би то био добар основ за убрзавање демократизације друштва, мислим – када би јавност знала зашто се (осим сродности идеологија које заступају) јако воле неки политичар и нека перјаница НВО… Међутим, кад год се повела прича о некој конкретној личности, увек се прекинуло са образложењем да „није лепо“ доводити у везу то што је неком тата народни херој и генерал ЈНА са чињеницом да тај има пролаз у свако „високо“ друштво. Да нема везе што је некоме тата професор филозофског факултета и што ћеркине историјске „теорије“ имају стабилност Смедерева – града… И тако даље. То ти је главни разлог због кога у Србији никад није било демократије: Срби се не споре са идејама већ са саговорницима; најбоља идеја је осуђена на пропаст ако је заступа неко ко није довољно „релевантан“ или барем извикан. Па ми смо од глупости типа „… све је како си река’, али није твоје да то ти речеш…“ направили примјер чојства и јунаштва? О чему ми овде причамо?

        Sviđa mi se

      • Ја не сматрам тако, односно, странке детектујем као главни проблем у држави. Тај олош не наступа самостално већ страначком манипулацијом долазе до положаја. Погледај пример Вука Драшковића. СПО нема ни 1% подршке у народу, а у медијима последњих неколико дана се од Вука прави главна политичка фигура, те састанци са Вучићем, па његово мишљење да ли Србија клизи или не клизи у ЕА итд, итд. Тако је и са Чанком. Када би он био у парламенту да нема манипулација са коалицијама? Никада. Дакле, странке укинути под хитно. Наравно, већ чујем повике – ево фашизма, ево тоталитаризма, ево укидања демократије. А ко то каже да је демократија искључиво власништво странака? Зар народ може да се пита искључиво преко странака? Ко је то поставио за аксиом који сви у свету морају да прате, па тиме и Срби? Ја пљујем на такву демократију. Она је лажна, манипулативна, а сада већ прелази у отворени тоталитаризам и то не у Србији искључиво, јер код нас се прелива све са Запада. Тамо је свако зло настало, па и то. Ми само преписујемо и то лоше. Дакле, систем треба мењати, никаква ту демократизација неће помоћи нити обрачун са појединцима, увек ће доћи следећи олош.

        Sviđa mi se

      • Дрпе, толико си у праву по питању „једних те истих“ да се питам да ли си уопште свестан колико си у праву 🙂

        О тим породичним везама и преношења моћи и утицаја „са оца на сина“ бих могао до сутра.
        И заблуда је мислити да нам је то комунизам донео, наиме склон сам да поверујем да би слично било и да је којим случајем победила друга струја у грађанском рату, само би актери (и то само донекле) били различити. Наиме, врло је индикативно како су (поред Стамболићеваца) после 5. октобра по свој део колача дошли и „рекционари“ тј. представници „старе гражданске класе. И сви су јако лепо уталили. Не знам зашто ми нпр. онај мамлаз Хомен пада на памет. У том смислу треба обратити и пажњу на то како су ствари стајале после Првог светског рата и шта се све радило док су поједини солунци просили а деца им гладовала (није то само „комуњарска пропаганда“). У великој мери наши проблеми леже у нашем менталитету.

        У том смислу, Деки, бојим се да би тај наш менталитет прилично нагрдио свако друштвено уређење или ти мислиш да би систем у некој држави базираној на Митином концепту био отпоран на те ствари? И обрнуто, и демократија би боље код нас функционисала када бисмо ми сами били бољи.

        Дакле, ја се слажем са онима који тврде је нама потребна та фамозна „промена свести“ само што под тим мислим на сасвим другачију промену у односу на њих. Само се бојим да би се Срби или бар данашња генерација Срба радије одрекла и Обилића и Карађорђа и Гаврила него рођачких веза и разних „дилова и талова“.

