Владислав Ђорђевић: ПОСЛЕДИЦЕ ФЕМИНИЗАЦИЈЕ ШКОЛСТВА НА БРАК

zene

Готово у свим државама света, па и у Србији, основно школство је феминизовано. У неким државама тај процес је завршен – мушкарци су готово потпуно потиснути из процеса основношколског образовања.

Заправо, феминизација васпитања и образовања почиње од рођења. Бригу о новорођенчету и малом детету готово у потпуности преузимају жене – наравно, првенствено мајке. За то постоје солидни биолошко-психолошки разлози. Мало ко их доводи у питање. У нашем постмодерном роднофеминистичком друштву све се доводи у питање, само не феминизованост раног васпитања.

 1. Феминизованост предшколских и основношколских институција

 Феминизовање васпитања подупире и феминизованост школа. У предшколским установама у Србији данас ради 95,5% жена, а у основношколским 71,8%. Да ли су мушкарци дискриминисани као професионални кадар – као васпитачи, учитељи и наставници? Где се ту денула „родна равноправност”? Зар не би требало увести „квоте” и у тој сфери?

Децу обично васпитавају и образују жене – како у породици тако и у школи. Које су васпитне последице те феминизованости раног васпитања и образовања? Одговор на то питање пружила је педагошкиња Вера Ж. Радовић у књизи „Феминизација учитељског позива” (2002): „То може да има негативне последице у васпитању деце, нарочито дечака у смислу једностраног васпитног утицаја женског модела у породици и школи” (стр. 30).

Ауторка се не удубљује у елаборирање тезе, али су интенције њене примедбе јасне. Дечаке у породици обично васпитавају жене (мајке, тетке, баке) – што је последица и чињенице да све више дечака одраста само са мајком – па се може догодити да мушко дете нема мушки модел са којим се може идентификовати. Одрастајући у таквом феминизованом окружењу дечак може постати жртва „једностраног васпитног утицаја”.

 2. Феминизованост средњошколског образовања

 Вери Ж. Радовић је познато да постоји и феминизација средњошколског образовања. Она примећује: „У средњим школама разлика у полној структури наставничког кадра варира у зависности од врсте и карактера школе. Феминизација наставничког кадра има јачи интензитет у општеобразовним средњим школама него у стручним средњим школама” (стр. 105-106). Ауторка је хтела да каже да у неким стручним школама – нпр. машинској, електротехничкој, саобраћајној – домира мушки наставнички кадар, а да у другим стручним школама – нпр. медицинској – доминира женски. Она тачно примећује и то да је феминизација кадра посебно изражена у „општеобразовним средњим школама”, тј. гимназијама. Укупно узев, у средњим школама доминира женски наставнички кадар (око 60%), а тај тренд  се наставља.

Које су последице феминизације средње школе? Чињеница је да девојчице, тј. девојке у средњим школама – као и у основним – у просеку постижу боље резултате, да мање одсуствују са наставе и да су дисциплинованије. А да није можда ту реч о суптилној дискриминацији дечака, тј. младића? Нико ту тезу још није озбиљно узео у разматрање.

Систем школовања преферира природне способности девојчица, тј. девојака. Он углавном награђује само механичку репродукцију меморисаног садржаја. Чини се да је женски мозак устројен тако да може да прими већу количину вербалних саржаја, поготово на краћи период (short term memory). Због тог фаворизовања „вербализма”, женске особе доминирају целим основношколским и средњошколским системом. А тај систем мало цени оно у чему су мушкарци бољи: логичко повезивање чињеница.

Пубертет – период када већина младих похађа средњу школу – турбулентнији је за младиће. Они чешће одсуствују са наставе, чешће понављају разред, чешће праве дисциплинске прекршаје, чешће су виновници насиља итд. А да није можда то последица не само биолошких чинилаца (пубертета), већ и социјалних (феминизације школства)?

