Дејан Ранковић: Life During Wartime

meckar

Meсец дана је прошло од историјске одлуке владе Србије да се по сваку цену спречи економски крах земље. Громогласно је најављена уштеда и стезање каиша, а Први међу једнакима запрети министрима и државним чиновницима да ће укинути непотребно шеткање по иностранству. А могли би на посао да одлазе пешке или јавним превозом како би се смањило арчење горива.

Коначно је после месец дана,  у ери рачунара и компјутера, обелодањено колико је службеника запошљено у администрацији. Многи ће рећи да је то неозбиљно и да би се брже урадило простим бројањем, али није им замерити. Предпоставите само колико је породичних стабала на буџетским јаслама и коју грану одсећи.
Огласио се и Фискални савет. Вапи да, перестројка не даје жељене резултате и да је неопходна додатна уштеда 300 милиона евра. Значи, додатна рупа на каишу, ако су нам уопште и панталоне остале.
Од најављивања квантног скока кога ће погурати гламурозне инвестиције попут арапских Аладинових лампи, фабрике чипова из Америке, мини хидроелектране на сваком сеоском потоку, велико померање речних корита Дунава, Мораве, Вардара, једино су отворени радови на руском чуду, Јужном току.

Када данас чујемо како нам прети банкрот уколико не добијемо милијарде евра кредита од ММФ-а и како ћемо се наћи у мат позицији ако брзо и не питајући за цену распродамо остатке националног богатства (Телеком, ЕПС, Железница), требало би ставити прст на чело и запитати се како преживесмо санкције и бомбардовање не продавши ниједну фабрику.
Данас нас сви тапшу по леђима, али наши новчаници су све празнији, а страхови и несигурност све већи. Под НАТО бомбама радници нису остајали без посла, а солидарност свих наших грађана имала је опипљиве резултате. Србија се бранила без материјалне помоћи било које земље и без иностраних кредита. У тим приликама није дошло до ратне инфлације и ребаланса буџета, а плате и пензије примале су се тачно у дан. Биле су обезбеђене довољне количине погонских горива, техничко-материјалних средстава за борбене системе, као и довољне количине хране, лекова, вакцина. Србија данас и поред огромних донација и кредита од пријатеља из ЕУ нема довољно против-градних ракета, а да не причамо о неким резервама за случај природних катастрофа или међународних сукоба. Немојмо губити из вида да су ове државне и ратне резерве створене у времену када су све нама суседне земље или активно подржавале агресију, или доследно спроводиле наметнути ембарго на увоз свих роба у Србију.
Те 1999. године испред Србије стајала је глобалистичка НАТО горопад раширених чељусти, а иза нас храбра војска, поносан народ и близу милион наших прогнаника које је Србија удомила и нахранила.
Током 11 недеља суровог бомбардовања по највиталнијим енергетским, саобраћајним и производним капацитетима одвијала се привредна активност. Само годину дана касније доласком демократских експерата догодила се највећа транзициона пљачка Србије и српског народа у историји. Колико смо били богата земља говори и чињеница да се и данас типују многа природна богатства и производни ресурси потпуно сметнувши са ума да то припада народу, генерацијама које су чувале и стварале, као и будућим поколењима.
Advertisements

Jedno mišljenje na „Дејан Ранковић: Life During Wartime

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s