        Sviđa mi se

      • „Не знам зашто ми нпр. онај мамлаз Хомен пада на памет.“

        Знам ја. Повезница пролетерске гоголузије Пере и Ивана Стамболића и граџана Хомена је новац, туђи ако је икако могуће. Људи којима мозак смета при размишљању, мисле да у Сегедину постоји нека филијала ЦИА/МИ-6, одеш тамо, добардан-добардан, ја оћу да рушим националистичко комунистички режим у Србији, они кажу ОК, колико треба лове? Договорите се, идеш на други шалтер, тамо ти мис Манипени напуни пернату јакну доларима и посаветује како да зајебеш царину…

        Наравно, то је прича за Малог Ђокицу и његову странку… Заправо, ради се тако што се у држави која је на дневном реду пронађе утицајна пета колона, лагано подмити, а кад дође до дана „Д“ – позову се да одраде посао. Што је мања лова – оперативац који их је врбовао је већи у очима својих шефова. Породица Хомен је била идеална за тако нешто; буржоаски бекграунд, дупета зинула за реституцијом, тј. повраћајем поштено напљачканих некретнина из времена између светских ратова, а непрекинута веза са „левичарима“ Стамболићевцима који су им омогућавали да и у време Тите раде оно што су радили у „трулој Југославији“. Мамина адвокатска канцеларија је бесплатно заступала приведене Отпорнике чији је један од „координатора“ (нема вође да се одговорност лакше подели тј. релативизује) клипан Слободан, касније државни секретар и једна од креатура реформе правосуђа по Нати-Плати.
        Након успешно изведене петооктобарске „револуције“ – Хомени су дошли „по своје“, тј. по скоро све
        што им је запало за око. По власт првенствено. Односно, свако је дошао по део обећаног колача, јер само поменути Ђокица мисли како је било ко од њих било шта радио из чистог патриотизма, алтруизма и других „изама“; према свецу и тропар, тако су тајкуни потпуно „легитимно“ преузели бизнис, адвокати Срђа Поповић, Хоменка и слични – правосуђе и најскупље парнице (са посебним освртом на мутне приватизације), политиканти – политичку моћ… Што је и било за очекивати, једино – нико канда није рачунао на незајажљивост првобораца као да су сви заборавили миље из ког потичу и једни и други: Први из вечно гладне компартије, други из оног дела разбојничке предратне буржоазије, оне која је краљевској војсци све онако родољубиво – продавала гипс место брашна не би ли се наплатила за све муке тешке док је шпартала Албанију пешке.

        Оно што је најлошије у целој причи, то је да и ови који би да постану Хомен уместо Хомена једино проблематично у том понашању виде – то је што их он не пушта у свој забран. Док се то у неким главама не „премакари“ Србија ће да пропада и нико нам неће помоћи, наравно – осим оних који би да се очешу; али то није помоћ већ инвестиција у нове Хомене, само, што би реко’о БрМ – с’друге банде.

        Sviđa mi se

      • Не падај у замку како смо најгори, па, ето, покварићемо сваки систем. Срби имају тачку полома, а она није ни комунизам, ни време између два рата, већ 19. век када усвојисмо западни систем и његове вредности. Тада је почело странчарење, па колико ти мени толико и ја теби. И ратни лиферанти у Првом (данашњи тајкуни) и комунизам су само надградња стравичне грешке наше интелигенције када су на срспко тело хтели да накалеме нешто што се дефинитивно не прима. Томе смо сведоци у наше време, па смо зато “вечити замало“, само још мало да се демократизујемо, само још мало да научимо, само још мало…, а за то време олош обезбеђује своју “плаву крв“, а тако су били гадљиви на те племиће-тиране.

        Дакле, јака монархија са краљевим великим овлашћењима у одбрани и спољним пословима, а представнички дом организовати струковно ( да ме брм не нападне са сталежима) са правом гласа онима који привређују, а не да ми судбина зависи од лумпенпролетаријата и балаваца од 18 година којима је то једина референца. Предуслов за ово је револуција, јер да се не лажемо, нити је страначка демократија дошла са ‘лебом и сољу нити ће тако отићи.