3. Феминизованост високог образовања

 Високо школство такође постаје све више феминизовано. У Србији већина оних који дипломирају су жене (око 50,9%). То је тренд већ дужи низ година. Истраживачица Анкица Шобот, пишући о терцијалном нивоу образовања, примећује да се ту јавља „већи број више и високо образованих жена него мушкараца међу рођенима 1963. и касније” (стр. 220). Ако сте рођени 1963. или касније, а мушког сте пола, имате веће шансе да сте необразованији од вашег женског парњака. То вам сигурно неће помоћи у шармирању и удварању. Заправо, одмоћи ће вам.

Чињеница да жене већ више деценија у већем постотку завршавају више школе и факултете удружена са чињеницом да је просечни животни век жена дужи (за 5 година) резултира чињеницом да у популацији високообразованих има око 60% жена. Није ми позната ниједна научна студија које би покушала да изнесе педагошке, антрополошке, социолошке и демографске последице те чињенице. Доминација жена на терцијалном нивоу школовања узима се здраво за готово. Нико не поставља питање: а да нису можда мушкарци дискриминсани у систему школовања и образовања?

Кад у неком друштвеном сегменту постоји и незнатно мања заступљеност жена, онда се говори о „сексизму”, „патријархалним предрасудама”, „застарелим стеротипима” итд., али подзаступљеност мушкараца као наставника у основним и средњим школама нико не тумачи као последицу „сексизма”. Зар подзаступљеност мушкараца ту није суптилни „сексизам”? И зар бољи успех девојчица, тј. девојака на свим нивоима школовања није нека форма „сексизма”?

Забрана да девојке уписују војне и полицијске академије била је кључни аргумент да су дискриминисане. Њима не само да је омогућено да уписују те академије, него су за упис на њих добиле повлашћен статус.

А зашто се мушкарцима забрањује да се уписују на гинеколошко-акушерски смер у средњим медицинским школама? Разлог се може чинити очигледан и логичан. Где је сад ту „родна равноправност”? Да није сад то „сексизам”? Крајње је време да феномен феминизације школовања почнемо посматрати и са мушког становишта.

4. Закључак

 У предшколским, основношколским и средњошколским установама доминира женски наставнички кадар. На високим школама и факултетима доминира – у врло малом проценту – мушки професорски кадар, али са тенденцијом да се и ту ствар преокрене у женску корист.

На свим нивоима школовања девојчице, тј. девојке постижу боље успехе. Разлози су биолошки и социјални. Дечаци, тј. младићи чешће пате од дислексије (отежаног читања), замуцкивања, хиперактивности, чешће нарушавају дисциплину, чешће напуштају часове и чешће понављају разред. Основна и средња школа скоро је завера против дечака, тј. младића. Девојке се данас чешће уписују на више школе и факултете, а брже и чешће их и завршавају. Већ дуги низ година у популацији високообразованих више је жена.

Које су последице тих чињеница на брак? Да није можда феминизација школства делимично одговорна за смањење броја склопљених бракова? Да није можда феминизација школства одговорна за повећање броја развода? Да није можда феминизација школовања одговорна за појаву да данас све већи број жена издржава своје мужеве? Да није можда идеолошко форсирање школовања девојака одговорно за кризу брака? Ако су одговори на та питања позитивни, онда се чини логичним да афирмативну акцију (affirmative action) на пољу школовања треба применити на младиће. Младићи су ти од којих се очекује да буду примарни хранитељи породицe (primary providers of family). Упркос свим променама, то се не очекује од девојака.

Библиографија

  1. Радовић, Вера Ж., „Феминизација учитељског позива”, Учитељски факултет – Краљице Наталије 43; Универзитет у Београду, Београд, 2007.
  2. Шобот, Анкица, „Родне образовне карактеристике и реформа образовања у Србији”, у: „Образовање у транзицији”, Нова српска политичка мисао, Београд, 2011, стр. 215-234

(Српски културни клуб)

Advertisements

29 mišljenja na „Владислав Ђорђевић: ПОСЛЕДИЦЕ ФЕМИНИЗАЦИЈЕ ШКОЛСТВА НА БРАК

  1. 1.
    “ Високо школство такође постаје све више феминизовано. У Србији већина оних који дипломирају су жене (око 50,9%).“

    Па добро, чини ми се да је по последњем попису управо проценат заступљености жена у општој популацији. Е сад, то што жене дуже живе па онда имамо:

    „Чињеница да жене већ више деценија у већем постотку завршавају више школе и факултете удружена са чињеницом да је просечни животни век жена дужи (за 5 година) резултира чињеницом да у популацији високообразованих има око 60% жена.“

    је нешто сасвим друго

    2.
    „Укупно узев, у средњим школама доминира женски наставнички кадар (око 60%), а тај тренд се наставља.“

    Чини ми се да је тако било и када сам ја ишао у средњу школу а то баш и није било тако скоро, а мислим да би и мој ћале слично посведочио, дакле, нема потребе за паником.

