Јaкоб Аугштајн БАНКСТЕРЦИД

Сви знамо да нашом економијом не руководе грађани, ни аристократија, већ само појединци. Наш систем није ни демократски ни аристократски. Он је чиста олигархија.

У питању је неморални систем који нема никакве везе са тржишном економијом. То је перверзна форма клијентелистичког капитализма.

Ароганција ових људи је остала иста као и пре кризе. Они нису научили ништа и још увек се никога не боје

Подржављење је решење.

Image

Jедан од шефова Deutsche banke Jürgen Fitschen прошле недеље је одржао говор на банкарској конференцији у Франкфурту. Ти састанци се редовно одржавају и он увек говори на њима, али ван домета јавности. То је грешка. Фитсцхенов говор одузима дах.

После овог говора свима је јасно да банкари нису научили лекције из финансијске кризе. Један од најмоћнијих немачких банкара опет је нападао политичаре и ругао се њиховим напорима да донекле ограниче лудило финансијских тржишта. Ароганција ових људи је остала иста као и пре кризе. Они нису научили ништа и још увек се никога не боје. Политика је заказала.

„Бесмислица“ је честа реч у Fitschenovom говору. Тако он одбацује сваку критику међународних банака после велике кризе. Сетимо се страха јавности када је почела да кружи фраза „превелике да пропадну“. И заиста, многе банке су толико огромне да се државе нису усудиле да их пусте да пропадну. Последице тога осећамо данас. Али Fitschen каже: „Ускоро ћемо престати да понављамо ову бесмислицу.“

О раздвајању инвестиционих и комерцијалних банака, чиме би се ризични послови инвестирања одвојили од класичних штедних улога, Fitschen каже: „Још увек не успевам да проникнем у смисао одвојеног банкарског система“. О порезу на финансијске трансакције, који би донекле успорио вратоломни темпо берзанског трговања: „Прилично бесмислено“. О глобалним правилима банкарског пословања: „Повратак у мрачно доба“. По његовом мишљењу, повећана сигурност не сме да угрози конкурентност: „Ако направите кола која иду 20 км на сат, добијате сигурно возило – али пробајте да га продате.“

Да ли је овде стао?

Не, отишао је и корак даље говорећи о величини банака: „Величина није проблем, већ предност“. Онда је навео пример велике банке, мислећи на ЈП Морган, која је била у стању да пребаци своје велике губитке у Лондон, а да се не дестабилизује. То јест да плати казну од милијарду долара. Тако смо научили да банке треба да буду што веће да би евентуално могле да плате казне због својих делимично прљавих послова.

Дилери дроге су принуђени да шире свој бизнис да би имали новца за адвокате. Прикладно поређење? Deutsche banka има правне офисе у многим градовима света: Дубаи, Брисел, Њујорк… И тужбе су свуда сличне: преваре, прање новца, прикривање ризика, манипулисање каматама и коначно, шпијунски скандал са Leo Kirschom.

Jürgen Fitschen је постављен за једног од шефова ове банке да би направио „културолошки заокрет“. Очигледно је изабран погрешан човек. Овом банкстеру приличе Nietzscheove речи: „Никада не реци – није требало то да урадим, већ увек – чуди ме да то нисам урадио већ сто пута.“

Живимо у времену које је најбоље описао Fitschenov prethodnik, Hilmar Kopper: „Новац се никада у људској историји није кретао брже и у већим количинама. И никада се није до те мере поигравао планетом као у ери глобализације“. Ово звучи као општепознати став. Али да ли га заиста разумемо? Моћ новца извире из његовог сталног супротстављања политици. А политика непрекидно заказује.

Међународни монетарни фонд је трошкове и ризике финансијске кризе још 2009. проценио на неколико билиона долара. Од почетка кризе 2008. шпекулације ценама хране проузроковале су глад и нереде у десетинама земаља.

Људи као Fitschen неће донети промену. Шта ми можемо да урадимо? Када ћемо почети да од наших политичара захтевамо да зауставе такве људе? Док се то не деси, могли бисмо макар да престанемо да се удварамо Fitschenu, а не да га позивамо на „састанак економских лидера“ као Süddeutsche Zeitung прошлог викенда, или да му дижемо медијски споменик као Die Zeit: „Када је Fitschen ишао са оцем на орање, схватио је да се не може контролисати све, на пример ветар и време. Треба искористити повољан тренутак, наоружати се стрпљењем, а када ствари крену наопако, не треба одустајати већ бити упоран, чак тврдоглав, али увек са извесном дозом скрушености.“

Сви знамо да нашом економијом не руководе грађани, ни аристократија, већ само појединци. Наш систем није ни демократски ни аристократски. Он је чиста олигархија.

Профити иду акционарима, бонуси банкарима, а ризик сноси држава. И финансијска криза ту ништа није померила. У питању је неморални систем који нема никакве везе са тржишном економијом. То је перверзна форма клијентелистичког капитализма. То је државно санкционисано израбљивање.

А све је врло просто. Када нека банка постане толико велика да би њен слом био неподношљив – тада је и та банка неподношљива. Приватна компанија која у нужди тражи државну помоћ је истинска бесмислица. Треба је или раставити на мање делове или пренети у државно власништво, где се њоме неће управљати по приниципима профита. То звучи мало досадно. Да, јер је баш тако. Подржављење је решење.

Spiegel/Peščanik,

 

Advertisements

Jedno mišljenje na „Јaкоб Аугштајн БАНКСТЕРЦИД

  1. Када ћемо од наших политичара тражити да зауставе такве људе.треба сачекати тренутак…наоружати се стрпљењем…Ево и нама препоруке,савета!Дакле овај Пешчаник је начисто полудео!

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s