        Sviđa mi se

      • „Не падај у замку како смо најгори, па, ето, покварићемо сваки систем…“
        Нисмо ми најгори јер је то нека наследна болест, већ јер ДОЗВОЉАВАМО СЕБИ ЛУКСУЗ ДА НАС ВОДЕ НАЈГОРИ МЕЂУ НАМА. А дозвољавамо јер (е, сад ту можда и има неке психопатологије) смо углавном ташти и волимо да нам се подилази; како иначе објашњаваш чињеницу да већина Срба за себе верује како припада једном вредном народу – а погледај порушене плотове поред пута, зарасла гробља, међе које се шире на рачун ораница… Тако да испада – вредни смо ако имамо газду да нас тера, што нисам сигуран да је особина којиом би се било ко требао хвалити.
        Да смо ратнички народ, а погубисмо све могуће битке – једино понеки пут смо и победили у ратовима када су нам историјске околности ишле на руку…
        Да „српски народ увек и непогрешиво зна да изабере између патриота и издајника…“, али увек изабере погрешне…
        Закључак је да, ако нисмо довољно зрели да седнемо сами са собом и размислимо где ће нас такво понашање одвести, џаба сво ово пискарање и дрека. Опет ће да нас зајаше неко ко најбоље лаже у датом моменту.

        И друго, никако да ми неко објасни где је, кад и помоћу којих социолошких алата утврђено да ми Срби нисмо компатибилни са западном цивилизацијом, већ смо као предодређени за процват у оквиру неке источњачке деспотије.
        Лично, мада ми се чини да сви србски путеви воде ка Русији, нисам сигуран како ћемо се провести међу браћом; потпуно сам сигуран да је и ово још један од типично српских зајеба до кога ће доћи на гурање „елите“ и без постављања питања плебса, да се не би „испало глупим у друштву“.
        Кад се слонови туку – страда трава; у геоатратегијским релацијама ми смо муда од лабуда и када дође до било каквог споразума између Русије и САД – и једни и други ће гледати да се намире на рачун малих и неважних. Као уосталом и увек до сада.
        Што се тиче традиције и културе, Православље је једино што нас спаја са Русима, по свему другом – Турска нам је много ближа. Али, и кад је та лабава повезница у питању, редовно се губи из вида да ово није златни средњи век, да Русија није никакав православни Ватикан, већ секуларна и демократска држава са свим демократским институцијама. Тако да припадништво истој конфесији може да буде тачка споја између два народа али не може да буде пресудно, јер нико није дијабола да не види како се ми шљамчимо уз Русију да бисмо је искористили као што неки клинци кад закувају на баскету – зову старијег брата да им решава проблеме.

        Једино што нас Србе и Србију може да спасе, то је да сами (наравно уз добронамерну помоћ Русије, али не само ње) подавимо своје субаше, изаберемо политику коју желимо да водимо и већински станемо иза оних које изаберемо да је спроводе. У сваком другом случају – позобаће нас к’о зрна проса.

        Sviđa mi se

      • Ма не мислим да смо „најгори“, далеко од тога, али мислим да нам мало гледања у огледало и умивања не би шкодило.

        А око западног утицаја и демократије, претпостављаш и сам да се не слажемо 🙂
        Али добро, биће дана, немам сада баш времена да кренем у тако озбиљну дискусију.

        Sviđa mi se

      • преврат Између држава, ма колико их спајале историјске, културне, па и верске везе, постоје интереси и на то треба обраћати пажњу. Да ли је наш интерес, као народа, ЕУ или Русија пошто дефинитивно постоје два пола? Ако нам је интерес везивање нашег чамчића за велики руски брод нека то буде превасходно конципирано на заједничким интересима, а ове везе које сам споменуо су само квалитет више које ја као Словен и православни хришћанин никако не могу да занемарим. Није Цар Николај ушао у рат због тадашњег интереса Русије која је била више него оптерећена својим унутрашњим проблемима што је, је л’, на крају резултирало револуцијом, већ због посебних веза са Србијом. Није Цар Николај запретио западним “савезницима“ сепаратним миром са Немцима када су одбијали да превезу измучену српску војску на Крф и опуштено хтели да их пусте да помру од глади и болести зато што је имао неки големи интерес, но зато што је за њега као Божијег миропомазаника, православног хришћанина, било непојамно да пусти свој род у погибеније зарад лицемерних интереса Запада. Дакле, те везе, као што рекох, нису небитне, али више волим да оне сарадњу на државном нивоу само поспеше, а не да буду главне ствари, јер то гарантује договоре дугорочнијим. Да би интереси били компатибилни морамо политику усмерити у заједничком правцу, па ако Руси кажу да није време (као Сазонов својевремено) да пробамо да се укалкулишемо у ту процену и да радимо постепено.