    3.
    „Да није можда феминизација школовања одговорна за појаву да данас све већи број жена издржава своје мужеве? “

    Бар у мом окружењу су још увек у великој вечини парови где мушкарци доносе већу кинту у кућу, док је у оном мањем броју обрунутих случајева бар у 50% тако зато што су израчунали да им се тако из неких других разлога више исплати.
    ********************************************
    Е сад, шта је овиме хоћу да кажем?
    Наравно не да није на делу својеврсна феминизација друштва, пошто је тај процес све очигледнији. Оно што хоћу да кажем да је овај чланак превише шупаљ, а проблем је знатно комплекснији.

    Него када смо већ код тих ствари, ево један од мени омиљених текстова на ту тему. Дакле, Даме и Господо, Боб Блек и „Феминизам као фашизам“, прави мали мастерпис:

    http://www.inspiracy.com/black/abolition/feminism.html

    Sviđa mi se

    • Грешиш Врапче, грдно грешиш :)…
      Кад смо већ код код својих окружења – шта мислиш да ли судија мушкарац и судија жена исто пресуђују за иста кривична дела? Рецимо – насилничко понашање и злоупотреба службеног положаја.
      Из мог окружења:
      а) Момак се око неке цуре потуче са другим момком (на јавном месту) и од жене-судије добије шест месеци затвора; наравно жали се и од апелационог судије (мушкарац) добија исту казну – условно на две године. Ништа ни у опису кривичног дела ни у изреци пресуде није измењено, једино у образложењу, мушкарац тврди да је условна казна примеренија јер суд сматра да је за друштво боље да тај дрипац две године цвика када изађе у дискотеку, него да одлежи „шест метара“ изађе са ко зна каквим новим познанствима, везама и обавезама, љут на систем и цео свет а нарочито надркан на правосуђе које
      б) за кривично дело из области привредног криминала (давање лажног исказа) судском вештаку досуди новчану казну ( у смислу надокнаде штете) и годину дана затвора – судија мушкарац. Наравно, и овај окривљени се жали и његов предмет долази у руке апелационог судије – жене. Која казну затвора претвара у условну, надокнада штете се искључује јер је оштећени тај који је предложио баш окривљеног за вештака (па је зато ваљда сам крив што је овај корумпирана бараба), а олакшавајућа околност је што окривљени гради кућу и има дете на школовању у иностранству (па зато мора да прима мито 🙂 ).

      Из ова два примера, социолог – аматер попут мене може да извуче конклузију како су жене изузетно нетолерантне на насиље било које врсте, али су изузетно толерантне на „сналажење“ ако се њему приступа ради обезбеђивања комфора породици окривљеног, школовању деце, постизању „социјалног статуса“, итд. Нарочито су толерантне и када су у питању извршиоци кривичних дела – наркомани, јер они су јадни, њих су друштво и околности начиниле овисницима и њима треба много љубави и разумевања.
      Са друге стране до познате „реформе судства“, у вишим судовима су седели у већини мушкарци који су ове аномалије врло често исправљали; по новом, и у ВКС се убрзано ради на његовој феминизацији а онда – кукала нам мајка.

      Због тога, Савез пролетера ће чим дође у ситуацију да у овој земљи од њега било шта зависи – ултимативно захтевати да се у свим јавним службама уведу „родне квоте“ како би се постигла стварна а не шатро равноправност полова. Уосталом, као и у свим другим областима живота и по свим другиом питањима.