        “И друго, никако да ми неко објасни где је, кад и помоћу којих социолошких алата утврђено да ми Срби нисмо компатибилни са западном цивилизацијом, већ смо као предодређени за процват у оквиру неке источњачке деспотије.“

        Ово је класичан пример онога о чему сам писао. Дакле, по овој реченици опозит “западној цивилизацији“ је аутоматски источњачка деспотија?! Класичан амерички став о гуд гајс и бед гајс, бело и црно, каубоји и Индијанци, следствено, добра “западна цивилизација и лоша “источњачка деспотија“, јер на Истоку ничег другог и нема осим деспотије, варварства и тоталитаризма. И све ово се пише док на Западу владају корпорације, у Лондону ко зна колико стотина хиљада камера које прате своје становнике, чипована документа, а већ се и људи чипују и ко зна које све методе праћења, прислушкивања и онемогућавања слободног организовања. Али тај холивудски филм о доброј “западној цивилизацији“ је толико укорењен чак и код релативно добро информисаних људи, шта рећи о обичном кока-кола човеку, да је неопходно радити на осветљавању свих аспеката тог зла званог Запад. Нема тог зла које је код нас дошло,а да није са Запада! Нема! Комунизам, фашизам, нацизам, страначка демократија – Запад, дрога -Запад, дебилна панк и хеви метал музика да не говорим о данашњој рејв техно музици – Запад, хомосексуализам као идеологија – Запад, скинхедси и остале подгрупе – Запад, порнографија -Запад, банке -Запад и оно најгоре, потрошачки модел друштва – наравно, Запад. Ко са овим хоће да се идентификује слободно, ја никако.

        Sviđa mi se

      • „следствено, добра ”западна цивилизација и лоша ”источњачка деспотија”, јер на Истоку ничег другог и нема осим деспотије, варварства и тоталитаризма.“

        Много би помогло када би навео неки пример стабилне државе на истоку са либералним законима и грађанским слободама.

        „…на Западу владају корпорације, у Лондону ко зна колико стотина хиљада камера које прате своје становнике, чипована документа, а већ се и људи чипују и ко зна које све методе праћења, прислушкивања и онемогућавања слободног организовања.“

        Постоје и земље у којима не владају корпорације, Швајцарска на пример, а ако размислим лако бих могао да се сетим још неколико по габаритима и ресурсима сличних Србији.

        Баш ме заболи ко кога и зашто прати по Лондону. Зар стварно мислиш да грађани Лондона немају начина да ако им се наврне камере уклоне са улица? Лично, мислим да им је у данашње време важнија безбедност него приватност. У томе је основна разлика између истока и запада: На западу можеш да присилиш систем да ради у корист већине, на истоку – ако ти се не допада како је једна олигархија уредила твоју државу – можеш да се селиш (под условом да можеш да купиш пасош).

        Чиповање докумената је нешто на што већина пристаје да би избегла смарање са којекаквим потврдама, уверењима, а ни таксе за којекакве папирчине нису безначајне. Да ли се чипови на личним картама злоупотребљавају? Вероватно да, али понављам – они који живе у демократским друштвима увек могу да одлуче да им се нека цивилизацијска тековина више не свиђа. У тоталитарним режимима – бирачи су по правилу у служби режима. Ко воли да буде поданик од воље му – ја ћу се против тога борити колико год могу. Иначе, баш ми је слатко кад људи који кипте од патриотизма и беспоштедне борбе за слободу, једва чекају некога да им се наметне као ауторитет или боље речено – газда.

        Наравно, праћења, прислушкивања и онемогућавања организовања на истоку једноставно нема; или ако у траговима и има – то је из разлога државне безбедности. А као што је познато – о томе нема збора 🙂

        И за крај, подвала је да тековине западне цивилизације везивати за ЕУ и САД. Мени лично не допада се ни једна од тих држава или наддржава, из простог разлога јер су се због епидемије хедонизма њихове институције опустиле и дозволиле да отуђене бирократије преузму потпуну контролу. Сигуран сам да ни Вашингтон ни Џеферсон, ни Дантон ни Волтер а богами ни Бајрон – нису на уму имали овакав циркус када су се борили за слободарске идеје. Али сам исто тако сигуран да због аномалија за које су одговорни којекакви беспризорници не треба укинути демократију, већ је даље развијати и инсистирати на одговорности криваца. Кад ти је хладно не палиш кућу у којој живиш, па по ко зна који пут морам да поновим: Демократија није идеална али нешто боље и прихватљивије већини грађана НЕ ПОСТОЈИ барем да је мени познато; ако постоји, молио бих да ми се предочи.
        ПС. Рече да си против бирачког права осамнаестогодишњака; како стојиш са пензионерима? Некако, мени логичније делује да о будућности треба да одлучују они који су на путу према њој, уместо оних који су на путу према гробљу…
        Други је пар опанака што кад ја кажем како за изборе из куће истерам све који од мене зависе и кажем им за кога да гласају – већина се слаже да сам фашиста 🙂 Али ако, има и горих ствари од етикета које ти лепе незналице…

        Sviđa mi se

      • “Много би помогло када би навео неки пример стабилне државе на истоку са либералним законима и грађанским слободама.“

        Још један спин. Из овога следи да држава може бити стабилна искључиво ако је конципирана страначком демократијом што је нетачно, а Либија је потврда тога. У Либији је Гадафи владао деценијама чврстом руком, а та чврста рука је успела да обједини ратоборна и разједињена племена са коришћењем нафте за просперитет Либијаца. Мој брат је био пар пута у Либији као авиомеханичар и када је наступила криза у Либији само је рекао: Правиће га од песка (Гадафија) који ће сада морати да једу, јер ништа друго неће имати. Либија је данас дубоко подељено друштво доласком демократије на тенковима Запада. Узгред, испричао ми је једну занимљиву ствар. У Либији већина кућа нема кров. Гадафи је давао кредите за прављење кућа који се отплаћују тек када је кућа завршена, а пошто кућа није завршена док се не постави кров нико жив није кредите ни отплаћивао што је власт, наравно, намерно толерисала. Па, сад ја тебе питам, да ли би ти твоје имагинарне либералне законе и грађанске слободе мењао за то да ти је држава дала новац да направиш кућу, а не да рмбаш и злопатиш се годинама не би ли се скућио?

        Што се Лондона тиче и грађана који могу ствари да мењају “како им се наврне“ је још једна демократска фама поготово у системима на Западу тзв. двостраначким као што је у ВБ или САД. Исти новчић са две стране. Зар прошле или ове године није било у ВБ студентских великих демонстрација и шта би? Мало пендрек, мало службе и ај здраво. Зар у САД није била “Окупација Вол стрита“, и? Тресла се гора родио се миш. Систем и код њих је направљен тако да грађанин има илузију да мења с времена на време нешто,а у ствари ништа се не мења. Зар Обама не доби Нобела за мир, а како ствари иду још ће испасти агресивнији од оног кретеноида Буша јуниора?! Када се схвати да у ствари не влада Обама, онда ствари добијају на реалитету и објашњавају зашто је то тако.

        Имаш још једну илузију, а то је да ниси поданик. Чиме то поткрепљујеш? Шта ти то у друштву можеш да мењаш? Ништа, имаш само илузију да можеш и она те “храни“, јер нико не каже да си поданик, не, ти си грађанин! Како то гордо звучи, а у ствари је празна љуштура са којом не можеш ништа осим да се вртиш, као и сви ми, у зачараном кругу наших лепих жеља. Терминолошке преваре су саставни део манипулативних техника страначке демократије и нема ту ништа ново. Ја бих био пресрећан да будем поданик одговорне краљевске династије која ће бранити српски национални интерес увек и свуда, а не да будем роб Вучићеве и Дачићеве диктатуре која, наравно, није отворена (повремено јесте). Где су грађани да одбране Устав тако њима мио бар реторички? Да ли је то диктатура или није, следствено, да ли смо ми поданици у оном најгорем ропском смислу или не?

        Још једна ствар. Зашто упорно користиш реч “демократија“ за оно што ја користим “страначка демократија“? Како ту може бити знак једнакости? Или сматраш да је једина демократија она која је представљена кроз странке? Тога чак ни у теорији нема, има једино као аксиом који је Запад наметнуо, а са којим се апсолутно не слажем.