      Sviđa mi se

      • Па ето видиш да сам ипак у праву. Наиме, ти си у свом коментару много сувислије образложио неке ствари које ти сметају односно које сматраш проблематичним него аутор текста. Поновићу, мислим да је текст лош а не да такви проблеми не постоје. Просто, бесмислено је тумачити податак који каже да 50.9% дипломаца чине жене као знак фаворизовања истих када је то скоро до у промил истоветно са уделом жена у целој популацији. Са друге стране, тај податак се може лепо искористити да се запуше уста радикалним феминисткињама када крену да хистеришу о „дискриминацији коју спроводе мушке шовинистичке свиње“.

        Иначе, вероватно се и сам сећаш, имала је пре више година Јована Папан серију квалитених текстова на НСПМ који се баве управо овом темом.

        Sviđa mi se

    • „Децу обично васпитавају и образују жене – како у породици тако и у школи“
      istina je savim suprotna. što bi reko moj idol Slo-ba -ce..NIKAD u istoriji muškarci nisu bili toliko pored beba i male dece..
      “Да није можда феминизација школовања одговорна за појаву да данас све већи број жена издржава своје мужеве? ” jeste vfeminizacija je kriva za deinsdutrijalitzaciju, uništavanje vojske, uništavanje građevinksih firmi i pomorskih i brodarskih kompanija i ostalih delatnosti karakterističnih za muškarce.. ovo je feminizam u negativu – muški feminizam .. ko ovi što se bore protiv ustaša a sve ih kopiraju i maštaju o srBskom Jasenovcu

      Sviđa mi se

  2. Имам благи утисак да је ово текст о феминизму у сфери просвете, а не о феминизму уопште.

    Школство као ОСНОВНА МЕТОДА ИНДОКТРИНАЦИЈЕ није настало јуче, зато је аргумент да је „тако било и у наше време“ помало лабав.

    Sviđa mi se

    • „Просто, бесмислено је тумачити податак који каже да 50.9% дипломаца чине жене као знак фаворизовања истих када је то скоро до у промил истоветно са уделом жена у целој популацији.“

      Просто, бесмислено је тумачити податак који каже да 50.9% сумо рвача чине жене као знак фаворизовања истих када је то скоро до у промил истоветно са уделом жена у целој популацији.

      Шта чини стогодишња индоктринација, када цитирани део на први поглед не изгледа као карикатура.

      Sviđa mi se

      • А колики проценатуални удео међу свршеним дипломцима би требало да чине жене а да то по теби буде прихватљиво?

        Лицитирамо… 5? 10? Можда 15?

        Sviđa mi se

    • Онолики колики је у стању да опстане у рингу.

      P.S.
      Мада сам навикао да смо на овом месту на ти, немам ништа против тога да један другом персирамо. Међутим, у том случају бих Вам скренуо пажњу да се када неком персирате “Ви” пише великим словом, сем ако не мислите да иза мене не стоји нека већа организација па нам се обраћате у множини. Нажалост морам Вас разочарати, тренутно сам само ја иза монитора, жена је отишла на свој редовни кик-бокс тренинг док сам ја остао да чувам дете и скувам ручак.

      Sviđa mi se

  3. У правосуђу 66 одсто. У затвору 0 % – наша реалност. Ја не лицитирам, гледам факте и извлачим закључке.

    А имам права да карикирам феминистички ад популум, који је ДЕО НАШЕ ДЕМОКРАТСКЕ КУЛТУРЕ где жене чине већину бирачког тела, нарочито највернијег – администрације.

    Sviđa mi se

  4. „Колики удео жена међу сумо-рвачима ви сматрате прихватљивим? (…)Онолики колики је у стању да опстане у рингу.“

    Хвала на враћању теме на суштину, а суштина овог текста је питање – какав је то ринг у којем мушкарци масовно губе од жена?

    Sviđa mi se

  5. Вероватно врло неправедан, али би било лепо доказати постојање таквог „ринга“ у којем мушкарци „масовно губе од жена“ када је високошколско образовање у питању.
    Податак да су међу дипомцима оба пола заступљена у истом проценту у којем учествују у општој популацији сигурно није доказ за такву тврдњу сем ако се не жели тврдити да мушкарци у просеку имају бољу генетску предиспозицију за завршетак високих школа.
    На пример у случају сумо рвања та предиспозиција је очигледна, међутим у случају високошколског образовања није или бар мени није а знам и још понеке којима то не изгледа очигледно.
    Дакле, имате ли Ви неке ваљане доказе да су мушкарци генетски боље предиспонирани за завршавање високих школа од жена?
    Ако их имате, замолио бих Вас да их поделите са остатком аудиторијума.

    Sviđa mi se

  6. Прво, ви докажите да су жене не супериорније, већ равноправне, у БИЛО КОЈОЈ СТРУЦИ.

    Жене су успешније у образовном и у административном систему. Тврдити да су мушкарци „генетски супериорнији“ у нечему што емпирија демантује није превише виспрено. Стога је питање потпуно промашено.

    Право питање је КАКАВ ЈЕ ТО СИСТЕМ?

    Sviđa mi se

    • Управо тако, тврдити да нешто што емпирија демантује није баш претерано виспрено. Ето полако долазимо и до неких закључака.
      Дакле, емпирија демантује да су мушкарци “генетски супериорнији” по питању предиспозиција за високе школе, међутим емпирија исто тако демантује и да су жене “генетски супериорније” по истом питању, као што и демантује тврдњу да је тренутни систем високошколског образовања посебно наклоњен женама као што, чини ми се, Ви тврдите. У супротном, дакле да јесте наклоњен, међу дипломцима би свакако био већи проценат жена од њиховог удела у општој популацији. Овако, човек може само да закључи да тај систем третира оба пола равноправно.

      P.S.
      „Прво, ви докажите да су жене не супериорније, већ равноправне, у БИЛО КОЈОЈ СТРУЦИ.“

      И даље ми није јасно, на које то „нас“ мислите.

      Sviđa mi se

  7. Избегли сте одговор на питање струке, на врло некорактан начин, и тиме стекли изговор за (намерно) прављење логичке грешке. Ако су мушкарци супериорнији у струци, а жене „равноправне“ у способности за струку (што је декларативна сврха образовања) онда је то contradictio in adjecto.

    Шта ту не штима?

    P.S. Мој правопис и граматика cy на прилично високом нивоу, ваша малициозност је не само некоректна, већ без икаквог основа.

    Sviđa mi se

    • Почели смо разговор о систему образовања, струку сте тек касније ви увели.
      Но добро, ако смо се (надам се) сложили да систем не фаворизује нити један пол, можемо да пређемо на струку.
      Да ли мислите на неку конкретну струку или тврдите да су мушкарци супериорнији „чега год да се дохвате“ ?
      (наравно, претпоставка је да разговарамо о струкама за које су потребне високе школе)

      Sviđa mi se

      • Не бих дулазим у питања менталних капацитета и родних афинитета жена и мушкараца, али шта мислиш Врапче – има ли истине у томе да се у нашем образовном систему подстиче бубање и учење напамет, витлање просека и уопште – учење без разумевања? Ја сам перфектини лаик али и мени се некако чини да је овакав начин преношења знања дизајниран управо за девојке/чице као „вредније“ и „пажљивије“, док момци шта у’вате; фангла и мистрија им ни у најгорем сценарију не гину 🙂
        Друго, не можеш оспорити да је велики проблем са „претерано“ школованом женском омладином која се углавном „школује да не ради“; знаш оно: „Учи ћерко да не радиш а не да биднеш слепа код очију к’о ја, да цео век некој будали спремаш зимницу и переш усране гаће…“. Оно што желим да кажем, то је да какогод да обрнеш – на селу и у провинцији имаш премало младих жена да би се одржала проста репродукција. А један од главних разлога је то што девојка која је у школској клупи провела 11-12 година живота себе види као потпуно образовану особу која „има право“ на каријеру, слободу и себичност, која удају и заснивање породице доживљава као неуспех и казну што није била мало „способнија“, продорнија или макар дрољастија да се негде ували па да је Бог види… Сељачка деца из бољих као и из сасвим просечних кућа се од стране родитеља неодговорно шаљу на непотребна школовања, где већина утуцава време до повратка на село (мушкарци), или покушава да успе, запосли се или барем уда за неког „спрам себе“. А спрам себе само ретке виде фармера са 150 крава које треба мусти, сирити млеко, неколико пута дневно сакупљати јаја, обрађивати башту, спремити зимницу и поред тога – на селу нема ни доставе хране, а „она будала“ се навукла на кувано јело сваког дана к’о да му је она мама а не жена.
        Можда све ово делује набацано без везе, брм ће одмах чим прочита да ме опљуне јер сам против школе, али не могу да прихватим да овакав образовни систем који форсира не талентоване него послушне нема везе са депопулацијом провинције и немогућности просте репродукције на селу.