        П.С. Што се права гласа тиче, твој пример који си сам изнео говори о глупости “права гласа за сваког“. Или мој пример кад сам моју супругу упитао да ми наведе три гране власти, теоретски гледано, у парламентарној демократији. Гледала ме као да сам је опсовао. И сада ће моја жена да одлучује о нечему?! Какав апсурд?! Страначкој демократији је највећма потребан неко као што је моја супруга, јер манипулација таквима је најлакша, али ја је не кривим, не зна, не интересује је и то је ок, али онда не можеш да гласаш. У Америци новопридошли не могу да добију држављанство ако не положе тест, мало историја, химна напамет итд, али после тога може да гласа иако појма нема ни о чему. За то тест, наравно, није потребан, јер политичког идиота можеш да спинујеш како ти је воља. Толико о праву гласа.

        Sviđa mi se

      • ДЕКИ да те нема требало би те измислити
        „У Либији је Гадафи владао деценијама чврстом руком, а та чврста рука је успела да обједини ратоборна и разједињена племена “
        уместо њега су дошли исламисти који тврде да су само муслимани њихове конфесије прави Либијци. А тако би (покушано) и у Сирији, земљи са највише хришћана и у Египту, земљи са 10 милиона православних Копта. А претходно на исти начин разјебаше Ирак.. зна се ко.. Познато?… Што не будеш мало Гадафиста и у Србији?
        „Гадафи је давао кредите за прављење кућа који се отплаћују тек када је кућа завршена..Па, сад ја тебе питам, да ли би ти твоје имагинарне либералне законе и грађанске слободе мењао за то да ти је држава дала новац да направиш кућу, а не да рмбаш и злопатиш се годинама не би ли се скућио?“
        „У Либији већина кућа нема кров.“ а моја и ДрПова (претпостављам и твоја) имају. Буди доследан,, скини кров са куће… и пљачкај своју државу..
        Занимљиво је да је Ђинђић баш говорио против српске варујанте кровова без кућа – неомалтерисаних вечно недовршених грађевина… па је рекао дај да завршимо храм светог Саве..
        видиш како с еприпадници разних идеологија препознају и поо баналним стварима.

        Sviđa mi se

  9. „али још увек су чврсто на свом месту – са Дверима заједно – 1,84%..“.. зато што њихов подмладак тек треба да напуни 18 година…

    znaš i sam da se ti kopitari нису појавили спонтано на нспм-у… како мој стил није био превише осебујан у почетку, кад сам писао још конфузније и компликованије, јер нисам знао оно што ми се више рашчистило, а ипак имао преко 100 сувислих коментара (без мајмуне усташо, црногорско говедо, беогртадски педеру и сл.) на скоро сваки текст?
    знаш и сам да у изненада грунули (у доба раскола са владиком Артемијем) ови УДБИнИ патријОте и растерали све старе смислене коментаторе са нспм-а .. а за њима је растерано и све добро из редакције..
    знаш и сам да се стандард изненада појавио уочи избора да спинује ли спинује..
    „у ствари су тамо где су им биле и деде – у затвореним салама где безбедно чекају газду“
    газде су стигли … зар Анђелковић, Радун одскора а Вукадиновић одавно не кампују на свим телевизијама..
    не мешај ми МИленковића међу те.. он је човек са својим ставовима

    Sviđa mi se

  10. “Не знам зашто ми нпр. онај мамлаз Хомен пада на памет.”
    најбоље о неком народу говори коме су посвећене улице и споменици у центру града..
    да ли знате ко су били господар Јеврем, баба Вишња, Васа, Сима, Добрачин ..?
    све сами учесници устанака (за то свака част) УГЛАВНОМ ПРЕЖИВЕЛИ који су за живота себи дали називе улица обично оних на Зереку (кога Тадић лажно представља као ДорЧол) у којима су живели, тако што су отерали турску“елиту“ из тих кућа..
    а њиховим потомцима се исто деси на истом том Зереку и Дедињу, па кукају..
    тек понеки змај Јова је међу овим великанима са Зерека, али према тропару има најмању улицу.
    боранија као што је Његош има улицу на периферији (Врачару, некадашњем излетишту) ..
    а о споменику Пашићу – јеини политичар који иам споменик – не би поново да псујем..

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s