        Sviđa mi se

      • Ма дотакао си гомилу занимљивих тема, а ја сад немам времена, крајње време је да идем кући (веровали или не још увек сам у фирми).
        Укратко, да, наш образовни систем не форсира талентоване већ послушне а девојчице су ипак у просеку послушније (мада то никако не значи да су неталентоване).
        Друго, у свему томе о чему причаш има доста логике али морам да приметим ни да мушки нису баш невини у целој тој причи.
        Треће, све то итекако има везе са потрошачким менталитетом о којем Деки дречи на посту у комшилуку, кажем нису ту мушкарци ништа мање одговорни.
        Шта хоћу да кажем, у овом рингу (када смо већ користили ту метафору) сви ми, дакле и МИ и ОНЕ, добијамо опасне батине, али изгледа да је лакше потучи се са партизанима/четницима него ударити на Швабу.

        P.S.
        И немој сада оно твоје, ето га коментарише са посла 🙂
        Протекле недеље сам радио нека тестирања, а то пустиш програм на серверу да шљака а како се ту премећу и дрљају неке стотине хиљаде података, имаш времена да зврјиш по нету, па кад заврши пустиш опет са другим параметрима а ти опет зврјиш.
        У томе је и тајна мог учесталог јављања протеклих дана.
        Но како је та фаза тестирања прошла, мислим да ћу се у наредном периоду поново јављати тек у касним вечерњим сати, као што је и било уобичајено. 🙂

        Sviđa mi se

  8. Начин на који жене владају
    децом је тоталитарног
    карактера, што женама даје
    огромну моћ и сатисфакцију
    порива за истом. То
    (мајчинство) је потпуно
    природна и прелепа појава,
    чије карикирање причом о
    “седењу крај шпорета с
    децом” сведочи о одсуству
    партиципације у њој.
    Међутим, аплицирана на
    мислеће људе, и већ
    мислећу децу, тај феномен,
    због тоталитарног
    карактера, прелази у
    ментално штројење,
    нарочито мушке деце, која
    би требало да развијају
    креативност, а не
    послушност.
    Нажалост, док се
    послушност и деце и жена
    (верност) данас извргава
    руглу, интересним
    круговима послушни
    мушкарци одговарају.
    Латинска изрека каже: “Qui
    bono?”

    Sviđa mi se

    • “ док се
      послушност и деце и жена
      (верност) данас извргава
      руглу, интересним
      круговима послушни
      мушкарци одговарају“

      Чак и ја сам приметио 😦

      Sviđa mi se

  9. Да, мислио сам на све струке, онако политички некоректно.

    Средњошколско образовање има 53 посто жена и 40 посто мушкараца. Више или високо образовање има 16 посто жена и 12 посто мушкараца. Зашто бисмо питање струке ограничили на ВКВ, када је „равноправност“ још очигледнија на нижем нивоу?

    Друго, откуда нечија успешност искључује фаворизовање? Нема то логичко упориште.

    Sviđa mi se

  10. „Укратко, да, наш образовни систем не форсира талентоване већ послушне а девојчице су ипак у просеку послушније (мада то никако не значи да су неталентоване).“

    Жене су генерално послушније (компаратив) а тврдња им оспоравају таленат је замена тезе, јер је „талентован“ придев.

    „Друго, у свему томе о чему причаш има доста логике али морам да приметим ни да мушки нису баш невини у целој тој причи.“

    Не да нису невини, већ су главни и одговорни. Феминизам је МУШКА ИДЕОЛОГИЈА. Qui bono, још једном.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s